НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
NOSOROG - Međunarodni časopis za satiru, humor i karikaturu
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
Страна - 1 - Page
Број 164, Бања Лука, Република Српска, 2015.
No 164, Banja Luka, Republika Srpska, 2015
164
…највећа је махнитост хтети ову позорницу јада преобратити у место за уживање… - Артур Шопенхауер
Не тежи паметан човек да има задовољства него да нема бола. – Аристотел
Јесте, сви… долазимо на свет пуни захтева на срећу и уживање, и гајимо луду наду да ћемо с тим захтевима продрети. Али иза тога редовно долази судбина, и то врло брзо, шчепа нас немилосрдно и покаже нам да ништа није наше него да је све њено, јер она има неоспорно право не само на све наше имање и зараду, и на жену и децу, него чак и на ногу и руку, око и уво, па и на нос насред лица. - Артур Шопенхауер
Albrecht Durer
Joao Bosco Jaco de Azevedo, Brazil - with diplomas (competitions about philosophers)
Ништа земаљско није вредно велике жеље. - Платон
Како се тешко креће она дуга и лагана пратња! Поворци кола нема краја. Али погледајте часком унутра: сва су кола празна, и покојника, у ствари, прате до гроба само кочијаши из целе вароши. Речита слика пријатељства и поштовања овога света!Артур Шопенхауер
…имамо у свечаним гозбама, …долазе редовно усиљеност, мучност и досада, јер где има много гостију, има много талога – па ма они сви имали звезде на прсима. Јер право добро друштво свуда је врло мало, и тако мора и да буде. – Артур Шопенхауер
Тако исто су академије и филозофске катедре фирма, спољни изглед мудрости: али је ту и мудрост већином отказала службу, и треба је тражити на сасвим другом месту. – Звоњење звона, свештеничке одежде, смирена лица и преподобно држање такође су само фирма, лажни изглед побожности, итд. – Тако се готово све на свету може назвати шупљим орасима: саму језгру тешко је наћи, а још ређе се она скрива у љусци. – Артур Шопенхауер
СКАЗА О ЏИМИЈУ ХЕНДРИКСУ И ПИЈАНОЈ ИСТОРИЈИ, КОЈА СЕ ТОПИ
Двоица пијанаца, уз то и одрпанаца, постарији, на клупи крај кеја, у близини великог моста, обложеног каменом, видно орасположени ракијом (не може бити ни да је “Лав”, још мање “Јелен”), прежвакавају битна питања света, кад већ могу себи да приреде угодан и смирен живот.
Чини се већи, а по изгледу и глупљи, устао, подигао руке, и дере се. (Ретки пролазници, наравно, у широком луку заобилазе, јер се са пијанима и будалама…)
Дере се он, као да му је садруг преко реке, или као да виче некоме баш с оне стране те широке воде, а не овоме ту, крај њега, што управо натеже већ присушену флашу.
“Пред најездом стотина хиљада Азијаца, тврдња о “Бошњацима” као аутохтоном народу, топи нам се пред очима!” – виче и поцупкује, као да му је тиме тврдња ојачана.
“О, је, је!” одговара му пријатељ, некадашњи рокер, који се није дао навући на тешке дроге, него се определио за гусларску музу, препеченицу, или било коју, кад се већ не може бирати.
“Сад им не иде турска војска испред, а можеш мислити како им је онда било лако!” тресе разгаламљени, не пристајући да седне, иако га други покушава повући на клупу.
“Лахко, лахко”, рокер све то окреће, ко на шалу, ко на истину, мада ни онај други томе није несклон, јер, право, па и он се није дао тешким дрогама. “Наркотици!” знао је викати. “Јебали вас наркотици!” А сад му то није била тема данашње дисертације.
“И они су, сад, као одувек овде! Могли смо се лагати, док им браћа нису кренула да их траже!”
“Јест”, одмахну други, “али заборављаш да их је неко овде лепо дочекао. Немој прескакати!”
“Да, чим су дошли, сви Црногорци, Херцеговци, а Шипци да не причам, - колико су иначе поносни -, толико и тада, навалише да им се придружују. Тако да о томе да су они овде домаћи, могу само преко те родбине да причају, и само у Ливну и Никшићу!”
“Немој бити неправедан према Тирани, хе, хе”, добро расположење, доброг рокера, никад не напушта.
“Случајно ми измаче, пошто је то иста лига прескакача!”
“Која лига, кажеш?” смеје се обрадовани, брадом зарасли, осушени, за клупу срасли рокер.
“Прва лига – прелетача и превртача!” мало је и суморан овај што стоји, и као да му нешто није право.
“Ај ти брате, прошетај, донеси још литру, доста је политике, нација и историјских лажи, треба нешто и попити.”
Онај што је стајао, као да га нешто подбоде, као да чу радосну вест, и ваљда схвати да већ десет минута није повукао ни гутљај, развуче крезава уста у широки кез, погледа оног доле, и весело му рече:
“Ова ти је на месту.” Онда додаде, једнако га гледајући: “А јеси свирао гитару, човече!”
И већ одлазећи, гласно, али као да себи говори:
“Као Џими Хендрикс!
Ниси био лажњак.
Не као ови што измишљају историју!”

Балкис Славјански
СКАЗА О ДЖИМИЮ ХЭНДРИКСУ И ПИЯНОЙ ИСТОРИЙИ, КОЯ СЭ ТОПИ
Двоица пиянаца, уз то и одрпанаца, постарийи, на клупи край кэя, у близини вэликог моста, обложэног камэном, видно орасположэни ракийом (нэ можэ бити ни да йэ “Лав”, йош маньэ “Йэлэн”), прэжвакаваю битна питаньа свэта, кад вэть могу сэби да прирэдэ угодан и смирэн живот.
Чини сэ вэтьи, а по изглэду и глупльи, устао, подигао рукэ, и дэрэ сэ. (Рэтки пролазници, наравно, у широком луку заобилазэ, йэр сэ са пиянима и будалама…)
Дэрэ сэ он, као да му йэ садруг прэко рэкэ, или као да вичэ нэкомэ баш с онэ странэ тэ широкэ водэ, а нэ овомэ ту, край ньэга, што управо натэжэ вэть присушэну флашу.
“Прэд найэздом стотина хильада Азияца, тврдньа о “Бошньацима” као аутохтоном народу, топи нам сэ прэд очима!” – вичэ и поцупкуйэ, као да му йэ тимэ тврдньа оячана.
“О, йэ, йэ!” одговара му приятэль, нэкадашньи рокэр, койи сэ нийэ дао навутьи на тэшкэ дрогэ, нэго сэ опрэдэлио за гусларску музу, прэпэчэницу, или било кою, кад сэ вэть нэ можэ бирати.
“Сад им нэ идэ турска войска испрэд, а можэш мислити како им йэ онда било лако!” трэсэ разгаламльэни, нэ пристаютьи да сэднэ, иако га други покушава повутьи на клупу.
“Лахко, лахко”, рокэр свэ то окрэтьэ, ко на шалу, ко на истину, мада ни онай други томэ нийэ нэсклон, йэр, право, па и он сэ нийэ дао тэшким дрогама. “Наркотици!” знао йэ викати. “Йэбали вас наркотици!” А сад му то нийэ била тэма данашньэ дисэртацийэ.
“И они су, сад, као одувэк овдэ! Могли смо сэ лагати, док им братьа нису крэнула да их тражэ!”
“Йэст”, одмахну други, “али заборавльаш да их йэ нэко овдэ лэпо дочэкао. Нэмой прэскакати!”
“Да, чим су дошли, сви Црногорци, Хэрцэговци, а Шипци да нэ причам, - колико су иначэ поносни -, толико и тада, навалишэ да им сэ придружую. Тако да о томэ да су они овдэ доматьи, могу само прэко тэ родбинэ да причаю, и само у Ливну и Никшитьу!”
“Нэмой бити нэправэдан прэма Тирани, хэ, хэ”, добро расположэньэ, доброг рокэра, никад нэ напушта.
“Случайно ми измачэ, пошто йэ то иста лига прэскакача!”
“Коя лига, кажэш?” смэйэ сэ обрадовани, брадом зарасли, осушэни, за клупу срасли рокэр.
“Прва лига – прэлэтача и прэвртача!” мало йэ и суморан овай што стойи, и као да му нэшто нийэ право.
“Ай ти братэ, прошэтай, донэси йош литру, доста йэ политикэ, нация и историйских лажи, трэба нэшто и попити.”
Онай што йэ стаяо, као да га нэшто подбодэ, као да чу радосну вэст, и вальда схвати да вэть дэсэт минута нийэ повукао ни гутльай, развучэ крэзава уста у широки кэз, поглэда оног долэ, и вэсэло му рэчэ:
“Ова ти йэ на мэсту.” Онда додадэ, йэднако га глэдаютьи: “А йэси свирао гитару, човэчэ!”
И вэть одлазэтьи, гласно, али као да сэби говори:
“Као Джими Хэндрикс!
Ниси био лажньак.
Нэ као ови што измишльаю историю!”
Балкис Славянски

Септембар --- September --- Верасень --- Meán Fómhair --- қыркүйек --- Есдүгээр --- września --- сентябрь --- Вересень --- sentyabr --- Medi
164
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
© -Copyright by Magazine "Rhinocervs"! © -Сва права задржава Часопис "Носорог"! ® -All Rights Reserved!
™ - Since 2001, Banja Luka ™ - Основан 2001, Бања Лука