НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
NOSOROG - Međunarodni časopis za satiru, humor i karikaturu
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
Страна - 4 - Page
180
• Произвођачи уређаја за климатизацију се плаше могућег „Балканског пролећа“. После сваког таквог „пролећа“ наступа дугогодишња зима.
• Амерички пилот је изгубио папир са списком земаља у којима тренутно има терориста. Мораће да бомбардује по сећању.
• Американци многима сишу крв. Нама је истачу цревом.
• Запад је наш сигуран ослонац. Опет су нам подметнули.
• Америка ће морати да нас казни. Док су газили по нама, нажуљали су табане.
• Америка дели правду. Ко неће да узме, добије по глави.
• Јесу Американци бомбардовали цивиле, али ненасилним путем.
• Крећемо се један корак напред и три уназад. Американци су усавршили нашу кореографију.
• Изгледа да Америка мисли да нас боле леђа. Стално нас гази.
• С Американцима смо све ближи. Држе нас на кратком ланцу.
• Америка извози ратове по целом свету. Домаћи политичари су дистрибутери.
• Америка је колевка демократије. Али је дете одавно одрасло и отишло од куће.
Ђорђе Оташевић
• У почетку беше реч, а сад ни да писнемо!
• За странца, најбоља ствар у Србији су људи.
• Зашто кажеш дакле, а мислиш да постојиш?
• Злонамерни би рекли да смо наркомани зато што смо навучени на траву. Не, ми смо овце!
• Најлакше је правити глупости.
• Промаја је наш мрски непријатељ. Зато нам је војска невидљива.
• Кад може Република са круном на застави, зашто не може на пилету сиса?
• Паметни не излазе из земље.
• „Ко другоме јаму копа сам у њу упада”. Ох, како дубока мисао!
• Резерват је оплемењен простор.
Горан Радосављевић
• Човек се учи док је жив, глупав и необразован.
• Неки догађаји године заборављени су преко ноћи.
• Влада је оштро кренула против свих монопола. Боји се једино – монопола на истину.
• Кад политичари саставе „белу књигу“, не значи да су изнели црно на бело.
• Опроштај муџахедина: „Збогом, Босно – одох у Сарајево!“
• Нова формула за Србе: трећину побити, трећину протерати, трећину оставити у земљама Европске уније.
• Терористи најављују штрајк јер су им сви захтеви испуњени.
• Правда је задовољена. А ми имамо право жалбе.
• Стигли су бољи дани али је због неповољне климе дошло до кварења.
• Не журите у бољу будућност: ко први стигне, најдуже чека.
Анђелко Ердељанин

• Најтеже је бити родољуб у своме пашалуку. Сви те и сувише добро познају.
Људи, слабо су професори плаћени у друштву! Најцењенији су локал-патриоти. Најбоље лочу.
• Дао сам обе руке за отаџбину. Сад глумим торзо пред студентима вајарства. Хвала отаџбини, нашла ми посао!
• Шта је скупље: ући у живот или из њега изаћи!? У нас се папрено наплаћује крштење, венчање и умирање.

• Кад загусти, онда се и познати изгубе – у непознатом правцу.
• Да нема зидова, не бисмо имали одакле слободу (у)красти.
• Пред изборе је обећао да ће га добро (за)памтити. Благо народу!
• Бити с оне стране закона исто је што и с друге стране границе.
• Полиција ми сломила кичму. Постадох бескичмењак. Још поноснији.
• Мирис пепела уништеног завичајног огњишта јесте најдрагоценији живот. А не питам за превисоку цену.

• Прави је „родољуб“. Љубио је свој род – у трећем колену, по бабине линије.
У миру је Родољуб љубио свој род. Кад се заратило, он се одрече свог имена – побеже са фронта.
• (Пот)пуно родољубље најбоље се мери – празним стомаком.
Ђура ШЕФЕР СРЕМАЦ

<<<<< Vyatcheslav Tarasov, Russia

***

• Без пријатеља је веома - непријатно!
• Благо грађанима, имају свог заштитника кога нико не штити!
• Деда мразе не скрећи са стазе, спрема ти се сачекуша!
• Деда Мразе стрпи се да испратимо Баба Рогу!
• Досад смо се наоружавали стрпљењем и знањем, али ништа без руског мига!
• За дом су спремни и они Хрвати којима су куће порушене!
• Кад би ми неко понудио одговарајућу суму, можда бих и ја нападао вођу!
• Кад пређу хрватску границу српске чоколаде мењају укус!
• Када вођи излети из уста оно шта му је на срцу, у(не)реди народ!

• Након развода жена се поново роди, али и муж роди – мечку!
• Намерава да у пензију пише књиге, али ће морати најпре да неку и прочита!
НИКола ЧД Пешић

• Да ли ће и у Новој години, у држави бити нови обновљиви извори енергије: нови изводи из матичне књиге рођених, нове личне карте и нове здравствене књижице, нове саобраћајне таблице, нове саобраћајне дозволе и возачке дозволе, нови пасоши, нови порези и фискални намети, нове цене и кредити, ново смањење пензија и плата, итд?
• У Новој години, почните да просите на време за државни буџет, пре него што утеривачи дугова дођу да вам заплене имовину.
• Себарски мали слив потопила Сава, ето тако, мало Срба заболела глава.
• Политичари знају шта причају, али – не знају шта раде.
• Свака Србија ће бити Југославија у малом, све док не буде Срба.
• Влада је донела нове пакете мера – на наша леђа.
• Сваки београдски прдеж, кошава разнесе свуд по Србији.
• Неки историчари су били толико јаки да су надували неке акције које нису ни постојале.
• Окупатор дође и са њим паразити и лешинари. Кад-тад, окупатор оде, а лешинари и паразити остају, заувек.
ПЕРИЦА ПЕШИЋ из Малог манчестера
• Само код нас је могуће да пси олајавају слијепце који су их бирали за водиче.
• Дајући им ријеч, предсједник Скупштине диже споменике глупости бирача.

- Сложићу се са оцјеном, каже ученица професору. Али прво да видим оцјену.
• Попови и вехабије су подјелили ресоре у БиХ. Ови други попују у Федерацији.
• Између Додика и Бакира је убачен пешкир, као знак да у Босни почиње геј-парада.
• ЕЗ не инсистира да се Србија сагиње. И усправан став је изазовна фигура венерис.
• Величину БиХ ће ускоро бити немогуће опишати, а да не попишаш ципеле.
Бојан Богдановић
-О брзим пругама Србије доста се причало. Труц труц је то прича.
-Лађе су нам потонуле. Нема ко да распише тендер за луку спаса.
-Све смо срушили. Оно што нисмо пашће на нас.
-Отац политичар је умро. Остао је син, наследни фактор.
-Стиже нам бољи живот. На дегустацију понети кашичицу.
-Имамо јефтину радну снагу. Кад изађе из земље одма поскупи.
-Осетио сам фармацеутску мафију на својој кожи. Купио сам папрено лек.
-Вођа је био болестан човек. Грађани нису имали ни за лек.
-Ако власт гледате мало шире, видећете колико је уска.
-Мозак код нас нема практичну примену. Зато служи за одлив.
-Политичари годинама причају празне приче. Заслужили су Гиниса.
Зоран Додеровић
Просечна Рускиња
(све вреди и за просечну Српкињу):
- не воли да ради, не зна да ради, и не жели да научи да ради
- не воли децу, не рађа децу, а ако роди, то је једно, које и не воли много (ако уопште воли)
- не жели да се мучи, жели да се уда у иностранство
- нема паре, и зато их обожава; због тога се удаје из интереса, за "кредитну картицу"
- кад једном исцрпе прву "кредитну картицу", прелазе на другу, и тако даље...
- у животу могу бити ослонац колико и живо блато
- нису способне да уче, зато нуде тело
- пошто су Рускиње, чешће, изгледније (од Српкиња), најбоље и пролазе
- кад се једном дочепају већих пара, никога не познају, а сиротињу, једноставно, презиру
- потичу од оних који су после Црнаца ослобођени од ропства (кметства, рајетинства)
- могу са сваким, ако има пара
- једини (Руси) имају сајтове, на којима се распродају девојке (као на сточној пијаци, као в време робља)
* Сума сумарум: робови остају робови и кад их ослободиш, јер им је "душа робовска" (Аристотел)!
Горан Кљајић
БЕЗ ШЕЋЕРА
Узео је кашичицу шећера, али се предомислио. Шећер је скуп, а он мора да штеди. Већ три месеца пије кафу без шећера и пуши две цигаре мање. Чак и супу не досољава. А после се неки питају откуд му толики джипо-ви!
Ђорђе Оташевић

Sergii Fedko, Ukraine >>>>>

***

• Недостатак памети покушавамо надокнадити паметним телефонима.
• Вјечити студент положи оружје на сваком испиту.
• Неуспјела приватизација је изњедрила много успјешних бизнисмена.
• У опсежној акцији борбе против корупције полиција је лишила слободе ''златну рибицу''.
• Срби су се прославили на Солунском фронту. Данас су губитници на више ''фронтова''.
• Предизборна прашина се слегла у гласачку кутију.
• Истрагом је утврђено да је ''лула мира'' узрок пожара.
• У рангу сам са директором. Њега се сви плаше, а ја сам као страшило.
• Дубоко смо забраздили од када смо се одрекли орања.
• Није неочекивано, поново је бесмртан.
Живко Ђуза

КАКО КО
Неко се жали на плату
Неко се љути на људе
А ја псујем живот
Ако и даље овакав буде

КАМЕН КАО ИНДУСТРИЈА
Обичном човјеку
Живот је лутрија
А Сизифу је камен
Тешка индустрија

КАМЕН СПОТИЦАЊА
Нас двојица растурамо
Без узмицања и посртања
Сизифе – ти и ја гурамо
Вјечни камен спотицања

КАМЕНОВАЊЕ СИЗИФА
Треба ти мало
(Не мораш имати знање)
Да би се доказало
Сизифово каменовање

КАПИЈЕ ИЗ АВЛИЈЕ
Ко ће нам отворити
Европске капије
За излаз из биједе
И босанске авлије

КАРИЈЕРА
Да би имао каријеру
И какво мјесто у фотељи
Требаш савладати баријеру
И удовољити профитеровој жељи

КАСНИЈЕ ИЛИ ПРИЈЕ
Ко први стигне до дјевојке
Није стигао до онога што она крије
Али је по закону вјероватноће
Стекао шансу да (је) први открије

Живко Вујић

Епиграми
*
Млади се селе
к'о роде,ласте
прираштај како
нама да расте
*
Цуре шупље приче
и то на све стране
постоји ли начин
да се с тиме стане
*
Странци перу паре,
права центрифуга
кроз нас шта све раде
ма,хвата ме туга
*
Неправде се
накупило тона
да л' нестати
икада ће она
*
Не знам шта је завјера
нити та теорија
када се то помене
памет ми је спорија
*
Млади су без посла,
без пара,без стана
да ли спас тај њима
нуди земља страна
*
Странци мени личе
баш на лешинаре
круже да нам узму
марке и динаре
*
За крупне рибе
оне ајкуле
нико смо,ништа
обичне нуле
*
Ја моду пратим,
ал' на дистанци
она и ја смо
обични странци
*
Босна је земља
без главе,репа
и народ у њој
празног је џепа

Гојко МАНДИЋ

СПЕЦИЈАЛНОСТ
Замена теза је специјалност акционара државице. У томе су постали експерти без премца. Ви њима разложно и разговетно кажете једно, а они вама одговоре нешто сасвим треће. Нешто што нема везе са мозгом и стварношћу. Не праве се они луди, то је део њихове политике. Као и многа нереална обећања.
Кад им замена теза не успева, онда се помажу лажима и преварама. И то на очиглед јавности. Чак и пред камерама. Не либе се да безочно лажу. Ваљда мисле да је народ, због сиромаштва, оглувео и ослепео.
На једном скупу, у сали месне заједнице, где су промовисали своју политику, угледни грађанин устане и пита представника акционара:
- Поштовни господине Тврдићу…
- Тај сам! - прекид га питани.
- Објасните, молим вас, када ћете силна обећања преточити у стварност?
- И ти то мене питаш?!
- Да вас.
- Питај прошлу пропалу власт за коју си гласао!
- Али, ви сте већ годинама на власти.
- Немој ти мени да претиш!
- Само вас питам…
- Ево, псује ми милу мајку! - безочно лаже политичарчић.
- Смирите се, човече, нико не псује.
- И оца ми јебеш, а?!
- Лепо сам вас питао, па ми лепо одговорите.
- Безобразлук! Псује ми фамилију!
- Који вам је ђаво, човече?
- И децу ми псује!
- Свашта - крсти се грађанин.
- Не псуј нашег вођу! - виче обезбеђење.
- Боже, сачувај ме лудака!
- Коме мајку?! - деру се властопохлепници и с моткама крећу на љубопитљивог грађанина.
Мића М. Тумарић
The Guardian
13/12/2016

Gore od lažnih vesti

Istražujući lažne vesti naišao sam na nešto mnogo gore od sadržaja desničarskih medija. Napravio sam ekosistem levičarskih medija i mapu hiperlinkova između njih (nisam tražio uzročno-posledične veze i dežurne krivce, jer se time već bavi previše ljudi). Pitao sam se kuda sve to vodi. Analizirao sam velike medije koji su od lažnih vesti napravili veliku temu. Pritom, mene kod lažnih vesti ne uznemiravaju činjenične greške, dezinformacije, propaganda, pa ni Trump, već to kako su one brzo postale samorazumljiva fraza za sve sa čime se ne slažemo. To ih čini srodnima post-činjenicama i post-istinama, delom iste disfunkcionalne porodice.
Platforme kao Fejsbuk i Tviter su optužene da su odgovorne za ishod američkih izbora, brexit ili događaje kao što je Pizzagate, zbog čega je Hillary Clinton lažne vesti opisala kao „opasnost sa kojom se treba suočiti“. Najgori deo ove rasprave su mračne tehno-distopijske Farenhajt 451 floskule, koje samo uvećavaju sumu dezinformacija. Da li sled događaja koji je 4. decembra doveo do #Pizzagate incidenta u Vašingtonu (kada je naoružani čovek došao da oslobodi decu koju demokrati zlostavljaju u podrumu picerije) označava trenutak kada su lažne vesti postale realne? Mislim da ne. One su oduvek realne, od kada ljudi govore i jedni drugima pričaju priče. Problem je u tome što je izveštavanje medija često suprotno trojnom interesu politike, profita i javnosti. Ono što je novo u ovoj jednačini je internet, koji je pretegao tas na stranu lažnih vesti. One su uvek postojale, samo su bile manje vidljive. I tamo gde danas imamo tviter botove, sutra ćemo dobiti virtuelne asistente i jezičke platforme za komunikaciju ljudi i računara (Alexa, Siri i Google Home) kojima upravlja veštačka inteligencija.
Na neki način smo već stigli dotle. Da li je lažna vest kada nam Gugl mape ne pokaže najbrži put do odredišta? Da li zapomažemo „lažne vesti“ kada nas dobra kritika na Amazonu navede da kupimo loš proizvod? A šta kada otkrijemo pristrasne komentare na Jelpu? Priča o lažnim vestima je više priča o tome šta možemo da potvrdimo kao tačno, nego šta prepoznajemo kao laž. Vesti su niti koje našu stvarnost povezuju u celinu, a Gugl, Fejsbuk i Tviter nas preko pametnih telefona, praćenja naših aktivnosti, DŽPS-a i blututa za pomoć kupcima povezuju sa tim vrlim novim svetom.
Globalne tehnološke kompanije su odlučile da nas i svoje prihode od reklama zaštite od lažnih vesti. Ova odluka ugrožava nezavisne medije koji mogu biti kolateralna žrtva ove čistke. Nezavisni mediji su već ugroženi sistemima kao što je Fejsbukov Instant, Ju tjubov 360(Video) i Guglov AMP. Odluka globalnog biznisa da filtrira lažne vesti mogla bi da označi kraj nezavisnih medija koji nam skreću pažnju na odsutne ili namerno izostavljene teme iz mejnstrim medija.
Lažne vesti će bivati blokirane kao pornografija, uz sve moguće greške ovog mehaničkog pristupa. Setite se fotografije nagog dečaka iz Vijetnamskog rata koja je dobila Pulicerovu nagradu, koju je Fejsbuk uklonio sa svog sajta. Ako kombinacija ljudi i mašina teško pravi razliku između dečije pornografije i antiratne fotografije, kako li će tek filtrirati (cenzurisati) lokalne vesti nekog nezavisnog medija.
Lažne vesti brinu političare. Poslanica američkog kongresa Marsha Blackburn je čak predložila da internet provajderi odgovaraju za njih: „Ako neko širi lažne vesti, provajderi imaju obavezu da ih nekako uklone sa interneta“. „Nekako“ je ovde ključna reč, mada ovo nije prvi put da se Blackburn bezuspešno zalaže za cenzuru interneta. Tako je predložila da Fejsbuk postavi ljude za urednike, a uprava Fejsbuka je postupila upravo obrnuto. Angažovanje uredničkog tima je u direktnoj suprotnosti sa alogritamskim poslovnim modelom većine internet kompanija – zato što one prodaju pažnju posetilaca. Fejsbuk je čak izričito naglasio da on nije medijska kuća.
Nemam rešenje za lažne vesti, ali ne sviđa mi se to što se krećemo u pravcu gušenja i cenzure nezavisnih medija. Kao odgovor na lažne vesti nameće se još jedan sloj filtera. Ovoga puta oni neće razvrstavali publiku po marketinškim ili izbornim kriterijumima, niti zato da istaknu nove postove, lajkove ili trendove za koje algoritmi procene da mi želimo da ih vidimo. Novi filteri neće blokirati samo pornografski sadržaj ili sprečavati onlajn zlostavljanje. Nova era informacionih ratova dovešće do sveobuhvatnog filtera koji će normalizovati ukidanje stavova koji protivreče interesima establišmenta.
To nije problem ograničen na centar, levicu ili desnicu, već nova stvarnost. Važno je da to promislimo dok sve dublje tonemo u algoritamski informacioni silos, šifrovane poruke i društvene mreže sa pristupom po pozivu. U sledećoj deceniji pametni filteri kojima upravlja veštačka inteligencija odlučivaće o legitimnosti informacija pre nego što o tome odluči javnost.
Jonathan Albright, The Guardian, 09.12.2016.
Preveo Miroslav Marković
Peščanik.net, 13.12.2016.
The New Yorker
11/12/2016

Adorno je predvideo Trumpa

Posle rezultata američkih predsedničkih izbora, stigla je i jedna dobra vest: kuća Thomasa Manna u Los Anđelesu će ipak biti sačuvana. Vila koja je 40-ih godina prošlog veka sagrađena prema Mannovim nacrtima, početkom ove godine je ponuđena na prodaju. Očekivalo se da bude srušena, jer zemljište na kojem je vredi više od nje. Ali posle dugih pregovora, kuću je kupila nemačka vlada i uskoro će to biti kulturni centar.
Mannova kuća zaslužuje da bude sačuvana, ne samo zato što je u njoj živeo čuveni pisac, već i zato što je to spomenik jednom tragičnom trenutku u američkoj kulturnoj istoriji. Autor Smrti u Veneciji i Čarobnog brega doselio se u Ameriku 1938. kao zahvalni emigrant iz nacističke Nemačke. Postao je državljanin i veliki pobornik američkih ideala. Ali već 1952, uveren da je makartizam najava američkog fašizma, opet je emigrirao. Kada je Komitet Predstavničkog doma za neameričke aktivnosti organizovao prva saslušanja u Holivudu, Mann je izjavio: „Duhovna netolerancija, politička inkvizicija, ukidanje pravne sigurnosti, sve zbog navodnog vanrednog stanja… Tako je počelo i u Nemačkoj“. Rušenje Mannove „čarobne vile“ bio bi tužan kraj jedne priče natopljene melanholijom.
Mann nije jedini emigrant iz Evrope koji je iskusio neprijatan déjà vu u Americi posle Drugog svetskog rata. To se dogodilo i pripadnicima intelektualne enklave poznate kao Frankfurtska škola – sa izvornim sedištem u Institutu za društvena istraživanja u Frankfurtu. Njeni članovi Max Horkheimer i Theodor W. Adorno su 1950. radili na knjizi Autoritarna ličnost, u kojoj su istraživali psihološki i sociološki profil nečega što su nazvali potencijalno fašistička osoba. Istraživanje se zasnivalo na intervjuima sa američkim ispitanicama, gde su nemački istraživači bili zapanjeni njihovim rasističkim, paranoidnim i iracionalnim stavovima. Isto tako, u knjizi Proroci prevare iz 1949, Leo Lowenthal i Norbert Guterman su se bavili kontroverznim radio propovednikom Charlesom Coughlinom i analizirali njegov uticaj na milone slušalaca.
Adorno je masovnu kulturu (film, radio i televizija) video kao potencijalnu pretnju američkoj demokratiji. Po njegovom mišljenju, masovna kultura nameće diktat komformizma i suzbija kritičko mišljenje. Nacistička Nemačka je po njemu samo najekstremniji primer poznog kapitalizma u kojem se ljudi odriču slobode u ime ličnog komfora. Na primeru ratnih filmskih novosti Adorno zaključuje da „kulturna industrija“ primenjuje fašističke metode masovne hipnoze. On tu pre svega misli na zamagljivanje granica između stvarnosti i fikcije. U svojoj knjizi Minima moralia iz 1951. on kaže:
„U laži su duge noge: one idu ispred svog vremena. Tu se pitanje istine svodi na pitanje vlasti. Istina uzmiče da bi bila pošteđena, ali vlast ne samo da je potiskuje, kao u ranijim despotijama, već zadire u samu srž razlikovanja istine od laži. Na tome rade dobro plaćeni logičari. Tako Hitler nastavlja da živi.”
Mann je konsultovao Adorna kada je pisao svoj roman Doktor Faust, a Minima moralia je bila jedna od knjiga koje je čitao kada je razmišljao o odlasku iz Amerike. Poredio je njen aforistični stil sa „neodoljivom gravitacionom silom“ veoma kompaktnog nebeskog tela. Moguće je da je ona uticala na odluku da ponovo emigrira. Pred sam odlazak iz Amerike Mann je pisao Adornu: „Već je jasno kuda ovo vodi. Prošli smo kroz fazu Brüninga“. (Heinrich Brüning je bio nemački kancelar pre Hitlerovog dolaska na vlast.)
***
Mannovi i Adornovi strahovi se nisu ostvarili – ili se bar tako činilo. Makartizam je nestao i ušlo se u eru zaštite ljudskih prava i trijumfa slobode govora, a liberalna demokratija je osvojila svet. Krajem 20. veka Frankfurtska škola je za mnoge postala primer zastarelog intelektualnog kiča, ali u poslednje vreme njen ugled ponovo raste. Kao što primećuje Stuart Jeffries u svojoj novoj knjizi o Frankfurtskoj školi (Grand Hotel Abyss: The Lives of The Frankfurt School), poslednja kriza kapitalizma i liberalne demokratije dovela je do obnovljenog interesa za opus poznat kao kritička teorija. Spoj ekonomske nejednakosti i frivolnosti pop kulture je upravo scenario o kojem govore Adorno i ostali iz njegovog kruga – masovna kultura koja prikriva dominaciju elita. Pre dve godine, u eseju o trajnoj relevantnosti Frankfurtske škole napisao sam: „Kada bi se obreo u kulturnom pejzažu 21. veka, Adorno bi shvatio da su se ostvarile njegove najcrnje slutnje“.
Ali rekao sam to prerano. Trenutak Adornovog trijumfa je tek pred nama. Sa izborom Donalda Trumpa za predsednika SAD latentna pretnja američkog autoritarizma prelazi u svoje ostvarenje. Karakteristike tog autoritarizma već su prikazali sociolozi koji su dopunili Adornovu F-skalu za merenje fašističkih tendencija. Već sam pomenuo knjigu Proroci prevare koja sadrži jasnu najavu Trumpovih licemernih harangi. (Ovo je scenario te 1949. godine: „Dolazimo do raskršća na kojem donosimo odluku da li ćemo zaštititi zakon, poredak i ljudskost ili ćemo se predati crvenim izdajnicima koji uništavaju Ameriku“.) Još 40-ih godina prošlog veka Adorno je život u Americi video kao veliki rijaliti program: „Ljudi su svedeni na ulogu statista u čudovišnom filmu bez gledalaca, jer svi glume u njemu“. Biznismen koji je postao zvezda rijaliti programa sada je izabran za predsednika SAD. Dopadalo se to nama ili ne, Donald Trump je fenomen pop kulture isto koliko i politike.
Ono što je Adorno opisivao kao „brisanje granica između kulture i empirijske stvarnosti“ endemski je prisutno u socijalnim medijima. Propust Fejsbuka da spreči širenje lažnih vesti tokom poslednje predsedničke kampanje ne treba da nas čudi. Fejsbukovi dobro plaćeni programeri suviše su zauzeti svojim algoritmima – i prihodima koje oni generišu – da bi intervenisali. Monopolisti iz Silicijumske doline oduvek imaju taj distancirani, ideološki prazan odnos prema svakoj intervenciji na ružnom licu interneta. Prelomni trenutak je bio talas muzičke piraterije na početku veka, koji je naneo trajnu štetu ideji intelektualne svojine. Lažne vesti su produžetak iste pojave. Kao i u doba Napstera, niko ne prihvata odgovornost. Internet saobraćaj je važniji od etike.
Tradicionalni mediji ispoljavaju sličan mentalitet kada prenose priče o Trumpu i njegovim mitinzima, jer im to donosi klikove i dobar rejting. Prošlog leta mi se učinilo da veći deo medija želi da Trump pobedi, svesno ili nesvesno, jer je „zanimljiviji“ od Hillary Clinton. Moja sumnja je potvrđena pre nekoliko dana, kada je jedan od rukovodilaca CNN-a, hvaleći se milijardama profita ostvarenog u 2016, govorio o „opštoj fascinaciji Trumpom koja ne bi bila ni blizu tolika da je na čelu administracije Hllary Clinton“. Od svih tmurnih medijskih oblaka nadvijenih nad Hillary, najtamniji je bio oblak dosade. Potraga za nihilističkim zadovoljstvom glasača doprinela je Trumpovoj pobedi isto koliko i njihovo nezadovoljstvo ekonomijom, ili problem rasnih odnosa. Mehanizam koji navodi ljude da podrže politički program „koji se kosi sa njihovim racionalnim ličnim interesima“, piše Adorno, podrazumeva brojne obmane.
I tako smo završili u okruženju koje liči na mračni roman Don DeLilla, u svetu u kojem budući predsednik preko Tvitera izveštava javnost o sastavu svog kabineta: „Samo ja znam ko su finalisti!“ Jedan od tipičnih obrta je otkriće da je Richard Spencer – beli suprematista čiju je frazu „alt-right“ usvojio Trumpov strateg Steve Bannon – magistrirao ni manje ni više nego na Adornu, sa tezom da je Wagnerov antisemitizam sprečio Adorna da uživa u ovoj muzici. Katedra za proučavanje Hitlera iz DeLillovog romana „Beli šum“ preselila se pravo u Vašington.
***
Kada je objavljeno da je Mannova kuća u Los Anđelesu spasena, Frank-Walter Steinmeier, ministar inostranih poslova Nemačke i verovatno sledeći nemački predsednik, izjavio je: „U današnja burna vremena neophodne su nam jake kulturne veze sa našim najvažnijim partnerom izvan Evrope“. Steinmeier je natuknuo da bi Mannova vila mogla biti mesto kosmopolitskog mišljenja u vreme kada su Amerika i Evropa preplavljene nativizmom.
Nema potrebe ukazivati na ironiju u ovoj zameni uloga. Kakav god bio ishod Trumpovog mandata – skretanje u autokratiju, pad u kleptokratiju ili nešto sasvim novo – nema sumnje da se Amerika, bar zasad, odriče uloge svetskog moralnog lidera, koju je dugo igrala sa manjom ili većom uverljivošću. „Učinimo Ameriku ponovo velikom“ je jedan od mnogih Trumpovih jezičkih karambola, čiji je pravi smisao da Amerika treba da odustane od svoje veličine i međunarodnih obaveza i postane mala i zla.
Nemačka s druge strane sve više preuzima ulogu poslednjeg bastiona liberalne demokratije. Dok je Britanija zaokupljena posledicama brexita, Francuska se suočava sa mogućim naglim skretanjem udesno, a Italija je u rasulu – Nemačka koja je dugo bila sinonim za nacionalističko ludilo, uspešno se odupire političkoj i kulturnoj regresiji. Sasvim očekivano, ona je odbacila libertarijanski kodeks kompanija iz Silicijumske doline, koji ne haje za privatnost, autorska prava i suzbijanje govora mržnje. Dan posle američkih izbora, na 78. godišnjicu Kristalne noći, jedna neonacistička grupa je objavila mapu jevrejskih firmi u Berlinu pod naslovom „Jevreji među nama“. Fejsbuk je prvo odbio da ukloni objavu, ali posle pritiska medija i zakonodavaca je to učinio. I ova epizoda pokazuje da nemački građani još uvek pružaju otpor dominaciji sila koje su opustošile javnu sferu u Americi.
Poraz kandidata desničarske Partije slobode na predsedničkim izborima u Austriji uliva izvesnu nadu: možda su zemlje nemačkog govornog područja podsetnik ostatku sveta na katastrofalne posledice puta kojim su nekada same išle. Ipak, radikalna desnica je u usponu i u Nemačkoj. Od svih izbora koji nas čekaju sledeće godine, sa najviše napetosti ćemo pratiti kandidaturu Angele Merkel za reizbor na mesto kancelarke. Najdublji strah nije strah od drugog Hitlerovog dolaska: istorija se nikada ne ponavlja na tako očevidan način, a stid zbog nacističke prošlosti i dalje je rasprostranjen u svim segmentima života u Nemačkoj. Ne, ono od čega strahujemo je da će antidemokratski talas biti previsok čak i za Nemačku – jedinu zemlju u istoriji sveta koja je nešto naučila iz svojih grešaka.
Alex Ross, The New Yorker, 05.12.2016.
Preveo Đorđe Tomić
Peščanik.net, 09.12.2016.

180
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
© -Copyright by Magazine "Rhinocervs"! © -Сва права задржава Часопис "Носорог"! ® -All Rights Reserved!
™ - Since 2001, Banja Luka
™ - Основан 2001, Бања Лука
ШТАМПАНИ НОСОРОГ
GOLDEN LYNX of SERBSKA