НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
NOSOROG - Međunarodni časopis za satiru, humor i karikaturu
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
Страна - 5 - Page
180
-Једно је ТВ слагалица,а ТВ лагалице су бројније.
-Кад су нам обећани мед и млеко нисмо очекивали да ће бити из увоза.
-Човек је социјално биће,а од друшива зависи у којем броју ће бити и социјални случај.
-Људи су мање-више слични, а разликују се, у посебним околностима, више или мање по опуштености,запуштености и распуштености.
-Сваком су своје тешкоће најтеже. Туђе тешкоће мање оптерећују од сопстених.
-Да су тешкоће лаке не би се тако звале и лакше би се подносиле.
-Нема људи без неког права, али има права само за неке појединце.
-Разлика између канализације и ТВ канализације је у даљинском управљачу. Њиме се брже и лакше прескачу загађенији ТВ канали.
-Девичанска острва нису оно што су била. Изгубила су невиност на прању новца.
-Многи се заклињу да ће говорити истину и само истину! Доста њих у себи додаје - Своју и само своју.
-Подизањем истина на "више" нивое, пониженим и увређеним остају само лажи.
-Сталним растом само већинског улога прети опасност од потонућа већинске улоге.
Слободан ДУЧИЋ
-Дух прошлости је лако пробудити. Жмури на једно око.
-Линија мањег отпора је пут којим се најчешће иде.
-Опет нам је пукао филм. Историја нам се понавља.
-У политику је ушао из убеђења. Да из ње никад не изађе.
-Тужилац је имао меко срце. Током суђења бранио је оптуженог.
-Корупције ћемо се тешко решити. Увукла нам се под кожу.
-Он је подељена личност. Има неколико профила на фејсбуку.
-Кад вођа чврсто држи власт у шаци, народ му је под ногама.
-Залагаћу се за стабилност на Балкану, рече буре барута.
-Ко води рачуна о свакој мрвици, родио се као мрав.
Зоран Додеровић
-Ако се из лова вратите без јеленских рогова, не значи да их у међувремену нисте стекли.
-Из лова се враћао припит, па и не чуди да је ухватио зеца.
-Сви су мислили да иде на ријеку да пеца рибу. А он ловио сома!
-Риболовац је мачо, китоловац је гејл
-По занимању је спонзоруша, лови капиталце.
-Сви сликари важе добрим љубавницима, али само Сафет Зец.
-Случајно открих да ме комшиница телескопом посматра док се туширам. Ма, нема шта ни видјети!
-Мислио сам да ме комшиница телескопом посматра док се туширам. Био је то њен муж!

-За бравицу моје комшинице, њен муж каźе да има златан кључић. Па ипак, она воли да јој бравицу провалим својим пајсером.
-Рече ми, ако нас ухвати мој муж, на*ебаћемо. Он је бисексуалац!
-Није тешко бити човјек, тешке су посљедице!
Динко Османчевић
• Паре не иду код поштених. Два добра не иду заједно.
• За разлику од паметних, немамо одлив мазохиста. Ту им је најбоље.
• Овде се живи само једном. Осим ако опет не постанете посланик.
• Лакше је ући у власт него у мафију. За улазак у мафији ипак треба неки квалитет.
• Раније су се хајдуци крили код јатакa. Данас нема јатакa, па се хајдуци морају да крију по министaрствима.
• Раније смо читали књиге као луди. Неписмени сматрају да данас књиге читају само луди.
• Председник и премијер су први људи, као Адам и Ева. Само што око себе имају више змија.

• Као у животу тако и код геј параде, онима у задњим редовима свако може да види дупе!
• Власт можете уништити само вицовима о њој. Док не цркне од смеха.
• Које је врсте пас можете одредити и помоћу хране коју једе. Неки керови једу кости, а неки – кавијар!
Васил ТОЛЕВСКИ
Jason Seiller, USA
• Што се тиче реституције, нешто сам и повратио: она два прста која сам дизао за промјене – набио сам себи у грло!
• Наша увиђавна влада никад неће пасти јер зна да народ мора да пуши траву.
• Јурећи лопова, полицајци су утрчали у Скупштину и упали у прави corpus delicatesa!
• Анализом пљувача из невладиног сектора, откривено је присуство недозвољених средстава, на њихов рачун.
• Након информативног разговора, сатиричар се промијенио толико да су му афоризми остали без ријечи.
• Нисам ја зачепљавао рупу у закону, него сам само мало узнемиравао секретарицу.
• Босанска војна технологија има најјефтиније баждарење кратких цијеви – сунећењем!
Бојан Богдановић
• Деца су наше највеће благо. Прескупе су данас – епрувете.
• Да нисмо имали светске ратове, данас би нам други пушили србијанску лулу мира.
• Жена ми штедљива. Више даје на гардеробу него на дрогу.
• Од Венериног брега данас све чешће остаје само лезбо-долина.
• Пустила жена мужа да на миру сврши. Извукла му иглу за инфузију.
• Кад кучкица изазовно маше репом, хтео не хтео пас мора да прихвати зов генетског кȏда.

• Није добро имати задње намере. Жени су на дуге стазе ефикасније предње. За пецање брака.
• Данас су све мање популарне жене које држе до себе. Више – испод себе.
Ђура ШЕФЕР СРЕМАЦ
• Ништа није толико тешко, као што је празна глава!
• Оптимистички екологисти су у облацима, а песимистички у смогу!
• Црно му се пише, јер не зна да мења боје!
• Поглед у свет није пријатан ни када је иза безбедносних решетака за сопствену заштиту!
• Све што је превисоко може да падне, а све што је пренадувано може да пукне!

• Снага демократије у животињском царству је једино у снази појединца!
• Човек у свом фаху је исто као миш у својој рупи!
• Најгоре је када човек отсвира своје, па му и други свиркају!
• Цео свет у сваком тренутку има четири стране, а свет политичара у датом тренутку само једну!
• И циција зна да рашири своје руке, али само када прима!
• Док су радници добро радили, газда их је још боље израдио када им није платио!
• Најгора туристичка агенција може најбоље да шета путнике, и то без да их помери са места!

• Косио се са свим законима, па су га зато ошишали до голе коже!
• Када је узимао од математике је знао само сакупљање, а када је давао само одузимање!
• Да би га бар мало огрејало сунце, морао је да буде у сенци својих претпостављених!
• Толико су се запалили у љубави, да су морали да угасе сва светла!
• Таман је помислио да је отишао у рај, а то му је само дошао крај!
• Цео живот никоме се није клањао, па је зато у старости остао погнут јер је због пркоса кичму искривио!
• Толико је много окрупнео у друштву, да је морао да седи на две столице!
• Целог живота се бојио да не изгуби место на коме је седео, па сада боји косу јер је баш због тога скроз оседео!
• Хладни рат је уствари узаврели мир!
• Ко високо лети, најсигурнији успех му је у падобранству!
• Живео је као бубрег у лоју, јер је стално ударао јаја на масло!
• Псовка је најпознатија теорија у сексуалном образовању!
Иван Русјаков
СЛУШАО
Слушао радио шест часова.
Пажљиво пратио вести, и текстове дубокомислећих песама.
Њихао се в такту заносних арапских ритмова..
Гледао ТВ осам часова. Гледао све и свашта, бацао са програма на програм, дивио се бојама и могућностима да бирам канале.
Збиља, слобода.
На интернету још већа. Читаву ноћ прегледавао порно садржаје. Бацало ме са једног сајта на други, док нисам нашао шта ми се највише допало.
Изванредно усхићен.
В зору био на Феисбуку, инстаграму и твитеру. Дао све податке које су тражили, а дописао и шта нису. Нек се зна ко сам!
Одговорио на све твитове, и на сва изузетно интелигентна питања на Феису, коментарисао све постове.
Упустио се в дебату о политици, па нацији, па филозофији, уметности...
Прекинуо, кад је било најзанимљивије.
Морао до Бироа.
Нема посла.
Ако!
Слушао радио шест часова...
Горан Стевин
ТРГОВАЦ
Продао сам стан. Можда не баш по тржишној цени, али је оно што сам добио било више него довољно да платим рачун за струју. За мање од недељу дана успео сам да продам и ауто. Добијене паре скоро да су биле довољне за порез на промет и капиталну добит остварену продајом кола. Срећом, нешто ми је преостало од стана, а успео сам да продам и капут. За бубрег још нисам нашао купца, али се уопште не бринем. Велики сам ја трговац!
Ђорђе Оташевић

Sergii Fedko, Ukraine >>>>>

***

Сад свако блефира

Сад свако блефира
то је најстрашнија ствар
трипер, крије, дама пар
кесицу дроге, џандар!?

Сад свако, блефира
краљу, су скинули круну
сироти, судбину куну
на нечији глас се штрецам

„Преварант држи у рукаву, кеца“!

Сад свако, сваког блефира
држе нас у шаци, ко' голе кечеве
пензионери су појели голубове
„Пушка је закочена“
а ловци су побили, зечеве.

Дуленце

Н У Л А

Обећава нама
градове и куле,
а одмак'о није
нимало од нуле

Савјест му је страна,
већ постала трула
шта за њега рећи
нег' обична нула

Важно му да јавност
за њега је чула,
а није ни свјестан
да је ништа,нула

И да не зна не зна
када прича фула
за његово знање
оцјена је нула

Чудан спој је неки
к'о мјешанац,мула
не зна ни шта хоће
и зато је нула

Осјећаја нема
тупа му сва чула
гледам га са стране
Боже,која нула

Мисли да је важан
к'о арена, Пула,
а био је, ост'о
баш обична нула

Глава му је шупља
као она фрула
тога није свјестан
није јер је нула

Гојко МАНДИЋ

У живот све је ко џилит

У живот, све је ко џилит
дрво, заострено
до двае'с, пет
сантина
на два крајч'ка
и, кад дојдеш до
крај, завршиш,
па се нађе нека
да те мрчка, и дрка..

У живот све је џилит:
заборавена дечја
игра!
И ако такој не сватиш
има да уздисаш
има за дупе се апеш
да бринеш, има да патиш!?

У живот све је
џилит!
С коју страну
да уфатиш дрвце
да се не угњавиш
нагњечакш
И топрв ће работиш
ако се ен играш ,
у живот све је ко џилит...
Не мој се, секираш!

Душан Дојчиновић

ОМЕКШАВАЊЕ
Није тачно да су сви бизнисмени тврдице. Прије неколико дана успио сам једног да омекшам. Дао ми је новац с којим сам могао мјесец дана да преживим. Али, строго је нагласио да новац могу користити искључиво за куповину хљеба.
Захвалио сам и отишао у пекару.
Након пет дана, донатор је послао своје људе (неку врсту комисије) да провјере како трошим његов новац. Показао сам им гомилу од двадесет и пет комада у једном кухињском ћошку. Очекивао сам да ће се одушевити кад виде да сам њихов новац намјенски потрошио. Али, они ми рекоше да нисам научио како се новац троши и да ће преостали хљеб за неколико дана бити тврд као камен.
Лијепо сам им објаснио да нисам смио држати туђи новац код себе, јер је постојала реална опасност да га потрошим за нешто друго. На примјер, за куповину млијека, јер и ја сам знао да ће хљеб постати тврд, па ћу бити принуђен да га нечим омекшам.
Кад су полазили, поново нагласише да сам направио промашај, јер ће купљени хљеб бити тотално неупотребљив.
Не слажем се с њиховим мишљењем, јер сматрам да нисам направио грешку. Овако тврд хљеб код мене неће остати неупотребљен. Искористићу га за омекшавање нечије тврде главе, па ћу, након тога, бити сит до неког новог омекшавања.
Живко Вујић
ХОЋЕ ЛИ СЕ БАБА ВЕЋ ЈЕДНОМ ОЧЕШЉАТИ
Сваком ко има бабу, па још дугокосу, верујем да не смета да је гледа како се чешља. Па ипак, ма колико призор био дирљив, ако се понавља годинама, изгуби драж. Знате ону народну – засвирај и за појас задени...
Али познато је да смо ми народ који воли да утврђује градиво, нарочито за кафанским столом или (у новије време) испред телевизора, а што се увек сведе на једно те исто: свако се грчевито држи своје истине, галамчина и пљувачина... Зато, што се мене тиче – хвала лепо! Али, ко воли нек' изволи.
Још нешто нам се мора признати: ми смо један од ретких народа који уме да се смеје сам себи. Имамо чак и фестивале за то: Смејада, Чивијада, Нушићијада... И не само да се смеје, него и да сам себе пљује. То нарочито. Од прилике до (не)прилике.
Е, али кад нас неко други нанишани ствар постаје озбиљна, много озбиљнија него што заиста јесте. Свака ганглија нам се напне и накостреши. И почне да изиграва антену за примопредају сумњивих сигнала. Мали сигнали прерастају у велике, велики у још веће, а они највећи – у немерљиве. А кад се стави под лупу и зрно песка личи на ствар довољно велику да се не може заобићи, зар не?
Нешто слично код нас бива и са речју. Још кад се извуче из контекста! А људи који би требало да нас објективно извештавају управо то раде: извлаче речи из контекста. Па сроче наслов од ког вам притисак ђипи ко Дамјанов зеленко. Додуше, кад прочитате цео текст, ситуација се донекле смири, па закључите по оној народној – тресла се гора, родио се миш. Наравно, то тек ако сте уопште преживели оно ђипање.
Можда се зато данас све мање чита. Али, гле парадокса, све се више пише. Свако има нешто да каже, па како нико не жели да га саслуша, а он онда седне за комп, па удри по тастатури. Екран трпи све! А кад нема шта да каже, није проблем – писаће баш о томе како је све већ давно речено, и како више ништа ново нема да се каже. Нема везе, тà ионако више нико не чита.
Ипак, ја не губим наду. Кад све фармере поизбацују са фарме, кад се парови раздруже и велики брат поизбацује све укућане, а снајке се, богу хвала, поудају, можда неко и утоне у фотељу, са наочарима на носу и књигом у руци. И баба ће се, надам се, до тада очешљати, повезати мараму и са дедом сести на клупицу испред куће, из чијег оџака неће престати да се вије дим. Баш као на карикатури са једне од протеклих Чивијада. А ја ћу наручити копију те слике, окачити на почасно место на зиду. И... заплакати.
И немој случајно да би ме неко питао зашто плачем. Јер о томе се не може у две-три реченице. О томе бих могла роман да напишем. Па ви видите после шта ћете са њим.
Јелена Кујунџић
Viktor Ivančić
13/12/2016

Bilježnica Robija K.: Kraš je naš!

Bila je nedilja ujutro. Mama i tata su u pižamama sidili za stolom u kužini i pili su kavicu. Onda sam malo poslje ja u pižami isto dogibao u kužinu. Mama je meni stavila na stol ćikaru sa kakaom. Tata je mene pitao: „Šta je, malac? Šta si tako tunjav?“ Ja sam rekao: „Ma ništa! Grubo san sanja!“ Mama je pitala: „Šta si sanja, mišu?“ Ja sam rekao: „Ma ništa! Sanja san da me neka teta cilu noć mučila!“ Tata je rekao: „Na bava kua? A kako te mučila? Nemoj mi samo reć da te dirala po…“ Ja sam rekao: „Na silu me šopala sa čokoladom!“
Mama i tata su zableušili se u mene. Tata je rekao: „To nas jebeš, je li? Naveče gledaš vjesti, pa nas ujutro prcaš?“ Ja sam rekao: „Časna rič! Uvukla mi se u krevet i počela vadit čokolade! Ja san joj reka da mogu izist samo dva reda! Samo onda je ona kleknila mi na prsi i uvatila me za vrat! Onda mi je utrpala cilu čokoladu u usta! Pa još jednu! Pa još jednu…“ Mama je rekla: „Čoviče, pa to je teški horor!“ Onda je tata pokazao sa prstom u mene i rekao je: „A viš ga da je musav od čokolade oko usta! To se krembil diza noću ždrokit, pa nas sad brumaje!“ Ja sam rekao: „To mi je stoposto od riganja! Teta mi je nonstop trpala nove čokolade u usta! Nisan moga disat! Neam pojma kako san preživija!“
Mama i tata su značajski se pogledali. Onda je mama mene pitala: „A kako je izgledala ta teta?“ Ja sam rekao: „Imala je pižamu na sidra i patkice!“ Tata je rekao: „Ne pitamo te kako joj je izgledala pižama, nego kako je izgledala ona!“ Ja sam rekao: „Imala je crvenu kosu!“ Mama je glasno izdahnila i rekla je: „Aj fala ti bože! Mislila san da je ona krava!“ Ja sam pitao: „Koja krava?“ Mama je rekla: „Nije važno!“ Onda je tata pitao: „A odakle su bile čokolade?“ Ja sam rekao: „Iz kese!“ Tata je zinijo: „Molin?“ Ja sam rekao: „Teta ih je vadila iz neke kese!“ Tata je rekao: „Ma ne to, nego čije su proizvodnje?“ Ja sam rekao: „Mislin da su bile dorine iz Kraša!“ Mama je rekla: „Aj bogu fala! Kraš je naš!“
Onda sam ja srknijo guc kakaa iz ćikare. Onda sam rutnijo jer pošto mi je još bilo slabo od horora šta san ga sanja. Onda je tata mene pitao: „I? Kako je to završilo?“ Ja sam rekao: „Ništa! Ujutro san se diga iz postelje, dogibao do kužine, sija za stol i onda priča vama šta san sanja!“ Mama je pitala: „A teta?“ Onda je teta rekla: „Dobro jutro!“ Teta je stajala na vratima od kužine. Ona je na sebi imala pižamu sa sidrima i patkicama.
Mama i tata su piljili u nju sa širom zinutim ustima. Onda je mama cijuknila: „Gospođo presjednice! Otkud vi?!“ Tata je pitao: „Kad ste to opiturali kosu u crveno?“ Teta je pogledala prema meni i rekla je: „To možete zahvalit divljaku od vašeg sina koji me takvu sanjao!“ Mama je rekla: „Šta fali, baš van lipo stoji! Masu bolje od one žute šta van pari slama!“ Tata je rekao: „A plus van se slaže sa sidrima i patkicama!“ Onda je mama okrenila se prema tati i pitala je: „Čekaj malo, šta sad sve ovo znači?“ Tata je rekao: „Znači da Robi i dalje sanja! I da smo mi svi kod njega u snu! Bereš, mišu?“
Onda je teta uletila: „A znači i da ja imam važnih državničkih obaveza! I da ih zbog ovog malog bezobraznika ne mogu obavljat! Nego gubim vrijeme u nekoj nepoznatoj kuhinji sa smiješnom pidžamom i strašnom frizurom! Molim vas da naredite gospodinu sinu da se hitno probudi!“ Moja mama je zarežala: „A to šta si mi dite cilu noć mučila i šopala sa čokoladom, to ništa, je li?!“ Teta je rekla: „Pardon, gospođo, ja sam vašeg sina išla potplatit sa par kockica čokolade da me konačno oslobodi i pusti da radim svoj posao! A onda je to on u snu preuveličao u nekakvu torturu!“ Onda sam ja uletijo: „Lažeš, gubo! Išla si me udavit!“ Teta je podviknila: „Sram te bilo, drzniče mali! Znaš li ti s kim pričaš?!“ Onda je tata uletijo: „Priča sa jednom kozom, eto sa kim! Biće si mi plus svega dite šopala sa srpskim čokoladama?!“ Teta je rekla: „To nikad! Ja ni u snu hrvatskome djetetu ne bih davala srpsku čokoladu! To su bile dorine od Kraša! A Kraš je naš!“
Mama je rekla: „Jebe se meni za Kraš! Pokušaj ubojstva je pokušaj ubojstva!“ Samo teta je prosikćala: „Upozoravam vas da ja moram hitno na službeni put u Berlin! Imam važan sastanak sa predsjednicom Merkel, a zbog vašeg derišta ću ga propustiti! I to će imati strašne posljedice za Hrvatsku!“ Tata je rekao: „Šta si ti tako nabrijana, gospođo? Pa zar ti nije bolje sa nama pit kavu, nego u Berlinu Merkelici ljubit dupe?“ Onda je teta arlauknila: „Ovo je prijetnja nacionalnoj sigurnosti! Ovo je talačka kriza! Upozorite svoje neodgojeno derište da hitno sa ovim prestane, jer će sankcije biti grozne!“ Onda je tata okrenijo se prema meni. On je dignijo kažimprst i rekao je: „Znaš šta, Robi, probudiš li se sad, jebaću ti mater!“ Mama je unjela se meni u facu i pitala je: „Jel čvrsto spavaš, sine?“
Onda sam ja rekao: „Ne samo da spavam, kevo, nego sad sanjam da smo mi ustvari jedna beogradska porodica!“ Tu je u kužini najprvo uletila tišinčina. Onda je tata nakeserijo se od uva do uva i rekao je: „Ej, bre, sine, to ti je odličan fazon! Razvaljuješ! Tačno sam znao da mi je dete genije!“ Ja sam rekao: „Fala, ćale!“ Mama je rekla: „Čudo je dečja mašta! Čudo nad čudima…“ Tata je pitao: „A u kojem delu grada stanujemo, sine?“ Ja sam rekao: „Na Dorćolu, ćale, gde bi drugo!“ Tata je rekao: „Jooj, Dorćol…“ Mama je rekla: „Dečja mašta je prosto nenadjebiva…“ Onda je teta uletila: „Oprostite, što sad ovo znači?“ Tata je rekao: „Znači da se stvari ozbiljno komplikuju!“
Mama je rekla: „Znači da ćemo mi sad u jedan porodični provod, pošto je nedelja i pošto je lepo vreme! Idemo malo u šetnju po Kalemegdanu, pa posle do Skadarlije, pa posle u Tri šešira na karađorđeve šnicle i dimljene vešalice, a ti ćeš, srećo, da budeš sa nama u zarobljeništvu!“ Tata je rekao: „Znači, ne samo da si zaglavila u Robijevom snevanju, nego si pride zaglavila na teritoriju susedne i neprijateljske Srbije!“ Mama je rekla: „Ako, srećo! Nije svakodnevna pojava da imamo u gostima jednu ustašicu, poglavnicu susedne i neprijateljske Hrvatske, koja ne može da napusti Beograd, a žarko bi to želela!“ Tata je rekao: „I neće moći da ga napusti dok god nam dete ovako lepo sanja!“ Mama je rekla: „A sanjaće još dugo, pošto ću sad iz ormara da izvadim one konjske tablete za spavanje i otopim mu par komada u šolji kakaa! Bolje da se osiguramo i šta duže održavamo dečaka u nebudnom stanju!“
Onda je teta skriknila: „Stanite, pa to je zločin! To je ozbiljno kriminalno djelo! Nedopustivo je na takav se način iživljavati na usnulome maloljetniku!“ Mama je njoj rekla: „Ma nemoj! A kad si mi dete kljukala sa čokoladama i htela da ga ugušiš, onda nisi pevala o humanizmu, sunce ti jebem!“ Tata je dodao: „A to je povod, gospođo, da ozbiljno popričamo i rešimo neke dileme!“ Teti je uletila zbunjoza: „Koje dileme?“ Tata je pitao: „Čiji ono beše Kraš?“
Robi K. (IIIa)
Peščanik.net, 13.12.2016.

180
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
© -Copyright by Magazine "Rhinocervs"! © -Сва права задржава Часопис "Носорог"! ® -All Rights Reserved!
™ - Since 2001, Banja Luka
™ - Основан 2001, Бања Лука
ШТАМПАНИ НОСОРОГ
GOLDEN LYNX of SERBSKA