НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
NOSOROG - Međunarodni časopis za satiru, humor i karikaturu
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
Страна - 6 - Page
180
• Изгубили смо из вида Хрвате који су нам отворили очи, констатује нова колона српских гуслара.
• Америка је прорекла пропаст Србије већ онда кад је завила жене у црно.
• За све је крив Филип Вишњић, јер је управо он научио Србе да слушају слијепце.
• Није здраво лијегати са народом који сваки час устаје из мртвих!
• На утакмици је примјећен ратни злочинац, кога, због мајсторских одбрана траже многи велики клубови.
• Дилема није лака: Да вођу и даље зовемо педером или да му окренемо леђа?
• Сви говоре како је Исус ходао по води, а нико да помене како је боса Мара Босну прегазила!
Бојан Богдановић
-Новогодишња очекивања многих су скромна. Желе да им она мање однесе, него што ће да донесе.
-Ретка су богата друштва.Чешћа су таква друштванца.
-Лица сиротиње показују и наличје друштва.
-Народ не зна да глуми. Зато нетремице зури у репертоар на политичкој сцени.
-На животној сцени само је животна улога незамењива.
-Међустраначки дијалози су често прости, као пасуљ.
-Има ТВ програма које не би требало препоручивати гледаоцима било којег узраста.
-Некима вода из ТВ канала уђе у уши па не знају да се оријентишу.
-Глобална демократија је изнад свега.Узалуд је очекују они доле.
- Толики невиђени успеси. То може само у медијима.
Слободан ДУЧИЋ
- У БиХ национални кључ једино широм отвара врата народних кухиња.
- Национална елита храни се у елитним интернационалним ресторанима.
- Наша оронула тијела не подносе скупоцјена одијела!
- Слобода је калуп за демократију.
- Добра и паметна дјеца избјегавају лоше друштво. Бјеже вани!
- Згубидан је променио свест. Као ноћни чувар у згради владе поваздан свима србује о раду.
- Вођа се наоштрио. Дуго је тупио.
- Наш еуропски пут је дуги косовски циклус. Од Косова па све наовамо до Косова у ЕУ.
- Почните строго судити о себи па ће и ваш суд о другима постати - Часни суд!
- Тешки критичари дјела Великих писаца оптерећени су неподношљивом лакоћом сопствених!
- Преломите руку! Рукопис не дирајте.
- С обзиром да не трпимо реалну слику о себи као створени смо за сатиру.
Владимир Вуковић
• У земљи у којој се више продају куфере и путне торбе, него мед и млеко, народу не тече мед и млеко.
• Било би боље да укинемо Биро за запошљавање! Људима је лакше да се запосле преко странака.
• За нашу омладина Сунце бадава излази на Истоку. Њих Сунце греје само на Западу.
• Није хтео да меша службено и приватно, па није викао - Доле влада! Његова је жена љубавница министра.
• Наш доушник и без питање зна шта треба да одговори!
• Имамо више факултета него цркава. Ипак, народ више наде полаже у Бога него у дипломиране.
• Из нашег се гроба не излази лествицама. Него пасошем!
• На почетку је била реч. Али кас су видели да не разумеју речи, проговорио је пендрек.
• Политичко правило: ко стигне до циља, одмах постаје мета!
• Политичке лопове треба осудити да живе од плате просечног грађанина. За њих би то била смртна казна!
• Народ зна да се не прича док се једе. Али, он гунђа баш због тога што нема шта да једе.
• Еутанузију поставити на листи лекова. Гарантовано лечи од свих болести.
• Македонијо, кажи дали си ми отац или мајка?! Да бих знао од кога да те одбраним , од педера или од курве.
Васил ТОЛЕВСКИ
Nikola Dragash, Serbia
• Размишљање једног обичног српског самоубице: „Доживети стоту!“
• „Додати живот годинама!“ – поручују водитељи с телевизије. А пензионери одговарају: „Нема додавања. Само одузимају!“
• На изборима је победио богаташ који продају снове. Губитник је онај који краде туђе снове. Поштено.
• Срби понекад поверују Хрватима, и онда од Готовине вересију добију.
• Рекли смо: „И после Тита – Тито.“ Нисмо рекли – докле. А он поручује: „Терај даље!“
• Сити смо разбијања глава, а ко није сит нису му добро разбили.
• Говоре нам оно што желимо да чујемо. Изградили су фабрику наших жеља.
• Оксиморон 21. века: лидери слободног света затечени у борби за слободу!
• Између две серије, у информативним емисијама, приказују компромисерије.
• Историјска клацкалица: ако неће Мухамед Брегу за размишљање, да ли ће брегзит Брегу?
• Све се може слагати кад се слаже сложно.
Анђелко Ердељанин
• Живот тражи хладне главе. Политика усијане.
• Високо су отишли сви који су ниско пали.
• Постао сам безнадежан случај. Добио сам посао у дојучерашњем привредном гиганту.
• Плитки мозгови не ору и не копају. Они поткопавају.
• И кад се усправи, сировина остаје цепаница.
• Вођа ме разочарао. Цркла ми крава, а он ни телеграм да пошаље.
• Гладни су праве патриоте. Не остављају лако родну груду.
• Све што је актуелно код нас је одавно превазиђено.
Пеко Лаличић
-На Марсу, због усамљености, Американац је пио као Рус, а Рус је био пијан као црна земља.
-Изгледа да је Ентерпрајз упао у црну рупу, никако да нам сване.
-Док свирају ратне трубе, они нам причају о миру.
-Сви моји пријатељи су стали иза мене, посакривали су се!
-Опозиција се надала да ће на изборима освојити фотеље, а добили су столицу.
-Послодавци су се интиминизирали са својим радницима. *ебу их гдје год стигну!
-Сви политичари су ми више до јаја, само Милорад До Ди(ц)к!
-Кад политичар оде са функције, за њим остане само празна столица.
-У Сирији ратују власт, опозиција, Херзболах, џихадисти, исламска држава, Курди, Руси, Амери... Ми навијамо за наше!
-У интересу истраге је да се никад не пронађе починилац.
-Мики има Мини. Можда је добар техничар?
Динко Османчевић
НЕКИ КАЖУ: КО РАДИ ТАЈ И ГРЕШИ?
ДРУГИ КАЖУ: АКО НЕ РАДИШ НИШТА, НЕМОЖЕШ НИ ДА ПОГРЕШИШ?

Да видимо да ли је тако:
• Данас је моја жена радила цео дан. Ја сам прележао дан, плашио сам се ако радим да не погрешим нешто. Устао сам 10 минута пре него сто је дошла кући. Ево је, откључава врата. Здраво, како си, јеси се уморио? Шта има за вечеру? Нисам спремио ништа. Ниси
спремио ништа? Плашио сам се да не погрешим нешто, да не забрљам нешто, неки кажу, ако не радиш ништа неможеш ни да погрешиш. Ево, делује веома изненађено са одгвором, диже нос, инаљути се на мене. Што се љутис, ниста нисам радио, како сам могао да погрешим?
Миодраг СТОЈАНОВИЋ

То што је
(афоризамска пјесма 1)

То што је духовни изазов једном пљачкашу старица
не мора бити духовни изазов другим пљачкашима старица.

То што је екстрапрофит једне продане душе
не морабити екстрапрофит другим проданим душама.

То што је једносмјерно једном путоказу
не мора бити једносмјерно другом путоказу.

То што је граница пристојности једном угледном простаку
Не мора бити граница пристојности другим угледним простацима.

То што је идеал сурадње једном проданом политичару
не мора бити идеал сурадње другим проданим политичарима.

То што је љепота домовине једном осуђеном заступнику
не мора бити љепота домовине другим осуђеним заступницима.

То што је опћа опасност једном корумпираном градоначелнику
не мора бити опћа опасност другим корумпираним градоначелницима.

То што је племенито једном злотвору
не мора бити племенито другим злотворима.

То што је повратак у дјетињство једном самртнику
не мора бити повратак у дјетиниство другим самртницима.

То што је радост живота једном спермију
не мора бити радост живота другим спермијима.

То што је романтизам једном поквареном доушнику
не мора бити романтизам другим поквареним доушницима.

То што је секси авантура једном женомрсцу
не мора бити секси авантура другим женомрсцима.

То што је светиња једном ратном профитеру
не мора бити светиња другим ратним профитерима.

То што је жртва за домовину једном фићфирићу
не мора бити жртва за домовину другим фићфирићима.

Живко Продановић

ВОЂА

Ја сам вођа, фирер ваш,
И мени је добро баш.
Водим вас у КАКИ пакт,
Тамо ћете добро сра(к)т.
Срушићемо један град,
Па право у Стаљиград,
Тамо су већ неки били,
Беле кости оставили,
Што је црно биће црње,
Ајд купите своје прње,
Палићемо туђе куће,
Па ће нама бити вруће,
Удариће страшан ветар,
Видеће нас свети Петар,
И још једна црна жена,
Која држи мојмудсмена.

Бранко Мићић

***

КАЈАЊЕ
Некад – један ради а тројица пишу
Данас – један ради а тројица чекају
За оним некад многи уздишу
За ово данас многи се кају

КАЗНА ЗВАНА ПЕНЗИЈА
За мој деценијски рад
И признања разна
Оволика пензија
Премала је казна

КАКО ДАЉЕ
Много Истина
А ниједне праве
Много глава
А ниједне Главе

Живко Вујић

• Слобода нема цену. Све то ми плаћамо.
• Жена, као дрва на тржишту.
• Не дирајте га у патриотизам. То му је слаба тачка.
• Ми гајимо демократију. Она је код нас на интезивној нези.
• Губици су код нас планирани трошкови у буџету.
• Ниједан бескућник неће остати на улици. Сви ће добити дозволу да спавају у парку.
• Он не уме ништа да ради, чиме је озбиљно нарушена његова радна способност.
• Бивша жена ме је много волела. Био сам јој кућни љубимац.
• Кад укључите ТВ, искључите мозак. Тако тај апарат најбоље функционише.
• Ева је за Адама била мис света. Без конкуренције.
• Тасовац се поново враћа у културу. Пре тога је био министар лултуре.
• Адам је свршио с јабуком!
• Ја своју жену могу да разумем. Али не могу да је схватим.
• Пријатеље смо дочекали хлебом и сољу. Боље нису ни заслужили.
Зоран Т. Поповић
• Пао јој је мрак на очи, неда јој да га скине.
• Тражимо праве... кривце.
• У вражијем колу, све сами ђаволи и шејтани.
• Од љубави до секса - само је пар пољубаца.
• У Босни оде маст у пропаст - све се више користи зејтин.
• Изгубљени су... нађени.

• Покваренима никако не успијева да поправе дојам.
• Договор све теже кућу гради - грађевински материјал је поскупио.
• Што се неби смјело видјети - сви би гледали.
• Трезвено размишљање - довело нас је у кафану.
• Појели су му оно што је добио на тањуру.
• Ако се односи на вас - нит је добро божије давање, нити божије примање.
• Избили су нереди у државним редовима - тамо су сви без реда.

• Тек што сам прогутао њене кнедле - сервирала ми је језикову јуху
• Тамо су ме гурнули - до тада нисам ни мислио запливати у дуговима.
• Након сваке смјене власти у држави ништа не остане - само нестане.
• Само што сам затражио новчану помоћ - стали су да ми броје.
Абдурахман Халиловић - Ахил

НОВОГОДИШЊИ (Р)ЕПИГРАМИ

Сиротињског ево Деда Мраза
Заледила му се (не)привредна стаза.

Привреда нам и даље без реда
труле конце то влада испреда.

У Новој ће сиротињски тешка
Пензија из Пакла да се смешка.

Деда Мраза жели моја млада
Воли када голица је брада.

Не плети ми вунице Сремице
Дођи да ти нежно мазим лице!

Све селфијем Сремица се слика
Како место краве музе бика!

Недоношче наша је привреда
Унија ће да заведе реда (!?).

Берићет нам нуди ова Нова
Сиротиња остаје без крова.

И у Новој биће трактористā
Престоницу кад заоре Риста.

Нова паре делиће нам старе –
Бриге луде па како нам буде!

На јелку ми вешаће свећице
Обасјаће беспарице лице.

Волим купус, ал̓ је слађе месо
Сарму прави, слатка моја Десо!

Када немаш имање ни кола
Буди гарда политичког вола.
И влада је (с)кренула са стаза
Узе поклон тајкун-Деда Мраза.

Ђура ШЕФЕР СРЕМАЦ

Мож' цел дан да тресеш крушку

Мож' цел дан да тресеш крушку
јабука неће падне
јербо испод сливу, крушка на пада
как'в татко
так'в син
каква мајка, таква ћерка
какво пијење, таква мерка
Од „Деда Васину, ракију кад
наврнеш
Од љутину, жестину
цел круг, око стадион обрнеш
толко зашунтави у главу
Ддњовача жута
па ти се спије
па ти се лута...
Целиваш се с мушки
набацујеш на женски
Ал' шипак!
Испод крушку, јабука не пада
ко' боксер, у ринг што не пада
ни распала, к.урва , млада
Лесковца града
Цел' д'н, тресоше крушку
пијани, од деда Васину љуту
не отресоше ни једну
јабуку, црвљиву, жуту.

Душан Дојчиновић

НАЈБОЉЕ УРЕЂЕЊЕ
Много су причали.
Око државног уређења, шта је добро, а шта најбоље.
Ту није било много дискусије.
Најбоља је била демократија.
И то парламентарна.
Е, то је баш било најбоље, идеално, државно уређење, - бољег није било, а неће ни бити.
То је, в политичком развоју, био крај историје, њен завршетак, њен почетак и сретно постојање и живљење.
Суштина исправног државног постојања је нађена, сви су се слагали.
Сви – сем једног.
Шутио је, није причао, гледао их је. А онда рече:
„Демократија је баш добра“, лагано рече, а као да је био подсмешљив, што не уочише, а није било ни сигурно.
„Ето, ето, чак се и он слаже“, заграјаше. Било им је драго да и он потврђује. Било, из неког разлога. Ако их је више, чини им се да су паметнији.
„Мањина, - све богатија...“ лагано, и даље, додаде он.
„Е, е, е...“ загаламише, мислећи да су га прекинули да заврши.
Он их посту да се извичи, па надода:
„А већина све сиромашнија!“
„Е, е, е!“ викали су они.
Горан Стевин
ПЕСМА
Одлучио сам да напишем песму. Погледам око се-бе, ослушнем, чујем људе што вичу Ура. А са тим се од-лично римује диктатура. Или је било обрнуто!? А то већ може бити опасно. Зато морам брзо да напишем нешто политички подобно. Ево, често се спомиње некаква демо-кратија. То обавезно треба употребити. Са тим се римује мафија, Ција, братија. Ух! Ово је још опасније! Изгледа да нисам рођен за песника.
Ђорђе Оташевић
ЈАЈНА ЋЕЛИЈА
Све су ћелије ћелије, али су јајне најћелије. Док мирују у јајницима, гдје су створене, све буде мирно и нимало узбудљиво. Када крену низ јајоводе, свашта може да им се догоди. Млада и заносна јајна ћелија иде на рандес своме драгоме сперматозоиду. Стријепи да ли ће наићи у исто вријеме и оплодити је па да од ње постане бар човјечуљак ако не и велики човјек или ће да пропадне од муке. Она не зна да је сперматозоид (мушкарчев производ) агресиван и да ће онако луд продријети у њу. (Дакле, агресивност долази од мушкараца, жене су њежне и питоме).
Оно што мене чуди јесте да ни најумнији људи не знају да ли су постали оплодњом јајне ћелије из десног или лијевог јајника. По некој политичкој ујдујрми, дсесничари су настали од јајне ћелије из десног, а љевичари ид јајне ћелије лијевог јаника, али њима не треба вјеровати све, не само у овој случају.
Сперматозоид који је оплодио јајну ћелију из које је настао мој шеф, јест био луд, али не треба душу гријешити, био је и брз. Оплођена јајна ћелија пролази кроз разне фазе развоја све док не достигне до будућег човјека. Вјерујем да би извршила самоубиство када би знала да ће се родити неко као ови око нас.
Посматрам људе око себе и размишљам какав их је сперматозоид правио. (Част јајној ћелији, о њој имам најбоље мишљење.) Онај предсједник мјесне заједнице је од сперматозоида који стално нешто мудрује и гледа гдје ће нешто да сврне. Посланик једне странке потиче од онога који само закукуљи и забубуљи, одборник припада ономе који половину сједнице се дошаптава какав став ће да засузме, а другу половину чита новине испод клупе. Онај од кога је постао мој добри, мирни полицајац је од оних који се задовољавају само да се преживе. Високи политичари су поникли од сперматозоида којима никада није било доста. Када највише гријеше, најгласније критикују другога.
О јајним ћелијама би се могло писати надугачко, али није све за јавност. Знам да жене треба да промисле кога све пуштају у себе. Ко зна шта може да им направи.
Српкиње рађају мало дјеце. Желим свакој од њих по десет јајника, јер оне обично рађају једно дијете по јајнику.
Слободан Јанковић
Jason Seiller, USA
ТРИ БИЗНИСМЕНА –ТИПИЧНО НАША
Дођем једног дана код једног бизнисмена да га нешто замолим. Посматрам га: није ударен у главу мокром чарапом (како наш народ каже за лудог), није пијан, али нешто с њим није у реду. Закључим да је болестан и одем.
Дођем другог дана код другог бизнисмена да га замолим за оно зашто нисам оног првог који је био болестан. Посматрам га: није ударен у главу мокром чарапом, није болестан, али некако се чудно понаша. Сконтам да је пијан и ништа му не говорим, већ одем.
Трећег дана покушам код трећег. Ваљда ћу код њега успјети. Замолићу га за оно што нисам успио код првог који је био болестан, ни код другога који је био пијен. Гледам га, није болестан, није пијан, али нешто не штима. Сконтам шта је и брзим корацима се удаљим.
И сада се питам: Боже, је ли могуће да сваком бизнисмену нешто недостаје? Ако није болестан, онда, или је пијан или је ударен у главу. Ако није ударен у главу, онда, или је пијан или је болестан. Ако није пијан, онда је болестан или је ударен у главу.
Послије свега, нисам сигуран да ли се онај први правио да је болестан, онај други да је пијан, а трећи да је ударен у главу. С бизнисменима никада не можеш бити сигуран.
Живко Вујић
ВИРТУЕЛНА СТВАРНОСТ
Човечанство, мање или више, живи у неком виртуелном свету. Неки би казали у виртуелној стварности. Ништа зато што је сам појам апсурдан. Противречан. Где једно поништава друго. Јер виртуелно значи нешто привидно, нестварно, квази. А стварност је стварна, ма каква да је!
Сад што се Америке, Европе, Азије тиче, баш ме брига. Али што мој народ живи у том привиду, у том виртуелном, имагинарном свету, то ме већ нимало не радује. Додуше, нити смо ми јединствени у тој ствари, нити је то први пут у историји. Премда би могло бити пошто с Вучићем много тога је први пут. И, свакако, никад боље није било!
Елем, које су то особености „српске виртуелне стварности?“ Најновији пример је с буџетом државе. Колико јуче говорило се о суфициту у државној каси. Дакле, било је вишка пара. Међутим, одједном појављује се дефицит. Није велики, истина. Што рече горе поменути Вучић, никад мањи дефицит у каси Србије није био. Опет смо први, то јест, тај Вучић је први у нечему! И како то наједном? Од вишка испостави се мањак? А то што је дефицит (мањак) као незнатан, ништа зато. Биће већ неки ребаланс због „објективних околности“, па ће и мањак у државној каси да нарасте!
Градња ауто-путева и других капиталних инвестиција не посустаје. Господар Вучић је изградио више километара модерних саобраћаница него Карађорђе и Милош Обреновић заједно! Мало ли је? А тек фабрике? Страни инвеститори отварају погоне по Србији. Квалитетна а јефтина радна снага, велике су предности државе Србије. Радници, модерни пролетери, мада историја на примеру Србије иде у силазној историјској путањи, тако да су српски радници ближи робовима него пролетерима, зараде чак 200 евра месечно! Већа им је зарада од просечне пензије, рецимо. Но, и ту се не шкртари. Пензионери су управо добили по 5.000 динара једнократне помоћи. Опет кажем; мало ли је? У еврима тих пет хиљада износи нешто око 40 евра! Само, ту су се воде полемике шта се може купити за пет хиљада динара. Министар пензионер каже могу се купити патике. Или сто кила купуса. Нема меса за сарму, али тај министар вечни једе месо. Једу и други министри, посланици, државни чиновници, државни лопови, државни лакеји и подгузне муве. У просеку народ једе неку танку сарму!
Бивши министар, сада љубавник на велико опет тврди да пензионери с овом једнократном помоћи могу да купе куртоне! Тако пренеле неке новине. Друге су нагласиле да се ради о кондомима, треће о хигијенским гумицама. Како год да их назову, ради се о истом артиклу. Моја маленкост сматра да је министар љубавник погрешио. Већина пензионера, ових што су добили невероватноих 40 евра, стари су и изнемогли људи. Њима куртон одавно више није потребан. То може да приушти неко с великом пензијом. Такав ће купити вијагру и онда, разуме се, може и кондом. Ови слепци с пензијом од 100 – 150 евра, с додатних 40 могу да плате струју, воду, да купе део лекова и евентуално с 40 евра „могу да купе конопац“, што каза сатиричар Зоран Стошић!
Шта год купили, купили су од зарађеног новца. Исто тако купиће основне потрепштине и они силни запослени у последње две-три године. Толико је нарасла запосленост да се стопа незапослености зауставила на 15%. А тенденција је да се у наредној години спусти на 11%. То рече министар за рад, борачка и социјална питања, и ко зна чега приде још? Ако се план оствари, а верујем да хоће, јер министар је стари омладинац, комуниста, јуловац, већ помињана подгузна мува, па из младих дана зна да се план у комунистичкој пракси увек остваривао. Артија трпи све! И још нешто му иде у прилог. Највећи допринос смањењу незапослености дају повећана смртност и исељавање становништва!
Миодраг Тасић
Iz: NOVOSTI, Zagreb - http://www.portalnovosti.com/

24. prosinca 2016.
Piše Viktor Ivančić

Šaka u ljevicu

Čini se da osnivači Nove ljevice nisu razumjeli važnost nacionalnog pravovjerja, pa su se nekršteni pokušali ušuljati u politički hram; nitko im valjda nije objasnio da je propisana doza deklariranoga hrvatstva preduvjet za takav tip javnog angažmana

Dan nakon osnivanja Nove ljevice kojoj je izabran za predsjednika, Dragan Markovina morao je ugasiti svoj Facebook profil, jer je ovaj bio zatrpan prijetnjama i uvredama. Blagodareći tehničkim povoljnostima tzv. društvene mreže, morao je ostati impresioniran količinom onih što bi ga tako rado priklali, ili bi ga ipak pridavili, ili bi ga otpremili s onu stranu granice, ili bi spolno općili s članovima njegove familije u širem sastavu… a sva je prilika da su se i ostali utemeljitelji stranke suočili sa sličnim izljevima autentične hrvatske radosti i oduševljenja. Tipičan ovdašnji nesporazum u hodu, reklo bi se: krenuli su osnovati političku partiju, a stigli pod giljotinu, i to već nakon pola koraka.
Erupcija poruka osobne prirode uslijedila je nakon brzopotezne medijske pripreme terena. Još osnivači Nove ljevice nisu poduzeli ni jednu političku inicijativu, niti su se referirali o bilo kojem konkretnom političkom problemu, osim što su načelno izložili svoj program – iz kojeg se, doduše, vidi da će se bez uobičajenih prenemaganja suprotstaviti nacionalizmu – a središnji dio medijske i javne scene, uključujući lijeve i desne ogranke, pljunuo je u dlanove i uredio prizorište, osigurao klade, lance i debele konopce, upalio baklje, razdijelio zainteresiranima karirane kukuljice, te pozvao svjetinu na obredno smaknuće.
Među prvima se oglasio Dražen Ciglenečki u Novom listu, kombinirajući davne Markovinine izjave tako da ga predstavi ‘žestokim Jugoslavenom’ koji ne mari za Hrvatsku, iz čega je ‘jasno kakvog ta stranka može biti profila’, a k tome je tu i Vesna Teršelič, ‘poznata zagovornica pomirenja na prostoru bivše Jugoslavije’, što je također potvrda spomenutog profila, jer sam zagovor pomirenja spada u kolekciju ogavnih protuhrvatskih opačina. Nešto elegičnijim tonom nadovezao se redakcijski kolega Zlatko Crnčec i ukazao na privilegirani klasni položaj ‘novih ljevičara’, ustvrdivši da je lako ‘sjediti u toplom kabinetu okružen knjigama i mudrovati’ – o čemu? – o ‘izmišljenom ustašluku’, jerbo ustašluk u Hrvatskoj, ako je nešto krupniji, ne može biti nego izmišljen, otprilike kao što se može izmisliti ‘topli kabinet’ predsjednika Nove ljevice koji je, za razliku od stalno uposlenog komentatora Novog lista, zbog pogrešnih političkih stavova prije koju godinu dobio otkaz na splitskom sveučilištu.
Topnička bitnica desničarskih portala (Narod.hr, Direktno.hr, Dnevno.hr, Imbecilno.hr) sinhronom je paljbom distribuirala video-potjernicu, tendenciozno montiranu iz četiri godine starog intervjua, pozor, pozor: ‘šokantna snimka’ na kojoj ‘Markovina pljuje Hrvate’! Dežurni filolog Dnevno.hr-a upustio se u leksičku analizu govora Rade Borić na osnivačkoj skupštini te ‘raskrinkao svu bijedu i siromaštvo naše takozvane ljevice’, i to na osnovu jedne rečenice u kojoj je ova ‘intelektualka-neandertalka’ nekoliko puta ponovila riječ ‘da’, što je izraz ‘krajnjeg primitivizma’, jer se zna da (?) je ‘dadakanje svojstveno srpskom govoru i jeziku, a ne hrvatskom’. Narod.hr iznio je sud prema kojemu je Vesna Teršelič, a onda i stranka kojoj se pridružila, ‘u službi jugoslavenskih i zapadnobalkanskih političkih kombinatorika’, uz više pikantnih otkrića materijalne naravi: koliki je honorar Nadežda Čačinovič primala od HRT-a, za koliku je sumu Zoran Pusić preko sestre Vesne oštetio državni budžet, koliku je dotaciju Markovinin brat Damir primio od zloglasnoga HAVC-a… Imbecilno.hr prenio je uglavnom sve što su Narod, Direktno i Dnevno hr-aknuli.
Dražen Ćurić u Večernjem je listu detaljno opisao kako je od Dragana Markovine tražio da se izjasni o Titu i Jugoslaviji, da ‘izravno odgovori na pitanje je li Titov režim bio zločinački’, a kada je ovaj odbio dobrovoljno se prepustiti isljeđivanju, ocijenio je dobivenu reakciju ‘prilično nervoznom’, što će reći da su najcrnje sumnje po svemu sudeći opravdane. Stoga je adekvatnu izjavu dobio od akademika Ivana Aralice koji se nije libio ustanoviti da je Nova ljevica ‘nasljednik Titova režima’, pa sada znamo koga imamo za neprijatelja, naime – ‘Nova ljevica je protivnik hrvatske države, čak i pod okolnostima da se zaklinje u hrvatsku državu’.
Slično njemu, Bruna Esih objasnila je da novoosnovana partija ‘reafirmira jugoslavenski komunizam’. Slično njoj, Zvonimir Hodak konstatirao je da smo ‘dobili legitimnog nasljednika Komunističke partije Jugoslavije’, na čelu s ‘galvaniziranim jugo-mozgovima’, ‘komunjarskom gardom’, ‘neizlječivim Jugoslavenima’ i Zoranom Pusićem čiji niski rast pokazuje da nije Hrvat. Slično njemu, ali trudeći se biti duhovit, Slaven Letica pozdravio je ‘Novi srp i čekić’ koji će biti ‘ekstremno-ljevičarski antipod ekstremno-desničarske Autohtone hrvatske stranke prava Dražena Keleminca’. Slično njemu, na tragu čuvenih Globusovih harangi što su ih zajednički osmišljavali, Denis Kuljiš sastavio je kratak i dojmljivo nebulozan esej u kojem tvrdi kako je temeljni cilj Nove ljevice spriječiti ‘lustracijske procese’, jer ‘ako bude pokušaja da se prebroje jame i žrtve u njima’, ili da se ‘objavi popis i formacija Ozne i Knoja’, crvena banda će se ‘do neba derati da to zapravo znači obnovu fašizma i domaćeg ustaštva’, a svi znamo da je obnova fašizma i domaćeg ustaštva čista fikcija.
Dok nastaje ovaj tekst, kanonada i dalje traje nesmanjenim intenzitetom, nije izvjesno da će svi pripadnici ciljane skupine uspjeti preživjeti, perje leti, Narod vrišti, Aralica krešti, Crnčec crnči, ali sva ta buka ipak ima savršeno usklađenu patriotsku intonaciju. Čini se da gospoda novoljevičari nisu razumjeli važnost nacionalnog pravovjerja, pa su se nekršteni pokušali ušuljati u politički hram; nitko im valjda nije objasnio da je propisana doza deklariranoga hrvatstva preduvjet za takav tip javnog angažmana. Jer zna se procedura: treba usvojiti vjeronaučno gradivo, svladati liturgijski način mišljenja i primiti sve sakramente prije nego se nastupi u oficijelnome programu hrvatskoga političkog života.
Tek kada se nedvosmisleno izjasniš kao hrvatski domoljub, dakle onaj koji sklopljenih dlanova štuje fond zadanih svetinja, stječeš pravo da štogod kritički zucneš. Neprilagođeni se još i mogu podnijeti dok su na margini – gdje će, kao intelektualni škart i socijalni ilegalci, biti prepušteni disciplinskoj ignoranciji, pa će ih tek usputna pljuckanja podsjećati da uistinu postoje – ali ako pokažu ambiciju da postanu regularni dio scene, da se uklope u legalnu strukturu političkoga društva, razdraženi kolektiv ima pravo i obavezu da im pokaže zube.
More problema zapljuskuje razvedenu hrvatsku obalu i zbijeni hrvatski živalj, problema koji se tiču gole egzistencije, a pravovjernička čaršija povodom buđenja Nove ljevice nalazi za shodno prebrojavati krvna zrnca i provjeravati odanost ‘domovinskoj stvari’. Što bi to bila ‘domovinska stvar’, nitko ne može do kraja utvrditi – jer je domovina spiritualna vrijednost, kao što je nacija molitvena zajednica – osim što je jasno da ona nikoga drugog ne uzima u obzir, da je naime samo naša i da joj se privrženost iskazuje tako što ćeš tuđina ili izroda u bliskom okruženju držati na nišanu. Prema Ciglenečkom, koji će sebe rado smjestiti u ‘lijevo-liberalno’ krilo crkve, Vesna Teršelič bila bi pristojan ženski primjerak Hrvata tek kada ne bi zagovarala zastrašujuće ‘pomirenje na prostoru bivše Jugoslavije’.
Kriterij pomoću kojega se utvrđuje prihvatljiv oblik opozicionog djelovanja živo je ilustriran prije pola godine, prilikom masovnoga prosvjeda u znak podrške kurikularnoj reformi obrazovanja. Dobro poznavajući nepisane propozicije, organizator je tada početak skupa obilježio intoniranjem nacionalne himne, dok se na golemome ekranu iznad bine vijorila hrvatska zastava, što je nalikovalo kolektivnoj inicijaciji preko koje je okupljeno mnoštvo, uz pjevanu misu i škropljenje patriotskom vodicom, steklo podobnost za kritički nastup.
Iritacija koju izaziva Nova ljevica stoga je razumljiva, no to je samo emotivni plašt iza kojeg se krije odgovor na pitanje tko su stvarni ‘sljedbenici bivšega režima’. Prije dosta godina ključ (još uvijek) aktualne drame napipao je jedan maloljetni delikvent, referirajući se na jugo-komunističku prošlost i hrvo-demokratsku sadašnjost kao njenu suštu suprotnost: nekoć se, prema legendi, ‘nije smjelo reći da si Hrvat’, a danas ne smiješ reći da nisi.

180
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
© -Copyright by Magazine "Rhinocervs"! © -Сва права задржава Часопис "Носорог"! ® -All Rights Reserved!
™ - Since 2001, Banja Luka
™ - Основан 2001, Бања Лука
ШТАМПАНИ НОСОРОГ
GOLDEN LYNX of SERBSKA