НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
NOSOROG - Međunarodni časopis za satiru, humor i karikaturu
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
Страна - 8 - Page
180
-Властодршци туците свој народ, туците их, они су вас изабрали!
-Кад прднеш на бирачком мјесту, двоструко ти се чује глас.
-Најјачи адут опозиције на изборима је власт. Најјачи адут власти је опозиција.
-Била је јација, кад је у Турској акцију покренула ЦИА.
-У моди су поцијепане хлаче. Поново сам модеран!
-Хилари или Трамп? Далеко им Бела кућа!
-Амери по жељи широм свим свијета скидају и постављају лидере. Помислили су да тако могу и у својој кући.
-Путин се нада да ће са Доналдом бити лакша Трамп-а.
-Од свих политичара, волио бих да ме прими Колинда.
-Тито је био свестран ловац. Слоба је ловио само Вука!
-Човјек је стигао и до Мјесеца, али никако и до памети.
Динко Османчевић
• Не знам куд побјећи из овог пакла - кад је и у рају постало исто.
• Нисам писао дуго времена - зато су ми афоризми кратки.
• Ноћ би се спустила, да се дану диже.
• Превели би га жедна преко воде - да му те воде није до грла.
• Плео је око ње мрежу, као паук - није знао да је црна удовица.
• Зора је... на мени осванула.
• Разбијен је ланац дроге - нас су погодиле карике.
• Оне које смо навели на зло - добро то раде.

• Свашта се прича - ништа се не ради.
• Изгледа да су близу избори - политичари лажу навелико.
• Још увијек шуте о томе да су им рекли да је шутња злато.
Абдурахман Халиловић - Ахил
• Сваком је Бог ујак.
• Обично га виђам са женом. Овог пута, необично је било то што је био са мојом.
• Узалуд од миша правите слона. Свакако ћете родити мечку.
• Обрнута еволуција се одвија у теретанама. У њима гориле настају од људи.

• Ма, ко ти шмиргла уши кад си у рђавом друштву!
• Добијамо суморне резултате сумирајући резултате.
• Истрага тапка у месту. То је у интересу истраге.
• Дужина афоризма је обрнуто пропорционална његовој вредности.
• Мој таст није био спортиста, али је гинуо на терену. Није могао да живи од Немица.
• Безумље је најближе једноумљу.
Горан Радосављевић
• Власт је делотворна, са њом испирамо уста.
• И кад не буде нас, на овим ће просторима опет расти коров.
• И ова власт је неспособна, због континуитета.
• Не подвргавајте политаче детекторима лажи, они и краду.
• Две министарске нуле могу и у влади да направе срање.

• Идеја о само уништењу стара је колико и Срби.
• Остварили смо буџетски суфицит од милион отпуштених радника.
• Уништили смо индустрију да не би пала непријатељу у руке.
• Килави Радован. Куд ћеш веће политичко мудо.
• Из нашег колективног лудила занимљиви су и појединачни случајеви.
• Градитељи наше будучности још су шегртовали на зидању Скадра.
• Упрскали смо ствар. Фајтају нас.

• Да нам је оног предратног злата, побегла би и ова Влада.
• Још немамо коначни план за крај. Ово је само радна верзија.
• Цео Балкан је археолошки занимљив. Свуд камено доба.
• Кренули су јавни радови. Диже се, бре, на очи.
• Кад се закон изгласа по убрзаној процедури онда се и примењује по кратком поступку.
• Код нас нема више места ни за панику.

• Каква еротика? Више нас не узбуђује ни мешање са стране
• Ово су светли тренуци. Изгоре нам и задња нада.
• Наш точак историје је од воловских кола.
Драган Матејић
Peter Zavacky, Slovakia
- Београд ће градити метро. Постојећа инфраструктура не задовољава потребе постојећег подземља.
- Све нам је у порасту. Шећер, холестерол, триглицериди...
- Свако је луд за себе. Само је један луд за све.
- Будућност је У нашим мукама.
- Дављеник се хвата за сламку. Да има на шта да дише.
- Мозак се најбрже ресетује преко бубрега.
- Срби су небески народ. А што је небеско то је за посматрање.
- Ко држи језик за зубима сви су му зуби на броју.
- Да би вођа био изнад народ мора да се погне.
- Постали смо део света. Свет све више личи на нас.
- Због квара на детектору лажи полиција ће, једно време, осумњичене ручно обрађивати.
- Од када смо прогледали мрак нам је све чешће пред очима.
- Од свих јавних установа једино у јавном WC-у можеш брзо да обавиш посао.
- Наши непријатељи су забринути. Стрепе да им не постанемо пријатељи.
- Није проблем што не знамо шта хоћемо, него што се правимо да знамо.
- Они који немају среће утеху траже у играма на срећу.
Горан Иванковић
-Од свих игара, једино политичке немају правила.
-Растеретили смо привреду. Отпустили смо раднике.
-Не играјте се са судбином. Она ни на кладионицама никада није изгубила.
-Онима који пишу да би лечили комплексе, било би боље да понешто и прочитају.
-Имам и ја петљу, али све чешће попушта.
-На нашем броду и слепи путник може да буде капетан.
-Кад велике силе мешају карте, ту мали народи обавезно губе партију.
-Кад год станемо на лопту, она пукне.
-Нема тог циља који ми нисмо промашили.
-Када сам видео свој досије, променио сам мишљење о себи.
-Што је бара мања, крокодили су гладнији.
-У трци с временом, изгубили смо компас.
-И кад дотакнемо дно, ми то прославимо.
Раде Ђерговић
• Вођа нас је дотерао до дувара и то књижи као привредни раст.
• Док народ гута кнедле, владини апетити расту.
• Само ми будале крунишемо у змајеве.
• Нема више причам ти причу. Бајке, свуда бајке!
• Све што нигде не пролази, код нас на велика врата улази
• Ни Бог нам не може помоћи. Вођа је умислио да је Бог.
• Свеједно ми је, јер једно ми је све.
• Одкако смо побољшали пропаганду, живимо боље.
• Некима сване тек кад падну на ниске гране.
• Сви који су успели да окрену воду на своју воденицу, мељу за по тројицу.
Пеко Лаличић
Читалачка тека
ЛУДАЈА
Сви писци су свеци; да, вратоломни, обдарени, препуни бујних грехова истакнутих лажним стидом, али лепе и велике душе. Да ли је могуће да међу нама нема ниједне свиње, ниједне праве и ускогруде и злобне свиње?
(Клаудио Магрис: МИКРОКОСМОСИ)
Стаљин (песнику Кирилу Смељчакову):
Лишивши биолошког живота Тита и његову биолошку клику, ми ћемо се позабавити грандиозним задатком пресељења народа. Хрвате ћемо послати у Казахстан; сигуран сам да ће се лепо снаћи на тим пространствима. Србе ће поздравити златна Украјина. Казањски Татари ће примити Босанце. За народ је штетно када дуго живи на једном месту...
(Василиј Аксјонов: МОСКВА КВА-КВА)
Стаљиново наређење је закон природе.

(Исто)
... па читав свет воли да чита оно што не разуме, што га збуњује.
(Ђорђе Писарев: А АКО УМРЕ ПРЕ НЕГО ШТО СЕ ПРОБУДИ?)
Ма, бре, јеси ли ти луд, не видиш ли да је српско књижевно тржиште чисти циркус!
(Исто)
Луднице су депоније на којима свако друштво одлаже властити стид.
(Мирко Демић: МОЛСКИ АКОРДИ)
Кривокур, penis incurvi. Има и' као и кривокури Татара.
(СРПСКИ РЈЕЧНИК, 1818, стубац 340)
Кривопизда, f. femina q.d. curvicunna
(Исто, ст. 340)
Кркача, f. н.п. носити дијете на кркаче
(Исто, ст. 341)
Крпигуз, m. panicum verticiblatum
(Исто, ст. 343)
Курац, m. penis, mentula
(Исто, ст. 354)
Кучка, f. canis femina
(Исто, ст. 358)
Лудаја, f. (у Сријему) бундева
(Исто, ст. 374)
Лудојеба
(Исто, ст. 374)
Прочитао: Анђелко Ердељанин

FECO, China >>>>>

***

ЛИТИЈА

(Грчка реч литавио: што значи-литија)
Молим те, просим
Спаси нас, од болести заразних
Суше
Тако у ходу
Око цркве,
Док воштаница гори
У себи, зборим
:“Молим, те Боже
Спаси нас
Па ми смо ретке
Грешне, душе....

Нек престане
Духови рат, међусобни
рат, свађе препирке
због збирке
нек' зна за брата, брат!?..

Литавио, литијо!
Нек грожђе обилно, роди
На путу спасења
Ти нас Господе
Твојом, крепком, мишицом, води!

Душан Дојчиновић

По мотивима приче. Повратак Часног Крста
Станко Миљковић
Рашки сликар
(судбокази)

ИСПАД
Поштована госпођо Трајковић-Стојановић, дубоко жалим ако сам Вас на било који начин повредио. Повод за ваш захтев Главном дисциплинском тужиоцу да против мене покрене поступак за дело увреде пред Дисциплинским судом Друштва за заштиту животиња у Горњој Клисури је реченица коју сам, поред осталог, изговорио на скупштини Друштва, приликом одлучивања о Вашем разрешењу са функције редседника Одбора за равнопраност полова, да наши чланови нису дужни да трпе Ваше климактеричне испаде. У свом захтеву навели сте да је климактеријум део живота као пубертет или младост и ту сте у праву.
Заборавили сте, међутим, на једну ствар. У свакодневном говору, под климаксом (како сте ви навели у свом захтеву) или климактеријумом подразумева се, пре свега, неуравнотежено психичко стање. Зато Вас и овом приликом питам зашто сте без иаквог оправданог повода прошле недеље шутнули мог пса Белог. Да ли се сећате да сте у време када сте обављали функцију председника Друштва за заштиту животиња у Горњој клисури и сами тврдили да је ударити ногом куче кривично дело у неким земљама европске заједнице, те сте се залагали за потписивање петиције за дефинисање права животиња у Уставу земље. Зашто бих ја у мом дворишту морао да слушам цвиљење прасета које коље пре неколико дана у Вашем дворишту комшија Мирко, кога сте Ви звали да закоље прасе иако за то није стручан – то треба да се ради у специјалним установама, а не по кућама.
Зато сам и ја наведеном приликом употребио реч климактеријум, мада је моја грешка што сам тада као ближу одредницу уз то употребио и реч испад, јер је такво поншање за Вас уобичајена појава. Заиста ми није била намера да повредим било кога ко се налази у овом периоду живота без обзира на којој је државној или друштвеној функцији, и заиста ми је жао ако сте то схватили као атак на вас и на особе које се налазе у климактеријуму.
А што се тиче вашег захтева Главном дисциплинском тужиоцу, свима је познато да у нашем Друштву већ годинама цвета корупција, и ја сам разочаран стерилношћу и импотентношћу нашег судства, те зато и не подижем оптужне акте нити подносим било какве захтеве. Судски процеси трају у недоглед, што показује да је и неправда спора.
Живојин Денчић
ХРВАТИ
Хрвати су Илири, осим Славонаца, који су њихова улазница в словенски свет, али и њихово словенско робље.
Славонци раде, а Илири владају. (Само се, сада, Славонци масовно исељавају. Ко ће радити за Илире?)
Хрватски национални програм постоји, сажет је и јасан: Убиј Србина!
Док Вук Стефановић Караџић није Сербе претворио в Србе, - а Хорвате в Хрвате -, тај национални програм није ни био могућ, поготово што су тада Илири били Австријско и Маџарско робље.
Илирска, односно, хрватска, памет није велика, па је они изражавајув кратким изјавама, илити афоризмима, разумљивим и прихватљивим од широких илирских маса, па су по ефикасности превазишли самочувену, самосветску српску афористичарску сцену, а тиме и самовеличанствено илирско братство, познато и као београдски афористичарски сиркл, чији ни један афоризам, никад није постигао никакву познатост, чак ни в књижевним круговима, камоли широким масама Србадије.
Тако, Хрвати, дају и афористично објашњење свог националног програма, кога знају и здушну вичу, читави ногометни стадиони: Србе на врбе! (Истина, лако им је знати, кад су све фасаде исписане тим програмом.)
Срби, односно Београђани и Златиборци, су почели први, афоризмом и ставом: Боље гроб, него роб! Касније се појавило и: Крст носим, звездом се поносим!
Хрвати су им оба афоризма испунили, не баш на Београђанима и Златиборцима, али као што се зна, било је мањих градова, а и других планина.
Тако да Срби нису могли постати робови, јер су их пуни гробови. Хрвати су крст прекрижили, а преко звезде спрејом написали најкраћи постојећи, и икад направљени, афоризам: U. Свако зна, бар Срби, колико и какве симболике има в том једном слову.
Поготово зато што Срби толико држе до дате речи, и никад им се не би десило да порекну: «Србија је тамо где су Срби!» или «Где су српске кости, ту је и Србија!» Ма, какав, што Србин има част, то сви знају.
Па су им те празне речи, разјаснили хрватски поступци, јер су: Бог и Хрвати!, - што Хрвате чини да су: За дом спремни!
Српска афористика, ни сатирична, а поготово политичка, томе није могла парирати, нити је дорасла: Илирска памет јесте плитка – али је доследна!
Као најилирскији Илири, Хрвати напросто (али тајно) обожавају илирског пјесника Петра Петровића Његоша (данас знаног као: Пијетар Пијетровић Нијегош), а његов најилирскији стих, икад исказан и записан:
Удри врага, затри му трага!
Хрвати са одушевљењем и нескривеним заносом спроводе.
Коначно, па то им је национални програм.
Истина, Анте Старчевић је разјаснио Хрватима ко је тај «враг» кога треба, и како, ударати:
«Сву ту влашку накот, треба сикирама умлатити!»
Или, што рече онај фратар в далмацији 1941, на питање италијанког официра какав је хрватски национални план:
«Побити све Србе, за што краће вријеме!»
«Молим???!!!»
«Побити све Србе, за што краће вријеме!»
Непревазиђена хрватска афористика!
Горан Кљајић

***
Кад новине изазову пожар у власти –
власт реагује тако
што угаси новине.
***
Гдје се баш нађе онај
који се обогатио на шећеру
да нам соли памет.
***
Наш програм је –
репрограм.
***
У Босни живе три вјере,
које једна другој не вјерују.
***
Док се не нормализује
стање у држави
има сви да полудимо.
***
Објесио сам књиге о клин.
Пребацио сам се
На приватни факултет.
***
Наша власт форсира само борилачке спортове. Каква власт –
такви и спортови.
***
Нећемо сједити скрштених руку.
Већ – везаних.
***
Кад би наше вође отишле
на вишемјесечни годишњи одмор,
можда би се држави вратио углед?

Миладин Берић

КОШАВА

Ова глава шашава,
Вино пије без мере.
У њој стално кошава
Насилничке невере.

Вичи, тресни,
Разбиј, бесни...

Чокањ, чаша,
Полић, флаша...
То је АЛКОС-ХИМНА наша.

Када примим плату
Правац – у кафану:
„Пиће и салату!
Док имам џебану!“

Вичи, тресни,
Разбиј, бесни...

Чокањ, чаша,
Полић, флаша...
ЖАЛОСНА ЈЕ
Химна ваша!!!

Иван Савић

МАТЕРИЦА
Унутрашње полне органе жене, поред осталих, чини материца.Крушколиког је облика да би привукла оне који воле крушке више од другог воћа. Смјештена је у средини мале карлице. Да је на њеном мјесту неки високи функционер тражио би да буде у великој карлици. Током трудноће заузима цијелу трбушну шупљину.
Мушакрци ништа не знају о материци, осим ако нису гинеколози. А и када јесу, они, мимо праве мушкарце умјесто праве ствари тамо гурају два прста. Биолошки задатак материце је да прихвати опло|ену јајну ћелију, јајашце, и да обезбиједи комплетан деветомјесечни пансион за развој плода. Ваљда, када види с каквим будућим хомо сапиенсом ће имати посла, она га истисне из свог тијела (корпуса) кроз врат (цервикс) напоље, у бијели свијет па како му буде.
Да према свима није поступала једнако, на свијет можда никада не би дошли геније и многи други добри људи, а да је нас питала неке идиоте би избацила првог дана. Иако смо сви потекли из материце, незахвални смо према њој. Ко је још од нас мушкараца ласкао жени да је љуби у материцу? Чак се нико није удостојио да некој жени каже како има лијепу материцу. Без обзира што је не виде, логично би било (да имају логике) да знају да свако лијепо женско има и лијепу материцу. То би могли да кажу и за остале жене, јер их нико неће деантовати пошто је ни он не виде. Али, мушкарци су идиоти (осим мене и других мушкараца који ће ово да читају).
Да је пензија растегљива колико материца гдје би нам био крај!
Но, кроз искуство сам видио да мушкарци придају велики значај материци и кад је мала. Стално нешто чепркају око ње и погледавају у томе правцу. Да нису мутави, а да су искрени колико нису и рекли би шта мисле и шта осјећају и шта би хтјели.
Слободан Јанковић
КАД АУТСАЈДЕРИ ЗАБИЈАЈУ АУТОГОЛОВЕ!
За фудбал важи уврежена флоскула да је то „најважнија споредна ствар на свету!“ Колико је фудбал збиља споредна ствар, друго је питање. Многи живе за фудбал, многи од фудбала. Најпопуларнији играчи с лоптом, ногометаши, мада се неко с времена на време послужи и руком, (Марадона, нпр.) зарађују милионске своте у еврима за своју умешност. Организације које се баве светским или европским фудбалом, ФИФА, УЕФА, пребогате су новцем и имају невиђену моћ. Корупција, криминал, намештање резултата, намештање организације светског или континенталног првенства, победници у клупским такмичењима, успутна је пракса. Ту више нема случајности!
Е, сада, и у фудбалу, чак и оном најскупљем, да не кажем најквалитетнијем, нађе се понеки залутали. Неко ко није дорастао квалитетом, физичком спремом, ментално, или једноставно није дорастао изазовима ове лепе и истовремено прљаве игре. То су аутсајдери у фудбалу. Маргиналци, статисти, лузери, или по српски дилеје! Мада ни то дилеја није српско, али бар знамо шта значи! Деси се да такав неки шепртља, у намери да избаци лопту испред свог гола, једноставно је забије у властити гол! Превари свог голмана. Или му се центрирана лопта из угла једноставно одбије од ноге, главе, или чега већ, и превари вратара. Наравно да су несрећни играчи тима које је неспретњаковић завио у црно. Тренер тима плави од беса. Гледаоци ломе столице и пљују смотанка. И сам „голгетер“ не пуца од среће, но је његова ствар!
Лако је препознати губитника у фудбалу. И такав аутсајдер обично доживи горке тренутке. Бива избачен из тима. У Колумбији је један чак изгубио главу. Убили су га на улици јер је дао аутогол на утакмици светског првенства. Шта радити с аутсајдерима у другим областима живота? Кад неко направи реформу школског система, а исти се систем покаже неуспешним. Потом се ради нова реформа, и тако у недоглед. Шта с онима који донесу закон о информисању, а он потраје само две -три године? И онда се покаже као лош, па доноси нов закон! Шта с творцима економске политике која деценијама не даје резултате? А исти ти „експерти“, који су нас довели управо ту где смо, и даље деле лекције о економији, седе у управним одборима јавних предузећа и банака, креирају нове економске генијалне потезе? Шта с мудрацима из сфере политике који бране интересе државе и нације, а држава све мања? Пузећим кораком поклањају постојбину овог народа најгорим душманима! А сваки преговор се заврши фудбалским резултатом 5:0 за нас, а наших скоро да и нема тамо где смо ми толико убедљиво победили! Шта учинити с губитником који ће подржати поражену страну на иборима у највећој светској сили? Па још да и новчани прилог, јер је мислио да је паметан и да ће његов фаворит да тријумфује? Како ће потоњи победник, који сигурно није необавештен ко је све био против њега, гледати и на пометнутог губитника, али и на народ који је тога поставио да га предводи кроз вртлоге светске политике? Хоће ли му бити благонаклон или ће га можда притиснути и уцењивати?
Има аутсајдера и у другим подручјима. Чини се да способни, умни, честити и ваљани и не долазе до изражаја! А можда их више и нема? Макар не овде. Такви су утекли главом без обзира. Негде где их цене и где се држи до памети и честитости. Па ко је онда аутсајдер? Онај што даје аутоголове и зато га ни глава не боли (осим у фудбалу), или народ који све то немо посматра и равнодушно буљи у телевизор? Као да се то њега не дотиче!
Миодраг Тасић
Iz: NOVOSTI, Zagreb - http://www.portalnovosti.com/

22. studenoga 2016.
Piše Sinan Gudžević

U Gradišci

‘Poznavala sam Haki-bega, dobro ga se sjećam, iako sam još bila dijete. Bio je lijep, visok čovjek. Mene je zvao Gara, jer sam bila crnokosa. A davao mi je i jabuke đulabije, brao ih sa svoje jabuke đulabije…’, počela je svoju priču Fatima Ibrahimbegović

U tenorskom pjevanju Zaima Imamovića, koje muzikolozi zovu ravnim, ima jedna pjesma koja se može zvati potresnom. Naslov joj je ‘U Gradišci, na obali Save’, a tekst je ovo:

U Gradišci na obali Save
Poredani svileni hastali.

Tu sjeđaše beže Haki-beže
I sa njime momci Gradišćani.

Pitaju ga momci Gradišćani:
‘Šta je tebi, beže Haki-beže,
Pa ne piješ vina rumenoga
I ne gledaš druga nijednoga?’

‘Prođ’te me se, momci Gradišćani,
Jer ne znate koliki su jadi:
Bijela mi je izgorjela kula
I u kuli milovanje moje

Pa ni mene dabogda ne bilo.’

Kad sam, sticajem sretnih okolnosti, upoznao Zaima Imamovića, nisam zaboravio da ga pitam o pjesmi o Haki-begu. Za to mi je svjedok Vehid Gunić, čije se pamćenje može mjeriti s današnjim najpouzdanijim kompjuterima od mnogo RAM-a. Zaim je kazao da je pjesmu čuo od nekoga ‘negdje od Gradiške’. Mislio sam da će mi, drugom nekom prilikom, Zaim o tuzi Haki-begovoj reći više, ali druge prilike nije bilo. Tri-četiri puta sam se svega sa Zaimom čuo preko telefona, a vidio ga više nisam, te je cijela pjesma ostala u meni zapretana kao što pečen krompir ostane zaboravljen u pepelu na ledini.
Prošlo je vremena, prošle olimpijade, prošla Jugoslavija, teške zime 1994. umro Zaim. Moja želja da išta saznam o Haki-begu nije presudno ojačala, a nisam imao koga ni pitati. Jednom sam, ima tome i petnaest godina, slučajno, na aerodromu sarajevskom sreo Vehida Gunića, čovjeka kome dugujem radost što sam upoznao Zaima. Do Zagreba smo putovali zajedno, Vehid je nastavljao za Australiju. Strašne je gubitke imao u bosanskom ratu dobri Vehid Gunić, ova rubrika bi bila nedovoljna da ih pobroji. Njegova supruga Fatima, rođena Krkić, učiteljica, ubijena je, 9. novembra 1993, granatom sa položaja Karadžićevih Srba u Nedžarićima, tako navođenom da pogodi učionicu škole na Alipašinom polju, u kojoj je držala nastavu. Uz nju su poginula još četiri učenika, a dvadeset i troje ih je ranjeno. Više ne znam kako smo, u avionu, došli da se spomenemo i pjesme o Haki-begu iz Gradiške. Vehid mi je rekao da je događaj opjevan u njoj, izgleda, istinit, i da se desio između dva rata. Poklonio mi je Vehid i svoju veliku pjesmaricu sevdalinki, knjigu od skoro hiljadu stranica. Rastali smo se, ali smo se, uprkos sili današnjih komunikacijskih mogućnosti, opet nekako pogubili u svijetu, sve do nedavno.
A nedavno, kad smo se opet čuli, i opet se dotakli pjesme o žalosti Haki-bega od Gradiške, rekao mi je da zna ženu, čija nena ima 93 godine (a i tu nenu zna), koja je poznavala Haki-bega. I kaže mi ime unuke te nene: Negra Smajlović. Ova pak živi sada u Finskoj, u gradu Turku. Javim se, dakle, Negri Smajlović, Negra Smajlović mi iz grada Turku odgovori, vitom jelom i zelen-borom, i dadne mi broj telefona svoje nene Fatime Ibrahimbegović, rođene Korić, koja živi u Bosanskoj Gradiški. I zovnem taj broj, gospođu i hanumu i begovicu Fatimu. I pitam je, je li ona ta i ta. Jeste, ta sam i ta i ta, a možete me zvati i drugaricom.
- A jeste li poznavali Haki-bega iz one pjesme što je pjeva Zaim Imamović?
- Poznavala sam Haki-bega, dobro ga se sjećam, iako sam još bila dijete. Bio je lijep, visok čovjek. Mene je zvao Gara, jer sam bila crnokosa. A davao mi je i jabuke đulabije, brao ih sa svoje jabuke đulabije. Bio je jako dobar s mojim rahmetli ocem Mujom Korićem, koji je, kao i beg, bio veliki sevdalija. Dobro se sjećam dana kad je u Gradišku stigla vijest da je Haki-beg umro u Golniku, od tuberkuloze. Moj je otac radio u obućarskoj radionici, svi su radnici izašli s posla i otišli u džamiju da begu prouče fatihu. Velika je žalost bila za Haki-begom u cijeloj Gradišci. To je bilo, mislim, 1936., imala sam dvanaest godina.
- A kad je Haki-begu izgorjela kula i žena u kuli?
- Nikad! To se nije desilo, to je samo tako u pjesmi!
- Dakle, Haki-beg u pjesmi ne pije vina rumenoga iz nekog drugog razloga, a ne što mu je kula izgorjela?
- Ta kula u pjesmi je kuća u koju sam ja mnogo puta kao dijete ulazila. Na samom je ulasku u Gradišku bila, prva kuća, velika, na čardak je bila. I stajala je sve do ovoga rata, a u ovom je ratu srušena. Ona prije toga nije ni gorjela ni izgorjela. A pjesma o kojoj me pitate pjevala se ovako:

U Gradišci na obali Save
Poredani sve redom hastali.

Tude sjede gradiški bećari,
Oni piju vino i rakiju.

Sam’ ne pije beže Haki-beže,
Nujan beže oko stola šeće.

Pitaju ga gradiški bećari:
‘Šta je tebi, beže Haki-beže,
Pa ne piješ vina rumenoga
I ne gledaš druga nijednoga?’

‘Projte me se, moja braćo draga,
Nije meni do vašega vina,
Već je meni do moje nevolje:
Sinoć me je oženila majka

A jutros mi pobjegla djevojka
Neljubljena i nemilovana.’

- A polazi li ova koju ste pjevali od nečega što se desilo, ili je i ona nadodavanje?
- Ovako je to bilo, čula sam to više puta. Haki-beg je otišao po djevojku, po jednu koju je volio i kojom se htio oženiti. A majka nije htjela da se on oženi tom djevojkom, pa je malo prije sinovih poslala druge svatove po jednu drugu, kojom je ona željela da joj se sin oženi. Obje djevojke su živjele daleko od Gradiške. Iako je majka mislila da će onu snahu koju je ona izabrala, svatovi dovesti prije nego onu po koju je otišao sin, to se nije desilo, već su se svatovi sreli kod Laktaša. I tu se stvar zaplela tako da su i jedni i drugi svatovi doveli po nevjestu u kulu Haki-begovu. Ali Haki-beg nije htio onu koju je htjela njegova mati, a mati nije htjela onu koju je sin htio. I tako su se obadvije nevjeste vratile onamo otkuda su došle. Je li to bilo istovremeno ili je trajalo, ja ne znam, ali svakako nije trajalo više od dan ili dva. Narod je to pjesmom opjevao kako sam vam rekla. Mi smo tako pjevali, i ja sam pjevala tako, i kad sam pjevala i glumila u Merhametu, tako se pjevalo. Kad sam čula kako drugi pjevaju o kuli koja je izgorila i u njoj da je izgorilo begovo milovanje, meni je bilo malo čudno i malo smiješno, jer niti je kula gorila niti iko u njoj.
- Pa, kad se malo razmisli, moglo bi se reći da nisu posve u krivu oni koji pjevaju kako je kula izgorjela i u njoj ta begova ljuba. Majka mu je, bogme, spalila kulu, a i ljubu u njoj, iako ta paljevina nije bila doslovna. Haki-begu je kula bez žene koju je volio bila zgarište.
- To bi se možda moglo tako reći, jer je on ostao sam. I nije se pravo ženio, niti poroda imao. Iako se bio oženio pred kraj života. Oženio se jednom Mehimom Dročić. Ta Mehima je rođena sestra onoga Mahmuta Dročića, koga su ustaše objesile zato što je bio komunista. A ustaše su joj u logoru Staroj Gradiški ubili i drugog brata, Mehu Dročića. Od četvoro djece Dročića, troje su bili u partizanima, i najstarija sestra Fatima je bila, samo Mehima nije, jer je bila maloljetna. A majka njihova je služila u kući begovoj, tako je beg znao i tu djecu. Kad se udala za bega, Mehima je imala samo šesnaest godina. I nije dugo za begom bila, on je brzo umro. A bio je možda desetak godina stariji od moga oca. Moj otac je rođen 1898.
Haki-beg je bio dobročinitelj. Usvojio je nekog sirotana Muharema Bobaru, a taj je jako lijepo pjevao, pa ga je beg uzeo sebi, da mu pjeva, a zapravo da mu bude kao sin. Zvao ga je Muhara. I poslao ga na škole u Beograd, a tamo je Muharem i pjevao i glas iškolovao i pročuo se kao pjevač u Beogradu. A Haki-beg je volio i konje, imao je dva konja čuvena: Munju i Groma, imao je svoje jahače, i svoju čezu, rado je bio na trkama. A bio je narodski čovjek i živio, što se rekne, boemski, svi su voljeli Haki-bega.
Zovnem, onda, Vehida Gunića i ispričam mu sve ovo. A Vehid, onako s nokta, meni ovako: ‘A sjećaš li se kad ono Nikoletina Bursać u onoj izmaglici spazi Tanasija Bulja, pa mu ne vjeruje da je to on? Jer je već opisao njegovu herojsku smrt, ha?! Tako isto i naša kula u Gradišci: izgorjela je, i kvit!’

180
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
© -Copyright by Magazine "Rhinocervs"! © -Сва права задржава Часопис "Носорог"! ® -All Rights Reserved!
™ - Since 2001, Banja Luka
™ - Основан 2001, Бања Лука
ШТАМПАНИ НОСОРОГ
GOLDEN LYNX of SERBSKA