НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
NOSOROG - Međunarodni časopis za satiru, humor i karikaturu
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
Страна - 10 - Page
182
• Све нам се скупило.Хладноћа нема ништа са тим.
• Коначно смо скупили нешто пара. Двоумимо се да ли да купимо просјачки штап, или говњиву мотку.
• Овце увек изаберу козју стазу.
• Променио је пол и уградио силиконе! Решио је да се свиди Србима, Хрватима, Бошњацима…
• И овај камен земље Србије ставите у њихову ципелу.
• Гола девојка у копривама жари и пали.
• Посао зове. Не може да чека.
• Шта кажеш, могуће је увећати неки орган? Причај, сав сам се претворио у уво.
• Политичари би требали да раде на задовољавању народне воље, али не постоји политичка воља за то.
• Браниће се из кућног притвора. Пуцаће на сваког ко буде намеравао да га ухапси.
Горан Радосављевић
-Ако вас живот у Србији није мазио, неће ни полиција.
-Бољи живот нам је стигао на праг. Како ствари стоје ту ће и остати.
-Срећа у несрећи је наша добитничка комбинација.
-Најближи ватри служе за потпалу.
-О грађанима брине црква и држава. Црква им олакша душу, а држава џеп.
-Подземље пуца од здравља. На улицама штекћу калашњикови.
-Лед је оковао земљу. Он је највећи освајач у историји.
-Црн сам у души, рече тунел.
-Џаба што бирачко тело све види, кад му не улази из дупета у главу.
Зоран Додеровић
• Нећемо се нас двојица поубијати, осим ако се друкчије не погодимо!
- Напишао сам књигу афоризама, рече један, који умјесто оловке користи другу алатку.
• По облику главе министра финансија лако је закључити какве чарапе носи.
• Уопште ме не вређа када о мени говоре ствари које вређају интелигенцију.
• А што се тиче колача из САД, Кандићка и Бисерко су нервозне јер га све ријеђе примају.
• Рат је донио слободу тако да странци сада слободно вршљају овом земљом.
• Обзиром на снове, чудо је да Срби немају море?!
Бојан Богдановић
-Лаж? Наопака је то истина.
-Глобалне мере штедње дају резултате, али и узимају их.
-Безобзирни и безобразни брзо и лако замењују места. Дволични су.
-Од чега живе неке НВО? Од трговине тројанским коњима.
-Није лепо да вас сматрају коњем. Још горе је ако сте тројански коњ.
-Здрава друштва су све више угрожена .Болесне амбиције разних друштванаца заразно се шире.
-Онима што чешће дају запаљиве изјаве рејтинг брже сагори.
-Живот је чудо. Могућ је и у немогућим условима, а са свемогућима је готово немогућ.
-Мора се штедети. Да би неки имали преко потребно(г).
Слободан ДУЧИЋ
• Нисам нарцис. Лепши сам.
• Молим оног који пише судбину, да пише разборитије зато што ништа не разумем.
• Политичари имају носећу улогу. Све су однели.
• Ако је рад дар Божји, ја сам надарен као црнац.
• На добром смо путу да се изгубимо.
Марјан Анђеловски
- Бавим се живинарством. Чешкам јаја.
- Вођа је први. Остали редни бројеви су непотребни.
- Какав зликовац! Удавио је човека прљавим рукама.
Ђорђе Оташевић
• Све је ово невјероватно , али очекивано.
• Када смо незадовољни Влашћу , опсујемо опозицију .
• Ми најбоље у м и ј е м о руке да о п е р е м о .
Слободан Живановић
• Живот малог човека је велика тема за размишљање.
• Што више скидају кајмак све су намазанији.
• Политичари су као покварена плоча. Стално врте исту причу.
• Кад ловац постане ловина значи да је шчепао превелик залогај.
• Мени су пријатељи светиња. Издајем само књиге.
Јелена Кујунџић

ЕПИГРАМИ

 

Власт би да сруше,
она се не да
јер гдје је она
ту има меда
*
Састанчи се
дана сваког,
ал' ефекта
нема јаког
*
Години се Пијетла
радује кокошка
шћућурена тамо
код некаквог ћошка
*
Вјернике праве
бројим на прсте
док нам се други
чуде и крсте
*
Корупција ушла
у сваку је пору
и представља нама
напаст, ноћну мору

 

Из Босне се
млади селе
да је то за
куку-леле
*
Заради се
тешко плата-
да л' оловка
ил' лопата
*
Смањише нам
рад минули,
а за њега
смо гинули
*
Закон сваки
пун је мана
када има
амандмана
*
На рачуну
свак закида-
нимало ту
нема стида

Гојко МАНДИЋ
• Наша еволуција: Штафетна палица, гумена палица, електрична...
• Дао сам овом друштву све, чак и синове за телохранитеље.
• Па шта ако нас полиција поломи, имамо бање.
• Мржња је ушла у народ и повадила пендреке.
• Не разбојника... код нас је толико Алибаба.
• И власт брине о екологији. Износи из земље евре, то европско ђубре.
• Постројите се, полиција бије редом.
Драган Матејић
Мар'ян Біленький

Побалакаємо по-людськи

- Няв!!
- З'явився нарешті! Де це тебе носило усю ніч?!
- Няв!!

- Тільки не треба мені розповідати! На себе краще подивись! Шерстя усе у клаптях, вуса у помаді. Не можна ж до такого стану втрачати людський вигляд.
- Няв!!
- Обридлі мені твої котовасії, котоклізми, котострофи! Завжди ти додому вертаєшся у повному котарсисі!
- Няв!!
- - Думаєш, я не пам'ятаю, як ти наклюкався валер'янки, горлав похабних пісень, присіпувався до дівчат.
- Няв!!
- - І це – усе твоє оправдання?
- Няв!!
- - Тільки не треба мені розповідати про твое тяжке життя. В тебе все могло бути набагато гірше. А якщо б твої батьки були не котами, а свинями – ким би ті тоді був?
- Няв!!
- Або хробаками. Уяви собі- усі навкруги беруть від життя усе, тусуються на дахах з кішками, а ти у якомусь багні порсаєся.
- Няв!!
- Май хоч краплину совісті. В мене ще кіт не валявся, а ти мене відволікаєш своїми балачками.
- Няв!!
- - Їсти ви усі хочете! А ти хоч раз після себе посуд вимив? Я тут верчуся як білка у колесі зранку до вечора, і усе – коту під хвіст!
- Няв!!
- - Слухай, я у магазині одну штуку бачила. Зверху отак, а знизу ....
- - Няв!.
- Не смій мені заперечувати! Я усе життя на таких як ти змарнувала. А подяки з вас усіх – кіт наплакав.
- Няв!!
- Ось ти як заговорив. А хто зтріскав цілю каструлю київських котлет на Новий рік!
- Няв!!
- Визнаєш! Там 5 кіло було, а в тобі усього три. Якшо ти кіт, де котлети. А якщо ти – котлети, де кіт?
- Няв!!
- Раніш треба було пробачення просити. Гості, не гості – їм же начхати. А що потім буде – вони ж не думають. "Потом – суп с котом", зрозумів? Ти ж на цьому ділі собаку з'їв.
- Няв!!
- Добровільне зізнання полегшить твою провину. Ти б сам, своєю кошачою головую не додумався би щодо котлет. Це тебе Мурка Кац підговорила з 7 квартири, чи може Тузік Махарашвілі? Чи може ота сіамська прошмандовка з 8 поверху?
- Няв!!
- Можеш не оправдуватися. Я не вірю жодному слову.
- Няв!!
- Добре. Цим разом повірю. . І щоб отої Мурки я більш не бачила. Вона, розуміється, молода, руда, пухнаста, але годує тебе хто?
- Няв!!
- Щоб це було останній раз!. Поклянися.
- Няв!!
- Добре, повірю. От бачите, якщо з ними по-людьски – вони ж розуміють.

Поговорим по-человечески

Марьян Беленький

- Мяу!
- Явился! И где это тебя носило всю ночь, а?!
- Мяу!

- Не надо мне рассказывать! Ты бы на себя посмотрел! Шерсть клочьями, усы в помаде! Нельзя же до такой степени терять человеческий облик!
- Мяу!
- Надоели эти ночные бойкоты, котовасии, котоклизмы, котострофы! Вечно ты домой возвращаешься в полном котарсисе! Ты всю ночь котируешься у кошек на крыше, а приходишь в полном котангенсе– ты же на человека не похож!
- Мяу!
- Думаешь, я не помню, как ты нажрался валерьянки, орал похабные частушки, приставал к женщинам?
- Мяу!
- И это все, что ты можешь сказать в свое оправдание?
- Мяу!
- Ты вспомни, вспомни - в каком состоянии ты был, когда я тебя практически на улице подобрала, а?
- Мяу!
- Только не надо мне рассказывать про свою тяжелую жизнь. Между прочим, у тебя все могло быть гораздо хуже.
- Мяу?
- Вот именно. Вот представь себе, что твои родители – свиньи. И кем бы ты тогда был, а?
- Мяу!
- А, испугался? Да это еще что? А если бы твои родители были червями?
- Мяу?
- Да, да. Представь – все кругом гуляют на крышах, ловят мышей, берут от жизни все, а ты копошишься в каком-нибудь дерьме.
- Мяу!
- Послушай, имей совесть! У меня куча работы, а ты меня отвлекаешь своей болтовней. У меня еще кот не валялся.
- Мяу!
- Да? Жрать вы все хотите! А ты хоть раз посуду после себя помыл? Я кручусь с утра до вечера и все коту под хвост!
- Мяу!
- Ни за что!
- Мяу!
- Если ты будешь так себя вести, я тебя отдам автору этого текста - Марьяну Беленькому (с), он из тебя быстро гусиный шашлык сделает и в стихах опишет.
- Мяу!
- А, испугался! Ну ладно, уговорил. Слушай, я тут в магазине одну вещь видела. Сверху, представляешь… вот так … а снизу – вот так … как ты думаешь, мне пойдет?
- Мяу!
- Не смей мне возражать! Подумаешь – дорого! Да я всю свою жизнь на таких, как ты, угробила! А благодарности от вас – кот наплакал!
- Мяу!
- Да? А кто сожрал целую кастрюлю киевских котлет на Новый год? А?
- Мяу.
- Представляете? (в зал) Эта скотина открывает вот этой вот лапой холодильник…(Коту)
Сволочь, там килограмм пять было, а в тебе всего три с половиной. Куда все делось?
- Мяу!
- Ах, ты вот как заговорил? (в зал): Гости, не гости – им же все равно. Что будет потом – их же не волнует! Потом, между прочим – суп с котом, понял?!!
- Мяу!!!
- То-то и оно! У вас , мужиков, никаких проблем нету. Вам каждое утро морду лица делать не надо. Ноги брить вам не надо. На лифчики, колготки, косметику вы не тратите. Вы каждый месяц не мучаетесь по три дня. Вам в одних и те же штанах можно пойти на свадьбу, на работу, а в случае чего вас в них же и похоронить можно. Подзалететь вы не боитесь. Вышел на улицу, хватаешь первую попавшуюся …
- Мяу?
- Ради Бога! Не надо мне рассказывать. Что я – не знаю? Ты же на этом деле собаку съел.
- Мяу!
- Девочки, дамочки, женщины дорогие! Не верьте им! До того - они тут вам будут соловьем заливаться, а как свое получат, так носом к стенке и храпеть. Или на улицу – приключений искать на свой… хвост. Правда, скотина?
- Мяу!
- Вот именно! Признайся - это Мурка тебя подговорила насчет котлет, да? Мурка Коваленко из пятой квартиры. Да? Ты бы своими кошачьими мозгами не додумался.
- Мяу!
- Это ж еще не все! Думаешь, я забыла? А эта сиамская прошмандовка с пятого этажа?
Про Тузика Абрамовича я уже молчу. Стыд и позор! А еще из интеллигентной семьи! Родители – лауреаты международного конкурса! Разве я тебя этому учила?
- Мяу!
- Не надо оправдываться! Не верю ни единому слову!
- Мяу!
- Я сказала - нет!
- Мяу!
- Ладно, извини, погорячилась. Но ты первый начал.
- Мяу!
- Ладно, но чтоб этой Мурки я больше не видела! Конечно, она молодая, рыжая, пушистая, но кормит-то тебя кто, а?
- Мяу!
- Уговорил. Но чтоб это было в последний раз! Поклянись!
- Мяу!
- Ладно, уговорил. Вот видите – если с ними по-хорошему, они же понимают. Главное – это поговорить с ними по-человечески.

СТРАНАЧКИ КАНДИДАТ
Опет ме изненадио мој стари прика, Пантелија пинтер. Улових га пре неко вече поред гранатог ораја, близу бирцуза, како лепи плакате.
– Јеси л’ то ти, црни Панто? – зинем од чуда к’о свраче на југовини.
– А ко би други био, мој побро?
– Ама, чим сам те вид’о, ништа ми не беше јасно. Не иде ми под шешир што дангубиш по селу с тим папиретинама, рајснеглама и чекићком. Канда си одлепрш’о у детлиће, па кљуцкаш по дрвећу!
– Та, немојте касти! А кад си ти ономаде бициклис’о преко јендека за твоју странку, онда ником ништа, а!? Још ти и гуму испустили тамо неки страначки противници! Лепо се чуло – пшшш!
– Добро, пустимо то. Него, која те невоља натера на будалаштине, у тим годинама?
– Што будалаштине? Сањ’о сам чудан сан. Видим ја као себе ди се грлим са мојим дивним гласачким народом. Сви ме тапшу по рамену, одобравају ми предлоге о лепој перспективи овог нашег Блатњаревца, па ми све мило око срца...
– Црни Пантелија, каква перспектива у овој забитој варошици? Више смо у блату него на сувом. Та, још ни струју немамо, а ти млатиш празну сламу о некаквој бољој будућности. А како ти се звала партија, у том лепом сну? Какав јој био програм, кад са уживанцијом о томе диваниш?
– Најбољи програм и најлепша ’артија на којој је написана и записана та моја партија. Па још је и измолована и нацифрана најчиткијим рукописом, са здраво финим црвено-плаво-белим словима, па са грбом... Знаш, и ја сам се слик’о преко цеееле плакате!
– Чекај, куд си навро, Панто! Доста смо погрбљени и без грба. Ништа не разумем ту твоју политику. Какве тробојке, трице и кучине? Кол’ко те знам, у последње две деценије слик’о си се само онда кад те комшија у’ватио апаратом голишавог, на гувну, па тужио суду што се без гаћа купаш под орајом, у дрвеној каци, у пô бела дана!?
– Па, шта ондак − моја авлија, мој орај, ја се брчкам ди ја ’оћу! А и мор’о сам, била тешка оморина, прикане. Нису ништа бољи ни ови данашњи голишавци што се кезиду к’о луд на брашно, са тих папирчина по тарабама. Они ћеду да се боље обуку тек кад и’ народ изабере. Кад могу ти голаћи да се сликаду, могу и ја.
– А је л’ ти ово иста она партија или странка, враг би је знао, из чудног сна?
– Него шта? Што у сну видим, то на дану у дело претварам. Тако данаске радиду у свакој странки. Партија ми се зове ННКО.
– Чудна нека скраћеница, пријатељу! Као на некаквом кинеско-јапанском!? Још кад би ми на наш лепи српски то превео.
– Данас су ти у моди скраћенице: ПРДОС - то ти је Партија родољуба дрчне осиромашене Страдије, ЛЕЛЕМУДОС – лезилебовићи и мудријаши опљачкане Србадије, па онда МАСЕРИ – мућкарошка асоцијација сербског економског развоја интелектуалаца...
− Скрати, црни Панто, нећеш до мрака полепити плакате са твојом сликом од по метра. А што све тако неки прастари називи!?
− Рекох ли ти да сам им’о као некак’о сањалачко предсказање, канда ми се јавио глас са онога света да се морамо позивати на нашу јуначку традицију...
− Добро, добро, немој ми још и Еру призивати, то ми је већ познато од вајкада. Него – име!? Гукни већ једном ту твоју одгонетку!
– А то! Добро слушај кад диваним: странка ми се зове, побро мој – „Нећу Ни Како ’Оћу!“ Па ти види! Баш ми нешто лежи инат! Реко’ ли ти ја да ту има лепе перспективе.
– Шта рече, будибог с нама! „Нећу ни како оћу“! Е, баш ти здраво лепо звучи! Све онако поштено паорски!
Насмејах се од срца и душе. Прекрстих се и испратих новопеченог страначког кандидата погледом. И оде мој Пантелија кроз дрворед, крај друма, да закити озеленела стабла орајā великарним фотографијама своје значајне политичке личности, која му се на сан дала. Право приказање, ни да је у боб врач’о! Странка ће му сигурно победити. Ко доживи, приповедаће – унуцима!
У Страдији одувек је инат био најјаче оруђе, па и оружје. И по цену властите штете. Знам ја нас! Кȏ стару пару.
Ђура ШЕФЕР СРЕМАЦ

ЈЕЦАЈ РИМЕ УЗ МОЈЕ ИМЕ

И ове ријечи уз моје име
И све везано за ме
Тужан су јецај риме
Искра из круга таме

КАД МУ КАЖЕМ НЕК МИСЛИ ДА ЛАЖЕМ
Хтио сам му нешто важно рећи
Али ми није дао да дођем до ријечи
Зато му епиграмом кратко кажем
Можда ће помислити да лажем

Живко Вујић

Let’s speak as human beings
by Marian Belenky

- Meow!
- Is that you, at last? Where have you been, freaking around all night?
- Meow!

- You stop babbling this to me! Just look at you! Your fur’s shredded, lipstick on your whiskers! You just can’t be such an animal!
- Meow!
- I’m fed up with all these catastrophes, cataclysms, catabasia, boycats of yours! You just keep coming home under this catharsis all time! Your cat-wotes are getting high in cat-stakes, I trust, right up the roof. And then I see you coming home totally catangented. Look at yourself – be a man at least!
- Meow!
- You think, I don’t remember you getting plastered with valerian, singing out dirty rhymes, zapping girls in the street?
- Meow!
- Is that all your excuse?
- Meow!
- You do remember, don’t you, what you were like when I picked you up right from the street, eh?
- Meow!
- Now you stop telling me all that shit about your hardships, this all could’ve been much worse, by the way.
- Meow?
- Precisely. Just imagine that you get born to a swine family. What would you be then?
- Meow!
- Scary, no? And think about being a worm – what then?
- Meow?
- Sure. Just imagine, everybody living full life, walking the roofs, getting at mice, getting after cat ladies, and you just swarming in some shit.
- Meow!
- Look, behave yourself at last! I’ve got heaps of work to do, and you just keep distracting me, just chatting and chatting away! All’s on the cat burner for me now.
- Meow!
- Really? You’re always after gorging yourselves. And did you wash the dishes even once after you? I’m all messed up since morning, spinning around from morning till evening, and all that for catshit’s worth!
- Meow!
- No way!
- Meow!
- All right, you’ve got it. Look, I’ve seen one thing at a store over there. It’s like that on top… like this at the bottom… and like that up there… d’you think it’d be okay on me?
- Meow!
- Stop talking back to me, you! What d’you mean – expensive?! I’ve spend my whole life on buggers like you, and what am I getting in terms of gratitude? Cats would laugh!
- Meow!
- Oh yes? And who grubbed a whole pot of chicken steaks this New Year? You bastard, there were about ten pound of them – and you weigh up to six yourself, where are they all now?
- Meow!
- If you are the cat, then where are the steaks? And if you are the steaks …
- Meow!
- Now that’s the way you are talking to me, right? What about the guests, don’t you care at all? But you are never thinking about this all, about the future, to cat it short, see?!
- Meow!!!
- That’s it. You guys seem to have no problems at all. You don’t have to paint up your face every morning, or do the leg-shaving. You don’t have any bra, tights or cosmetics expenses. You never feel like shit for a whole week every month. You don’t have to worry about getting knocked up. You guys can go to a restaurant or theatre stark alone, smoke on your walk, sleep on a bus. You just get out to a street, grab the first…
- Meow?
- For God’s sake! You earned a cat-hedra in this science.
- Meow!
- Dear girls, ladies, women all, pray, never trust them! They are always singing away to you and as soon as they get some, they keep turning away and snoring. Beat it now, off you go, get yourself busy fishing out for some problems.
- Meow!
- I’m positive. Was that Daisy who talked you into this steak business? That Daisy Katz next door? You’d never have invented that yourself, with your cat-brains.
- Meow!
- And that’s not all! D’you think I forgot? That Siamese pussy from the fifth floor, what about her?
And I am not mentioning Spot Abramowitz here. What a shame! And you are supposed to be coming from an educated family. You parents won international contests. Was I teaching you this?
- Meow!
- Stop covering your ass! I don’t believe a single word!
- Meow!
- I told you, no means no!
- Meow!
- All right, come on, sorry for being too cross, but that was you who started..
- Meow!
- OK, but I’m never seeing this Daisy again, deal? She’s young, redhead, fluffy, I understand this, but this is me who’s feeding you, am I right?
- Meow!
- All right, you win. But I’m not going to put up with it any more. So you must swear to me!
- Meow!
- Right-oh, now you see, you get everything from them if you talk human to them. They really seem to understand.
Translation from Russian
E. Cuzmishin

Ivo Mijo Andrić
SMIJEH ZA GRIJEH
Grupa autora: ŽIVOT PIŠE AFORIZME, Zbornik aforizama, priređivač. Grujo Lero, Nosorog, Banja Luka, 2016.

U bosanskohercegovačkom gradu Bijeljini svake se godine početkom travnja održava Međunarodni festival humora i satire. Na tom renomiranom skupu svoje najnovije radove prezentira humoristička elita iz zemalja sa prostora bivše SFRJ. Mahom su to odabrani aforisti i epigramisti, a nađe se i poneki produhovljeni stihotvorac. Festival uživa ugled ponajbolje humorističke manifestacije na Balkanu, pa ga svake godine pohodi i prati više stotina posjetilaca željnih šale i smijeha bez granica.
Nakon završetka festivala, vrijedni organizator i istaknuti južnoslavenski pjesnik i aforist Grujo Lero u znak zahvale sudionicima humorističkog susreta priprema zbornik aforizama u koga uvrštava njihove najuspjelije radove. Ta vrijedna knjiga duha za gimnastiku moždanih vijuga i skidanje starosnih bora s lica njenih čitača, dijeli se kao nagrada učesnicima narednih susreta i zainteresiranom građanstvu Bijeljine. Tako se humor propagira i širi kao pisani lijek svima koje muče besposlica, naimaština, nevraćeni krediti u „švicarcima“, šuplja prepucavanja lokalnih i nacionalnih političara i drugih prodavača magle i ubleha.
Zbornik sa 12. Bijeljinskih susreta aforističara sastavljen je od smiješnih uradaka 35 humorista koji djeluju na prostorima eks Juge. Riječ je o autorima koji godinama pune stranice humorističkih knjiga, listova, časopisa, zbornika, antologija, internetskih portala i drugih oblika masovnih medija dostupnih zainteresiranim čitačima. Među njima je veći broj nositelja nagrada za humorističko stvaralaštvo, ali i važnih društvenih priznanja za postignuća na polju uveseljavanja naroda i ismijavanje negativnih pojava i njihovih glavnih nosilaca. Priređivač Grujo Lero pobrinuo se da odabrani radovi prezentiraju sva područja društvenog života; od nezaobilazne politike, preko zaostale ekonomije, zapostavljene kulture, podaničkog mentaliteta, obrazovanja mladih za potrebe razvijenih zemalja, zveckanja oružjem i mazanja ratnim bojama pa do drugih idolatrija i bedastoća koje zatupljuju ljudski um i koče napredak.
U prokazivanju naslijeđenih devijacija, devastacija, makinacija, nacijacija i drugih „cija“ i „ja“, aforisti su dokazali visoku sposobnost detekcije i senzibilizacije, tako da se njihove poruke, poduke, preporuke i oporuke, i pored naoko smiješne sadržine, moraju vrlo ozbiljno shvatiti i prihvatiti kao pisano oružje u borbi protiv svega što ne valja, a čega imamo za izvoz u većim količinama od domaćih sirovina i nezaposlenih radnika i stručnjaka raznih profila i orjentacija što hrle na Zapad. Aforisti su filozofi duha i oni mudro pišu i zbore o svemu što nije dobro a što može biti bolje, uz malo volje onih koji odlučuju o ljudskim sudbinama. Da je sreće i zdrave pameti, kao što je nema u potrebnoj mjeri, iz aforizama bi se mogle izvući kvalitetnije i jasnije smjernice za društveni razvoj nego iz proklamacija partijskih apartčika i trulih državnih birokrata.
Među imenima zastupljenim u zborniku svakako treba spomenuti sjajne aforiste i duhovite stihopisce: Nebojšu Borovinu, Jasminu Bukvu, Radeta Đergovića, Slavka Jovića, Milivoja Jozića, Momčila Koprivicu, Bojana Ljubenovića, Savu Martinovića, Ekrema Macića, Žarka Milenića, Jovu Nikolića, Milada Obrenovića, Zorana T. Popovića, Vasila Tolevskog, Abdurahmana Halilovića - Ahila, Živka Vujića, Ljubomira i Nenada Ćorilića (oca i sina) i... neka mi ostali ne zamjere što nisam prepisao cijelu stranicu knjige s njihovim imenima. Ali, zato ću prepisati poneki njihov aforizam s potpisom da znadu da nisu posve zaboravljeni. Počet ću od Stevana Kojića i njegovog aforizma ... „Čudo neviđeno: mrtav, a glasa! Pa nastaviti do Deane Sailović i njezine trileme: „Okrenuo je novi list. Sad ne zna na kojoj je strani“. Onda otići do Zorana Simića – Zoksa i od njega čuti sljedeću izjavu: „Dok su sitne ribe iza rešetaka, velike se praćkaju u bazenima“. Potom nastaviti do Gorana Radosavljevića koji kaže: „Lako ću položiti vožnju. Veći problem su mi alko-testovi“. Od Predraga Rašule doznajem zašto se neki ljudi ne žene. Jer...“Tesla se nije ženio. On je genije“. Stanislav Tomić bavi se pitanjima naše bliske prošlosti i na njih ima kratak odgovor: „U ratu smo na sva naša pitanja dobijali odgovore - kao iz topa“. A Slavko Ćurković bavi se vodnim pitanjima pa odlučno kaže: „Ne trebaju nam vodoinstalateri – država zavrće slavine“. I na kraju vezano uz medije citiram misao Pavice Veljović koja poručuje kako... „Režimske medije ne treba gasiti. Neka gore“!
Mogle bi se na ovom mjestu prepisati stotine reskih i vrckavih aforizama, ali ostavljamo čitateljima priliku da potraže zbornik i sami se uvjere u njegovu duhovitu i melemsku stranu za našu individualnu i društvenu, recimo to bez dlake na jeziku, - živu ranu. Cijenim da će svako pronaći odgovor na pitanja koja ga zanimaju. Ili žuljaju, svejedno.
Za čitače koji vole sočne epigrame pobrinuli su se Stevan Kojić i Gojko Mandić. Po Kojićevom viđenju:
Na raskrsnici Istoka i Zapada
Budućnost nam kreiraju 'Majka' i 'Brat';
S Rusima u partnerstvo za mir,
Nato nas čeka u partnerstvu za rat.

Gluvo bilo – ne dogodilo se, kažem onako za sebe, da me drugi čuju.
Gojko Mandić bavi se lakšim epigramskim temama i dilemama pa ih sklada u lakše probavljive strofe. Izdvajam dvije kao krunski dokaz naprijed izrečenom:
Pred Evinim listom
Adam bi zanesen.
List je s Eve pad'o
I kad nije jesen.

Drugi epigram je masniji, ali je u granicama dobroga ukusu jer dolazi sa muzičke scene na kojoj:
Pjevačice misle kad pokažu dupe,
Da će njihov ce-de svi redom da kupe.

Možda i hoće, ako kao Adam, s grana beru voće, a ne list što pada.
I na samom kraju prikazivanja života koji piše aforizme, grijeh bi bio ne dopisati „Ljekarsku pjesmu“ vrsnog humornog stihopisca Miladina Berića. Ona ide ovako:
Kada krenuh do ljekara da me bolnog operiše
Ja ponesem vreću para. Žena veli: Nosi više!
Pa se guram deset dana u krevetu s dvije babe,
Valuta me liječi strana – nema zdravlja danas džabe.
Da bi išlo sve po loju, moraš dati koju stoju,
Kada doktor lovu primi, nema zime ni po zimi.
Sada takav zakon vlada; ko je doš'o praznog džepa,
Nema čemu da se nada – no da krepa, no da krepa.

Pjesma je aktuelna, ali se ne pjeva, već se uz nju može samo pustit suza od tuge za besplatnim zdravstvom u socijalizmu koga smo rano pokopali. Taj samoupravni socijalni sistem i danas živi u mislima i željama južne sirotinje i onih koji štuju stare ideale. A za neke druge nove ideale, jedan stari pjevač kaže; da „ginu budale“.
I tako od ideala do budala i nazad, stigosmo do kraja knjige.
Neka vam je sretno čitanje, dajem jasan odgovor, na nejasno pitanje!
-Лакше је газити по бонтону, него по бетону!
-Ако су други пакао, зашто онда живети за друге?!
-Храна је лек. Ево вам, рецимо, шипак!
-Тешког ли времена. Памет се одлива, а сировине гомилају!
-То је та сељачка судбина. Музу га они који да никад нису нахранили!
-И девичанска острва су раздевичена!
-Кад су запитали премијера, јесте ли што скоро, одбрусио је: па ја управо отуда и долазим!
-Кад је Бетовен гостовао у Јагодини, чуо је мук аплауза!
-Кад су ми се све жеље оствариле, испржио сам златну рибицу!
-Играла се нека деца, усред зиме топлог зеца!
Радмило МИЋКОВИЋ

Живојин Денчић
ТРКА СПЕРМАТОЗОИДА
МОНОДРАМА У НАСТАВЦИМА

1.

Модерна медицина допушта да се од живих људи, уз њихов пристанак, могу узимати телесне супстанце па чак и неки орган. Узимање се врши првенствено ради терапије других оболелих лица, и тада се давалац дефинитивно лишава једног дела властитог тела.Могућно је да се извесна телесна супстанца пацијентова узме само привремено, за време док се пацијент налази на операционом столу, а потом се у току исте операције поново припоји његовом телу.
Бива и то да се телесна супстанца за дуже време одвоји од тела и просторно удаљи, али са циљем да му се доцније врати. На пример: јајне ћелије жене дате ради вештачког оплодјења ин витро.Али то је модерна медицина. Мени је доктор одстранио једини здрави тестис! Догодило се то некако баш пред сам крај двадесетог века. Дакле, почетком двехиљадите године отишао сам на операцију киле...
Одлучио сам да вам изнесем ову повест. Ако вам се учини незанимљива или чак глупа, онда маните и сматрајте да вам нисам ништа ни причао. Уствари, дошао сам у болницу да би се консултовао са лекарима око операције киле. Моје лево мудо није у функцији још од рођења...због екстрофије.
Лајош Зилахи у свом роману Разбеснели андјео изнео је шта се догодило чобанину Курди. Његова жена је била позната под именом лепа Јули. Господин Зилахи каже да је » лепа Јули и одиста била лепа са својим гипким стасом, насмејаним трешњевим уснама на којима је увек лебдела песма, блиставим очима боје лешника и косом коју је, скупљајући је на потиљку у чврсту пундју, мазала свињском машћу, да буде мека и сјајна. Чобанин је обожавао своју жену. «Првих месеци њиховог брака – прича даље Зилахи Лајош - газда премести младог чобанина и његово стадо на неки удаљени пашњак. Чобанин се опрости од своје седамнаестогодишње жене и у свануће крену са својим овцама на далеки пут. Али у поноћ се са своја четири друга опет појавио пред колибом; и они својим снажним раменима пробише замандајена врата једним јединим ударцем. Излишно је да напомињемо – прича даље Зилахи – да је газда потпуно наг скочио с кревета; лепа Јули је дубоко зарила лице у јастуке, а крик јој је запео у грлу. У оваквом случају преварени мужеви се често машају секире или пиштоља, а суд их, првенствено у Француској, ослобађа кривице. Међутим, чобанин Курди је поступио друкчије. «Добро вече, ваша милости», рече сразмерно скромно и љубазно, «будите добри па се попните на овај сто!» Остала четворица чобана зграбише и положише поседника на сто, држећи га чврсто. Присуство ове четворице допринело је да цео овај догађај добије значај народног суда. У међувремену, преварени муж из платненог џака узе алат који је употребљавао за штројење овнова. Пошто је извршио анестезију помоћу неких трава, поче да врши операцију сигурном и увежбаном руком. Људска муда баци псу, заустави крварење, заши рану, а онда рече: «Хвала, ваша милости». Четири чобанина учтиво помогоше поседнику да оде до својих кола, која су га чекала на углу мрачног врта. Пошто је супруг брижљиво очистио и склонио своје инструменте, свуче се и леже у посељу крај своје жене. Положивши своју тешку руку на главу лепе Јули, рече јој: ''Не плачи!'' И до смрти су њих двоје живели у непомућеној срећи», -завршава причу Зилахи.
А ја моју причу тек почињем!

ТРКА УГИНУЛИХ СПЕРМАТОЗОИДА
МОНОДРАМА У НАСТАВЦИМА

2.

Признајем да ме обхрвава зебња да нећу бити схваћен. Да сам професор на медицинском факултету, тада ми се, вероватно, не би десило ово. Моја фотографија се не би појављивала у новинама, а ја на телевизији. Ал` живот ме је мало збунио...Мени је ваљда додељена та улога. Сада се већ може поуздано рећи да се то збило. Да сам – кастриран! Доктору који је то учинио нисам се никада ничим замерио и није реч о некој освети.
Када су ми на клиници «Љубишић» у Београду рекли да им је директор болнице у Гоњој Клисури, где сам оперисан, у телефонском разговору признао оно што су на клиници прегледом утврдили, да ми је докор Несторовић одстранио једини здрави тестис, доживео сам нервни слом. Нисам могао да довезем ауто из Београда у Горњу Клисуру. Стално ми је било на уму зашто ме је доктор Несторовић кастрирао? Једино што знам је то да моја петогодишња кћеркица, моја мала Слађана, никада неће имати рођеног брата или сестру. Мучи ме и питање да ли ће се побољшати здравствено стање моје супруге. Када сам отишао код доктора Драгана Радојковића, професора на Медицинском факултету у Беогаду, он ме је поред осталог питао:
- Ко је то вама радио операцију? Неки механичар?
У таквом психичком стању написао сам писмо манастиру Света Петка у Дивљани. Молио сам их да ме приме. Желео сам да се замонашим. Одговорили су ми овом разгледницом:»10.X/2000 Драги нам брате Чедомиље, пре неки дан примили смо твоје писмо. Благодаримо Богу што си жив и здрав. Брате Чедомиље, ако нам долазиш без проблема иза твојих ледја који ће те поново вући у свет, добро си нам дошао и радо те чекамо. До скорог видјења жели ти све најбоље од Господа твој у Христу Богу јером. Артемије са братијом.»
Осим оног случаја који је испричао господин Лајош Зилахи у Разбеснелом анђелу, чуо сам да су и други мушкарци остајали без муда. Читао сам ту скоро, да је једна жена ушетала у седиште париске полиције и запањеним службеницима предала муда која је одгризла мушкарци који ју је напао...Након што је одгризла муда нападача који је покушао да је силује, ова четрдесетогодишња жена је свој «трофеј» однела до седишта полиције које се налазило недалеко од места на којем је нападнута. Осакаћени је једва дошао до болнице. Тамо је подвргнут операцији током кје су хирурзи успели да му поново пришију одгризнута муда... Али то је само трагичан догадјај покушаја силовања, а ово моје...Признајем, то писање ме је прилично болно жацнуло. Штета је што у новинама није објављена и слика тог несрећника. Мене већ многи знају по безброј портрета објављених у штампи.

ТРКА УГИНУЛИХ СПЕРМАТОЗОИДА
МОНОДРАМА У НАСТАВЦИМА

3.

Они који знају за мој случај питају да ли сам се доктору Несторовићу нешто замерио, да није реч о освети...Доктора Несторовића сам знао онако, из видјења.То што је урадио мени не верујем да би и најгорем пријатељу...Ма ни комунисти ми то не би урадили. Они нису кастрирали, мада су својим противницима понекад гњечили муда, али то је својеврсно сексуално злостављање. Обезмудјивање на овај начин су користили као што се некада у селима, медју сточарима, користио један страшан и нехуман метод кастрације бикова. Јадну животињу би везали за све четири ноге, а онда би преко дрвета затегли жиле које иду до тестиса и дрвеним чекићем ударали по њима.
Сада су у току дискусије у парламернту да би ова брутална казна штројењем, иако звучи брутално, могла увести као васпитна мера према силоватељима, мада је извесно да би судија, уколико би преступнику прописао порцију штројења чекићем, тај више не би правио проблем, а и осталима силовање не би пало на памет јер у противном – одоше јаја. Недавно сам прочитао у Нашим новинама да се Шведски посланик Пер Сведберг толико напио на божићној забави да је скинуо панталоне и онда почео да јури неименовану колегиницу по ходницима парламента. На крају је јадна жена морала да се закључа у канцеларију како би се спасила. Одмах је позвала и обезбедјење. Док их је чекала, слушача је његов ''непарламентарни'' језик и захтеве за ''кохабитацијом'' и ''коалицијом'': ''Мало сам попио, па сад морам нешто да јебем.'' Политичар се касније извинио, а неприлично понашање објаснио је недавном операцијом желуца због које су му пиво и ракија ''отишла право у главу''. КОлегиница му је опростила јер сматра да је иначе нормалан и пријатан човек.
За силоватеље који се иживљавају над женама, српски политичари не би имали милости. Зато су готово сви подржали предлог лидера ПЗС (Покрет за Србију) Владананке Марковића Маслинке да се по хитном поступку измени наше законодавство уводјењем хемијске кастрације за силоватеље и педофиле, мада је њен предлог био да нанијаке треба физички кастрирати.
- Каква хемијска кастрација, ја бих њима пресудила на пању, па да онда цео живот пишке на катетер. Ту казну бисмо извршавали ујутру, јер се тад прави ''шаторско крило''. Не бих их ја кастрирала, зато што бих била сувише груба, па бих одсекла више него што треба. А боље је да му остане пола, па да се цео живот пита где му је друга половина – сликовито је објаснила господја Владанка Марковић Маслинка, мада је њена колегиница господја Савица Перовић Јовановић изнела да би програми њене психотерапијеје помогли некима од њих да своје настране сексуалне склоности превазидју.
Хоћу да сазнам зашто ми је доктор Несторовић извадио здраво мудо. Али узалуд...Ма, на њега сам случајно налетео. Не био ја Чедомиљ Миљковић, ако није тако било. Објаснио сам доктору Љубивоју Несторовићу мој проблем са килом и да ми лево мудо не функционише од рођења...Екстрофија.
На телевизији стално говоре о здравсву. Већ ми је мука од тих извешаја о несташици лекова. Саопштавају да ће се постићи споразум измедју министарства и фонда за здравствено осигурање, па као они се надају...Шта има телевизија да се нада. Једу говна сваки дан, а на крају кажу: «Ми идемо даље са својим програмом». Па онда причају да грађани плаћају данак старим манама...И све тако, да ти муда отекну док их слушаш.

ТРКА УГИНУЛИХ СПЕРМАТОЗОИДА
МОНОДРАМА У НАСТАВЦИМА

4.

Доктор Несторовић ми је рекао да може то да оперише о једном трошку. Тако сам постао његов пацијент. Након извршене операције избегавао је да макар случајно сврати у моју собу. Ја сам приметио да ми десно мудо није на месту, уствари, да га нема нигде!! Драо сам се из свег гласа: «Где ми је десно мудо!» Тада се појавио хирург Љубивоје, дошли су и други доктори. Овај што ме оперисао, почео је да ме убедјује: «Чедомиље, не дери се толико, јаје које ти је нестало спустиће се после неког времена на своје место. Због кратких пантљика повукло се у канал.» То ми је говорио и касније, за све време док сам био у болничком кревету. Додавао је томе како ја не треба да се секирам, пошто већ имам децу. Чак ми је говорио, покушавајући да буде духовит, да секс иде из главе, а не из тестиса. Брада ми је расла спорије, постао сам нервозан. Моје здравствено стање се погоршавало. Из неког разлога пожутели су ми врхови прстију...А он је говорио и даље да је операција протекла у реду и да рана зараста. Ето, извадио ми је једино здраво мудо, а онда ти саопше да је опрерација протекла у реду...Професор Радојковић, кога сам малопре поменуо, каже да за четири деценије бављења медицином овако нешто није видео. - »Не верујем да се онако нешто десило на земаљској кугли!» Морао сам да га убедјујем да сам ја кастриран на земаљској кугли! Да се то мени десило овде у Горњој Клисури, у Србији!
Уствари, ја сам о феномену неспуштених тестиса код деце знао још од ране младости, још у пубертету и да је мој леви тестис заустављен ван своје нормалне линије спуштања и да ова појава код деце носи медицински назив ектопија тестиса. Лечење је искључиво оперативно, а да је оптимално време за излечење измедју друге и четврте године, и да је после тога све доцкан. Још у старој Византији се сматрало да деца којима се муда не налазе у мошницама неће бити добри ратници, те су проглашавани «мушкарцима другог реда». Све сам сазнао доцкан, а ни моји родитељи нису знали ништа о овим аномалијама код деце. Док је дете још у трбуху мајке почиње спуштање тестиса из трбуха у правцу мошница и до краја феталног развоја нормално позиционира, како лекари кажу, у скроталним кесама. То се по рођењу код детета и лако уочава, али...На сву срећу, мени је само лево мудо било заустављено, а нисам оперисан на време и сада је тамо где је било на почетку. Рекли су ми да је дошло до његовог потпуног пропадаја због поремећене исхане ткива тестиса...Сада знам да су моји требали да ме лече још у првој години, односно након прве године, да не би наступиле компликације, а пре свега неплодност (Инфертилитет), а пошто ми је лево мудо остало у стомаку у абнормалној позицији, због чега сам трпео трауме, које су престале тек када су ми рекли лекари да неплодност код мене не постоји јер десно мудо врши своју функцију.

ТРКА УГИНУЛИХ СПЕРМАТОЗОИДА
МОНОДРАМА У НАСТАВЦИМА

5.

И тако сам тек у 31. години одлучио да се оженим...Млад човек има хиљаду жеља, а ја сам имао само жељу да имам децу и жену и да живим као сав нормалан свет. Да сам на време оперисан...Али убедили су ме да ћу имати нормални сексуални живот и потпуно исти квалитет живота као и други људи. И заиста...Пошто сам коначно сазнао да сам због ектопије левог тестиса изгубио способност оплођења (Импотентиа генеранди) путем овог муда, одлучио сам да одем у Немачку код мог друга из школе др Мирослава Живковића, дечијег хирурга и начелника Уролошког одељења Клинике за дечју хирургију и ортопедију Клиничкг центра у Минхену и да од њега затражим стручни савет. Утврдио је постојање препонске киле на десној страни, на страни где ми је здраво мудо! Седели смо напољу, у башти пивнице на обали језера и пили пиво из литарских кригли. Причали смо о мом случају, док сам ја повремено гледао на обали језера голе Немце који су се гегали поред обале показујући себе и гледајући друге.
А тада ми кроз главу полетеше они летњи, ведри и врели дани, она лета од некада, када лета још нису знала да ошљаре...Сви смо били мршави, витки, жилави. Ребра нам се броје под црнпурастом кожом. Код Шупљег камена, међу врбама и тополама расхлађујемо се у Нишави, разуздани и у сваком погледу распојасани – јер на себи нисмо имали ни појаса ни испод појаса. Били голи као од мајке рођени. Пливамо, ронимо, скачемо са стене, потапамо једни друге. Разбијамо се и разбијајући воду падамо по њој пљоштимице. У разнобојним капљицама и искрама прште вода и светлост, прште наши дечачки повици и ломе се о стену. Истрчавамо из реке, јурцамо голишави по песку. Изналазимо пљоснато камење и, сагнути, набацујемо га искоса на воду и бројимо њихове одскоке. Испод пљоснатих трбуха прираслих уз кичму ландарају нам израсли привесци величине кукурузних клипова, брадати као и кукурузи.
После се још мокри сурвавамо на гомилу прегрејаног песка, вода нам се цеди из слепљених коса и слива низ груди. Убрзо неки од нас више не издржи, праћне се и заспе песком све друге унаоколо. Усправљамо се, привесци истурени и усмерени у средиште круга, као да захтевају да се њиме позабавимо – па свак за себе врши тиху смотру, упоредјује свој са висуљцима вршњака, да би се на крају сви огледали у игри ко ће више и ко ће пре. Цео круг почиње ужурбано да послује десницама, свак вредно обрадјује свој клип. Висуљци устају, прерастају у мале топовске каре и претећи нишане ка средини круга, само што из њих није шикнуо кљес – тако смо ми тада звали течне набоје ових ако не убојитих, а оно убодитих орудја. Кљес са свих страна штрца и пљушти по шљунку. Рајко је поднео отворену шаку, бео и врућ густиш му испуњава улегнуће длана док се редји део обострано прелива и цури измедју прстију. Каже да у свако доба може да да од себе и сваком заинтересованом поднесе на увид пуну шаку, а онда своје семе дарује реци и рибама. Тај замишљено гледа низводно, низ Нишаву, док благо повијен уназад, а лако избачених кукова, вредно запошљава десну руку, неочекивано финим покретима и савршено предано љушти и облачи свој клип и сетно испраћа низ реку свој могући а несуђени пород.
‚ Лудовали смо покрај реке мислећи да нас дрвеће поуздано скрива, а гутале су нас из кукурузишта незасите женске очи. Гледале су нас баш смерне жене, оне што су држањем највише личиле на искушенице, у баштама усред кукуруза обамрле од похоте не могући да одвоје поглед од усхитних живих слика које су назирале измедју стабљика. У њиховом грчевитом обухвату ломиле су се уз прасак суве притке за које су се држале. Ето, тако је било...И никада неће да се понови! Ми тада нисмо показивали себе нити гледали друге, као ови голи Немци...

ТРКА УГИНУЛИХ СПЕРМАТОЗОИДА
МОНОДРАМА У НАСТАВЦИМА

6.

У недељу 16. октибра 2005. године Наш дневник објавио је да су изумитељ вештачких тестиса за псе, нигеријски интернет преварант и тим «Стручњака» који је израчунао крвни притисак уморних пингвина, добили награду «Иг Нобел» за 2005. годину. Овогодишњи победник у областу «медицине» је Грег Милер из Храстовог гаја у Мисурију за изум «неутицлс» - вештачка замена за псеће тестисе. Он је објаснио да ова иновација враћа кућним љубимцима природан изглед и самопоштовање, а омогућава им да превазидју болни осећај уштројености. Шашава Нобелова награда.
- Ова направа враћа ствари у првобитно стање, као да се никад ништа није догодило – тврди проналазач. За област «флуидна динамика» наградјена су тројица професора са универзитета у Немачкој, Мађарској и Финској због покушаја да израчунају крвни притисак код уморних пингвина. Када сам се више заинтересовао за добитника награде у области «медицине» господина Грег Милера, сазнао сам да је «Иг Нобел» уствари сатирична награда, коју додељује научни хумористички магазин «Летопис невероватних истраживања» који је представио добитнике на свечаности у Кембриџу, оном у америчкој држави Масачусетс и да су том приликом добитници објаснили своје подухвате. Уредник магазина Марк Абрахам каже да је током 15 година додељивања ове награде публика имала прилику да се смеје, али и да озбиљно размишља о невероватним темама и појавама, а да су необично признање доботницима уручивали носиоци праве Нобелове награде.
Али да насавим своју причу даље, јер је она за мене необично важна, мада знам да нећу бити носилац Нобелове награде.
Утврдио је мој пријатељ др Миша Живковић постојање препонске киле на десној страни, на страни где ми је здраво мудо! Само се по себи разуме да смо разговор водили на српском и добро сам га разумео, да ми је стога предочио потребу операције киле, која мора хируршки да се одстрани. Онда се распричао...
- Килу могу добити апсолутно сви, од беба до старих људи, реч је о раширеном здравственом проблему. Само у Северној Америци годишње се оперише око милион кила. Напомињем ти да, без обзира на уводјење најсавременијих инструмената, појава рецидива у операцији киле није смањена...Тако је то, мој Стршљане ( То ми је надимак из детињства). Већ сам се био налио пивом и мало ме ошамутило, али још нисам био мортус. Те рекох Миши:
- Знаш шта, престани да трућаш глупости. Врло добро знаш да имам само једно мудо и јасно ти је да услед операције могу изгубити способност оплодјења.
На то Миша најзад искочи из коже, испљуну цигару, тресну празном криглом о сто, што од њега, онако уравнотеженог, нисам очекивао.
- То што ти имаш само једно мудо – скреса Бандоглавац ( То му је надимак из детињства) – нема никакве везе са операцијом киле нити са губитком способности оплодјења. Један Шведјанин који је имао само један тестис, дао је сперму како би један пар лезбејки могао да има децу. Али се грдно покајао због овог хуманог геста.
Врховни суд Шведске својом пресудом наложио му је да плаћа алиментацију за троје деце чији је он биолошки отац. Деца су родјена измедју 1992. и 1996. године. Он је изјавио пред судом да је договор са паром лезбејки био да неће имати никакву обавезу око подизања деце али је потврдио да је потписао папир у коме пише да је биолошки отаац. Две жене су се касније растале и биолошка мајка је од оца преко суда затражила да плаћа алиментацију. Тако је једномуди давалац сперме принудјен да плаћа алиментацију...
- Де, де – рекох му – далеко отера. Ја тебе, наравно, ценим (кад мало попијем ја сваког ценим), али ти ипак ниси херниолог и водећи светски стручњак.
- Саслушај ме пажљиво. – Бандоглавац пребаци сако преко наслона столице и узврте се за столом. – Замисли да си ти сперматозоид.
- Извини – рекох – али лакше ми је да замислим да си ти сперматозоид.
- Добро – Бандоглавац лако прихвати нову улогу. – Ја сам сперматозоид. Ја оживим, али не сам, већ у смеши двестамилионске гомиле истих таквих мајушних репатих пуноглаваца као што сам и ја. Али ми не доспевамо одмах у услове стаклене баште, него у кисело-алкалну средину, у којој само један може да преживи. И онда свих двеста милиона отпочињу борбу за то једно место. И сви осим једног угину. А тај један претвара се у човека. Рађајући се, он мисли да је једини у својој врсти, али испада да је опет један од двеста милиоба.
- Каква будалаштина! – рекох. – Слушај, такве глупости трабуњаш да ме је већ заболела глава...Какве везе има то с мојим случајем?
- Да, да – рече. – Сад је мање-више јасно да не размеш. Е баш си глуп!
- Можда сам ја глуп, али знам да је највећи подухват будала што су навели паметне да попуштају.

ТРКА УГИНУЛИХ СПЕРМАТОЗОИДА
МОНОДРАМА У НАСТАВЦИМА

7.

1. сепембра 1999, године у једном београдском листу на једној од унутрашњих страна појавио се чланак чији су насловни редови крупним словима обајвили ''Једномуди Франко и Хитлер'', а у поднаслову: ''Двојица фашистичких диктатора изгубули по једно јаје 1916. године после рањавања. Исти здравствени недостатак имао Наполеон Бонапарта.'' И даље се у чланку наводи ''да су многи злочинци, војсковође, политичари, спортисти, глумци, забављачи и изумитељи имају заједничко – нешто им недостаје. Наиме, сви су они имали само један тестис. Некима се никад није ни спустио, једни су га изгубили због разноразних, углавном ратних повреда, а већини је одстрањен због малигних болести. Медицински гледано један или два тестиса не мењају уопште на било који начин, полно, хормонски...природу мушкарца. Ипак, остаје једно, али...''
''Хитлерове гениталије већ десетинама година представљају предмет контроверзних расправа. О фиреровим тестисима спекулисало се много, па су чак о њима савезнички војници за време Другог светског рата певали подругљиве песмице. Немачки ветеран из Првог светског рата Јохан Јамбор у 60-им годинама је у разговору с пољским свештеником Франтишеком Павларом открио појединости о Хитлеровом здравственом стању. Јамбор је умро 1985. године, а његов пријатељ Блазијус Ханчух потврдио је причу о болничару који је спасао Хитлеру живот. Сачуване су белешке о разговору, које су се 23 године после смрти Јамбора појавиле, прво у британским, а потом у другим европским медијима. Према тим белешкама, Јамбор је 1916. служио у санитету у бици на Соми, у којој је погинуло или рањено више од милион војника, а међу рањенима је био и каснији немачки диктатор.
- Слабине и ноге биле су му крваве. Хитлер је имао рану на слабинама и изгубио је тестис. Они који су га пронашли назвали су га ''вриштавац'' јер је био претерано гласан – наводно је рекао Јамбор тврдећи да је прво Хитлерово питање лекару, када је дошао свести било:
- Хоћу ли икад моћи да имам децу?
Пре неколико дана откривено је да шпански фашистички диктатор Клаудиљо Франсиско Франко, попут свог ментора и немачког фирера Адолфа Хитлера, имао само један тестис. Као и код нацистичког вође, губитак је резултат рањавања у борби, изјавила је унука његовог лекара историчару Хозе Марији Завали. Обојица су тестис изгубили 1916. године. Хитлер је без репродуктивних органа остао у највећој бици у Првом светском рату, на Соми, док је Франко обогаљен постао након рањавања у пределу доњег абдомена у Ел Биуцу, у близини Сеуте. Тада је као капетан шпанске војске био рањен док је бранио енклаву Сеуту на медитеранској обали Марока. За разлику од Хитлера, Франко је 1926. године добио ћерку Кармен Франко Поло.
Историчар Завала цитира доктора Ану Пуигверт како се присећа да јој је њен деда, Антонио Пуигверт, уролог, познат по томе што му је Франко био пацијент, рекао да диктатор има поверења у њега.
- Франко је био монорхид – имао је само један тестис – казала је Ана Пуигверт.
Франко се 1936. године придружио војној побуни која је довела до Шпанског грађанског рата и преузео руковођење над фашистичком Фалангистичком странком. Три године касније, уз помоћ нацистичке Немачке и фашистичке Италије, добио је рат против комуниста и увео диктатуру. Франко је држао Шпанију неутралном током Другог светског рата, након кога је прогласио монархију, а себе регентом.
Историја са сигурношћу не може да одговори да ли је недостатак једног тестиса навео обојицу на мегаломанске идеје повезане са злочинима, али је сигурно да нису били први такве врсте. Франциски инператор и један од најпознатијих освајача Наполеон Бонапарта патио је од истог проблема. Његов тестис се никада није ни спустио, а он, иако су ондашњи лекари хтели да га наговоре на операцију, никада на то није пристао. Одомаћено је мишљење како се тзв. Наполеонов комплекс односи на његов надпросечно ниски раст, али он је у медицинским круговома доказан и као недостатак једног од органа. Вођен тим комплексима Наполеон је заглавио у Русији, као и његов наследник у освајањима.

ТРКА УГИНУЛИХ СПЕРМАТОЗОИДА
МОНОДРАМА У НАСТАВЦИМА

8.

- Уреду – рече Миша Бандоглавац. –Ја стварно нисам водећи светски стручњак, већ само дечији хирург, али морам ти рећи да сам и члан Удружења херниолога Северне Америке и гост многих конгреса хирурга херниолога у свету. Уосталом, ако код тебе постоји зрнце сумње да ћеш услед операсције изгубити способност оплодјења (Импотентија генеранди), да би задржао за себе могућност да једног дана имаш властито потомство, поред већ родјеног детета, можеш да пре операције депонујеш сперму и замрзнуту у конзерви предаш на чување у андролошком одељењу универзитетске клинике за кожне болести овде код нас у Минхену, и онда си сигуран у своје будуће потомство.
Разуме се, нисам му баш поверовао. Али ми он рече да се лако могу у то уверити. У ту сврху треба само да посетим његову познаницу господичну Сиглинде Цохлсцхреибер, која ради у андролошком одељењу поменуте универзитетске клинике у Бланкенбергерштрасе 91.
- Мада – рече Миша – тешко да ћеш практично успети да обавиш то депоновање.
- Зашто мада, зашто тешко? – упитах. – И сам кажеш да је то редовна пракса на клиници.
- Јесте – осмехну се он. – Јесте, али цена депоновања сперме за тебе још нијеу област достижног. А и што би се излагао непотребним трошковима?
И тако се у ову приповест умешала се и господја Цохлсцхреибер, којој сам ја касније наденуо надимак Коли, пошто ми је било тешко да изговарам њено презиме Колшлајбер без грешке, а о имену и да не говорим...Једноставно сам га скратио за три слова, и уместо Сиглинде звао сам је једноставно Линда.
Андролошко одељење поменуте универзитетске клинике у Бланкенбергерштрасе 91 била је лепо уређено. Мноштво шарених плаката и проспеката који заинересованима нуде раазне здравствене услуге.
Упитах за господчну Линду и упутише ме на риђу пегаву жену у ћошку, заклоњену екраном компјутера. Поштено речено, у последњем тренутнку својски се уплаших. Помислих да ме она битагла Бандоглавац натоциљао и да ће се истог часа сјатити цело одељење да се слатко насмеје намагарченом странцу. Али кад саопштих госпођи Линди циљ свога доласка, она се, на моје задовољство, а богме и на моје изненађење, нимало не зачуди и не прсну у смех. Да, рече, они заиста примају сперму на чување у свако доба.
-Добро – рече госпођа Линда, наравно на лошем српском и поче да типка својим намакираним прстићима по тастатури компјутера. На екрану заскакуташе нека слова и бројке, госпођа Линда баци поглед на њих, цокну језиком, окрену се ка мени и рашири руке. Када се бројке зауставише, постројише се у број: 4.578.00, након чега ми рече да је то цена депоновања сперме за раздобље од десет година чувања.

ТРКА УГИНУЛИХ СПЕРМАТОЗОИДА
МОНОДРАМА У НАСТАВЦИМА

9.

Наравно, на Бандоглавца сам рачунао без икакве основе. Кад сам затражио позајмицу, он ми рече да би ми са задовољством позајмио потребну суму, али, на његову велику жалост, он и сам има сада извесне финансијске тешкоће, јер су му неке паре отишле у ветар.
Бандоглавац се просто уплашио да ми позајми новац. Запазио сам да су имућни људи уопште циције. Вратили смо се његовој кући, и тада сам приметио да је он оваквим развојем догађаја био врло разочаран. Толико се разнежио да ми је чак понудио да нешто попијем. Ја се, наравно, нисам дао дуго молити. Прву чашу испих са њим, другу и трећу кад је отишао на телефон, а четврту опет с њим.
- Да – рече - али иапак ми је жао што није успело, и имам идеју како да дођеш до потребног новца. Агенција ''Миленол интерекс'', која послује са универзитетске клиником за кожне болести овде код нас у Минхену, тражи манекена за потенцију који у споту промовише њихово ново средство за потенцију ''Виворект''. Спот је замишљен тако да манекен, као разбарушен пијаниста, свира клавир, али не користећи руке већ полни орган! И то све захваљујући чудотворном препарату који ''диже из мртвих'', узетом пре концерта.
- Не, шта ти пада на памет?! Ја сам из Србије, као што сам ти рекао, ожењен човек, имам једно дете...
- Видим, Стршљане, да се још ниси сасвим снашао на Западу. То није било какав спот. То је сензација столећа! Или чак два столећа. Добио би потребан новац, а спот можда вреди и више, али твоја финансијска ситуација овог тренутка није на најзавиднијем нивоу.
Не допивши кафу, он настави да ми објашњава како се ништа неће видети, али да се да наслутити после драаматичног откопчавања шлица на панталонама, прекривања очију старије госпође из публике и коментара ''Види, без руку!'' На крају коцерта поклопац клавира пада, али да ја скоро остајем неповређен! Да је то почетак рекламне кампање новог препарата за потенцију ''Виворект'' са слоганом ''Радуј се, Европо!''. Говорио је Бандоглавац, у вези са рекламом, да је то скоро немогућа мисија, не само због хонорара.
Грдно се вара онај ко мисли да је на моју одлуку иоле утицала могућност да на лак начин дођем до потребне лове. Не тврдим да сам равнодушан према новцу, али када ми је објаснио о чему је реч и како ће то да ураде, те да ако ја промовишем овај производ, произвођач ''Миленол интерекс'' претпоставља да обичним смртницима неће бити проблем да га и они пробају, а да се подразумева да и ја као промотер добијем пакет производа за себе.
- Океј – рекох кратко и завршисмо разговор оба задовољни, а ја сам у себи закључио да дављеник има право да маше и полним органом, тим пре ако добија тиме и пристојан хонорар, те да је у овом случају ова свирка полним органом корисна по здравље дављеника.

ТРКА УГИНУЛИХ СПЕРМАТОЗОИДА
МОНОДРАМА У НАСТАВЦИМА

10.

Догађаји су се развијали вртоглаво. Миша Бандоглавац ме је још истог дана представио Пи-ару (скраћеница од Публик релатионс – успостављање и неговање добрих односа са јавношћу – примедба аутора) Агенције ''Миленол интерекс'' са седиштем у Хауптстрассе 12 господину Хугу Хундхаусену и изнео разлоге наше посете. Изнео му је да је код мене утврђен карцином на мокраћној бешици, па ми је стога предочена потреба операције која подразумева одстрањивање моктаћне бешике и простате. Наравно да је ово измислио успут и напоменуо господину Хундхаусену да бих за пристојан хонорар ја радо пристао да учествујем у прављењу спота за почетак рекламне кампање новог препарата за потенцију ''Виворект'' са слоганом ''Радуј се, Европо!''. Одмах је уговорен хонорар од 5.000 марака. Господин Хундхаусен је већ имао припремљен модел уговора о ауторском хонорару за поменути спот и тамо као другог уговарача унео моје име: Чедомиљ Миљковић, Горња Клисура, Србија, као и остале податке из пасоша који сам му дао на увид. Ставили смо потпис на уговору и већ за идући дан заказан је почетак снимања спота по замишљеном сценарију господина Хуга Хундхаусена.
Наводећи фрагмент Гетеовог највећег дела, који као да симболизује питање вечите младости, питањем Фауста: Зар није доста што ће реч коју сам дао свих дана мојих бити господар?, којим речима жели да положи доказе своје моралне личности. Јер, одржати реч и испунити обећање, питање је части и дужности савести. То је обавеза аб агенти. Али, његов стални пратилац, зао дух Мефистофел, таквим обећањем није задовољан. Он тражи сигурнија средства обезбеђења:Довољан је и овај листић први/Потписаћеш се капљичицом крви. Залудна су била даља уверавања моралног Фауста: «Не бој се, нећу кршити уговор, јер моје снаге тежња је највећа управо оно што обећах». Сатана је остао при својој капљичици крви као залози да ће уговор бити испуњен, ја овде морам да истакнем поштовање уговорних клаузула и према одредбама уговора Агенција ''Миленол интерекс'' уплатила је истог дана на рачун Андролошког одељења поменуте универзитетске клинике у Бланкенбергерштрасе 91 износ од 4.578,00 марака са назнаком сврхе ове уплате и за чију рачун, док је преостали износ од 422,оо марке мени одмах исплаћено на руке.
Снимање рекламе у којој свирам клавир полним органом протекло је без икаквих проблема. Шта више, као манекен за потенцију уживао сам, тим пре што сам код снимања употребио чудотворни препарат који ''диже из мртвих'', узетом пре концерта. Наравно, ништа се није видело, али је све било јасно после драматичног откопчавања шлица на панталонама, мога лица анфас и из профила и фигуре, као и прекривања очију старије госпође из публике и њеног коментара ''Види, без руку!'', осим што је ова сцена поновљена зато што сам се гласно насмејао после изговореног коментара, али ми није било смешно на крају концерта, када је поклопац клавира пао на ''ону'' ствар, мада је она била толико ''чврста'' да је остала скоро неповређена! Нови препарат за потенцију показао је да и обичним смртницима неће бити проблем да га и они пробају, а ја сам добио пакет овог производа за себе као промотер. Мада је музичка подлога за спот била припремљена много раније пре снимања, док сам свирао клавир полним органом, пало ми је на памет да би ово весеље уз овакву музику могло да траје до ране зоре!

ТРКА УГИНУЛИХ СПЕРМАТОЗОИДА
МОНОДРАМА У НАСТАВЦИМА

11.

Др Миша Бандоглавац је прибавио медицинску документацију да је код мене утврђен карцином на мокраћној бешици, те да ми је стога предочена потреба операције која подразумева одстрањивање моктаћне бешике и простате, у захтеву за депоновање сперме навели смо да сам тако сазнао за то, и да је било јасно да ћу услед операције изгубити способност оплођења (Импотентиа генеранди). Да би задржао за себе могућност да једнога дана имам властито потомство, затражио сам, пре операције, да се моја сперма, замрзнута у конзерви, депонује и чува у Андролошком одељењу назначене универзитетске клинике за кожне болести у Минхену.
Пошто је новац за депоновање већ био уплаћен, обавестили су ме да сутра могу да ме приме. Обрадовао сам се томе. Ако је тако, онда и следећи дан није пропао. Ту информацију су саопштили Миши Бандоглавцу, наравно на немачком. Линду Цохлсцхреибер, која ме је одмах препознала, када сам се појавио код ње, у лаборатотији Андролошког одељења универзитетске клинике у Бланкенбергерштрасе 91, извесно сам изненадио својим доласкомм мада је знала разлог доласка. Миша Бандоглавац јој је јавио да смо извршили уплату потребног износа за депоновање сперме. Ја сам јој уљудно оњаснио да сам спреман да положим семе на чување, и да сам ради бржег обављања процедуре, узео препарат за потенцију ''Виворект''.
-Јој, госпон! – врисну она. – Ви сте туј!
На лицу јој је лебдео уобичајен осмех, а на мом лицу вероватно чуђење! Одакле зна наш језик?! После мог питања, објанила ми да је била у браку са извесним Хинком Пеликом, бившим из Кутине у Хрватској, да је њен бивши супруг погинуо у саобраћајној несрећи, пре неколико година у повратку из Кутине у Кирцхеиб, где су живели у брачној заједници више година , али без деце, да је она више пута одлазила у Кутину и тако стицајем прилика научила наш језик.
- А тако је! - схватих ја најзад. - Ето видите, ја сам стигао према договору.
- Је, је, видим. – рече, и пружи ми конзерву и објасни поступак остављања сперме у ову посуду. Док сам ја обављао цеременоју са конзервом, она клекну и поче да послује нешто у депо за држање конзерви са спермом, уперивши у мене своју неописиву задњицу. Њена кратка сукња се задигла откривши провидне гаћице с танком чипком.
О, боже! Одувек сам био слаб према том делу женске грађе, али овакво искушење нисам доживео. Те две полулопте испуњене загонетном енергијом привлачиле су ме као магнет. Борећи се с напашћу, покушах да скренем поглед и раздражено упитах шта толико тамо петља.
- Одмах, госпон! – зачу се њен милозвучни глас. – Само час да ми се очи навикну на тмину.
- Ма каква те тмина снашла! – рекох и нагнувши се хтедох и сам да завирим у депо, али изгубих равнотежу и зграбих обе њене полутке, које сместа задрхташе.
- Јој, госпон! – зачу се њен упалшени глас. – Та кај ви то делате?
- Ништа, ништа – мрмљао сам помамно, осећајући како нежна чипка клизи с ње као пена. – Само тако остани. Навикавај се на мрак. Одмах ће бити добро! Одмах ћеш све видетид. МИслим да већ нешто видиш! – шашитао сам задихано, осећајући како под мојим лудачким притиском она малаксава и топи се као путер.
Морам рећи да сам ја човек чврстих моралних принципа. И сви моји познаници познају ме као узорног оца породице. Али тог часа сам просто полудео и нисам могао да се савладам.
А затим је настала бура. Ја сам изгубио сваку контролу над собом, стењао сам, јаукао, шкипао зубима. И она је мени тепала којекакве нежности, називајући ме разбојником, и бестидником... Пловила је таваница, и љуљао се лустер и рушили зидови лабораторије...и наједном се све утишало и далека труба нежно одсвира крај.

ТРКА УГИНУЛИХ СПЕРМАТОЗОИДА
МОНОДРАМА У НАСТАВЦИМА

12.

Време је да вам прикажем и догађаје настале после операције бруха и кастрирања, када ми је доктор Несторовић одстранио једини тестис. Моја сумња у могућност да доктор Љубивоје Несторовић направи професионалну грешку, коју сам својевремено саопштио мом пријатељу др Миши Живковићу Бандоглавцу, остварила се у потпуности. Извађено ми је једино мудо! Али где да нађеш правду? Нека јој буде замена кривичноправни поступак који сам покренуо с мојим адвокатом Божидаром Милосављевићем, који је у Горњој Клисури уважаван као савестан и марљив код пружања правне помоћи својим клијентима. У малим местима код нас адвокати пружају правне услуге у свим правним областима. Божидар Милосављевић воли живот. Воли да пије препеченицу, да се нашали, да запева, није равнодушан према женском полу. ''Не волим мршаве'' – каже он. – ''Волим кад човек има за шта да се ухвати''. Према клијентима се односи очински, али пресуде не остављају никаквог трага на његовој души, било да су у корист или на штету његовог клијента.
До подношења кривичне пријаве против др Љубивоја Несторовића због кривичног дела несавесно пружања лекарске помоћи којим је одредјено да лекар који при пружању лекарске помоћи примени очигледно неподобно средство или очигледно неподобан начин лечења или не примени одговарајуће хигијенске мере или уопште несавесно поступа и тиме проузрокује погоршање здравственог стања неког лица, казниће се затвором од три месеца до три године, нисам знао да је правда женски посао и да је мање од једне трећине судијских места припада мушкарцима. Заменик основног јавног тужиоца у Горњој Клисури господја Светозарка Бајић одбацила је моју кривичну пријаву, јер је нашла да у радњама пријављеном нема елемената представљеног кривичног дела, и обвестила ме да могу сам у својству оштећеног да предузмем кривично гоњење према окривљеном у законом одредјеном року.
Мој заступник Божидар Милосављевић је због тога поднео суду у Горњој Клисури оптужни предлог за наведено кривично дело у остављеном року од осам дана, у којој је навеео све чињенице и приложио отпусну листу, предложио вештачење, а са списка судских вештака за област медицине одредили смо др Миомиру Јоксимовић Станић специјалисту за акушерство и гинекологију, лекара у Здравственом центру Горња Клисура. Истражни судија господја Биљана Паталинкар Вуковић која је добила предмет у рад, одбацила је наш предлог у погледу личности вештака, налазећи даспецијалиста за акушерство и гинекологију нема одговарајућа стручна знања да својим вештачењем да ваљан налаз и мишљење, па је одредила са списка судских вештака др Љубинку Тодоровић Антић. После мог саслушања и налаза и мишљења овог вештака, истражни судија Биљна Паталинкар Вуковић, није се сложила са захтевом за отварање истраге против др. Љубивоја Нсторовића за наведено кривично дело, већ је предмет уступила већу суда на одлучивање о даљем току овохг кривичног поступка. Основни суд у Горњој Клисури, у већу састављеном од судија Снежане Андрејевић Бркић, председника веча, Соње Зарић Момировић и Сладјане Вагнер Личеноски својим решењем обуставило је кривични поступак против окривљеног, уз образложење да у његовим радњама нема елемената бића кривичног дела које је предмет поступка, нити пак неког другог кривичног дела које се гони по службениој дужности.

- Више од две трећине српског судства чине жене – рече ми по пријему решења мој заступник адвокат Божидар Милосављевић. - Бројчана превласт жена је толико изражена, да је чак мање од једне петине мушкараца који врше судијску функцију код нас. Судећи по броју жена судија, правосуђе је у менопаузи.додаде. - Чедомиље, то ти је то. Јебеш судију који нема бар једно мудо!

ТРКА УГИНУЛИХ СПЕРМАТОЗОИДА
МОНОДРАМА У НАСТАВЦИМА

13.

У мрачном располежењу напустио сам канцелариу мог заступника Божидара Милосављевића и на путу до куће поправило ми се расположење у размишљању да сам задржао за себе могућност да једног дана имам властито потомство, пошто сам пре операције депоновао сперму занрзнуту у конзерви и да се она чува у андролошком одељењу универзитетске клинике за кожне болести...
- Као да сам гледао у боб – изустих наглас.
Две године доцније, клиника је, због ограничености свога складишног простора, упутила мени писмо, тражећи од мене да се изјасним да ли сам заинтересован да се моја замрзнута сперма и даље чува. У писму је стајало и упозорење да ће конзерва са спермом бити уништена, уколико од мене, у року од четири недеље, не стигне позитиван одговор. Кроз пет дана, ја сам, препорученим писмом, обавестио клинику да желим да се конзерва са спермом и даље чува.
То је писмо клиника примила, али, из необјашњених разлога, оно није доспело у моју историју болести. Пошто лабораторија клинике није добила никакве инструкције, она је, после четири месеца, конзерву са спермом уништила. О томе је нисам ништа знао све док ми др Миша Живковић Бандоглавац није јавио, уз обавештење телефоном да дођем код њега. И тада сам тек сазнао да је моја сперма уништена. Када ми је то испричао, обојица смо дуго ћутали. Др Миша Живковић Бадоглавац је хтео нешто да каже о свему томе, знао је да треба нешто да каже, али шта би то могло бити, није могао да смисли и зато је осећао велику нелагодност. Тим пре што он сам није имао деце. Напоменуо је и то да ни Линда Колшрајбер, иако је била доста млађа од Мише Бандоглавца, није могла да има децу, да они формално живе као самци. Рекао ми је да је она ''добра женица и да би хтео да се ожени са Линдом.''
Тада је Бандоглавац испричао и то да су он и господична Линда Колшрајбер, да би избегли издатке и да дају много више новца за здравствено осигурање и за лекарске рецепте и друге трошкове, да су остали да живе као самци, они су регистровали свој брак пре неколико месеци. Венчали се и заклели да ће бити заједно у срећи и несрећи, да ће се волети и поштовати све док их смрт не растави.
У међувремену, ја сам се, исте године, са супругом Драгицом договорио, па сам убрзо хтео да своју ранију жељу за другим дететом остварим путем вештачког оплођења супруге.
- Ево шта ћемо – рекао је др МИша Живковић Бандоглавац после дугог ћутања. – Ја сам мишљења да узмемо доброг адвоката и да ти тужиш клинику и затражиш надоканаду нематеријалне штете узроковане уништењем депоноване сперме. Узећемо мог пријатеља Вили Стаблера да те заступа у том спору. То је адвокат. Толико пута ми је поновио, док смо пили пиво из литарских кригли које овде зову мас, шта је написао у свом делу ''У знаку тоге'' 1922. године познати шпански адвокат Мигел Анхел Осорио: ''Саставите човека са особеностима карактера и духа који све види, све зна, све памти, који ради тридесет година, који је истовремено писац, критичар, моралиста, који поседује искуство старца и непогрешиву меморију детета, добићете комплетног адвоката''. Ја ти тврдим да Вили Стаблер има муда за адвокатуру!

ТРКА УГИНУЛИХ СПЕРМАТОЗОИДА
МОНОДРАМА У НАСТАВЦИМА

14.

У највећим дневним новинама у Србији ''Наше новине'' од 15. августа ове године наишао сам на чланак са наднасловом Осуђен због лажи и самокастрирања и поголемим словима насловљен чланак белим словима на црној подлози: Остао без јаја и 50.000 динара. Ево садржине те вести: ''Пољопривредник Карољ П. (43) из засеока Дол код села Орон платио је казну од 50.000 динара и избегао да у затвор проведе 50 дана јер је слагао полицију да су га непознати нападачи кастрирали. Карољ се, подсетимо, половином фебруара ове године појавио у суботичкој болници с причом да су га у парку оближње продавнице аутомобила напала двојица непознатих младића и да су га - кастрирали. Мада је крварење било обилно, лекари су ране брзо санирали јер је, по њиховим речима ''кастрирање извршено веома стручно'', с два реза кроз која су одстрањена два тестиса. Трагајући за починиоцима овог ''гнусног дела'' полиција је установила, што је касније и сам Карољ признао, да се сам кастрирао у штали на свом имању. Тај је посао добро знао јер је штројио свиње, а тестиси су га годинама мучили, због чега се лечио и у Мађарској, На дан када се одлучио за ''самолечење'', болови су били несносни и он је узео скалпел у своје руке. Карољ П. је после неколико дана признао да је извршио самокастрирање јер ''није више могао да издржи болове''.
Познато је да гуштер у опасности одбацује реп и тако, када га нека животињка нападне, спасава главу. Природа је подесила да у моменту напада, гуштеров реп се покреће све док га не шћапи животиња која је нападач, и тај тренутак гуштер користи да умакне нападачу. Њему касније реп се регенерише и као да ништа није било! То показује да је природа моћнија од сваке друге силе, а пољопривреднику Карољу није била у стањиу да помогне. И новине су о томе писале, као и увек што пишу о тешкоћама људи. Мене је назначени чланак у ''Нашим новинама'' убедио у исправнос онога што је познати глумац Зоран Радмиловић изнео у писму ''Јежу'' листу за хумор и сатиру 6. новембра давне 1970. године, на који сам наишао у заоставштини мога оца Добривоја Миљковића.
Писмо је објављено под насловом ''Читаоци, о.о,о!'': Друже ''јеж'', ја не волим новине, радио, телевизију, телефоне. Све те справе кваре ми дан. Израчунао сам да новине целог света излазе само зато да држе, свака своју гомилу, на окупу. Оне пишу о тешкоћама црнаца да бисте се ви, јадни, бедни, никакви, радовали томе што сте бели! Оне пишу да је негде гадно да бисте веровали да је негде лепо. Оне пишу како су некога мучки претукли и ви сте срећни што сте прошли без батина, иако ништа нисте скривили. Оне пишу о стварима и измишљеним јунацима, а не помињу на милионе других кукавица без којих нигде и ниједна слобода није дошла! Оне вам подмећу смелог тореадора и ви му се нехотице дивите, иако би, ако сте човек, морали бити на страни превареног, прободеног, пониженог, поједеног, конзервираног, бика. Оне пишу да је свуда гадно, изузев овде, ту, и сад. Оне пишу о господарима тако лепо да и ви почињете да се радујете што сте слуга! Оне описују љубавне и друге промашаје познатих људи и ви то читате у некој рупи, срећни што сте непознати, неуспели, никакви. Узалуд листате новине надајући се да ћете прочитати нешто што сте сами видели, увек читате нешто што је видео неко други. Ви сте слепац! Све новине света описују своју домовину као једино вашу, да се небисте досетили да сте човек и да је цео свет ваш.
Не волим новине, што не значи да их не читам. Оне су ипак некакав (често прљав) прозор у свет. И све што више читам, све мање знам о чему се ради. Видим НИН поново обара краља Петра ИИ, он ће, краљ, поново бити поражен. Зашто да не? Зар Дража Михаиловић није више пута ухваћен и убијен? Па ти, друже ''Јеж'', у последњем броју се залажеш за две ствари, за Трећу Југославију и Седму републику. Да ли је то исто?
Шта се то мене тиче?
И ви сте, ипак, само новина.
А мени, очајном од свега и свачег, пониженом и увређеном, никаквом, кад сам већ пристао да живим, не остаје ништа друго него да вас мрзим и – читам.
Ово писмо од пре четрдесет година пренео сам у целости, јер осликава не само тадашњу штампу, већ даје верну слику и данашње штампе и других медија, који износе мој случај, а гуштера сам поменуо зато што сам сањао нешто што нико није сањао до сада. Да је моје одстрањено мудо регенерациојм поново нашло на свом месту неоштећено.

ТРКА УГИНУЛИХ СПЕРМАТОЗОИДА
МОНОДРАМА У НАСТАВЦИМА

15.

Хер Вили Стаблера је телефоном контактирао др Миша Бандоглавац, за којега је мени тврдио да је добар адвокат, да ''има муда за адвкатуру'', како је представио његове способности.
- Хај, Вили! – поздравио га је Бандоглавац. – Да ли би хтео да заступаш једног мог пријатеља против Клиничког центра у Минхену где му је лабораторија клинике уништила конзерву са депонованом спермом?
• Молим? – зачуо се из слушалице глас господина Стаблера.
- Пошто је сазнао да ће услед операције изгубити способност оплођења губљењем јдиног тестиса који има (Импотентиа генеранди), а да би задржао за себе могућност да једнога дана има властито потомство, дао је, пре операције, да се његова сперма, замрзнута у конзерви, депонује и чува у андролошком одељењу Клиничког универзитетског цента у лабораторији за кожне болести, али је конзерва грешком клинике уништена.
- Хм! – одговори Вили Стаблер. –Добро, видећу шта могу да урадим, и позивам вас да са папирима дођете у моју канцеларију.
То је била за мене посета чудног карактера. Вили нам је одржао беседу о адвокатури.
- Да бисте били добар адвоакт морате волети адвокатуру, а када се воли онда се несебично даје део себе. Клијента треба заступати ангажовано, стручно, савесно, предано, треба се са њим поистовећивати, јер ћете само тако изгубити критеријум објективности. Опште је познато да адвокат сам себе не може добро заступати, баш из тог разлога. НИсам ја златна рибица и зато не обећавам клијенту оно што не могу испунити, тим пре што не зависи само од мене остварење његовог права. Налазим се у ланцу у коме сам само једна карика, а догађа ми се да током поступка схватим да ми клијент није рекао истину. Од како сам клијента ухватио у лажи, више не верујем ни себи! Вечита трагања у односима адвоката и клијента су стара колико и адвокатура. Када сам почињао као адвокатски приправник, било је сасвим логично да стаж обавим у канцеларији свог покојног оца, адвоката Хуга Стаблера. Још увек ми одзвањају у ушима његове речи по завршетку приправничког стажа: ''Ти си, сине, код мене научио једну капиталну ствар. Научио се како не треба радити!'' Кажу да су адвокати и глумци слични, не само зато што су адвокати помало глумци, или што глумци често играју улоге адвоката, већ и по томе што и једни и други умиру усправно. Добродошли у моју канцеларију!
Мене занима и то ко ће сносити трошкове на име накнаде и награде за рад адвоката у овој правној ствари, да не би испало као у досетки Сигмунда Фројда, када је једном Сафир срео Ротшилда и тек што су мало попричали Сафир му рече: ''Чујте, Ротшилде, танак сам на новцу, могли бисте да ми позајмите 100 дуката''. ''Тја, одговорио му је Ротшилд, то ми неће бити тако тешко, али само под условом да направите једну досетку''. ''То ми неће бити тако тешко'', одговорио му је Сафир. ''Добро, онда дођите сутра у моју канцеларију''. Сафир је стигао тачно у уговорено време. ''Ах, рече Ротшилд када угледа придошлог Сафира, ви долазите по ваших 100 дуката''. ''Не, одговори овај, ви ћете изгубити ваших 100 дуката, пошто ми све до судњег дана неће пасти на ум да вам их вратим''. Беседу Вили Стаблера ми је синхронизовано преводио мој пријатељ Бандоглавац, али ми се досетка није много свидела због бојазни да Вили неће прихватити мој спорни случај.
Др Миша Бандоглавац је, немајући куд у овој ситуацији, после свега похвалио досетку и свом пријатељу гарантовао накнаду и награду за рад, убеђен да ће Вили Стаблер успети у овом спору и тако надоканадити трошкове судског поступка, а ја сам тим поводом закључио да би тешко ишло са мршењем муда да гаће нису поцепане.

ТРКА УГИНУЛИХ СПЕРМАТОЗОИДА
МОНОДРАМА У НАСТАВЦИМА

16.

Спорни догађај је у тужби ради накнаде штете Вили Стаблер изнео детаљно и стручно, наводећи да је код тужиоца Чедомиља Миљковића, старог 31 годину, утврђен карцином на мокраћној бешици, па му је стога предочена потреба операције која подразумева одстрањивање моктаћне бешике и простате, да ће тужилац изгубити репродуктивне органе, јер ни своје једнино јајашце неће имати на место. Пошто је сазнао за то, тужиоцу је било јасно да ће услед операције изгубити способност оплођења (Импотентиа генеранди). Да би задржао за себе могућност да једнога дана има властито потомство, дао је, пре операције, да се његова сперма, замрзнута у конзерви, депонује и чува у андролошком одељењу универзитетске клинике за кожне болести туженог Клиничког универзитетског центра у Минхену.
Две године доцније, клиника је, због ограничености свога складишног простора, упутила тужоцу писмо, тражећи од њега да се изјасни да ли је заинтересован да се његова замрзнута сперма и даље чува. У писму је стајало и упозорење да ће конзерва са спермом бити уништена, уколико од тужиоца, у року од четири недеље, не стигне позитиван одговор. Кроз пет дана, тужилац је препорученим писмом, обавестио клинику да жели да се конзерва са спермом и даље чува. То је писмо клиника примила, али, из необјашњених разлога, оно није доспело у тужиочеву историју болести. Пошто лабораторија клинике није добила никакве инструкције, она је, после четири месеца, конзерву са спермом уништила.
У међувремену, тужилац се исте године са супругом договорио о вештачкој оплодњи, па је убрзо хтео да своју ранију жељу за дететом остварим путем вештачког оплођења супруге. И тада је тек сазнао да је његова сперма уништена. Зато тужиолац подиже тужбу којом тужи клинику и тражи надокнаду нематеријалне штете узроковане уништењем депоноване сперме. Тужбени захтев гласио је на плаћање 125.000 евра због претрпљених болова. Захтев је образложен тврдњом да би тужиочева супруга, без даљега, зачела дете у случају да је била вештачки оплођена конзервираном спермом. Изнео је Вили у тужби да је својина на сперму ''прекривена'' тужиочевим општим правом личности, тако да ми, према важећој судској пракси, новчано обештећење припада по том основу. Сем тога, мишљења је да право на болнину тужилац и по основу телесне повреде, јер је уништење сперме изазвало код њега психосоматске тегобе.
Тужена клиника у одговору на тужбу не спори да је до уништења сперме дошло непажњом њеног особља, те стога пристаје да ми надокнади трошкове конзервирања и чувања сперме. Међутим, сматра да није дужна платити и новчану надокнаду због претрпљених болова. Јер чак и у случају кад би слобода одлучивања о томе ''да ли'' и ''када'' оплођење обавити спада у опште право личности, ја не би могао захтевати новчано обештећење зато што сперма није уништена намерно, него из непажње.
- Разумљиво је што тужени негира основаност тужбеног захтева јер је усмерен против њега. Ако мом захтеву не буде удовољено ступићу у штрајк сексуалном глађу – рекох подле свега. – Правда је спора, али је зато куса – додаде на ово Вили Стаблер показујући кажипрстом на палату правде у којој ће се одлучивати по мојој тужби. – Кажипрсту верујем само када прави шипак - ни др МИша Бандоглавац није пропустио свој коментар.

ТРКА УГИНУЛИХ СПЕРМАТОЗОИДА
МОНОДРАМА У НАСТАВЦИМА

17.

Вили Стаблер је у поступку пред судом првог степена, поред већ изнетих чињеница, захтев за накнаду штете засновао и на другим чињеницама, да губитак конзерве са спермом конпензира затраженим износом од 125.000,00 евра на име накнаде, тврдећи да ако одвојена супстанца, грешком лекара, његових помоћника или неког трећег, буде оштећена, замењена, ненанемиенски употребљена или чак уништена, тада се поставља питање одговорности због штете. Решење није ни мало лако јер је повезано са питањем правног статуса одвојених делова човечијег тела: имају ли они карактер ствари или личних добара. У првом случају они су предмет својине и државине, те стога уживају заштиту коју правни поредак гарантује власнику ствари, односно држаоцу. У другом случају пак одвојени делови човечијег тела подпадају под права личности. У зависности од тога како се поима њихов правни статус, уштрб или уништење делова тела могу се вредновати као штета на ствари, као телесна повреда, или као повреда права личности. Основни проблем своди се, дакле, на питање шта чини правни основ одговорности због штете која погађа поједине делове телесних супстанци. Он је код мог случаја, као већ често и код многих других, позвао и на то као је Оскар Wилде имао право са својом изреком: ''Мушкарци воле очима, жене ушима.'' И заиста мушкарцима је најважније оно што виде, док жене највећу важност полажу на оно што што им мушкарац каже. Губљењем способности оплодње, шта сам могао да поверим ближњем, у мом случају супрузи, у полном животу, а набрајати све побуде за бојазан од неверства супруге значило би споменути све ствари на свету.
Првостепени суд одбија мој захтев јер сматра да је неоснован. Врховни земаљски суд у Франфуркту одбија моју жалбу и потврђује пресуду суда првог степена. По његовом схватању мени не припада право на болнину ни по параграфу 847, став 1. немачког Грађанског законика (Он гласи: ''У случају повреде тела или здравља као и у случају лишења слободе, оштећени може и због штете која није имовинске природе захтевати правично обештећење у новцу''.), ни по основу повреде општег права личности. Право на надокнаду за претрпљени бол не долази у обзир због тога што се психосоматски поремећаји код мене нису могли темељити на захвату у мој телесни интегритет. Наводне душевне тегобе немогу се квалификоватикао повреда здравља у смислу параграфа 847, став 1. Грађанског законика, нити је доказано да су оне неповољно утицале на ток мог лечења од карцинома. Није повређено ни опште право моје личности; уништењем сперме дирнуто је једино у моју слободу о употреби сперме за оплођење. Међутим, та слобода није обухваћена општим правом личности јер то право штити само постојање правне позиције, гарантује интегритет човека, не и његову активност. По мишљењу Врховног земаљског суда ја се не би могао позивати ни на ''право планирања породице'', будући да се такво право не признаје. Најпосле, досуђивање новчаног обештећења, по мишљењу суда, ја не бих могао захтевати ни због тога што је до уништења конзерве са спермом дошло из пуке непажње послуге туженикове; недостаје, дакле, намерно усмерен захват у правну позицију коју имам.
Мушки протесет Чедомиља Миљковића, значи мој протест против наведених пресуда био је изражен пасивним положајем болесног мушкарца, за кога свака појава која је повезана са женским сексуалним функцијама постаје тешки проблем човека који нема муда, човека који нема могућности као други да узвикне: ''Продајемо само муда, бубрези су на дијализи''.

ТРКА УГИНУЛИХ СПЕРМАТОЗОИДА
МОНОДРАМА У НАСТАВЦИМА

18.

Ревизију против другостепене одлуке Савезни врховни суд Немачке сматра основаном. Стога одлучује да је усвоји и побијану пресуду преиначи, удовољавајући у целости мом захтеву. Да би оправдао тај правни став Савезни врховни суд морао је урадити једну од две могуће ствари: показти да сам ја, насупрот схватања оба нижа суда, претрпео ипак телесну повреду, мада је уништена сперма била физички одвојена од тела; или објаснити да је новчану накнаду за претрпљене болове ваљало платити због допуштеног ширења граница правном правилу из параграфа 847, став 1. Грађанског законика. Суд се определио за телесну повреду, схватајући правни појам живог човековог тела шире од његовог уобичајеног значења. За такво становиште даје опсежну, систематичну и уверљиву аргументацију.
Образложење свог правног става Савезни врховни суд започиње изношењем претежног гледишта немачких правника о правном положају одвојених делова живог човечијег тела. Суштина тога гледишта је да делови тела са одвајањем постају ствари. Другим речима, право човека на властито тело преобраћа се у својину на делове свога тела. По некима то треба да важи и за конзервирану сперму. Стога уништење сперме не би представљало телесну повреду на коју параграф 847, став 1. Грађанског законика надовезује новчано обештећење за претрпљене болове.
Међутим, суд сматра да је ово становиште сувише уско. Он појам телесне повреде у смислу параграфа 823, став 1. и 847, став 1. Грађанског законика тумачи широко. Право на властито тело суд схвата као ''законом уобличени део општег права личности'', и повреду тела види у сваком неовлашћеном захвату у телесни интегритет. Заштићено добро по параграфу 823, став 1.Грађанског законика није материја, него поље бивствовања и поље одређења личности, које се материјализује у телесној структури. Пропис параграфа 823, став 1. штити тело као основицу личности.
С обзиром на данашње могућности медицине, право самоодређења, које произилази из општег права личности, има за тело као заштићено добро допунски значај. Напредак медицине допушта да се од живог човечијег тела извесни делови одвоје, али с намером да се телу доцније поново придодају. Тада ови делови немају карактер ствари. На пример: делови коже или костију који су привремено одвојени од тела и који се током, као трансплантати, поново спајају са телом. Исто важи и за човекову крв која је дата ради аутологне трансфузије и за јајне ћелије жене издвојене ради вештачког оплођења. После поновног присаједињења телу, сви ти делови врше и даље своју природну функцију. Промишљање о томе да би, ради очувања права самоодређења, телесни интегритет човеков ваљало опсежно штитити, воде ка закључку да ови делови и за време док се одвојени од тела, са становишта заштитног циља правне норме, чине и даље функционално јединствоса телом. Стога изгледа потребно да се оштећење или уништење издвојених делова тела вреднује као телесна повреда у смислу параграфа 823, став 1 Грађанског законика Медицински напредак и растући значај права изискују, дакле, да се под ''телом'' не подразумева само јединство у телесном смислу, него под њега треба подводити све оно што са телом гради '''функционално јединство''.
Ситуација је, међутим, другачија кад је део тела дефинитивно одвојен од целине и вољом дотичног лица намењен за пресађивање, односно трансфузију другоме. У том случају делови тела правно се поимају као ствари, јер са становишта даваочевог права самоодређења не граде више функционално јединство са његовим телом. Додуше, ако се издвојени делови употребе или униште противно вољи даваоца, тада ипак може настати и право на обештећење, али под условом да се ради о тешкој повреди права личности.
Ако се имају у виду досадашња промишљања, конзервирана сперма представља посебан случај, јер је она предодређена да очува једну финкцију својствену телу даваоца, али путем уношења у туђе тело. С једне стране, сперма је дефинитивно одвојена од тела чији је део, а с друге стране, намењена је да обави једну типично телесну функцију, тј. оплођење. У овом случају конзерва са спермом треба да замени изгубљену способност оплођења. Стога Савезни врховни суд закључује да за телесни интегритет даваоца и за његово лично самоодређење, сперма нема мањи значај него што имају јајне ћелије жене или други делови тела који, према напред изложеноме, и после издвајања из тела остају обухваћени заштитом коју пружају прописи из параграфа 823, став 1. и 847, став 1. Грађанског законика. Као и јајне ћелије које су унете и намењене за реимплантацију, конзервисана сперма у спорноме случају отеловљује за даваоцеједину могућност да његове телесне функције доведу до стварања потомства са његовим генетским информацијама. Мада се конзервимарана сперма не враћа у тело даваоца, те се по мери горњих прописа не може чињенично подвести под телесни интегритет као заштићено добро, те прописе, под наведеним претпоставкама, треба ипак сходно применити. Такву проширену примену оправдава у овом случају право личности тужиоца, које уништењем сперме није ни другачије ни мање погођено него право личности жене уништењем јајне ћелије која је издвојена из њеног тела и намењена за реимплантацију. Као што је жени у једном раније случају признато право на новчану надокнаду због претрпљених болова по основу параграфа 847, став 1.Грађанског законика, тако и тужилац има право на болнину по истом пропису.
На крају, што се тиче висине надокнаде за претрпљене болове тужиоца, Савезни врховни суд сматрада она не зависи од тога колика је вероватноћа да би супруга тужиочева добила дете у случају да је била оплођена мужевљевом спермом. Одлучујући значај има тешко психичко оптерећење коме је изложен тужилац, јер је изгубио једину преосталу шансу да има заједничко дете са својом супругом. С друге стране, суд је водио рачуна и о чињеници да је уништење сперме настало омашком која се поткрала послузи тужене клинике током настојања да се сачува тужиочево право самоодређења. Ценећи те околности, суд сматра да сума од 125.000 евра представља правично обештећење.

ТРКА УГИНУЛИХ СПЕРМАТОЗОИДА
МОНОДРАМА У НАСТАВЦИМА

19.

Приказана пресуда Савезног врховног суда наишла је на велики одјек у немачкој правној теорији. Правни писци који су се огласили тим поводом реаговали су већином негативно. Једни сматрају да је ова пресуда знак ''даље ерозије права о одговорности'' док други мисле да је она у основи исправна али да је њено правно образложење погрешно.
Основна замерка пресуди Врховног савезног суда усмерена је против његовог широког тумачења телесне повреде, која се не уклапа ни у традиционално ни у новије схватање немачких правника. Традиционално схватање, одвојене делове живог човечијег тела, не сматра личним добрима него предметима права својине, а новије схватање и њима признаје заштиту преко права личности. Присталице новијег схатања држе да право личности у најмању руку ''прекрива'', ако чак и не потискује стварна права на одвојене делове тела. То становиште подстакнуто је управо оним случајевима у којима су изнесене телесне супстанце одвојене од тела са циљем да му се доцније прикључе. Ту се особито сматра потребним да право личности у односу на одвојене делове постоји и после одвајања, све до поновног присаједињења телу. Међутим, пре пресуде Савезног врховног суда нико није дошао на идеју да се шкођење одвојеном делу тела може чињенично подвести под телесну повреду. Изузетак је био допуштен једино у случају кад шкођење одвојеном делу утиче на тело у целини.
Изражена је озбиљна сумња у став Савезног врховног суда да се конзервирана сперма може правно изједначити са јајним ћелијама жене издвојеним ради њеног вештачког оплођења или са крвљу која је одстрањена ради аутологне трансфузије. Спољна замена изгубљене способности оплођења конзервираном спермом није у стању да оправда квалитет сперме као дела тела. Пре ће бити да се ради о производу у смислу параграфа 953 Грађанског законика. Одвајање сперме је дефинитивно и по природи ствари не долази у обзир да се она поново врати телу даваоца, као што се могу вратити оплођене јајне ћелије и крв. Стога не постоји ни могућност да се даваоцу уништене сперме призна право на обештећење за претрпљене болове по основу телесне повреде. Све што је давалац имао од конзервиране сперме своди се на личну везу са властитим генетским материјалом и на несигурну наду у одржавање способности зачећа, Захват у оба ова добра представља само повреду општег права личности, због чега се, према важећој судској пракси, само под посебним претпоставкама може имати право на болнину.
Критичари истичу да Савезни врховни суд, вреднујући уништење конзерве са спермом као телесну повреду, сасвим занемарује уобичајено значење телесне повреде и њено поимање у кривичном праву. Тиме се погодује непожељној разлици између грађанско-правне и кривично-правне заштите телесног интегритета. На питање да ли се конзерва са спермом може третирати као део тела, треба одговорити једнако и у кривичном и у грађанском праву. Без обзира на просторну раздвојеност конзерве са спермом од осталог тела, међу њима постоји, ипак, јединство у нормативно-функционалном смислу. Уништењем сперме учињен је захват у опстојност тог једнинства, јер је изгубљена способност за оплођење која је раније постојала. Тиме су дословно остварене претпоставке оштећења здравља.
. Док нисмо добили пресуду Савезног врховнох суда, обрхван зловољом више-мање током сваког мог боравка у Немачкој, био сам уверен да се све уротило против мене, осећао сам непријатност као да ми је на глави птичје говно. Једног дана, док смо шетали улицама Минхена на главу ми се олакша друга птица. Али ова се заиста олакша. И тада се осетих као сперма. Миша Бандоглавац смејао се двадесет минута, не преставши ни кад сам се нагнуо према њему и припретио му да ћу, не умукне ли, од његових муда начинити мексичке тортиље. Јок, говорећи да ми треба кућица за птице, прснуо је поново у смех.

ТРКА УГИНУЛИХ СПЕРМАТОЗОИДА
МОНОДРАМА У НАСТАВЦИМА

20.

Сиглинде Цохлсцхреибер и др Миша Бандоглавац ћаскали су једног дана о заједничком животу. Она му је отворено рекла, како ми је превео, док сам немо слушао њихов за мене неразумљив разговор на немачком, ''да је коначно упознала човека свог живота.'' Пошто је последњих дана пре овпг ћаскања показивала знаке мучнине и благе несвестице, он је на српском упитао: ''Да ниси мало трудна?''. Одговорила му је загонетним погледом и смешећи се, рекла да је и то могуће. Тај разговор водили су после венчања, за време мог боравка у њиховој кући приликом одласка у Хамбург због заказаног рочишта за главну расправу у спору против клинике, ради мог саслушања као странке у том спору. Сећам се да јој је Миша Бандоглавац том приликом одговорио истом мером: ''Ти си жена мог живота!''.
Пошто смо превалили поприличан пут у шетњи, ја сам заборавио да се она птица заиста олакшала на мојој глави, сетивши се изненада афоризма Франца Кафке из његове заоставштине: ''Један кавез пошао је у потрагу за птицом'', и помислио да поменути кавез тражи баш ову моју птицу. Набасасмо на један италијански ресторан по имену Капричо, те предложих да свратимо на ручак у част успешног завршетка спора са Клиником, наравно да ручак буде на мој рачун, што су и моји пријатељи Сиглинде Цохлсцхреибер и др Миша Бандоглавац са задовољством прихватили. Наша келнерица није говорила енглески, те се суочих са непремостивом тешкоћом да будем схваћен код науџбине, ово тим пре што ни ја нисам знао енглески, а и ожалошћен што не говорим немачки, те је Миша наручио пиво и показао на јеловник, рекавши јој да је ја намерно задиркујем непознавањем језика. Пошто сам имао новца пријавио сам се за немачки само зато што га је предавала госпођица Вебстер, голицави сан на јави, с најбајнијим грудима које икад угледаше светло дана и задњицом утегнутом у сукњу тако да је личила на две диње у целофану. Био сам посрамљен што не говорим немачки, али ме утеши помисао да бих, да га говорим, разумео чиме се помпезни човечуљак за суседним столом хвалише пред својом женом (или можда љубавницом), те бих без сумње свиснуо од досаде, баш као и она. Помамно је пушила и с нескривеним занимањем одмеравала све мушкарце у просторији, осим мене.
Миша Бандоглавац је устао од стола и пошао у тоалет, пошто је већ испио један мас у очекивању порученог јела, а гопођа Линда користећи његово одуство, рече ми: ''Он је племенит човек...Ја сам трудна. Видело си, Чедомиље? То је, уствари, твоје дете...Твоје...Ја сам брзо схватила, да ја и Миша не можемо да имамо децу. Жао ми је да га оставим. Такав се родио. Из сажаљења лепо сам узела из твоје историје болети писмо које си упутио клиници са изјашњењем да си заинтересован да да се твоја сперма и даље чува. И ја сам је сачувала, али због др МИше Живковића Бандоглавца и употребила и жељу за дететом остварила путем вештачког оплођења, зачела дете конзервираном спермом! Чување сперме за мене није био проблем, а још мањи проблем је био поступак вештачке оплодње. Тако, господине Чедомиље...И родиће се твоје дете...Од замрзнуте сперме...Немој рећи Миши Бандоглацу ово што сам ти говорила.
Испијам полако мас пиво. Однекуд се чује песма ''То је живот''. Све полако нестаје и као да се поново рађа. Тако се родила идеја да би ова моја приповест могла да се нађе и на сцени...да неки глумац направи улогу Чедомиља Миљковића. Радо бих погледао премијеру или репризу свеједно, макар купио све карте за представу. Наравно, позвао бих у позориште и мог старог пријатеља др Мишу Живкобића Бандоглавца, његову супругу госпођу Сиглинде Цохлсцхреибер , новог пријатеља Вили Стаблера. Ту би била и моја супруга Драгица са нашом ћерком дванаестогодишњом Маријом. Она би имала прилике да тада на представи сазна да није сама, да има брата Марка Цохлсцхреибера, који би седео поред ње за време представе. Пуста жеља...А можда се и пусте жеље остварују? И да ставим једну дидаскалију (Светлос се полако гаси, и поново однекуд полако се појачава звук речи и музике песме ''То је живот'').

КРАЈ

• Американци се свим расположивим оружјима боре за мир у свијету.
• Како је кренуо у изградњу односа са сусједима, нови амерички предсједник требао би се звати... Доналд Крамп.
• Људске границе нису на земљи. Оне су у... глави.

Иво Мијо Андрић
ЦАРИГРАДСКИ ДРУМ
Роман и балада о хајдучији Братислава Петровића, 2015, Београд, АРТЕ агенција
„Друм широк прав царски, по њега се расипали ханови, сараји, чесме“( „Коштана“, Б. Станковић), каравани царски и спахијски, извозе, као и данас (21. век) муку чивчија и аргата, раје српске, која ни због чега крива и под Турцима и данас, ради у најам да би се прехранила, преживела и предањима некада, писаном речју данас, пренела потомству аманет да туђин добија више но што уопште заслужује! На грбачи поробљеног српског живља ницала су царства, али кад се дрзнуо да се супротстави тај аргат и слуга по наредби падала су царства бежали цареви главом без обзира, покушвајући да са собом понесу и што није њихово!
Романом „Цариградски друм“ Братислав Петровић, реалистички али и експресивно и лирски преко својих јунака гради радњу из тих прохујалих и злих по наш народ времена, смешта то време у средиште данашњег времена и збивања симболизујући непрекинуту нит догађања од тих далеких до данашњег по много чему сличног времена. То је зналачки саткао у питку слојевиту причу. Кад поручкате беланац данашњег времена преко догађаја везаних за полицајца Петра, чека вас изузетно богата прича, жуманац, из тог времена хајдучије у Србији под Турцима и њиховим зулумима у ретророману- причи, у списима манастирским, залуталу као пожутели тестамент, питка прича хајдука Лазе Ћосе.
Цариградски друм, Сићевачка клисура са својом гором, пећинама и манастирима, постојбином и „самртном постељом“ хајдука јесте епски простор у коме су смештена догађања из романа – епа о тим народним борцима никлим под посебним околностима грубе експлоатације Раје и турских зулума, у причи изнутра и Петровом страдању у савременој хајдучији насталој на епским причама из прошлости о похрањеном богатству хајдука из тих давних времена.
„Спољна прича обухвата 21. век и говори о разбојништву на друму“ истом оном испод кога је битисао калдрмисани и прашњав Царски, кроз вођење ликова у роману – Видена, Татија, Доџа и полицајца Петра. Монахиња Синклиткиња везивно је ткиво у спољњој причи романа. Снажна, особа која верује у Божију правду, поуздан јатак полицајцу, ненаметљива али својим ставом, држи потребну дистанцу на релацији мушко женско и као права светица показује пут грешнима! Захваљујући њој и познавању хајдучије, Петар, некрштени полицајац из времена комуниста, проналази мирно решење за своје незгоде на послу и доказује своју честитост.
Конак изнад манастира својеврсни је видиковац за све догађаје кроз историју и данас. У њему је настао „превод“ са старословенског исповеданија писменог Лазе Ћосе, у конаку се дешавају сусрети хајдука и савремене хајдучије баш преко тог Ћосиног рукописа. Манастир је показан и у ромну као ризница сећања на минула времена, ризница писаних и приповеданих догађаја из далеке прошлости нашега народа.
На Царском друму, од Нишке Бање до Цариграда, писац Братислав Петровић, води своје јунаке у сваки географски кутак у четовање из бусије са муњевитим герилским ударима. Мотив мегдана били су Турски каравани са благом стеченим пљачком српске раје. Зато није било милости у препадима и отимању истог. Писац овог епа о хајдуковању читаоцу не даје паузу док чита. Он се мора у једном даху све да прочита, јер само тако бразди сећања на јуначке подвиге хајдука, њихове пустоловине, сурових злочина и казне које су и делили и примали.
Сви догађаји смештени су углавном ту у ширем завичају аутора линијом планина Куновица, Сићевачка клисура, Царски друм до Пирота, ретко кад до Софије и Цариграда.
На крају Ћосине приче аутор нас води до Беча, на кратко, тек да покаже и данашњем читаоцу, да су силе зла против Срба и онда биле уско у колаборацији, као и данас!
Романом Царски друм аутор је овековечио хајдуке и хајдучију, али и људе и завичајне механе поред друма, механичарске радионице, делатнице старог заната преко лика госпођице Лале, поштене делатнике народне полиције преко лика полицајца Петра, спрегу међународних делатника кад им је циљ лака зарада преко лажних мапа о скривеним магазама хајдучким које оставља поп МАРТИН!
На крају за читаоце наводим речи рецензента Ирене Милетић о стилу ауторовом:“Реалистички оријентисан, аутор пише врло једниставним, „живим“језиком ликова, што га чини човеком блиском народу...То никако не значи да се иза једноставности не крије сложеност. У том роману има узвишеног, шаљивог, сатиричног комичног, као што има гротескног, ужасног и жалосног“.
За Петровићев роман треба рећи да има чврсту композицију, заплет, нарацију, добру градацију карактера ликова, одличну дистрибуцију улога и карактера ликова, јединствен стил... Ликови казују својим монолозима и дијалозима историјски контекст у коме живе и делају, што је изузетно тежак задатак за аутора.. Петровић је у томе изизетно успешан.
На крају, роман „На царском друму“ доживљава своје ДРУГО издање. То говори да је успешно допро до правих читалаца!
10. 01.2017. год.
О роману беседио
Душан Ђорђевић Нишки
182
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
© -Copyright by Magazine "Rhinocervs"! © -Сва права задржава Часопис "Носорог"! ® -All Rights Reserved!
™ - Since 2001, Banja Luka
™ - Основан 2001, Бања Лука
ШТАМПАНИ НОСОРОГ
GOLDEN LYNX of SERBSKA