НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
NOSOROG - Međunarodni časopis za satiru, humor i karikaturu
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
Страна - 2 - Page
182
Poštovani,
Već godinama bugarski nedeljni list „STRŠEL“ dodjeluje čuvenu Međunarodnu nagradu za kratku humorističku i satiričku priču „ALEKO“, po imenu našeg velikog satirilara Aleka Konstantinova (1863 - 1897). Dobitnici te nagrade dosad su bili najveći pisci – William Saroyan, Erich Kesner, Azis Nesin, Erskin Koldwel i dr., a iz našeg regiona - Vlada Bulatović-Vib, Bora Oljačić, Alekasandar Čotrić, Žarko Petan, Fadil Hadžić, Nenad Veličković, Slavko Pregl i niz drugih.
Pozivamo vas, satiričari iz vaše zemlje, da nam pošaljete i svoje priče da biste učestvovali u našem konkursu koji traje permanentno, a nagrade se uručuju početkom svake godine. Dolaze u obzir 1 - 3 priče do 3 – 4 stranice svaka.
Nagrade se uručuju u bugarskom gradu Svištovu, rodnome mjestu Aleka Konstantinova.
Dobitnici putuju (do Sofije i dalje do Svištova, i natrag!) i borave o trošku organizatora konkursa.
Svoje priče možete poslati e-mailom ili poštom na adresu redakcije:
Redakcija „Stršel“
Pl. Slavejkov 4 (Stolična biblioteka)
1000 – SOFIJA , BUGARSKA
Tel/fax – 359 – 2 – 988-08-16
E-mail: starshel@mail.bg
Internet: www.starshel.bg
Redakcija STRŠEL

• Да сликамо вођу за успомену. Да се некада сетимо због кога смо морали да се сликамо.
• Најбоље је да владине одлуке штампамо на толаетни папир. И онако с њиме можемо само да обришемо дупе.
• У влади морамо имати и геј министре. Иначе зашто би нас примили у ЕУ и НАТО?!
• За гладовање немамо писаних правила. Демократски је да гладни могу да импровизирају.
• Медицина је доказала да у депресији могу да паадну само паметни људи. Зато наши политичари не ни знају за ову болест.
Васил ТОЛЕВСКИ

• Сваки растанак је тежак а нарочито са здравом памећу
• Тај политичар је стабилно - нестабилан
• Власт поштује институције и свечано их сахрањује
• Степенице власти су клизаве и увек има повређених
• Држава се оглашава у медијима који не оглашавају њене промашаје
• Ваше везе са влашћу су танке и зато имате проблем са пореклом имовине.
• Радници остављају достојанство - испред улаза у фирму
Милорад Ћосић

• Припазите на стварност. Да вам не отме душу.
• С маском на лицу сватко је свакоме пријатељ.

• Сретници могу заборавити све што желе заборавити, несретници памте све.
• Судска комедија – он је свестрана личност. Може лагати о свједоцима, пред свједоцима и као свједок.
• Шутња је злато – политичари инзистирају на борби против корупције. Из дана у дан, све док им се не плати да зашуте.
• Теретана духа – и амбиције политичких патуљака имају дивовске размјере.
• Треба нам неколико нових ескадрила. Да чувају старе ескадриле.
Живко Продановић
• Сатиричара боли за све. Зато и пише о свему што га боли.
• Ко каже да су нам политичари у облацима!? Газе земљу!
• Киша се не бави падавинама. Није више у тим водама.
• Није тачно да немамо искуства са поплавама. Ми смо у тим водама од рођења.
• Са старима је лако изаћи на крај!?
• Косово добило позивни број!? Ало, бре!
Игор Браца Дамњановић Диб
• Голи смо јер нам гаће саме спадају.
• Не можете ви да издржите колико ми можемо.
• Један се жали да је сиромашан. Ја с тим немам ништа!
• Потурчени су раскрстили с прошлошћу.
• Чистачи дувају лишће?! Ало, трава се дува, а лишће се скупља!
Горан Радосављевић
• Због њених плавих очију он је добио модро на очима!
• Претерана нетранспарентност решава се једино транспарентима!
• Када дебатирање излази из оквира долази до батинања!
• Брзи зец је у свакој трки победник, али само уколико на време побегне!
• И најслободнија птица ако желе да живи у неком топлом дому, мора да буде стављена у кафез!
• Боље врабац на грани, него орао на глави!
• Боље је бити непроглашени господар света, него проглашени светац!
Иван Русјаков
• Ми и даље слушамо обећања политичара, јер смо ми верујући народ.
• Није он празан, већ шупаљ човек.
• Политичари никад не краду. Они инвестирају у себе.
• Ми често једемо и оно што се не једе, јер је јестиво.
• Ментално су најјачи они који не знају да су глупи.
• Тешко је препознати људождера, јер се он крије у сваком од нас.
• Све се више шушка, да код нас има слободе говора.
• Каин и Авељ су били браћа, а и ми у нашој историји имамо више примера који су имали библијске размере.
Зоран Т. Поповић

- Пензионери немају проблема са гријањем. Ложе се на повећање пензијa.
- Писање сатире у слободном времену је чисто губљење времена.
- Имају јасну политичку оријентацију. Краду на све стране!
- Србија је земља кошарке. Скројена по мјери једног двометраша.
- Пјешак је краљ зебре.
- ЕУ: Максимално искористите вашу радну снагу и памет.
- БиХ: На се и у своје кљусе!
Владимир Вуковић

• У Бошњачкој кухињи нисам нашао уље... само зејтин.
• Вријеме није као да се као прије сједи и пије. Данас проклињеш мајку своју, што се од тешког рада купаш у зноју.
• У кафани на столу просуто пиће - испод пијана курва на сав глас виче, да јој неко чашу са пићем дода, и док из ње пије не осјећа да је вода.
• Коштала ме је као Светог Петра кајгана - слаб је кухар, свеца му његовог.
• Маслали смо им - годило им је подмазивање.
Абдурахман Халиловић - Ахил

Ј У Н А К

Никада, ништа нисам морао,
Осим кад би ме неко приморао.

Није ме брига шта моћни смерају,
Све док ме на нешто не натерају.

Никада, ни пред ким нисам се сагнуо,
Осим кад би ме неко нагнуо.

Пред јачим нисам понизан био,
Све док ме не би премлатио.

Ни пред ким, никада нисам клекнуо,
Осим кад би ме неко клепнуо.

Својим јунаштвом ја сам се дичио,
Чак и кад би ме неко опичио.

Никаквих силника нисам се плашио,
Све док ме неко не би испрашио.

Јуначком прошлошћу сам се тешио,
Увек кад би ме неко лешио.

Рабош Ракијавели

• Имамо скромну заставу. Не воли да се истиче.
• Ова пећина има добар одјек, али мало шупље звучи.
• Не знам да ли ми се свиђа ова демократија. Не видим добро у мраку.
• Ако покојнику у ковчег ставе телефон, да ли је он и даље мобилни корисник?
• Све сам ово крваво зарадио. Имам фабрику тампона.
Ђорђе Оташевић
• Власт брине о свему. Брига је за све.
• Човек се целог живота бори да остане усправан, а заврши испружен.
• Није чудо што нам је свака власт иста. Исти је народ бира.
• Да је среће не бисмо се ослањали на срећу, него на памет.
• Они што једу оно што се не једе могу свашта да прогутају.
• Ако крену на нас по списку узвратићемо им по реду.
• Споримо се. Једни тврде да живимо бедно, а други јадно.
• Највише нам смета оно што нам фали.
Горан ИВАНКОВИЋ
Ко је меродаван а нема ауторитета, исто је тако немоћан као и онај који има ауторитета а није меродаван.
Гистав Ле БОН
Читалачка тека
НАЦИОНАЛНА ГРАМАТИКА
Магарац, m, asinus. Не зна (ни) колико магарац у кантару. Магарца одведи и на Јерусалим, он ће
опет бити магарац.
(СРПСКИ РЈЕЧНИК, 1818, стубац 380)
Магла, f, nebula.
(Исто, ст. 381)
Магловит, nebulosus.
(Исто, ст. 381)
Мазгов, m, mulus.
(Исто, ст.382)
Масногуз, m, homo delicatus.
(Исто, ст. 387)
Медо, m. hyd. међед:
„Сити бисмо и још бисмо,
„Прде медо побјегосмо;
„Да бијау стари
„У гаће би срали.
(Исто, ст. 392)
Дижемо ли ми устанак да би нас уместо Аганлије јахао Карађорђе?
(Светислав Басара: ПОЧЕТАК БУНЕ ПРОТИВ ДАХИЈА)
Милош је волео Турке. Само их није волео на власти.
(Исто)
... и причало се да је у златно доба братства живео неки Тодор који је течно говорио на дупе.
(Исто)
Националне државе су у длаку онакве какве су граматике националних језика.
(Исто)

Али Срби, напросто, нису хтели да се ослободе! Бежали су од слободе као што ђаво бежи од крста,
зато што се свако од њих надао да ће у будућем поретку баш њему запасти улога
тиранина.
(Исто)
Постављајући говор и мишљење простог пука као врховно начело, Вук Караџић је утро пут
доцнијем успону и владавини простаклука.

(Исто)
... озлоглашени језик племена Авакумовића, тајни есперанто састављен од тикова, намигивања,
подригивања и прдуцкања.
(Исто)
Прочитао:
Анђелко Ердељанин
Ако сте се одлучили на самоубиство, немојте то чинити аутомобилом. Има старих, добрих начина, који не угрожавају друге.
Душан РАДОВИЋ

КАД САМ СЛЕТЕО У НИЦУ

Овој, ко' да су смислили
Браћа Рајс
Енглези читав, Нис,као Најс
кад сам слетео у сан, у Ницу
то ко' Мајкл Џордан, да је дао
трицу!

То није био за мене пех
не бејах забезекнут, ко' залутали Чех
поче се осврћем, у Ницу,
леле, какве женске,ко' у Ниш
кад ходав, таласав
у тесни, мињаци, од плиш!!!

Седну у кафић ко' Европски даса
такој сам,
е све сам глупа маса!!!
Поче даље цевчим,
у Победину кока- колу
да л' је фатоморгана,
на плажу у Ницу
видо, плавушу голу!?...

Сунча се, пржи се на врео пес'к
ја лего до њу до пола гол' само
у фармерке, напупи ми шлиц
кад чу да вржди,ми радијатор
у собу,
да сам задремаја, на тросед
док сам читаја, „Блиц“.

Душан Дојчиновић

Зашто су измишљене нове године кад
нове године су нове само по чувењу, нису ли?

Овај тако наречени бели град су окитили 2 месеца раније... да не промашимо (као што већ што-шта јесмо) којекаквим светлацима – ако нам се смркло, а јесте, да нам сине, мхм – побацали електричне гирланде подстакнути уметничком слободом инспирације, по оголелом грању претпостављајући, ваљда, како је то лепо (чудна претпоставка). И док нам тако лепота нечије инспирације виси високо на грању, ми, стицајем ко зна каквих околности грађани ходамо погнути мусавим, џомбастим тротоарима – боље глава на раменима него лепота на грани – крај у мрак завијених рушевина (ратних и потоњих) питајући се: чему све то. Добро, то се питамо и за већину свега тога шта год то било, па и за Нове године и ко их измисли кад то више нема никакве везе ни са астрономијом, ни метеорологијом и осталим логијама. Где је ту логика формална или неформална? Које је то уму необјашњиво ткр. трансцедентно ментало стање за измишљање таквог једног временског феномена? Ал кад смо већ једном почели да меримо време, кројимо и прекрајамо, цепамо и крпимо, хефтамо и сл., открили смо да са њим можемо чинити шта год нас је воља (скоро), па тако и учинисмо. Па је једна од последица и та Нова година. Међутим је тако време стекло дужину, дубину, квалитет и квантитет и све томе слично, а богами и својину и цену. Ал чим су својина и цена умешале у то своје веште прсте више ништа није било оно што јесте. А тако се и наставило настанком индустрије забаве... Како то звучи? Индустрија ? забаве? Чудно и апсурдно. О „хлеба и игара“ зна се већ неки миленијум, па бих лично да ту и станем и, ако је можно да бирам, бирам хлеб, кру(х), пању, оно што се једе, је ли, јер кад смо (свега) сити, остало је лако...
И ако.
Љубинка Гавран
Аутомобил је мобилни кревет.
ОБЛАК У БЕРМУДАМА
БОЉЕ СУТРА
Власници државице на сва звона разгласили како ће грађанима колико сутра бити боље. Најавили читав пакет мера за велике промене. Нека се народ, обећавају властодршци, стрипи још само 24 часа. После тога ће им бити боље и лакше. Вест је одјекнула као бомба.
Али…Уместо да се радује, народ се, поучен ранијим искуством, забринуо. Пролазници иду улицом смркнути. Цркве, џамије, синагоге и молитвени домови препуни. Преплашени људи се моле. Зову бога у помоћ. Дошли чак агностици и атеисти! Чудо. Свештеници задовољно трљају руке: биће пара.
Све то заинтригирало стране посматраче и амбасадоре. Послали новинаре да виде у чему је ствар. Откуд толики страх од самог спомињања бољег времена? Једна новинарска екипа уђе у дупке пуну цркву у којој није било толико верника од када је саграђена.
- Шта је ово, људи? - пита их зачуђени репортер.
- Не питај, рођо - договара људина од два метра, дрвосеча. - Обећаше нам бољи живот већ од сутра.
- Па? Шта је у томе лоше, господине? - знатижељан и је представник седме силе.
- Ништа, рођени, не питај! Зло је и наопако - одговара џин и наставља да се моли.
Слуђени репортер потура микрофон под нос постаријем господину, који у левој руци држи новине, а десном се ослања на кишобран, и пита га:
- Откуд ви овде, господине?
- Ја сам вам ортодоксни атеиста! Али, кад ови ђаволи обећавају бољи живот, то значи пропаст за нацију. Зато сам дошао да се, ако је могуће, нагодим са богом. Ако помогне јадном народу, ја ћу постати верник.
Из гомиле се издваја млада дама, прилази новинарској екипи и, као да се плаши, полушапатом вели:
- Кад год нам обећају бољи живот, ми једва преживимо. Зато од бога тражимо помоћ, друге нам нема.
Прошао и овај тежак дан, пун страха и црних претпоставки. Ујутру, пре шест часова, цела нација се сјатила испред ТВ екрана. Стали возови, камиони, авиони… Сви ишчекују ранојутрању прес конференцију првог акционара државице. Људи су неиспавани. Уплашени. Сањали але и аждаје. Забринути. Нервозни. Уби их неизвесност.
Тачно у заказано време, пред телевизијске камере излази власник златне акционарске акције и саопштава:
- Драги народе, не брините, од данас ће све бити боље…
- Јеби га! - излете шанкиста. - Сад смо надерали.
- Бога ми, зло нам се спрема - потврђује припит гост.
- Од данас се - театралан је акционар - примењују нове мере…
- Одоше јајца! - коментарише отправник возова.
- Остаћемо ми и без полног органа! - добацује машиновођа.
- За ваше добро, повећали смо цену струје, порезе и доприносе.
- Знао сам, знао! - бесни чувар затвора и баца шапку на земљу.
- Бога ми, не бих вам био у кожи - пакосно каже затвореник. - Ми бар имамо хлеба и воде.
- Смањили смо - наставља нејвећи акционар - царинске и пореске дажбине на увоз авиона, хеликоптера, блиндираних лимузина, џипова, на кавијар, виски, лосос и паштету од гушчије џигерице. Живео народе!
А народ побеснео. Звижди, псује, прети. Узалуд. Студио је заштићен од спољних звукова. Као и лимузине и кабинети.
Мића М. Тумарић
Мушкарац за воланом свог аутомобила само је паун који свој реп држи у рукама.
Вивијан ЛИ
МИГРАЦИЈЕ
Година 2042. Почетак маја. Гувернер Србистана, једне од бројних провинција Исламског калифата, последњи пут осмотри нестрпљиве коњанике. Тридесеторица младих људи, орловских, црних очију на препланулом лицу, типичном за Арапе, једва су обуздавали још нервозније коње. Жељно се ишчекивао пуцањ из пиштоља. То је био знак за почетак најпрестижнијег лова у овом делу света.
Оматорели шеик погледа у старца поред себе. Некада изразито висок човек, сада се некако пресамитио под теретом година. Као да ће да се сломи. Несразмерно малу главу у односу на тело покривале су огромне наочаре велике диоптрије. Оно јадно лице разли извештачен, кисео осмех. Шеик то протумачи као прећутну сагласност и истог тренутка подиже високо руку у ваздух, а одмах потом загрми револвер.
Коњаници јурнуше у галоп. Управо је истекло пола сата. Толико времена је дато групи од стотину младих Срба да направе што већи размак од ловаца. Млади, спретни момци, старосне доби између петнаесте и двадесет пете године живота, пуни снаге и кондиције, за тридесет минута далеко су одмакли у проређену шуму. Раштркали се по пропланку, јаругама и потоцима, неки се сакрише у густо шибље. Њихова једина шанса да преживе данашњи лов била је у могућности да се вешто сакрију. И да онда тако скривени заскоче ловца из заклона. Није се могло побећи изван простора одређеног за лов. Стотине Авганистанаца и Сиријаца окруживали су ловну територију на малом растојању једни од других и спречавали сваки плен који је наумио да утекне ловцима. Батинама, разуме се. При том су тако бесно арлаукали и драли се, да се од њихове вике прогоњеним зверима ледила крв у жилама!
Суштина лова огледала се у броју уловљене дивљачи. Победник лова добијао је дресираног сокола као награду. Матори шеик се надао да ће његов син, миљеник старог оца, однети победу. Српском кнезу, који је са гувернером пратио ток лова, биле су познате старчеве жеље. Победа у лову ствар је престижа. Што је гувернер задовољнији, биће му рука издашнија. Већ је богато одрешио кесу. Колико ће тек дати за сваку одсечену главу убијене звери? Издашно се даривало и за преживеле звери. Кнез се надао да ће таквих бити више него раније. Њему злато и драгуљи, преживелим јунацима слава. Да се на поселима препричавају јуначка дела из лова. Уз прасетину и кувану ракију. Срби су живели подаље од арапских господара. Забрањено им је било да силазе у градове. Једина делатност Срба огледала се у производњи здраве хране. Порез су плаћали у натури; десетак Калифату, десетак гувернеру. Понеко од Срба служио је код Арапа као лакеј или у коњушници. Младе и лепе Српкиње имале су више посла. Неке су служиле као собарице у хотелима, друге као дадиље арапској деци. Поједине су зарађивале хлеб као трбушне плесачице или забављачице у оријенталним локалима. И свака српска невеста имала је обавезу да прву брачну ноћ проведе у гувернеровој палати!
Лов се одвијао по средњовековним правилима. Ловци су за лов користили једино копље од три метра дужине. Њима су пробадали прогоњене звери. Када би неку такву погодили, тада би је закривљеном сабљом или дотукли, или, ако је усмрћена, одмах би јој одсекли главу. Одсечене главе су ловачки трофеји. Ловац са највише трофеја освајао је сокола. За разлику од ловаца звери нису имале никакво оружје. Разумљиво. Али су, попут сваке друге зверке, могли да се бране свим расположивим средствима. Каменом, поломљеном граном, да изненаде с леђа усмаљеног ловца. Имали су право, ако су вешти, да отму копље или сабљу од ловца. И да га убију на лицу места. Чак и више њих, ако су посебно умешни. Такве звери гувернер је богато даривао по окончању лова. И ништа им се није смело десити! Међутим, ретко су се таква чуда догађала. Ловци су дивљач називали зверима, али правилније би било рећи плен. Јер, дивљач је, за разлику од ловаца, била без хране и воде. Жеђ би их брзо сморила. Осим тога били су уочљиви. Сви од реда били су голи до појаса и као такви тешко су могли да остану непримећени!
Лов је трајао до заласка сунца. Други гувернеров револверски хитац тога дана значио је да је светковина завршена. Уморни коњи и исцрпљени ловци враћали су се на почетни положај. Стручна комисија, састављена од искусних и проверених експерата, бавила се пребројавањем трофеја и преживелих. Главе побијених звери кезиле су се нанизане на копља. Вешти ловци сеирили су уз радосне покличе. Они мање успешни, с мање плена или чак и без иједног трофеја, посрамљено су зурили у земљу. Малобројни преживели плен радовао се сутрашњем дану. Они још ређи, који су осим живота сачували и освојена ловачка копља, поносно су примали златнике као награду за своју вештину. Месецима ће се потом на српским поселима величати њихови подвизи.
Арапи и организатори лова уз подврискивање кренуше пут паланке. Отуда је већ допирао звук зурли и даира. Авганистански и сиријски хајкачи на ловишту распалише ватре. Бројни рогати овнови, натакнути на ражњеве, већ су испуштали опојне мирисе. Срби се упутише у своја станишта, подаље од арапских господара. Да видају ране и препричавају протекла збивања.
Још једна мркла ноћ падала је на Србистан!
Миодраг Тасић
Два су важна момента у развоју човјека; кад је стао на властите ноге и кад је стао на властите котаче.
Пајо КАНИЖАЈ
ЗАПИСИ ИЗ ЦИРКУСА CROATIA

БЛАГДАНСКА ХАЈКА
У благданске дане многи су непрепознатљиви.
Иначе тугаљиви и мрзовољни, одједном постају своја супротност.
Прште од среће и задовољства, не скривајући одушевљење које покушавају наметнути и другима. Егзалтирано вичу, бацају петарде, а спремни су и у бој за благдан свој.
Што се догодило у њиховим главама?
Раније повучени, забринути за егзистенцију, јер су им рачуни блокирани, а примања једва достатна за живот, одједном се понашају као пијани милијунаши.
Полудјеше за божићним и новогодишњим реквизитима, не питајући се како након божићне и новогодишње хајке.
Сав чемер и јад који се у њима накупљао цијеле године, као и животни сан, ваљда су одлучили проживјети у један благдански дан?!

ГУСКА ЗА БЛАГДАНЕ
Са зачином, без зачина, на два начина.
Први је да дебелој гуски намажете врат, ставите је на тиху ватру и чекате рјешење, или пресуду. Други начин је да сами, без дебеле гуске, пушете на хладно, али онда нисте сигурни хоћете ли бити жртва салмонеле, или губитник.
Један и други рецепт имају недостатке.
У првом случају, ако је гуска предебела, може вам недостајат мазива, па ћете остат на сухом оброку од којег ће вам застат кнедле у грлу.
Пушете ли на хладно, не знате какви ће бити рјешење и пресуда, јер нисте добро подмазали дебелу гуску!

ПРАВДА ИЗ СТРАСБОУРГА
Дебела гуска отишла у Страсбоург.
Након гозбе задријемали у топлим фотељама и баш их брига за гладне.
Ово је сликовит приказ међународне правде која је спора и многима недостижна.
На међународном суду у Страсбоургу којем сте се обратили у истјеривању хрватске правде, сједи домаћи човјек судски савјетник који вас преводи с хрватског на енглески, француски језик, па обрнуто, а може и жедне преко воде.
Чим заприми ваш Захтјев или вапај за правдом, одговара – молим вас да ме не зовете!
Ако желите бити сигурни да је Суд примио ваш допис, пошаљите га препоручено, с повратницом!
И најчешће вам се врати, или не врати повратница без правде, а гуску заборавите!

ДЕСЕТ НОВИХ ЦРКАВА
Чули сте како проповједник рече да Град треба десет нових цркава.
Има пуно фонтана, зашто не и цркава?!
Град би тако био изнад просјека по глави становника.
Много је грјешника, краде гдје тко стигне.
Недавно покрали и Холдинг.
Насупрот томе Бог је милостив, опрашта свима, а не само њима.
Зато је рјешење свих проблема у изградњи цркава.
Лоповима ће бити опроштено, или ће их достићи Божја казна.
Нека на томе полиција, државно одвјетништво и судови даље раде свој посао, јер ником не смета! Гријех је, ако неки мисле да не треба цркава, док народ од криминала и неимаштине цркава!

БЛАГОСЛОВ
Враг му не да мира, па размишља о благослову празних кућа и необрађене земље.
Позват ће велечасног да их благослови за Благдане.
Онда још да благослови и ограду коју му је сусјед илегално направио на посједу, присвојивши дио његовог дворишта.
Нека благослови све који су му у томе помагали, као и оне који су бесправно добивали потицаје на његовој земљи, те је присвајали.
Истина, с велечасним није о томе разговарао, али мисли да не би смјело бити запрека, јер нема ништа против цркве, а припремио је и шкрабицу за милодар.
Можда је само проблем што не иде у цркву, као они који су му то направили!

СРЕТНА И НЕСРЕТНА НОВА ГОДИНА
Остаје нејасно зашто људи славе нову годину, а знају да ће гарант бити гора од претходне?! Шаљу честитке и онима који су сретни, мислећи да им срећу треба подуплати!
Несретницима није помогла стара, неће нова година, па примају јалове честитке, за разлику од оних који среће имају и напретек, а нису је заслужили, јер су до ње дошли преко туђих несрећа. Ово је тешко разумљиво онима који нису судјеловали у крађама туђе имовине, него су до среће настојали доћи поштеним радом.
Зато овим несретницима треба пуно среће, како би због сретних лопова у окружењу, могли примити новац који су заслужили и дочекати нову годину?!

УХЉЕБИ
Прије избора заклињали се у праведност и поштење.
Онда дошли на челне позиције, добили амнезију и постали непрепознатљиви.
На радним мјестима оставили своје страначке ухљебе и запослили нове.
Домољубно се бахате и разбацују новцем, док други једва преживљавају, без наде и вјере у правду.
Лицемјерно и самозадовољно се смјешкају обесправљенима, јер су изван свих правила понашања поштених људи којима испиру памет лажима својих купљених медија, пискарала и гласноговорника.
Скидају звијезде, симболе бољег живота потлачених, а на њихово мјесто постављају своје шахматовнице.

ИЗМЕЂУ НЕБА И ЗЕМЉЕ
На Банији многи живе у напуштеним српским кућама.
Живе, а нису власници.
Поднијели захтјеве да им се те куће додијеле даровним уговорима.
На даровнице чекају годинама и сад их државно одвјетништво опетовано тражи потврде о некажњавању које су давно приложили.
У вихору рата бојовници им говорили – добро нам дошли, то је ваше и нитко вас не може отјерати! Истина, нитко им није рекао како да живе.
Социјална помоћ коју сада добивају не покрива основе животне потребе, а морају плаћати и режије за туђе куће.
Осјећају се понижено и преварено, особито у ове предблагданске дане, у кућама гдје су Божић и Нову годину славили на други начин и по другом календару.

ЧЕСТИТКЕ
Шаљу се и примају честитке.
Неки нису сигурни шаљу ли их на праве адресе.
Сретан или честит и благословљен Божић! Звучи као добитак на лутрији, а је ли доиста тако?
Сретна Нова година!
Многи не знају што ће им остат од среће кад плате режије и друге расходе без прихода?! Отпуштеним радницима сретан Божић!
У свијет, трбухом за крухом, отишли и домољуби.
Трудбеницима није плаћено за рад, умјесто тога, честит им Божић и сретна Нова, као и блокираним оврхама и деложираним, ако преживе?!
Еуројацкпот није погођен, али посуђени милијуни с каматама стижу у Хрватску!
Према томе, срећа се смијеши по глави становника!
Зато свима сретни, окићени, накинђурени, глазбени, распјевани, расплесани, расплакани, лампионима, прскалицама и петардама означени дани благдана тих и кусур од њих!

САМО ИМ БОГ МОЖЕ ПОМОЋИ
Обраћали се људи медијима да пишу о онима који једва преживљавају, због лопова у окружењу, али ништа од тога.
Животи сиромашних нису им занимљиви.
Кад лопуже с врха отворе уста, пуни их медији, док су криминал и недјела на маргинама институција које их игнорирају, јер је терет доказа на жртвама, а не криминалцима.
То значи да поштени без новца морају водити спорове, како би доказали да су лопови с новцима лопови, а то је на оваквим судовима готово немогућа мисија!
Другим ријечима, поштенима само Бог може помоћи!
Сад је и атеистима ваљда јасно зашто многи иду у цркве и славе Божић.

ДОМОЉУБНА БОЖИЋНА БАЈКА
Пошто су се претходно најели бакалара, бунике и све добро залили, имали мамурлуке и сањали како да врате изгубљено царство своје нафтне компаније.
Започели разговоре и договоре у локативу.
О коме или чему?
Зна се, о имовини коју су пред много година продали, или боље рећи, поклонили странцу који се, захваљујући томе, обогатио, као и један од њих који је на уговор о купопродаји ставио свој потпис.
Сањали тако, сањали, а кад се разданило, рекоше да ће разговоре и договоре наставит идуће године у инструменталу – с ким, или с чим.
И кад виде хоће ли им онај који се на њихов рачун обогатио, уопће жељети продати своје дионице.

ЛИЈЕПА ЊИХОВА
Наводно се борили за домовину једнаких људи који ће моћи живјет поштено и од свог рада.
За такве идеје и идеале неки дали животе.
Како никад није смркло, да некима није свануло, тако и њима.
Сад имају државу с којом нитко није задовољан, осим оних који су трчали око политике, напунили џепове и створили будућност себи, својој дјеци и дјеци њихове дјеце.
Истина, има и оних који се накнадно укрцали у њихова кола, па имају привилегије као они. Несретници који нису били с њима, а мислили на поштење, сада траже правду и могућност како да преживе.
Фрањо Мартиновић ФРАМ
182
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
© -Copyright by Magazine "Rhinocervs"! © -Сва права задржава Часопис "Носорог"! ® -All Rights Reserved!
™ - Since 2001, Banja Luka
™ - Основан 2001, Бања Лука
ШТАМПАНИ НОСОРОГ
GOLDEN LYNX of SERBSKA