НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
NOSOROG - Međunarodni časopis za satiru, humor i karikaturu
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
Страна - 8 - Page
182
• Косово је Србија, Америка, НАТО и Велика Албанија.
• Између Србије на Истоку и Србије на Западу испречио се Западни Балкан.
• Неочекивана изборна победа највише би ојадила наставнике историје. Јер, победници пишу историју.
• После избора, деца политике се разврставају – у продужени боравак и забавиште.
• Европа без граница више не постоји. О томе сведоче и они на граници лудила.
• Неки су отишли испред свог времена. А неки су се изгубили у времену и простору.
• Правда је у процепу: између правне државе и међународног права јачег.
• Отаџбину ваља бранити радом и памећу. Али не треба потценити ни обично наоружање.
• Рат је све променио. Ни мржња није иста као пре рата.
Анђелко Ердељанин
• Тоталитаран режим је када један добија штафету, али многи добијају палице!
• Живот највише кратимо са оним активностима са којима мислимо да га продужавамо!
• Дволичан је онај ко нема јаја да се избори са својим двојним ја!
• Прави полтрон је онај ко мисли да је победио само онда када је у трци са својим шефом последњи!

• Некадашње вересије су мачји кашаљ у односу на садашња мита!
Иван Русјаков
• Шта вреди што је народ сит свега, кад је режим још гладан!
• Шта мислите, кога смо прво срели на путу у срећну будућност? Наравно, баксуза!
• У новијој историји немамо ниједну победу. Живимо од старе славе.
• Народ није глуп. Он тачно зна шта појединци мисле о њему!
• Иследник је много фин. Увек ми каже довиђења!
• Мене није тешко прочитати. Ја сам афористичар!
Милан Р.Симић
- Нобелова награда за мир је све чешће нна бурету барута.Чека своје лауерате.
- Добар афоризам је мисао на квадрат.Мала,а велика истовремено.
- Глобалну демократију с правом величају.Великима се прво и дели.
- Тамо где је Ђаво однео шалу сатира даје одличне резултате.
- Ко са Ђаволом тикве сади тај му је душу већ продао.Ђаволски је то посао.

- Наталитет нам је слабија страна,а мучимо се и правећи државу.
- Ко се љубави сети само на дан заљубљених томе ни свеци Трифун и Валентин заједнички не могу помоћи.
- Годо је млађи пензионер и поручио је да неће доћи ако буде могао.
Слободан ДУЧИЋ
• -Докле то срање? - питају комшије Небески народ. Зар није доста што нас гледате са висине?
• Велики сањари пишу Историју која за будне представља Сановник.
• На мјесту злочина, у врећи, пронађено је бирачко тијело које није давало гласа од себе.
• Плачи вољена земљо! А лијепо сам ти говорио да изађеш на изборе.
Бојан Богдановић
Ко ради, не боји се глади. Навикао је.
Ненад Андрић
• Све је у божјим рукама а нешто им је и на Кипру.
• Где цар иде пешке, телохранитељи лако угазе.
• Ни на Принчевским острвима нема оваквих краљева.
• Одбранили смо његов лик и дело, али њега нисмо могли.
• И Милош Обреновић је био недорасли владар, али је бар знао женама да подвикне.
• Најплеменитији подвиг године: оставка!
Драган Матејић
• Сврха избора је да народ представљају појединци. Злоупотреба избора је кад појединци представљају народ.
• Рад је створио човјека. Рад Еве и Адама.
• Међу народ је стао, али није и остао.

• Политичари нам говоре о бољем сутра, које долази њима.
Суно Ковачевић
• Ми стално идемо главом кроз зид. Кад-тад, то ће донети резултате.
• Односи Срба и Хрвата су стално под лупом. Али се никакав напредак не види.
• Уочене грешке исправљамо понављањем.
• Кад преживим од првог до тридесет и првог, то је за мене пун месец.
• Добили смо рат нерава. Били смо луђи!
• Једина тврђава коју Хогар Страшни никад није успео да освоји, звала се Хелга.
• Наша ситуација је изузетно тешка, али стабилна.
• Он је човек од закона. Зна у њему сваку рупу.
• Био сам јој јако симпатичан, све док нисам почео да јој објашњавам себе.
• Срби су небески народ. Они још за живота упознају пакао.
• Да ли су и они, који су се обогатили сумњивим приватизацијама жртве транзиције?
• Поднео сам захтев за реституцију. Тражим да ми врате моју земљу, онакву каква је била.
• Расписао сам конкурс. Тражим јунака за мој нови афоризам.
Зоран Т. Поповић
• Чудан неки човјек. И онако је малокрван, а још избацује крв из себе.
• Лопов напустио ортака. Хрче док спава, а то засметало дежурном полицајцу испред зграде.
• Никако да разумијем људски стомак. Од онако лијепе хране направи обично говно.
• Док се бавио политиком свакога је узимао на зуб. Сада иде од једног до другог зубара.

• Док говори толико меди да наивнии мисле да му ни жуч није горка.
Слободан Јанковић

Pijana noć

Sedeo za stolom i naručio pesmu,
ispio čašu pa o sto je tresnu.
Krvave oči, jezikom zapliće –
večeras je tužan. Sve što je stekao na muziku i piće potrošiće.

Konobaru priča svoje teške boli.
„Jutro će uskoro. Idi kući!“, konobar ga moli.
Popreko ga gleda i mrmlja kroz brk.
Zatetura se malo. Pogled mu je mrk.

Komadiće srca svog kupi po stolu.
Lomi ga još više kad pomisli o svom bolu.
Piće mu na ranu dođe kao lek.
Da ide kući još je rano, za njega veče počelo je tek.

Sa suncem, u zoru, vodiće ga kući,
jer neće je moći sam naći, a kamoli u nju ući.

Dok ga od mamurluka bude bolela glava
proklinjaće sve živo jer ne može da spava.
Al’ nema veze i sutra će opet jer klin se izbija klinom,
a on će svoju bol da ublažava vinom.

Ajdina Šahović

ШУМСКА

Док чекам да будем боља,
а сви покушаји, ено их, праћакају се у блату.
Док чекам да буде боље,
Пљују ми у уста и ногом ми стоје о врату.

Проклети кидишу на мене и моју земљу!

Брзо, брзо, у блоковима зграда вреба ме очај,
из заседе скаче на мене туга.
Хитно, хитно ми дајте:
вукове, лисице, медведе, јаблане и храстове,
жуто, слатко, прополис и воће
и све заливено воском.

Са шумским прецима, за директну везу!

Вољени, вољени моји оци.
Србски барбарогеније, у врелим грудима
буди се!

И бићу боља, и биће боље
јер, сада ми на сваком длану
борбене јединице стоје.

Милица Блажановић

Данас ће жене тимарити аутомобиле својих мужева. Јавно и гласно, да сви виде и чују. Ми нисмо оно што јесмо, већ оно што други мисле да јесмо.
Душан РАДОВИЋ
- Не брините, неће нас осудити. Лудаци нам воде државу.
- Наши руководиоци пуне буџет попут јапанских, само што он за кратко време трагом нестаје.
- Власт нам је као вечити карневал. Тек понека глава испод МАСКЕ.
- Државо, не заноси се. Може и горе од тебе.
- Власт је убацила у пету брзину. Ка Кипру, Кајманским острвима, Карибима...
- Председник је завео народ, искористио и на крају откачио.

- Политичари не схватају афоризам. Они живе у њему.
- Изашао је из афоризма и од тада је почела наша трагедија.
- Лош сам афористичар. Не поштујем државу.
Срђан Симеуновић Сендан
Афоризми – то су психолошке формуле, које одражавају човекову противречну суштину/бит.
Генадиј МАТЈУШОВ
o Пред образовањем је тежак задатак. Треба описменити високо образоване.
o Робу и посланика бирамо након маркетинга. Само, робу можемо вратити ако не ваља.
o Једина популација које овдје има позитиван прираштај су чиновници.
• Са терористима се боре и неке велике силе. Одређују им циљеве.
• Ми смо били дио напредне Европе још у турско доба.
• Кога год изаберемо он се поистовјети са књижевним јунацима. Из Нушићевих комедија.
• Послије сваких избора имамо постизборну девизу ; „ма, неће ни ови до вијека“.
Милан Куриџа

DELIRIUM TREMENS

U magnovenju lutam, tresem se,
davi me spiralni vir u posteljici trudne zveri.
Lapće zmijski jezik,
dubi mi krater u ganglijama,
ližespaljenu kožu i rane kiselinom zavija.

Verem se smrvljenim zubima
uz sluzave stranice čigre, žvaćem,
varim kamene cvetove dok u izmetu
brojim bodlje kaktusa.

Igram poslednji ples sakatim nogama
po čavlima užarenog podijuma,
vrtim vrtoglavicu u lelujavoj slepoći
i poradjam odranu jagnjad.

Predajem se lavirintu,
sećam se budućnosti sadašnjice
prošlosti urezane u debele,
buđave korice vremena.

Presecam i mrtve pupčane vrpce,
krvarim nož i čast samuraja otimam
dok na viseći kolac nabijam trofej cirozne jetre.

Gubim se, nestajem, mrcvarim,
odričem se spoznaje postojanja,
prekidam transfer duše,
u drvenom avanu Ego u prah mrvim.

Valentina Petrović

JA PIJEM

Zar je već prazna tako velika čaša?
Zar pored nje flaša već stoji prazna?
Kuda je nestalo svo to rumeno vino?
Vino rumenije od moje krvi prolivene po papiru.

Pretvaram večeras gorčinu u slast,
vino u reči, čaše u stihove.

Noćas ja ne pijem da crne misli oteram,
ne pijem da svoju tugu zaboravim,
ne pijem da brže prođe noć,
niti pijem da što pre dođe dan.

Noćas ja pijem stihovi prosti da mi teku,
strofe da slažem kao more talase.
Noćas ne brojim čaše i zaboravljam flaše,
ja pijem, jer to još jedino znam.

Bežim, večeras, od ljudi i svetlosti,
od mraka i straha, od tebe i od nas.

Zar je opet prazna tako velika čaša?
Zar pored nje flaša već stoji prazna?
Kuda je nestalo svo to rumeno vino?
Vino rumenije od moje krvi rasute po zidovima...

Ada Vlajić

• Да будемо поштени, нећемо још дуго.
• Србија је нудистичка плажа без мора.
• Полицајцима је лакнуло када су сазнали ко ће бити њихов нови министар. Он им је од раније познат.
• Нисам будала да памтим своје афоризме.
• Дуг афоризам, кратка памет.
• Шес је мање од шест.
• Ко не сме да пишне?!
Горан Радосављевић
КРИТИКА
Први: Шта то читаш?
Други: Критику практичног ума.
Први: Види?!
Други: Да. А пре ње сам прочитао Критику чистога ума.
Први (изненађено): Није ваљда!
Други: Јесам. А кад прочитам ову књигу, узећу да прочитам и Критику моћи суђења.
Први (баш изненађен): Стварно?!
Други: Сигурно. Одлучио сам да из тога нешто научим.
Први: Никад нисам чуо да је то неко наш написао!?
Други (упитно): Наш?
Први: Српски!
Други: А, не, није српски!
Први: Како није?! Немогуће!
Други (зачуђено): Зашто немогуће?!
Први: Па, Срби ни не знају шта је чисти ум.
Други: Је ли?
Први: Да. А практичнога ума ни немају.
Други: Опа!
Први: А моћ суђења им је никаква.
Други: Тако дакле?!
Први: Па сам помислио да је то неки Србин описао стање овог народа, који без памети лута кроз историју!
Други: Ха, ха! Баш си критичан.
Први: Тако кажу и те критике, које проучаваш.
Други: Јесте, критике су, али их је написао Имануел Кант.
Први: Ко је тај?
Други: То је Пруски Немац, један од највећих филозофа.
Први: По висини?
Други: Не, не. (смије се) По значењу његовог мишљења.
Први: То није ни лоше!
Други: Шта?
Први: Па да је наша глупост била од неке користи!
Други (затечен): Какве?
Први: Ето, да је тај, гледајући нас, спознао све те критике!
Други (изненађен): Што нас?
Први (добростиво): па знаш ли неког ближег Немцима, а овако глупог?!
Други (нагло нерасположен): Не баш!
Први: Ето, видиш!
Горан Стевин
ПЉАЧКА ИМ МАТЕРИНА!
Нити се криминал може ослободити власти, нити се власт може одрећи себе. Да је губер већи, имала би покриће за оно што ради. Без окапања власти, попут сталактита и талога на дну, криминал не би очврснуо. Откад сте побркали лончиће, претачете из празног у шупље. А да нисте заменили тезе, не бисмо били богатији за горко искуство.
Стало нам је до истине – једне једине. Ако постоје две, једна је наша. Ми се истине не стидимо. Нека се стиди она.
Лице са потернице одговара наличју земље. Ко је брз као метак страда од покретног циља. Зато се треба слепо држати правила: ако не видиш циљ на старту, бежи! Можда је покретан. Демагози, лажови, лопови, пљачкаши, убице, злочинци – на једну страну, а ми којекуде.
И златна кока нађе коку на другом континенту, камоли неће земљак земљака у родној груди. Према томе, ко у лудој земљи не
држи до земљака ударен је мокром чарапом. Потпећена памет навлачи је одозго.
Највећи криминалци имају најбоље везе. Никако да их се ослободе. О њима су изречене најгнусније лажи. Сви су тврдили да су невини: чим су обрадили предмете, пустили су их кући. У сваком случају, правда је толико спора да је право чудо што сви предмети нису добили ноге. Што правда изгуби на брзини, неправда добије на количини.
Влада је по ко зна који пут објавила рат криминалу, и то иза затворених врата. Боји се да намештенике не убије промаја. У рату нерава трупе су размештене на границе разума. Рат буде и прође, треба мислити на нове борбе, које могу да воде само они који су спремни на све. У борби до последњег криминалца побеђује први. Да непријатељ не мирује, сведоци су они око њега.
По свој прилици, борба против криминала улази у завршну фразу.
Илија Марковић
ЦРНА ТРОЈКА
Ми смо црна тројка. Опаки, мрачни и немилосрдни. Ми смо ходајућа смрт. Иза нас живи не остају. Ми смо зло из невида. Из пакла. Из бездана. Зато сте и гласали за нас. Ако вам ми не донесемо бољи живот – ко ће!?
Ђорђе Оташевић
Ivo Mijo Andrić
DEMASKIRANE MISLI I PORUKE
Tomislav Supek: HRVATSKA ZANOVIJETANJA 5, Studio Moderna d.o.o., Zagreb, 2015.

Hrvatska je zemlja ozbiljnih i odgovornih ljudi koji, osim dobrih, rade i razne neozbiljne i neodgovorne stvari i činidbe.
Tako su, primjerice ti fini i dragi ljudi pretvorbirali i tranzicionirali gospodarstvo do ne prepoznatljivosti. Od bivših velikih proizvodnih firmi koje su zapošljavale po nekoliko tisuća radnika i izvozile robe na sve strane svijeta, napravili male moderne manufakturne pogončiće s nekoliko desetaka zaposlenih ili su ih totalno devastirali i ugasili, a sve poradi toliko željene eliminacije, njima omraženog socijalističkog samoupravljanja, i zaštite prijeko potrebnog prirodnog okoliša. Nadalje, brojne su firme, uz časne izuzetke, prodali (čitaj: predali) novokomponiranim tajkunima, zapravo, svojim bližnjima po bratsko-ujko-tetka-stričevskim i inim rođačkim linijama, potom mitolozima, uhljebima, uhljupima, polit-potkupljivačima i drugim zgubidanima spremnim za prekonoćno bogaćenje na račun poništene radničke klase i ratom osiromašenog pučanstva. Sve su to uradile vodeće snage prozapadne orjentacije e, da bi na naše trusne balkanske prostore povratile nikad prežaljeni sustav kapitalizma s imperijalizmom kao svojim najvišim stadijem. I u tome su, bog nam je svjedokom, u cjelosti uspjele. Na tako sjajno odrađenom (anti)poslu, svim političarima, osim časnih pojedinaca, od rata naovamo, treba od srca čestitati.
Tako danas, umjesto roba izvozimo mlade školovane ljude čije je obrazovanje platio hrvatski narod, a uvozimo tuđe proizvode i sekundarne sirovine kojih u enormnim količinama imamo na vlastitim smetljištima. Zatim, uzimamo kredite po visokim kamatama od banaka koje smo skupo sanirali, a onda u bescijenje prodali zapadnim bankama. Sve to i mnogo čega sličnoga činimo za dobrobit svoga naroda koji grca u dugovima, strpljivo dežura pred pučkim kuhinjama i revno sakuplja plastične boce i druge vrijedne odbačene stvari po kontejnerima. Aferim majstori, lijepo ste nas udesili. Nije da vas falimo, al' svaka vam čast, bolje reći - mast.!
Ovaj tužnohumorni osvrt na hrvatsku i balkansku; preciznije - istočnu zbilju, može poslužiti kao solidan uvod za prezentaciju knjige pod naslovom Hrvatska zanovijetanja sjajnoga europskog aforiste Tomislava Supeka. Peta je to po redu knjiga istoga naslova koju vrijedni zagrebački humorist, rođenjem Iločanin, objelodanjuje u posljednjih pet godina. Tu brojku treba udvostručiti naslovima bliskog sadržaja iz ranijih godina, tako da se dobije impozantna brojka od nekoliko tisuća u svijet otisnutih aforizama, epigrama, humoreski i drugih vedrih, da ne kažem, smiješnih sadržaja. Po tome je Supek jedinstven, bolje reći unikatan primjer pisca koji desetljećima vodi brigu o duhovitom životu i duhovnom zdravlju svojih zemljaka, sudržavljana i drugih građana diljem crno-bijeloga svijeta.
Široko je tematsko područje koje Tomo Supek obrađuje u svojim aforizmima i drugim humorističkim prilozima. Ono obuhvata humorom nedovoljno obrađena polja politike, ekonomije, socijale, religije, nataliteta, migracija, nacija i nacionalizma, racija i racionalizma, mita i korupcije, ljubavi i braka i svega što od čovjeka može načiniti genijalca ali i... bedaka. Sve te društvene pojave i civilizacijske nuspojave on zapaža, prati, analizira, dijagnosticira, secira, zapisuje, i stavlja na uvid, državom i vlastitim egom opijenom narodu i određenom broju osviještenih građana, koji te stvari dobro razumiju ali ih promijeniti ne mogu niti umiju. I život tako ide kako ide, dok prazna politička obećanja ostaju „ludom radovanja“. Dokle će to trajati valjda samo dragi Bog zna, ako ga uopće ima. Ljudi s Kaptola s ovom se agnostičkom iliti ateističkom tezom garant ne bi složili. Ali, to je njihova stvar koja je ionako u božjoj volji. Budibogsnama i s duhom našim!
Supekov aforizam kratak je, jasan, razložan, britak i maksimalno efikasan. On gađa bit teme i pogađa središte mete odnosno - srž problema. On ismijava društvene gadosti, grupne podlosti i individualne gluposti. Ne ubija ih jer duh i pero ne nanose štetu, već samo ukazuju na štetnike i njihovu zloću, bruku i sramotu. I usput nasmijavaju one koji vole šalu i kojima je stalo do smijeha na svoj i tuđi račun.
Hrvatska zanovijetanja, za razliku od naše, uglavnom sumorne stvarnosti, donose sijaset vrckavih misli i primisli o aktualnim događajima, štetočinskim polit-ekonomskim potezima, sračunatim mudrim promašajima, podaničkom i dupelizačkom mentalitetu, ja-tebi-ti-meni filozofiji života, gramzivostima i profinjenim lopovlucima, podmetanjima, nametanjima i odmetanjima, prodavačima magle i ublehe, tribunima varljive nade i lažnih obećanja, korisnicima tuđeg kao svoga, rušiteljima svega postojećeg i inim negativnim pojavama i zločestoćama koje su stekle pravo građanastva i postale nam prvim susjedima.
Zbog svega toga, po Supekovom zapažanju..“Na našoj društveno-političkoj sceni toliko je bučno da se glas razuma uopće ne čuje“.
A i kako bi se čuo kad se u društvu nagomilalo more političkih promašaja i ekonomskih problema da im se kraj ne vidi i ne naslućuje. Svakako, najvažniji...“Problem hrvatskog političkog tijela je to što nema glavu“. Ali, zato domišljati dio naroda ima pravo osnivati političke stranke i boriti se za demokraciju i bolje (preko)sutra. Političke stranke su spas za sve nedaće jer...“U političkoj stranci svatko ima pravo govoriti ono što predsjednik misli“. Za tako rođenu demokraciju... „Narod će plaćati alimentaciju“. A zašto i ne bi kad se u državi... „Namnožilo puno onih koji nas dijele“, unatoč činjenici da...“Opozicija nudi poziciji srednje rješenje – srednji prst“.
Ali, ne kriju se svi problemi društva u lošoj politici i jednako tako dobrim političarima. Aforist uočava i mnoštvo blistavo negativnih pojava i problematičnih stvari u ekonomiji i gospodarstvu. Tako on optimistično zaključuje kako... „Modernizacija Hrvatskih željeznica napreduje – punom parom“. I s razlogom se ne slaže s okorjelim pesimistima koji misle da godinama zaostajemo za zapadnim zemljama. Tim i takvim defetistima aforist beskompromisno odgovara: „Laž je da zaostajemo za razvijenim svijetom. Mi uopće ne idemo tim putem“. I još proročanski pridodaje: „Mi ne lutamo. Mi samo istražujemo nove razvojne smjerove“. Razumljivo da se, u takvoj konstelaciji odnosa, aforist ne može složiti ni sa zahtjevima koji dolaze iz Europske unije. „Zahtjevi EU su nerealni. Traže da trošimo koliko zarađujemo“.
Na sve to prikazivač Hrvatskih zanovijetanja može samo postaviti sljedeće pitanje: A šta o svemu tome misli narod i kako on na to gleda? Aforist i na to ima spreman odgovor, pa će reći: „Narod bi gledao svoja posla, kad bi se mogao zaposliti“. Pa tko onda radi u toj lijepoj a žalosnoj zemlji i imamo li mi makar konje za trku? Na tu upitnu objedu aforist spremno (ne baš za dom) odgovara: „Konje imamo, ali oni ne trče. Čekaju subvencije“.
Paaaaa... tko bi onda investirao kapital u takvu zemlju kad se u njoj luta ili ide drugim smjerovima, kad narod bez posla gleda svoja posla, kada i konji ne trče već u praznim štalama čekaju subvencije oliti državne poticaje. Na to pitanje aforist ima odgovor u obliku poruke stranim investitorima koja glasi: „Da bi s dozvolama išlo sve kao po loju, treba nas podmazati“. Pa ti sad reci da nismo otvoreni za strane investicije. Jesmo brate kao malo tko. Samo nas treba dobro podmazati i poslovi će ići glatko, kao po loju. Dok ne prokliznu ili... dok se ne poskliznu. Na tankom ledu, zna se.
Hrvatsko društvo kao i sva tranzicijska društva prolazilo je i prolazi sve porođajne muke, dječje bolesti, pubertetske slabosti i mladalačke nepodopštine koje su vremenom poprimile nove forme i manifestacije. Po Supekovoj ocjeni „Na početku stvaranja lijepe naše radili smo amaterski. Sada to radimo puno profesionalnije“. Rezultat toga je vidljiv kao na dlanu jer...: „U hrvatskom kapitalizmu, mnogi su već kapitulirali“. Ako stvari promotrimo s realnog stanovišta, onda će mo lako doći do zaključka da: „Jednakost postoji samo u matematici“. A mi smo se, sudeći po svemu i u svemu, debelo preračunali.
Borba za vlastiti državu, u pravilu manjem broju ljudi donosi korist a većem štetu i nazadovoljstvo. U to se mladi mogu uvjeriti proučavajući povijest, a stariji su to osjetili na vlastitoj koži. Dvadeseto stoljeće donijelo je ogroman tehnički napredak ali je svijest ljudi, osobito politička, ostala na vrlo niskoj razini razvijenosti. Dva svjetska rata te brojni lokalni sukobi, među kojima su i međunacionalni ratovi na tlu bivše Jugoslavije, rječito potvrđuju tu žalosnu konstataciju. Jesmo li iz svega toga izvukli prave pouke ili nam je sve to dobar razlog za nova razmimoilaženja i prepucavanja? Nemam pravi odgovor na to pitanje. A imate li ga, možda, vi?
Ako je suditi po balkanskoj zbilji, izgleda da te pouke nismo izvukli. Ili, u najboljem slučaju, šutljiva većina jeste, ali agresivna manjina poganih jezika, zasigurno nije. Dovoljno je samo pogledati, pročitati ili osluhnuti neke hrvatske, srpske i ine medije koji siju sjeme mržnje među narodima i podgrijavaju osvetničke strasti. U toj atmosferi otrovne leksike koja sije mrak i priziva aveti prošlosti, aforist se teško snalazi pa mu jedino preostaje konstatacija kako: „S nekim Jugoslavenima nismo mogli u budućnost, a s nekim Hrvatima ne možemo iz prošlosti.“ Sad kad su Jugoslaveni postali dio prošlosti, za Hrvate se javljaju novi problemi jer...“Hrvati su narod duge tradicije i... kratkog pamćenja“. Duga tradicija se vazda naglašava a bliska povijest, osobito njezin tamniji dio, brzo zaboravlja. Tu u prvom redu mislim na ružne čini koje smo sami učinili.
Aforistika i aforisti ne bave se samo političkim, ekonomskim, socijalnim državnim i društvenim temama i dilemama. Njih itekako zanima i ljudska intima a prije svega ljubavni život, vjerski osjećaji, druželjubivost i druga čovjekolika čuvstva. I u tom skrivenom području ljudske aktivnosti aforist se odriče dlaka na jeziku, nazivajući stvari pravim imenom i mjereći im težinu kakvu zaslužuju. Tako će neke velike ljubavi aforizirati u jednoj rečenici: „Ta velika ljubav završila je nesretno. BRAKOM!“. Ili će vlastito ljubavno iskustvo opisati sljedećim riječima: „Ta žena mi je prvo bila u srcu. Poslije mi je prešla na živce.“ Premda je vjera strogo intimna stvar svakog pojedinca, aforist Supek zapaža neke pojave koje poprimaju karakteristiku općosti. Iz toga izvodi održiv zaključak kako: „Naši katolici nisu vjerski fanatici. Oni ne poštuju deset božjih zapovijedi.“ Razlog tome krije se vjerovatno u sljedećoj činjenici: „Crkvu smo odvojili od države. Lokalne bogove – nismo.“ Zbog toga je valjda; „Svećenička tarifa za oprost grijeha: Pljačka – četiri Očenaša, a bračna nevjera – dvije Zdravo Marije“. Tko poštuje Boga i izmoli pokoru – eto mu oprosta grijeha za sva vremena. Budibogsvama! I s kruhom vašim.
Knjiga Hrvatska zanovijetanja 5, kao i sve prethodno napisane i objavljene, ispunjena je bogatom leksikom i obojena širokim spektrom stilskih figura. Tu se susreću, prepleću i nadovezuju smislene ironije, slikovite aluzije, odmjerene alegorije, jezgrovite metafore, uzvišene hiperbole i mnoge druge plemenite jezičke legure i slovna zrcala kroz koja vidimo svijet onakvim kakav je iznutra, a ne samo njegovu masku gledanu izvana. Aforist bi to opisao na sljedeći način: „Skinuo sam masku. Da me ne prepoznaju“. Demaskirane nam je teže prepoznati jer ih takva nismo upoznali.
Premda je humor društveno korisna i bezopasna rabota za pojave i ljude kojima se bavi, njega sve manje vole i upražnjavaju potomci generacija iz stoljeća sedmog. Mnogi ga čak izbjegavaju i preziru kao otrovnu stvar ili iopasnu pošast koja prijeti državnom progresu i napretku društva. Zato u lijepoj našoj ne postoji ni jedna udruga humorista i satiričara koja bi trebala njegovati svijetlu tradiciju nekada poznatih veseljaka i šereta Bobija, Rudija, Štefeka, Barice i Hrdalo Marice. Humor i satira pali su nam na najniže grane i samo odvažni pojedinci, to jest humoristi još uvijek vise na tim granama. A i oni će brzo otpasti jer su gotovo svi mediji pogasili humorističke rubrike i emisije tako da je smiješna knjiga spala na sirotu samoborsku 'Sraku' i zagorski 'Potepuh' koji se pojavljuju i ukazuju jednom odnosno dvaput godišnje. Ako još nešto slično ima od humor, neka mi oprosti što ga, bez namjere, izostavih. Malo je sve to i premalo za zemlju ponosnog naroda koji, koliko mi je poznato, nema čak ni elektronsko glasilo za humor i satiru. A druge zemlje, čak i „tunguzija“ već odavno imaju takva glasila. Valjda su njihovi humoristi odvažniji i hrabriji i valjda njihova ministarstva kulture više štuju humor i satiru u vlastitom puku. Kod nas se, nažalost, umjesto humora i satire uglavnom sve satire ili zatire.
Kada sam prije desetak i više godina predlagao osnivanje udruge hrvatskih humorista (uhuha) i pokretanje humorističkog tjednika ili mjesečnika neke kolege, a posebno pokojni humoristički velikan Pajo Kanižaj, rekli su mi da se ostavim ćorava posla jer me to može koštati, a nikakve koristi od toga neću imati. Čak ni duhovnog tj. duhovitog zadovoljstva. Ugasio sam tu ideju i pripremljeni projekt i povukao se u tišinu kao 'guska u maglu'. Tu sam evo i danas kao što su i mnogi drugi humoristi i satiričari koji misle i pišu za svoju dušu i za, bolje reći, na svoj račun. A taj je račun, nažalost, vazda prazan ili je u minusu.
Aferim koljenovići, rekli bi bosanci.
182
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
© -Copyright by Magazine "Rhinocervs"! © -Сва права задржава Часопис "Носорог"! ® -All Rights Reserved!
™ - Since 2001, Banja Luka
™ - Основан 2001, Бања Лука
ШТАМПАНИ НОСОРОГ
GOLDEN LYNX of SERBSKA