НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
NOSOROG - Međunarodni časopis za satiru, humor i karikaturu
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
Страна - 3 - Page
183
• Мигранти добро знају што би с Еуропом, Еуропа пак не зна што би с мигрантима.
• Молим вас, имате ли сламку спаса која није из увоза.
• Можда би било боље да је Бог тада расписао јавни натјечај за стварање човјека.
• Мудри су рекли „држи се онога што најбоље иде“. И оде он у провалнике.
• Надам се да нада зна чему се надам.
• Најдражи је сан да се може живјети од снова.
• Није баш све тако црно. Ето, здравство има огромних проблема, али зато погребницима иде одлично.
• Ниједан политичар није изрекао тако одурне лажи да не би могао рећи још одурније.
• Никада није одбио мито. Да не квари углед своје функције.
• Новости из фармације: љековитост новог препарата још није потврђена, али га је тржиште одлично прихватило.
Живко Продановић
• Рекао бих у којем то Предсједништву три цвјећке чине киту, али се плашим хербалног деликта.
• Из мене би могао да испадне лидер већег габарита, јер кажу да крупно серем.
• Мој камен у бубрегу који умишља да је лутајући репортер, јави ми се само кад је у курцу!
Бојан Богдановић
- Да би му предочили различита мишљења, предсједник је тражио да му окупе најумније опозиционе главе. Најбоље у врећама!
- Што више размишљам о будућности, мишљења сам да смо залутали у бесмисао.
- Боље изгубити своје мишљење, него посао и статус.
- Једина тачна мисао у Босни и Херцеговини је да су нам мишљења потпуно различита.
- Ко пјева, зло не мисли. Коме је данас до пјесме, има ли чиме да мисли?!
- Своје мишљење изнијећу јавно (3)1. априла!
Динко Османчевић
• Свако има свој фах у коме лако могу да га ухвате!
• По броју народних кухиња се најлакше може одредити колико је народ сит свега!
• Ако је тачно то да пушење убија, онда је ретко коме живот мио!
• Савремени кључ се више не може изгубити, него је довољно само његову шифру заборавити!
• Тежина човека се највише налази у његовој глави!
• Сиромашна деца брже расту, али никако не могу да порасту као богаташка!
• Била му је сунце, јер се око ње окретао цео сунчев систем!
• Живео је као пас, јер је био веран свима који су му бацили по неку кост!

• За такмичење за најбоље брице код нас се могу пријавити и порезници!
• Не показујте сваки прст онима који вам само кажипрстом показују правац!
• И борба са митом је више постала живи мит!
• Од свих бракова код нас је још увек најуспешнији брак Мита са Корупцијом!
Иван Русјаков
• Откад гладујем, храним једна уста мање.
• Код нас се све ради преко везе. Никако да се ослободимо те стеге.
• Више не трчим као ждребе пред руду, већ сам легао на њу.
• Вртимо се у круг. Сами себе опкољавамо.

• Перу новац. Нису то чиста посла!
• Ја волим пуније девојке. Удобне су!
Зоран Т. ПОПОВИЋ

• Пензионерска странка је имала тако агресивну кампању као да су пензионерима ово посљедњи избори.
• Кад је Тито остао без ноге, сви ми смо остали без главе.
• Дао је живот за суживот.
• Увијек кад се неко позове на виши државни интерес покушавам да сазнам са колико је нула поткријепљен тај интерес.
• Данас најбоља аута возе они који до родне куће могу само хеликоптером.
• Нама је свака кошуља тијесна. Сем луђачке, која нам је потаман.
• Јадна је кућа која стоји на жени која лежи.
• Да се дјеца Биг маме нису потукла у кући Биг брадера мислили би и даље да је сва стока на „Фарми“.
• Главни циљ посљедњег грађанског рата био је да се попали што више села.
• Пензионерима који докажу да још увијек воде сладак живот Влада ће донирати шећер.
Миладин Берић

• Изневерава жену у највећу тајност. Служи га десница.
• Да се нисам оженио њоме, ја је никад не бих изневерио.
• Ухфатила ме је у тесно. Раширила је ноге.
• Ева је Адаму дала јабуку шљиву је оставила за десерт.
• Пушење убија! Ухфатио жену у кревету и постао двоструки убица!
• Комшиница је боља од жене у кревету. Не хрче.
• Комшија је геј! Увек га ухфатим под кревету на моју страну.
• Жена меша у мушке послове. Отела му најбољег партнера за преферанс!
• Комшиница ми је покварила љубав на први поглед. Преселила се на другу улицу.
• Колко човек може издржати без љубави? Е, то, нико жив не зна!
Миле Ђорђијоски
• Овце, не брините. Заливадили смо земљу.
• Не дирајте бубуљице и нестаће као руком однешене.

• Мање би болело да обећање није било тврдо.
• Не покушавајте да нам продате мачку у џаку. Немамо паре!
• Неописиво лоше пише јер се памти оно што не може да се опише.
Горан Радосављевић
• Нико не клепеће нанулама - то ми жена на бунару пере хаљине, удара праљом.
• Јесам се и насикиро - од толиких сјекуира, нисам знао коју изабрати.
• Богати на прегледе не чекају - једино сиромашни са листа чекања умиру.
• Зарасле су стазе моје - продао сам козе, нема ко да их брсти.
• Његову дату тијеч, неко је међу нама погазио.
• Књига би радо спала и на два слова, кад би је ко имао читати.

• Правио ме је будалом, професор који се лијечио на психијатрији.
• Пуна ми је глава брига - од кад сам без посла, у новчанику ми ни паре нема, осим папира.
• Нови министри нису нам по мјери, тијесна нам одијела кроје - а овамо лажу да ће нам бити боље.
• Минирао сам проблем, велик као кућа - срушио сам му темеље.
• Стигла је ударна вијест, да је дошло до масовне туче у једној градској кафани.
• Прве брачне ноћи мужу је дошла са стварима - прије тога, мене је држала за ону ствар.
• Све је то џаба, за услуге које нам раде . траже још пара.
• Прије него га је држала за будалу, треебала је мислити - касно је било кад се дигао.
• Њихове тврдње да смо живили у мраку, код нас су изазвале помрачење.
• Окренули су се они производњи - само гледају, ништа не раде.
• Извори зараде пресушују - а извора потрошње све је више.
• У држави неки проклети продају докторате - поред своје високе плате.
• Доле испод мене, нема више његове жене - легла је неком трећем.
• Невоље које је пијан тражио, добио је - завршио је у болници, сав плав.
• Док је лежао у болници, код куће су му све припремили за посмртни дочек.

• Оптуженом су натоварили на врат и за шта није крив - да му се нађе, кад буде.
• Једном су га прогласили кривим - од тада, никако да се исправи.
• Оптуженој ни мало није криво, што јој њен адвокат улази право.
• Органи гоњења залетили су се превише - жмирећи су протрчали крај лопова.
• Партијски другови, постали су господа... у разним странкама.
• Морам да штедим и од грла - мој ми је лијечник рекао да сам предебео.
• Равнотежу у игри одржавао је судија - обје екипе су му платиле да не изгубе.
Абдурахман Халиловић - Ахил

Angel Boligan Corbo, Cuba/Mexico >>>>>>>

***

• Има странака које би радо продале своје некретнине али не могу да их покрену с места.
• Ако ћемо право, премијер Србије, будући председник, највећу, недостижну моћ је имао као први потпредседник владе.
• Срби су политички неимари: имају чак и успели пројекат српског народа!
• Кафанска реплика (пред тучу!): Чија жена спонзоруша, чији сто евара, коме суде за геноцид?!
• Чудовишта су ликови из бајке. У стварности изгледају као ликови из те-ве дневника.
• Победници хладног рата пишу замрзнуту историју.
• Опет нека сатанизација! Нек иде дођавола!
• Лидери обично не критикују народ. Очекују самокритику.
• Вешање није успело јер су му обожаватељке висиле о врату.
• Рушење Берлинског зида уродило је плодом: сваки комадић срушеног зида уграђен је у темеље нових зидова на границама.
• Знам један пример грађанске непослушности: Само слога Србина спасава.
• Шта ће бити са Србијом, осим Пере курира нико појма нема.
• У сукобу патриота и родољуба, о победи одлучују домаћи издајници.
• Изградили смо кућу насред пута па странпутицом кренули ка европском путу.
Анђелко Ердељанин

 

• Кандидат треба имати економска знања. На конкурс се могу јавити и дипломирани економисти.
• Државни апарат најбоље ради када се подмаже.
• Пореска оптерећења су већа него у окружењу, јер осим пореза плаћамо и порезнике.
Милан Куриџа
• Директору се почела љуљати фотеља, а он заспао.
• Наши политичари могу бити слијепе вође. Не морају чак ни зажмурити.
• Новоустановљени мушки празник. Други првога!
• Сеобе су обиљежиле нашу историју. И данас све ријешавамо у ходу.
• Стали су на луди камен, али тешко да ће се зауставити.
Живко Ђуза
• Дошло неко серијско време, па ти сад буди вансеријски.
• Попара је попара и кад је од царског хлеба.
• Ни једна припрема за ријалити не може бити ефикасна као улична.
• Да би се спремили за чиповање увежбајмо мозак за заметање трагова.
• У ријалити уђу као уличарке, а изађу као елитне.
• Ако опозиција не понуди три у један, ништа друго не остаје неко да се попије пораз
• Чула сам речи: " Не дам им Србију"... Не пристајем на то да је Србија нечије апсолутно власништво. Не дам је ни ја, било коме, онолико колико припада мени као појединцу и грађанину.
Радојка Милошевић
• Највише имају право они који стално хватају кривину!
• Парадокс живота је у томе да што више имамо пара, све их више и тражимо!
• Нигде се није појављивао као да је био скроз интерниран, а уствари је био нон-стоп на интернету!
• Највише сомова има у редовима неспособних рибара!

• Кроз тријумфалну капију ретко пролазе они који је граде, због малверзација око њене изградње!
Иван Русјаков
КУЛА
Дизали су кулу.
Високо, до облака, кроз њих, а многи су мислили и преко њих, али, ко је то могао да потврди.
Они су дизали, зидали, материјал је стално долазио, и тамо, негде горе, одлазио.
Одлазили су и градитељи, и никада се нису враћали, толико је то било високо, није било ни потребе, ни сврхе да силазе, само је требало ићи горе.
Грађевина се ширила и доле, у темељу, и у доњим спратовима, али не много, а проносили су се гласови, да је грађевина, што је била виша, то била шира.
Али те гласове нико није могао да потврди.
Само су се дивили кули, и много радили за њу, не само градитељи који су настрадали у њој, него још више они што су производили материјал за њену изградњу.
Сви су давали све од себе.
Само су породице градитеља, и много знатижељних, седиле и логоровале око грађевине. Знатижељници су били, долазили и одлазили, гледајући увис, и чекајући ‘оће ли се неко њихов појавити.
Око куле је увек врвило.
Било је много оних у оделима и краватама, који су долазили и одлазили. Они су улазили и излазили, али само на доње спратове, који су били потпуно завршени.
Били су врло озбиљни, ти људи у оделима, видило се да се баве важним питањима.
Само су пролазили, ништа нису говорили.
Оне са најбољим оделима, довозили су црни, затамњени аутомобили.
Чуло се да је Кула већ стигла до десетог километра.
Потом, да је авиони више не могу надлетети.
Биле су то гласине, али су људи веровали.
Толико је то узело маха.
А потом су по земљи почеле да се појављују шаре.
Па пукотине.
Онда је почело да пуца, али земља.
Људи су говорили: Неће! Неће! Неће Кули бити ништа, толико су веровали у њу.
Па, она је дубоко, она је високо.
А онда је земља урликнула, једном огромном раселином.
Кула се мало нагела.
Неће, неће! – викали су људи.
И, збиља није.
Али су после пар дана приметили да Кула тоне.
Полако.
Па је, потом, на дну раселине, престала да тоне.
Кула је то, завикала је маса.
Чак су, накнадно, приметили да не тоне, јер јој се доњи спратови претварају у лаву, у додиру са лавом.
Дуго је то трајало.
Остало је још само пар спратова.
Црни аутомобили су престали да долазе, као и људи у тамним оделима.
Грађевинци нису изашли.
Говорило се да су узидали себе и да су радије нестали са својим ремек делом.
Породице су, полако, одлазиле.
Људи су се разишли.
Незнано куд.
Горан Стевин

Alexandar Umyarov, Russia >>>>>>>

***

- Голи и боси не дају много на свој спољашњи изглед.
- Ако се здрави не потруде болесни ће да (о)владају.
- У Србији све је у порасту. Чак је и број гладних значајно повећан.
- Тешко је тупом ум изоштрити и мутном памет избистрити.

- Водите рачуна шта пишете. Остављате траг !
- Не знам за кога ћу да гласам, али знам за кога нећу.
- Добро је што ова власт мало шта зна. Да зна више овде не би имало ништа.
- Они који би ттебало да брину о народу најпре су се побринули за себе.
- Толико су га нахвалили да о њему не може више да се каже ниједна лепа реч.
- Уместо у књигу утисака уписао се у књигу жалости. Општи утисак је жалостан.
- Празни су шупљи.
- Између ове и оне стране закона налазе се решетке.
- Доктор каже да сам здравији од њега. Нормално, ја не радим са болесницима.
Горан ИВАНКОВИЋ

НА ЛИЦУ МЕСТА
-Хало! Полиција?
-Да, изволите! Овде дежурни.
-Овде савесни грађанин. Јављам се са магистралног пута у близини Ђавоље клисуре, где се управо догодила стравична саобраћајна несрећа.
-Реците ми, шта се заправо десило? Има ли повређених и мртвих? - пита дежурни.
-Слетео је у кањон пун аутобус путника. Колико сам ја могао да видим одозго с пута, аутобус је тотално смрскан. Вероватно да има много повређених, а могуће да има и мртвих!
-Хвала вам на информацији. Не прилазите месту несреће, док не дође полиција! Ми ћемо обавестити све које треба.-рече дежурни и окрену се свом колеги:
-Поручниче, која је најближа патрола да је пошаљемо на место удеса?
-А не! Морамо прво обавестити начелника полицијске станице. - рече поручник.
Назваше они начелника, а овај им рече да ништа не предузимају, док он не обавести министра полиције.
Јави начелник министру полиције, а овај им рече да ће им се јавити када буде спреман.
Мора човек да обуче нешто прикладно за ту прилику. Нешто спортски, лагано. Ко ће да се вере по том камењару у скупим италијанским ципелама и листер оделу. А осим тога, мора прво обавестити председника владе.
После сат, два јави се министар полиције, начелнику полицијске станице:
-Слушај ме добро! Ја сам спреман и управо крећем по председника. Ваш приоритетни задатак је да зовете телевизију, да хитно пошаљу екипу на место удеса. Потом позовите Хитну службу, а ви крените са неколико патролних кола.
-Разумем, господине министре! Надам се да ћемо стићи на време?!
-Не брините. Сви ћемо бити тамо у исто време: полиција, хитна, ми из владе, а што је најбитније-телевизија!
Нека види овај народ, како смо ми увек на правом месту и у право време. „И у срећи и несрећи, нико од нас није већи!“
Чак и оне неверне Томе ће се уверити у то, када вечерас буду гледале вести на телевизији!
Веселин Милићевић
• Туђа ме невоља погодила, а моја ме боли.
• Стоји иза свега што је рекао. Никако да крене напред.
• Поносни смо на чињеницу да се споро развијамо. Зато што она показује да смо добро смотани.
Милен Миливојевић
БУЏЕТ
Владари државице, дружина акционара, слуге и полтрони неолибералног капитализма, код куће се понашају силеџијски. Вичу. Прете. Инате се. Смању зараде, повећавају порезе. Узимају што им дође под руку. У свету су као мачићи. Преду. Послушни као кучићи. Све налоге, ма колико били неумерени и луди, беспоговорно извршавају, без обзира колико ће то народ коштати. Главни им је циљ непрестана штедња на народној грбачи. И по цену смрти. Од немаштине и глади. Никад нису задовољни, па измишљау нове подвала. Не презају ни од безочне пљачке грађана. Зато су властодршци и капиталисти све богатији.
- Наши пријатељи из света - истиче врховни владар - подсећају нас да морамо више да штедимо. У свим областима. Хајде, да рекапитулирамо досадашње подухвате.
За реч се први јавља звезда полтрона, акционар задужен за социјална питања:
- Најновијом уредбом укинули смо издвајање за дечје додатке и трудничко боловање!
- Одлично! - хвали га шеф и љутито упозорава: - Не љуби ми руке, сад сам био у клозету!
- Нема везе! - одговара политичко-партијска протува и наставља где је стао.
Главни ногама безуспешно гура досадног типа и наставља:
- Ко је следећи?
- Ја! - јавља се просветни акционар. - Учитељима и професорима смањили смо плате за 33 одсто! И још ћемо, ако бог да - побожно се крсти три пута.
- Свака част, тако се ради. Идемо даље.
- Војницима уместо три служимо два оброка дневно - рапортира војни акционар. - Ужину смо већ укинули, а распродали смо и све тенкове. Превише горива троше.
- Паметно!
- Ове године нећемо дати ни цент за културу - прси се акционар задужен за културу. - Сав расположив новац искористићемо за обнову министарског возног парка и опрему кабинета.
- Свака част!
Пуних сат времена су набрајали своје успехе. На крају су подвукли црту и остали запрепашћени. Опет нема довољно новца.
- Шта је ово, људи? - љути се главни акционар. - Урадили смо и више него што су странци од нас тражили. Не разумем.
- Имамо рупе у буџету - упозорава млади саветник зе финансије.
- Објасни! - дере се главни.
- Све што уштедимо, директори државициних фирми и локални шерифи зачас потроше на пиће, храну, промашене инвестиције, лажне набавке, певаљке, водитељке и ватромете.
- Незгодно, мајку му. - вајка се шеф шефова. - Шта ћемо сад?
- Предлажем - поново се јавља дупелизац из социјале - да укинемо оброке деци у вртићима и да натерамо породиље да за свако рођено дете плате две просечне плате. Неће им више пасти на памет да рађају и да нам праве трошкове.
- Е, ово је већ нешто. Добро је, бежи, не лижи ме! - брани се владар.
- Војницима ћемо укинути и она два оброка! - храбар је војни. - Можемо продати и ловачко-бомбардерску авијацију. Ионако се возимо само хеликоптерима.
Низали су се планови. По народ све гори. Све док, бар на папиру, нису попунили буџет о чему су хитно известили газде неолибералног капитализма.
Мића М. Тумарић
ЈОШ КОЈА О ЈУГОСЛАВИЈИ ЗА КРАЈ
- Југославија је настала, негде доле, у Јајцу, да би нам се, на крају, попела свима на врх К...
- У почетку је била тако чврста и стамена, да би временом почела да побољева због подвојене личности...
- Поникао је у комунизму. Још увек може свако да га јебе како хоће.
Срђан Симеуновић Сендан
ПОГРЕШНА ТЕРМИНОЛОГИЈА
Живимо брзо. Догађаји се смењују муњевитом брзином. Информације нам стижу као на тацни. Људи просто не могу да похватају конце. Нико нема времена да се удуби, да пронализира, да открије право значење, односно стварне намере онога што га окружује и чиме је даноноћно бомбардован у мали мозак!
Из те површности, то јест малог мозга, настају грешке у тумачењу најпре, а потом се то прелива у свакодневни живот. И тако прост народ буде погрешно усмерен, навучен, и ето ти пропасти. Да појаснимо; код Срба се изгубио појам патриотизма и издаје. Боље речено изокренуо се, преметнуо у своју супротност. Некада су патриоте бранили свој народ, државу, своје писмо, културу, обичаје... И били су поносни на оно из чега су потекли. Данас је међутим обрнуто. Сада се српска "елита" стиди свог народа, државе, традиције, своје историје, уопште свега што их подсећа на корене. Неретко ће странцима отворено казати да су Срби лењ и непредузимљив народ, да су готовани, да им треба страна песница да их тлачи. Па чак и "највиђенији" Србин, ако је уопште Србин по крви, рече аустријском политичару да би он дозволио аустро-угарским истражитељима онда да испитују позадину Сарајевског атентата по Србији. А баш због те ситнице, зато што српска влада није дозволила аустријским полицајцима да вршљају по Србији, избио је Први светски рат. Некада смо се поносили што смо одбили понижавајући ултиматум, кад види чуда! Изгледа да је слугеранство заправо патриотизам.!
Ето, у Србији заклети монархиста и ко бајаги четник, човек који би да обнови Србију и некада букач по биртијама и трговима, човек који је секао турске, албанске и усташке руке, слови за патриоту а из тог патриотизма поклања Косово Арнаутима. С друге стране двојац ћосавих четничких војвода уместо да камом и пушком јуришају на српске душмане, као њихови славни претходници у лику Карађорђа, Милоша, Старине Новака, Војводе Вука, Јована Бабунског, Петра Бојовића, Мишића, Степе, они тргују за ситан ћар. Да искамче коју плаћену функцију у пропалој Србији, стан, доживотну апанажу... Шта остаде од војвода по рецепту Вељка Булајића?
Све се то некако изокренуло. Неки би рекли на горе, а напредна младеж суди да су промене на боље. Макар стари Балканци, и ми са њима као балкански народ, величали су своје швалерске подвиге. Свакако преувеличане и добрим делом измишљене, ипак су Казанове били на цени. Уживали неслућену популарност. А, данас? Данас величају педере и лезбејке. И такви владају. У политици, спорту, моди, медијима, култури... И пуца им дупе за туђе мишљење. Ајд' што им то пуца, некако је разумљиво само по себи. Али зашто да такви намећу своја "морална" начела остатку народа?
Једино су социјалисти, социјал-демократе, левичари и слични остали ко што су и некад били у Србији. Сви ти силни усрећитељи Срба, хумани борци за боље сутра за почетак остварују бољитак себи пре свега. Потом долази на ред породица, шира фамилија, кумови, пријатељи, познаници. И тако редом. Деца комунизма расла су на светлим примерима својих дедова и очева у протеклих седамдесетак година. По принципу "где ја стадох, ти продужи". На понос предака!
Све ми се чини да је Српство угрожено. С оваквим родољубима и бранитељима, њима сличним монархистима и четницима, левичарима и социјалистима, све зачињено педерлуком, како фигуративним тако и стварним, НАПРЕДНО јуримо у пропаст.
Миодраг Тасић
183
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
© -Copyright by Magazine "Rhinocervs"! © -Сва права задржава Часопис "Носорог"! ® -All Rights Reserved!
™ - Since 2001, Banja Luka
™ - Основан 2001, Бања Лука
ШТАМПАНИ НОСОРОГ
GOLDEN LYNX of SERBSKA