НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
NOSOROG - Međunarodni časopis za satiru, humor i karikaturu
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
Страна - 4 - Page
183
• И над болесном амбицијом има болесних амбиција.
• И он тврди да је бескућник. Нема кућу, само некољко станова.
• И политичари су људи. Ако им то не смета у каријери.
• И ратни профитери имају срце. Ратнопрофитерско.
• Имао је несрећу на раду. Али други пут га неће промашити.
• Комедија живота – иако није ништа направио он је и даље био некористан.
• Криво питање – сви се питају када ће то свјетло на крају тунела умјесто да се запитају а тко нас је набио у тај проклети мрачни тунел.
• Људска комедија – она је површно невина.
• Машта једног Езопа није ништа према тајкунској када они почну причати бајке о поријеклу својих милијуна.
Живко Продановић
• Политичари су нервозни, звецкају гласачким листићима.
• Предложена је измена изборног закона: да се уместо гласова рачуна број гласина.
• Кажу: заседа Скупштина. А неки посланици страхују: пази, заседа!
• Кад бирају председника, Срби се увек двоуме између краља и цара.

• Има критике на рачун вође, али то је рачун вероватноће.
• Шовинизму на Западном Балкану неопходни су нови стратешки партнери.
Анђелко Ердељанин
• Свуда улази на мала врата. То је све што знам о његовој моралној величини.
• Не упуштамо се у беспоштедну борбу против криминала јер је наше политичко опредељење да све решавамо договором.
• Пролазници напредују, а просјаци тапкају у месту.
• Нама не свиће ни кад устанемо.
Милен Миливојевић
- Да би боље живјели, млади не мијењају мишљење, мијењају државу.
- Мишљења сам да су нам политичари јако умишљени.
- Три главе у Предсједништву тешко могу имати исто мишљење.
- Када дођу у Босну и Херцеговину, и највећи оптимисти промијене мишљење.

- Да би чули мишљење народа, политичари организују изборе. Мада, углавном остану глуви.
Динко Османчевић
• Политичарима су уста пуна БДП-а. Ту му је најпогодније тло за раст.
• Још нисам спреман да мислим својом главом. И даље ћу климати.
• Хрлимо у будућност рушећи мостове за собом.
• Само неке топлане ће за гријање користити отпад. Оне друге су поодавно зреле за отпад.
• Ударили смо чврсте темеље. Проблем је само што су на танком леду.
Живко Ђуза
• То што она има импотентног мужа никоме не смета! Чак су се и комшије привикле на то!
• Нисам могао да бирам између два зла. Баба је дошла у пакету са женом.
• Радознали мужеви немају верне жене. Тако је кад увек морају да завире испод брачног кревета.
• Није лако натерати жену да почне од почетку. Треба јој опростити све грехе.
• За разлику од супруга са швалерима нема среће. Зато их често мења.
Миле Ђорђијоски

• Посљедњи у ланцу је најчешће први у ланцима.
• Без обзира што нам држава има само једну временску зону, немамо појма колико је сати.
• Нас још нико није успио да избије из ципела, ваљда зато што смо и голи и боси!
• Откад сам почео да ходам „к'о без главе“ боли ме глава.

• За власт попут наше придјев прогресиван једино иде уз именицу тумор.
• Кад се у БиХ деси да је нешто што је нама логично и њима логично – то је већ нелогично.
• Отишао је на Параду поноса. Да брука фамилију.
• Откад не идем у школу – чини ми се да школа заостаје за мном.
• И ове године смо 9. мај - Дан побједе дочекали у поразној атмосфери.
• Постоје двије врсте донатора. Једни дају органе, а други органима.
Миладин Берић

- Никакав дух из чаробне лампе не може да замени онај у вама.
- Тешке су одлуке које једни донесу, а други не могу да поднесу.
- Иду рђав човек џепова пуних злата и златан човек празних џепова.
- Ваше је право да знате све. Када сазнате све биће вам криво.
- Разлике које нас спајају све су веће. Реч је о политици, а не о томе што сте помислили.
- Паметни - телефон, робот, кућа...А која улога је вама намењена?
Слободан ДУЧИЋ
• Ових дана босанску земљу највише угрожавају свиње које ископавају своје коријене.
• Неки добри сарајевски Бошњани, који потичу од лоших београдских Срба, затражили су ревизију своје мрачне прошлости.
• Педофилија у богомољама? То су приче за малу дјецу.
• Стандард ће вам доћи на праву мјеру, тек кад вам се скупштинска обећања попну на ону ствар.
Бојан Богдановић

 

<<<<<<< Angel Boligan Corbo, Cuba/Mexico

***

На вођу је извршен атентат. Погођена му је сујета.
Филип МЛАДЕНОВИЋ

За људе великог калибра предвиђен је велики калибар.
Милан БЕШТИЋ

Био је јако утицајна личност. То сам схватио по дужини рафала.
Горан ДОКНА

- Кад човек не зна шта хоће да ради најбоље је да не ради ништа.
- Ови из власти што се пувају треба на изборима да се одувају.
- И паметни знају да направе глупост. Глупима то не пада на памет.
- Тупљење ублажава оштрицу критике.
- Ако ћемо право код нас је суспендовано право.
- Мене мора да су заменили у породилишту. Никако да постанем оно што би требало да будем.

- У држави где свако сваком дугује не зна се ко је коме дужан.
- Ако је свака власт од Бога дата онда смо ми на сваким изборима тешко кажњени.
- Где се обећава свашта на менију обично нема ништа.
- Робијаши најбоље познају ћелијски систем рада.
- Кад си доле све горе изгледа велико. Кад си горе све доле изгледа мало.
Горан ИВАНКОВИЋ

• Овдје више нема криминала. Ма не само то, овдје више ничег нема.
• Судећи по броју гледалаца на културним приредбама, ми имамо више културе него што нам треба.
• Историја је показала да не можемо развијати братство и јединство са било ким. Само са традиционалним непријатељима.
Милан Куриџа
ЖИВОТ ИЛИ БАЈКА
- Овде је живот као у бајци… … имамо и вештице и покварене богатеше и лажне пророке...
- Осуђени смо на брзу пропаст, али је казна након жалбе ублажена. Сада се тренутно налазимо се на доживотној изолацији.
- У неко давно време, у једној чудној земљи, живео један веома несрећан народ. И то је трајало, трајало и трајало… …све до дана данашњег.
- Ако се погледамо у огледало, чека нас седам година несреће.
- Наш је живот као бајка о омађијаној жаби и принцу. Никако тај принц да нас пољуби, па да нам крене боље.

- Ми смо деца транзиције. Из казнено поправног дома.
- Не бојимо се аждаје, ни страшних змајева. Али, шта ћемо са црвенкапом?
- Наш председник је веровао да је Робин Худ. Жртве су му само биле погрешне.
- По нама је снимљен филм “Пепељуга – са трагичним завршетком”.
- Више ни деца не верују у наше бајке. Ваљда ћемо и ми једном подетињити.
Срђан Симеуновић Сендан
• Мене жена стално држи на узди, да не бих трчао као ждребе пред руду.
• Ја бих се често нашалио и на свој рачун, али се бојим да не пређем границу доброг укуса.
• На мени се види колико моја жена добро кува. Можете сва ребра да ми пребројите.
• На гробљу је гужва. Не можеш наћи гробно место.
• Деда не сме да умре, док му преко везе не средимо гробно место.
• Срби ће бити криви и за смак света, јер само они имају храбрости да преузму толику одговорност.

• Не видим разлику међу нашим политичарима. Сваки од њих је способан да нам обећа боље сутра.
• Да обећа „боље сутра“, то је сваком нашем политичару као добар дан.
• Пробаћемо главом кроз зид. Да разбијемо малер.
Зоран Т. ПОПОВИЋ
• Мало је политичара Шешељеве тежине!
• Избори у Србији биће записани у историји. Као доказ да је овако нешто још могуће!
• После сваких избора народ може само тужно да констатује да смо пали с коња на магарца!

• Избори у Србији су организовани по рецепту европских саветника. Углавном са Сицилије!
• Избором председника толико смо били ганути да су нам сузе потекле. И још увек теку!
• Избори ће имати смисла ако дан након гласања они који су до сада владали почну да туцају камен!
• И комунисти могу да васкрсну мртве. Али само за изборе!
• Добро је да није уведен обавезни психијатријски преглед председничких кандидата. Живели бисмо без председника!
• Да је владајућа гарнитура остварила макар нешто позитивно, било би то поништавање природних закона. Да од гована пита не бива!
• Тужан је народ који има смешног председника!
Миодраг Тасић
ПРВИ НА СЕЛУ
Раније говорили – боље бити први на селу, него други у граду.
Доиста, радом и залагањем стекао имање на којем му завидјели надалеко и нашироко.
И син му стекао радне навике.
Онда дошао рат и све кренуло тумбе.
Он умро, а насљедник не зна што ће с имањем и кућама.
Рад на земљи носи губитке.
Покушава нешто продати, али не успијева.
Потенцијални купци бјеже од земље и кућа на селу, ко враг од тамјана.
Држава му ипак притекла у помоћ.
Ставила хипотеку на једну кућу.
Зато је захвалан на помоћи да се ријеши једне куће, али остале му још двије с великим имањем од којег сви бјеже, па му није јасно како даље?!
Фрањо Мартиновић ФРАМ

ТЕФТЕР

Тефтер
голема књига
у њума писујем
пет године
што ме је мучила
брига

Умотворине,
стихотворине
машта да пропадне
било би штета
да напишем роман
не знам још, ал
знам да заковем ексер
зато све писујем
У тефтер...
сраћке и праћке
кондоми и женске гаћке
Врбопуц и кад сам срећан
и кад ме бије малер
све писујем у тефтер

Њег' немож замени CD-e
нешто размишљам
по главу се чешкам
и кад се успаничим
ко драмосер
све записујем у тефтер

Душко Дојчиновић

КРВНИ СУДОВИ
Има више врста судова; они у којима се кува, из којих се једе и пије и оних који нас суде. У питању су крвни судови који разводе крв од срца према периферији и обрнуто. Дијелимо их на одводне и доводне те, по величини, ма велике и мале. Артерије одводе крв од срца, вене је враћају пошто ћелије узми из ње оно што ваља. Није утврђено да ли и колико задрже за себе од 5 до 6 литара крви која је црвена (још из времена комунизма), непрозирна, густа, посебног мириса и сланог укуса. Артеријска крв преноси хранљиве супстанце и кисеоник.
Да би крвни судови издржали притисак крви они су обложени колагеном и еластином. Јер, јадни човјек стријепи, можда, од можданог удара, а још јаднији политичар и од можданог и државног удара. Ни један ни други удар није лак кад се удара по мозгу, јер ударен човјек има велику конкуренцију с обзиром на број оних који су одраније ударени.
Велики крвни судови нису само привилегија великих људи и оних који примају велике зараде па мисле да су и сами велики. Природа је праведна, па је у великог човјека ставила и мале крвне судове, а у малог и велике. Природа се труди да нас изједначи, али јој не успијева, кад цијелог живота једни друге натежемо.
Прскање и зачепљавање крвних судова је опасно. Зато крвне судове треба више чувати него марке. Дуван и велике масноће нагризају и слабе крвне судове, као корупција оне судове гдје нас суде.
Крвни судови се могу настављати и крпити. Још мало па ћемо слушати рекламе:"Крпам и мијењам крвне судове по кућама". Боже нам сачувај крвне судове од таквих понуда!
Слободан Јанковић
Немојте тврдити да сте атеисти, живот вас је демантовао. Живите боговски.
Радмило МИЋКОВИЋ

Не можемо без атеиста. Они су опијум за народ.
Александар НОВАКОВИЋ

Наши атеисти су богомдани.
Растко ЗАКИЋ

СРЕЋКОВИЋ
Јунак, или боље речено трагичар ове приче је мој комшија Здравко Срећковић.
Здравко је био оџачар. Сретали смо га сваког дана на улици. Црно одело, црно лице, али не и образ, што је данас веома ретко. Само су се
видели бели зуби и осмех који му никад није силазио са лица. Увек спреман за шалу, све до тренутка када је у овим силним транзицијама и приватизацијама , пар година пред пензију, остао без посла.
Као мали веровали смо да оџачар доноси срећу. Али Здравко није успео ни себе да усрећи. То вам испадне као веровање у Деда Мраза.
Не прође много времена, разболе се он на пречац, што би наш народ рекао. Године, и губитак радног места утицали су на погоршање његовог здравља.
Није то више био онај наш ведри и насмејани комшија Здравко. Иако није више носио црно оџачарско одело, изгледао је оронуо и поцрнео у лицу.
Док је радио, никад није био код лекара. Није за то ни било потребе, јер је тада био здрав к`о дрен. На наговор пријатеља и фамилије ипак се реши да оде.
У локалној болници му урадише за пар дана комплетне претраге: од лабараторијских анализа, ултразвука, интернисте, кардиолога...
Кад беху сви резултати готови, позва га лекар и саопшти му да су му налази катастрофални.
-Господине Срећковићу!- обрати му се лекар. - Резултати свих урађених прегледа, од крвне слике, бубрега, срца и осталог су толико лоши да вам ми овде не можемо помоћи. Морамо вас хитно послати за Београд.
-Докторе, ваљда и овде има добрих лекара?
-Има, има, али је ваша болест толико узела маха да смо једноставно немоћни. Знате како је. Оздрављење не стиже истом брзином као болест.
-Ја, докторе, никад у свом животу нисам био болестан. Бар до сада.
-Свако једном мора да се разболи. Како би ми лекари зарађивали кад се нико неби разбољевао?
-Има ли шансе, докторе, да оздравим?
-Никад се то не зна. Поготову у вашем случају. Судбина вашег здравља је у Божјим рукама. Неко оздрави и од најтеже болести, а неко
умре од нечег сасвим безазленог. Од чега би живели погребници кад нико неби умирао?
-Фино ви мене утешисте, докторе. Само ми није јасно: “Да ли Бог ради за вас, или за погребнике“? И зашто ви не носите црне, уместо белих мантила? Ако ме буду и у Београду тако лечили, црно ми се пише. Даћу им паре за џабе. Нешто размишљам. Позовите ви мени TAXI из погребног предузећа. Видим да мени од вас спаса нема. Кад ми већ сад предвиђате помрачење, боље да дође што пре, а ја одох одмах на гробље да не заказујем и не чекам толико дуго као код вас. Никакве користи од тога. Мрак ме свакако чека!
Веселин Милићевић
Имамо атеисте свих врста вероисповести.
Живојин ДЕНЧИЋ

И на крају, Боже, дај да будем добар атеиста.
Душко ВЛАЈКОВИЋ МИТРОВАНОВ

Ја верник. Он верник. Ти верник. Ми – атеисти.
Милан Р. СИМИЋ

ЗИМА 2017
Горска служба спасавања је обилазила плато Мањаче.
Ма, каква горска служба: никаква опрема , никакава одећа и ништа што би личило да су то лица која могу помоћи.
Три – четири мушкарца, тридесетих година, и то је то.
Још је уз њих ишао камерман телевизије.
Негде су им рекли, да је у неком зесеоку, завејан човек.
Мада, никакавих села, а камоли засеока, на Мањачи. Постоји простор, који се зове већ некако, и то је подручје села, а куће разбацане, петсто метара једна, километар друга, три километра трећа.
Ту цивилизације није било, а скоро је неће ни бити.
И тако је то, што се зове горска служба спашавања, кренуло ка томе што се зове заселак, а кад су пришли ближе, било је то, лоше урађена брвнара – за телевизију су рекли да је то за ово за оно, а очигледно је да је то био, од лошег мајстора, и још горег радише, склепана, ниска колибица, за живот једног човјека.
Била је у удолини – и то је добро, јер штити од ветра, а поготово би, да удари ову, потпуно срушио -, а кад су пришли, видели су да је и под укопан, тридесет – четрдесет центиметара – што је зими добро, јер је земља изолатор, а вероватно се, код топљења снега и кише не ствара бара, јер је то порозна, карстна земља, или становнику блато ни не смета -, и тај под је био земљани, по коме је било прострто за лежање – а и лежао је кад су дошли -, вераватно овчије коже – јер су ту овчари, са мало крупније стоке -, а на средини је била заложена ватра, огњиште, никаква пећ, никакав димњак, ништа, само ватра која тиња, и на коју је он набацио две–три цепанице, кад је устао и бос, без чарапа изашао на снег, пред кућу, испред дошљака.
Да, око куће није било ништа, ни неких других објеката, ни било каквих других животиња, ни наслаганих дрва, и све што му је требало , било је у том кућерку, да може да лежи, да не мора ни због чега ићи, било где, нити излазити из куће.
Не, није се видио ни бунар, а није било ни струје.
Кад су долазили, никаквих трагова није било, нити је неко долазио, а ни он излазио. Није било трагова ни око куће.
Били су о дани кад су температуре, ноћу, биле ниже и од минус петнаест степени.
А човек који је изашао из колибице три са четири, - састављене од једне просторије -, могао је имати око тридесет година -, коју више, или коју мање -, био је прав ко стрела, снажан -, али не масиван -, жилав, - ни киле вишка, а ни мањка -, савршене грађе и црта лица, висине између сто осамдесет, до сто деведесет центиметара.
Имао је дужу косу, вероватно је падала на рамена, али то се није могло уочити, јер је имао дугу, смеђе-риђу браду, која је допирала до паса, а сасвим сигурно до пупка.
Брада се није слободно расипала, него је била везана, сама собом, на два-три места, ,- онако као код Боба Марлија -, а можада је и у коси било везова.
Човек је био миран, нит се обрадовао, нити се око придошлица трудио, није се ни смијао, проговорио је неку са њима.
Да су била нека прошла времена, он би ту имао жену, и петоро или десеторо деце, али сад су жене побегле са села, из природе, са планина.
А неко његов, пре две или три хиљаде година, залегао је ту, по тим планинама, - полегао и чекао неки рат, или пљачкашки поход, а деца и жене су радили, а они су лежали -, били као што је и он лежао, - зими, вероватно на левој, а лети би направио напор да се окрене на десну страну -, лежао и чекао кад ће војвода да дође, да се крене у мушке послове, рат или пљачку.
Па и ако дочека, ко ли ће чекати после њега, кад жена више нема.
Човек очигледно није био болестан, ни у ком погледу, а нит је шта тражио, нити се на шта жалио.
А кад су долазили, видили су да је снег висок двадесет, не више од тридесет центиметара, тако да ни завијан није могао бити, пошто су они без муке, дошли пешке.
Па су га поздравили, и отишли.
Била је година 2017, зима, ваздушно можда двадесет или који километар од центра Бања Луке, и златних купола Сабора.
*
„Да, ишао сам ја код једнога. Боже, где тај живи. Питао сам, а он каже да му је то брвнара од деда, најмање сто педесет а можда и двеста година стара.
Он и мајка. А брат му је у Бања Луци.
А имају десет крава и сто педест оваца, и ништа не продају.
Свиње млеком хране!“
Горан Стевин
183
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
© -Copyright by Magazine "Rhinocervs"! © -Сва права задржава Часопис "Носорог"! ® -All Rights Reserved!
™ - Since 2001, Banja Luka
™ - Основан 2001, Бања Лука
ШТАМПАНИ НОСОРОГ
GOLDEN LYNX of SERBSKA