НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
NOSOROG - Međunarodni časopis za satiru, humor i karikaturu
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
Страна - 2 - Page
184
• Кад се деца роде, сексуални живот пређе у пословни однос. Најмање га има на годишњем одмору.
• Није нам лоше као што се прича, а прича се да нам уопште није лоше.
• Чист геније је онај у коме не чучи геније.

• Прешао је са речи на дела. Није знао да састави реченицу.
Горан Радосављевић
• На нашим просторима још су Немањићи јели ножевима и виљушкама. Али су се давили рукама.
• Лако је било Робинзону да описмени Петка кад није имао министра просвете.
• Мој Сизифе, гурнуше ти га још под брдом.
• У Цара Тројана минђуше за мршављење.
• Вратили смо се православљу. Но, све је мање славе у Србина.
• Правићемо нову Југославију и од блата ако треба.
Драган Матејић
• У Босни и Херцеговини – Бошњаци, Православци, Католици, сви су у неприлици.
• Прошле су му године… у друштву смрти.
• Направио је погрешку, што није исправио своју грешку.

• То је за нас велики губитак, што су нам направили толики мањак.
Абдурахман Халиловић - Ахил
• Конац дело краси, а дебље уже живот крати!
• Да све треба да остане на свом месту највише се залажу они који су ухватили најбоља висока места!
• Онај ко безгранично прича о бајкама, обично тај ни делимично није у бајци!
• Хвалио се на сва велика врата, а на крају ушао кроз само једна мала!
• Трпеза није богата ако на њој на почасном месту се не налази бар нека свиња!
• Глава најмање седи од седења!

• Само они са високим челом могу да издрже сва начела оних који се боре да им се попну на чело!
Иван Русјаков

Mauri E. Monti, Italy >>>>>>>

*****

ЦАРСКА КРУНА

Царе, царе, брзог ти окрета,
то што немаш круну да л' ти смета?

Рећи ћу вам сад истину пуну,
добих царство, ал' не добих круну.

Једна змија исколачи очи,
па на главу моћног цара скочи

и у колут брзо сва се сави,
засја круна на лавовој глави.

Заори се: „Сада круну има
животињски цар над царевима!“

Ранко Павловић

• Да ли је неко измислио чешаљ са којим се одстрањују вашке из фотеља?
• Кад се мачка уда за пацова, у питању је велика лова.
• Ко је за европску мумију нек се одмах разгаћи.
• Благо онима који ништа немају, па не могу ништа да изгубе.

• Политика је најозбиљнија неозбиљна ствар са којом се згрће масна лова.
• Шетач шета а лажов лупета.
• Кукурикууу, па право у лонац !
Бранко Мићић
• Загледани у садашњост губимо из вида далеку будућност.
• Нама је стало до запослења у страним фирмама због ниске зараде.
• Није нам потребна свака истини, него само она која користи властима.
• Не враћамо се у прошлост, отуда се многи нису вратили.

• Политичка кратковидост погодује смањеној будности.
• Нисмо упропастили целу ствар, остале су сирнице које живот значе.
• Унапређења предходе одликовањима.
Живојин Денчић
• Српски народни хероји немају шансе у историји док преживели Срби не признају еуропске народне усташе.
• Државотворни политичар каже: Оно што је добро за жене, добро је и за државу. Питање је, међутим, да ли држава женски мисли и осећа.
• Још има доста европских магараца у трци за шта(м)пом и шаргарепом.
• За власнике капитала најгори су радници који мисле да и за себе нешто ураде.
• Има Срба којима је будућност у Европи. О прошлости да и не говоримо.

• Некад је свака репа имала своју шећерану, а сад шећеране не знају ко им је власник.
• Имамо ми дуално образовање одавно: школујеш се унутра а радиш напољу.
• Лек против преваре има нежељено дејство, јер га пацијенти превише гутају.
• Кад су се нашли у земљи снова, све паре су потрошили на тумаче снова.
• А кад се једном све ово оконча, на реду је штрајк сатиричара.
Анђелко Ердељанин

<<<<<<< Ivailo Tsvetkov, Bulgaria

****

ДЈЕД ЗАЛУТАО У ЏУНГЛИ

Једном је један Робинзон Крусо
у густој џунгли залутао,
до прашуме је стигао бусом,
а куда ће даље – није знао.

Види: ријека челична тече,
тандрче, шкрипи, урличе, гуди,
тротоарима (било је вече)
колоне мрава умјесто људи.

А тај Робинзон – да кажем и то –
био је мој деда из Горњег Села,
баш онај што је сијао жито,
волио коње и воду с врела.

Срећом, напамет адресу нашу
знао је деда као Оченаш,
па је таксисти, к'о кочијашу,
даде и рече: Вози куда знаш!

Тако кроз џунглу, савлађујући
све раскрснице и семафоре,
нашој кошници, солитер-кући,
донесе деда свјежину горе.

Ранко Павловић

• Ми смо увек за мир. Против свакога.
• Кад погледам ко је све преживео братоубилачки рат, не могу да поверујем кога сам све промашио.
• Лако прихватамо речи из страних језика. Странци ће се, кад нас окупирају, осећати као код своје куће.
• Свет је мали. Или смо у рату, или нам дођу ратне избеглице.
• Закопане су ратне секире. На реду су куке и мотике.
• Највећи вербални деликт је кад оружје проговори.

• Не разбацујте се на семе раздора. То код нас буја самоникло.
• Не заборавите где смо стали. Кад се оконча мир, наставићемо.
Милен Миливојевић
- Данас су јавили да неће ништа да поскупи. Данас.
- Цене су стабилне. Чврсто су залепљене за артикле.
- Нису све жене исте. Неке су незадовољне, а неке незадовољене.
- Ружне жене се баве политиком. Лепе се удају за политичаре.
- Загорелој жени често загори ручак за мужа.
- Да је легла не би пала.
- Где муж откаже ту комшија (при)помаже.

- Мужу којег жена вара не расту рогови. Њему се рогови набијају.
- Моја жена је поштена. Зове се НЕДА.
- Муж рогоња не може да види своје рогове у огледалу.
Горан ИВАНКОВИЋ
- Програми на ТВ каналима су све сличнији. Као уклопљени између реклама.
- Опасни вирус проклетства, развија се и буја на екстра и мега профиту.
- Нове технологије напредују, а права запослених назадују. То су иновативни раскораци.
- Краде се на разне начине, а најчешће на невиђено.
- Није људски бити нечовек.
- Неприродно је борити се против закона природе.
- У остваривању закона природе нема нерешених спорова. Кад - тад изравнају се рачуни дужника.
- Свету прети општа глад. С једне стране незасити, а са друге многи прегладнели,
- Све сте удаљенији од села. Смањује вам се перспектива.
- Статистика тврди да се живи све дуже. Она не разликује хумано живљење и животарење.
Слободан ДУЧИЋ

Gerge Sorosh - by Bogdan Petry, Romania >>>>>>>

*****

НОТА И КОРАЧНИЦА

Једну ноту из нотног система,
кад засвира задрмуса трема,
пред палицом славног диригента,
побјегла је истога момента.

Корачницу свирао оркестар,
војска ступа, правац – градски центар,
ал' војници фалш музику чују,
па улицом само поскакују.

Гледа нота чудну фискултуру,
па се смије у Це и Де дуру:
„Погледајте, та силна армија,
без мене је само смијурија!“

Ранко Павловић

• Он добија књижевне награде у иностранству, јер они тамо не знају да он није политички подобан.
• Ко организује протесте студената? Спонтаност!
• Радници штрајкују јер немају другог посла.
• Данас свака будала може да купи диплому. Нема никакве селекције.
• Протести грађана су као и увек спонтани. Само се мењају организатори.
• Плодна је ово земља. На њој успева све што засадиш. И жито и марихуана!
• Између жита и марихуане, наш сељак се све више одлучује за марихуану. Боља је откупна цена.
• Памет имате, или немате. То не може да се научи.
• Плодна је ова наша земља. На њој успевају све културе, осим српске.
• Искористили смо наше природне лепоте. Продали смо их будзашто.
Зоран Т. Поповић
ДОСКОЦИ
- Ако смо банана држава, због чега увозимо јужно воће?
- Договор кућу гради. Под условом да се у тај посао не мешају комшије.
- Нама се народ више не диже ни уз помоћ вијагре.
- Ми смо народ великог срца. А вадили су нам и друге органе.
- На путу у Европу, искључени смо из саобраћаја.
- Рогови у врећи су симбол српског јединства.
- Крвав је пут од кнежеве вечере до молитвеног доручка.
Раде Ђерговић
• Судска комедија – његова одбрана била је на врло климавим ногама. Зато су је морали учврстити с еуром.
• Сваки би политичар могао бити користан за друштво. Ако тако суд пресуди.
• Сваки дупелизац сања да ће једног дана и он имати својег дупелисца.
• Тко по ноћи краде, тај је лопов и по дану.
• То што је дубина мисли једном прдоглавцу не мора бити дубина мисли другим прдоглавцима.
• Треба јако пазити да се не преспава оно вријеме у којем се снови остварују.
• У рукама политичара незнање је моћно оружје.
• За политичаре карневал почиње чим се распишу избори.
• Захваљујући политичарима све више нам се из дана у дан смјеши боља прошлост.
• Замрзио је цијели свијет јер му нитко није дошао на погреб.
Живко Продановић
• Дјеца користе вријеме и кад спавају.Тада сањају и расту.
• Како је за небо било толико плаве боје, а код мене су само очи плаве?
• Мјесец је неваспитан. Вири кроз прозор док се мама и тата љубе.
• Мој ћуко ме сваког дана прати у школу. Ваљда хоће да ме тјеши ако добијем кеца.
• Ацо цијело љето хода око школе, јер му је речено да је изгубио годину.

• Не знам на кога је тата љут, али чим заспи ни са ким не проговара.
• Питала сам мој таблет шта ће мама да кува за ручак и није знао.
• Дјед каже да помрачење Мјесеца настаје кад му неко набије капу на главу.
Слободан Јанковић
БУДАЛА
Била једном нека Влада.
И у Влади Премијер.
Не бог зна каква Влада, нити бог зна какав Премијер.
Али владали, и он управљао.
Није баш вешто управљао, јер ни министри га нису много слушали, мада он то није ни примећивао, а и кад јесте, мислио је да је то због њихове нестручности.
Нестручни сигурно јесу били, али нити су то они могли с'ватити, још мање су због тога били самовољни према Премијеру.
Јер је и над Владом, и над Премијером, био Председник.
Не баш званично, него стварно, а званично је Влада била одговорна Скупштини, а реално је њоме управљао Председник.
Тако су министри: финансија, привреде, пољопривреде, туризма, културе, - ма и остали -, узимали, какда, како и колико, - кредите, позајмице, грантове -, узимали паре, новац, средства, - узимали их много, небројено, неограничено, - колико је ко хтио и могао -, узимали са једном наменом, а све је то завршавало са другом судбином.
Црном за та средства, а светлом за узимаоце, јер је то све, или барем већи дио, завршавао код њих, њихових породица и родбине, а наравно, понајвише код Председника и његових ближих. Јер да није, не би ни они могли ни мрвице да узму.
Само Премијер није узимао ништа, сем плате, мада је он знао шта раде неки министри, а и сам је повремено потписивао Председникове рачуне, јер тако му је говорио Председник:
„Све је то за наше добро!“
А он је Председнику веровао. Веома. Додуше, то „наше“, он је с'ватао као „опште“, али није Председник крив за његову неинвентивност.
Кога бог створи као будалу, тај се њему може и жалити.
Други му нико није крив.
Тако и Премијер.
Почеше да му говоре, иза леђа: „Види будале! Ништа себи не узима!“
Па, и Председнику некако дође жао, и он исприча једном, да пренесе другом, а да преко трећег то дође до Премијера.
И стиже то до њега.
Речу му тај, добар познаник, онако тактично, како са наивчинама ваља:
„Знаш, требао би, повремено, нешто пара, да усмериш негде, где ти мислиш да одговара!“
Понада се познаник да је довољно тактичан, а савршено разумљив.
И збиља, Премијер зачуђено одговори:
„Види, у праву си! Како ми то није пало на памет? Баш ти хвала!“
Све је било сређено, и Председник је то сазнао.
И остали, наравно.
Сад су чекали да виде шта ће Премијер учинити.
Не прође много од тог разговора, а Премијер нађе начин да помогне једно мало позориште.
„Позориште?!“ сви се зачудише, али добро“нека је почео, полако ће и на праве ствари доћи“!
Тако су мислили, а и говорили између себе.
Но, време је пролазило, мала помоћ, малом позоришту се усталила, чак је и Премијер одлазио у њега, гледао представе.
„Па, он стварно помаже некакво позориште?!“
„Је ли он с ума сишао?!“
„Је ли он будала?!“
„Непоправљива!“ рече Председник.
И сменише Будалу.
На његово место дође ко је знао где паре треба да иду.
Мада, ни пара увек, ни заувек.
Утањи све.
Руке навикле да грабе, сад немају зашта да се дохвате.
Председник бесни, а Влада повила главу пред њим.
Тек, Председник нагло застаде.
„А шта мислите да вратимо Будалу?!“ Министри га са радосном надом погледаше.
Али ни Будала – није баш толика.
Не пристаде!
Горан Стевин
МАТЕРИЈАЛИЗАМ КОЈИ НИЈЕ ДИЈАЛЕКТИЧКИ
Први политичар се повукао ради размишљања и пратећих мисаоних радњи. У дубини душе се тим поводом отвара неколико деликатних питања, од којих питања у великој вјероватноћи могу настати дилеме. Зашто се повлачи, када није српски повлачити се појединачно, него отићи јуначки и колективно? А друго, врло логично питање гласи; какве то радње могу бити пратеће мисаоној радњи као основној? Одговор је исто тако логичан, као и питање. Мишљење је релативно ријетка српска политичка радња, која код политичара мислиоца изазива нелагоду. Неки се мислилац тада чешка по глави, а некада и ниже. Други мислилац завлачи прсте у једну од носних шупљина (није забиљежен случај да је неко претраживао обе носне шупљине) и претражује. Трећи мислилац, ееееее трећег политичког мислиоца у српској политици нема, него увијек постоје само два мислиоца. Један у власти, други у опозицији. Трећег нема, јер би то било непотребно расипање мисаоне енергије. И два мислиоца је дупло више него раније, јер је раније био један мислилац на читаву Југославију и све њене народе и народности.
Када се политички мислилац озбиљно замисли, из главе настане ерупција идеја, које он запише на папиру. Политичар онда сазове своје политичко тијело (чија је он глава), укључи систем спојених посуда и пренесе своје мишљење тијелу које мишљење узме као своје и од тог тренутка нема друго. Тако се заврши прва радња ширења идеја. Затим свако из политичког тијела носи вођину идеју на терен, а гдје би друго него у народ. И тако се идеја шири.
А други мислилац – онај из опозиције, чује на медијима шта је први мислилац рекао и након промишљања каже; „ја будале...“. Тада се догађа нови закон спојених посуда гдје се та мисао; „ја, будале...“ мало надогради и шири у народ.
Тако народ има два мишљења из којег се и по Карлу Марксу и по Фридриху Енгелсу, и по Едварду Кардељу, развија борба супротности названа конфликт мишљења, а у народу се та борба супротности зове слуђеност, која некада прерасте у конфликт који није мисаони.
То онда траје док се не појави мислилац којег нисмо очекивали, јер смо напријед рекли да трећег мислиоца у нашој политици нема. Овај трећи није наш, него из ММФ-а. Он поклопи прво мишљење, а први мислилац онда промијени мишљење, објасни како је он тако мислио од почетка и законом спојених посуда пренесе то ново мишљење на народ. Онда мишљење мијења и други мислилац, па опет каже; „ја будале...“ Због тога имамо опет два дијалектички супротна мишљења, која по природним законима друштвене заједнице неће донијети нови квалитет (што би можда помислио Хегел), него ће направити да народ буде још више слуђен. А, када се народ слуди онда сигурно неће бити протеста, јер народ не зна за шта се први и други мислилац залажу. Једино зна да онај други каже оном првом; „ја будале...“ јер се у том дијелу мишљење није мијењало.
Ето.
Милан Куриџа

 

 

Murray George Webb

УДАТОЈ ЖЕНИ

Ово је песма удатој жени,
У најлепшим сећањима,
Она је остала мени.
Доста је била од мене млађа
И према разлици у годинама
Утолико слађа.

Веома згодна у телесном струку
И није чудо,
Што се за њу младићи туку.
Имала је веома лепе груди,
При ходу корача достојанствено
И сваки мушкарац за њом може да луди.

Ујутро рано кад' сам се пробудио,
Рекох јој: ''Да сам малђи
У тебе би се заљубио''.
Моја је изјава није спречила,
Додала је достојанствено:
''Да си ти млађи ја бих пред тобом клечала''.

Сазнао сам само за њено име Гоца,
Али ништа ми није рекла
За своје родитеље, маку и оца.
Растали смо се на снежној стази,
Успео сам јој само рећи
Да ми се добро од других пази.

На то се Гоца насмејала,
Загрлила ме на растанку
И њежан пољубац ми дала.
Рече ми само да је удата,
Али да не размишљам о томе
Она није тиме продата.

Разумео сам шта јој је та изрека значила,
Погледала ме је са осмехом
Док је из њених очију искра љубави зрачила.
Одлетела је затим попут лептира,
Осврнула се на измаку
И у суседну улицу скрила.

Симо Јелача

ДЕЧАЦИ
„Изгледа да на овим изборима једино ти нећеш имати никаквих дилема. Један од кандидата је твој друг из детињства“ – рече ми колега.
Да, знам га скоро педесет година. Још увек се добро сећам како је терорисао слабије од себе, колико је био подмукао и превртљив. Имали смо десет година, можда једанаест. Без икаквог разлога истукао је седмогодишњег дечака и избио му зуб. После се пред нама хвалио како је то зуб опасног четрнаестогодишњака из суседне улице. Један од дечака га је зачуђено гледао и рекао да је то зуб седмогодишњег Јанка из наше улице. Ударио га је песницом у уста. После је са собом носио два зуба. Поносно их је показивао и хвалио се како су некада били у вилици Пере Јанковића, најопаснијег момка у нашем крају. Пера јесте јак и опасан, говорио је мој друг из детињства, али је и глуп јер му је пало на памет да се качи с њим. Сви смо ћутали. Од тада је прошло скоро педесет година. Не могу рећи да сам тада знао да ће он направити сјајну политичку каријеру јер о политици у то време нисам ни размишљао. Мислио сам само на то колико је он зао и покварен и говорио себи да ми такви другови нису потребни.
Да, на овим изборима нећу имати дилеме. Знам за кога сигурно нећу гласати.
Ђорђе Оташевић
• Нова влада има часне намјере. Зато је за министрицу изабрала часну сестру.
• Пукао сам тек кад су ме добро натегнули.
• Тој су се жени отвориле очи, тек онда кад јој је муж... затворен.

• Прогласио сам се за свеца. Папи ћу накнадно поднијети писани захтјев.
• Наш највећи проблем је...
Иво Мијо Андрић
Из кошмарних снова
КАКО ГОД ОКРЕНЕШ – НЕ ВАЉА
- Шта бих ја без тебе!
- Па, јесте...
- А шта би и ти без мене!
- Па, да... Како год окренеш – не ваља!
***
Био сам „на терену“, као некад, кад сам био знатно млађи. Не знам тачно да ли сам био извештач или члан жирија, биће да је ово друго. У неком селу, у школи, нешто се дешавало целе ноћи. Било па прошло, већ је ноћ одмакла, а ја се ничег не сећам. Не знам зашто још нисам отишао, шофер ме чека (а не зна ни он).
Улазим у школску зграду да неког питам. Никог нема. Одједаред из једне просторије (ваљда зборнице) излази шест-седам особа. Сви су весели, нико пијан. То ме брине. Ни ја нисам пијан, али не знам да ли сам био, па нешто преспавао. Хоћу да питам.
Зауставља ме нека жена, ваљда директор, не пушта ме даље, тражи да напустим „објекат“. Покушавам да се представим, она ни да чује, само ме гура напоље. Показујем јој ручни сат (није мој!), проверавам колико је сати. Према положају казаљки, може бити девет и петнаест, или петнаест до три, можда чак близу пет, нејасно је.
Питам се да ли сам био бијан...
Будим се. Нисам био пијан, далеко од тога. Четири године нисам био пијан, а пола године пијем сам фраклић ракије пред ручак...
Бунован, сећам се: тако је било и кад сам дуван оставио. Повремено бих сањао да опет пушим, бесан сам због тога али палим нову цигарету...
***
Лепо је кад миришеш на алкохолно пиће, а није лепо кад миришеш на себе у алкохолу.
***
Задовољићу се слободним падом са што мање висине, у што лепшем стилу.
Записничар несанице:
Анђелко Ердељанин
ЗЕМЉА НОРМАЛНИХ
У једној балканској земљи живи једна половина нормалних становника. Од те половине нормалних, једна половина је нервозна. Друга половина нормалних има једну половину депресивних. Ако те двије половине нервозних и депресивних одузмемо од оне половине нормалних, па додамо оној другој половини ненормалних, шта добијемо?
Израчунајте сами колико у земљи Болесних и Хендикепираних (БиХ) има нормалних!
Живко Вујић
КО ТРЕБА ДА СЕ СТИДИ?
И беху избори. Председнички, наравно. Победник се зна. Знао се, додуше, и пре гласања. Макар су све агенције и аналитичари, непристрасни новинари, кладионице, и прост народ на крају, мада је питање ко је то прост и шта би то значило, сви су типовали на будућег победника. Актуелног премијера државе. Тако да сада имамо истовремено председника и премијера у истој личности! И кад је то све тако, зашто смо онда потрошили онолики новац на изборе?
Е, сада да видимо ко треба да се стиди и зашто? Полазим од себе. Стидим се што нисам гласао победника. Дао сам глас човеку који је остварио занемарљив резултат. У процентима. Дакле, нисам видео колико је добро у Србији. То што је толико добро и напредно, народ опажа. И гласа онога ко је за тако нешто заслужан. Више од половине изашлих на изборе гласали су победника. Народ види оно што ја и мени слични не примећујемо. И зато треба да се стидимо. Јер, што рече премијер и новоизабрани председник „стидим се колико нам добро иде“. То се мисли на Србију и народ у Србији!
А народ, рекосмо, увиђа све благодети. У селу Бублици код Прокупља, од 92 грађана који су гласали, 91 је гласао за најбољег. Само један гласач заокружио је двојицу кандидата и листић је неважећи. Међутим, пронашли су га ко је. Није у питању саботер и неко ко подмеће клипове у точкове развоја нашег друштва. Једноставно човек је стар, а није понео наочаре. И није видео шта је направио. Сад се горко каје. Али, касно је за кајање. Штета. Да је и он правилно попунио гласачки листић поновио би се случај као на изборима у време Друга Тита. Тада се гласало углавном сто посто за онога кога је требало гласати. Ко је убацио листић у „Ћораву“ кутију, после би и сам постао ћорав, премлаћен и преваспитан!
Данас је друго време. Демократско друштво. Демократија какве нема надалеко. Бар не у Европи. Оној Европи коју сматрамо пожељном. Могу да гарантујем. Живео сам у таквој Европи. Оваква демократија, каква је у Србији, у Немачкој, Шведској, Данској, Француској..., не може се ни замислити. Евентуално има сличности код таквих узора демократије попут Црне Горе, пардон Монтенегра, Украјине, Бугарске... На пример у Швајцарској политичка кампања је скоро неприметна на државној телевизији. Све странке су подједнако заступљене на телевизији. И то све минимално. Само у одређеним терминима, по правилу касно увече. Иначе, ТВ програм се одвија по устаљеној шеми. И нема ту бесконачних дискусија, рекламирања, отварања нових фабрика и ауто-путева. Вероватно зато што је све то одавно отворено. И што је најчудније, у Швајцарској политички противници не вређају један другога. Поготову неће рећи нешто за шта нема доказа. И то ми се уопште није свидело. Зашто, рецимо, не казати јавно да је Наташа Јеремић главна особа за промет наркотика у Србији? Нека госпођа Јеремић докаже да то није тачно. Нека тужи, ако је оклеветана. И суд ће, сигуран сам, казнити клеветника. Зашто не рећи јавно да су противкандидати на изборима, бивши „досовци“, покрали целу државу? Све распродали. И да иза њих стоје тајкуни, криминалци и стране службе. Мада ми ту није све најјасније. У садашњој власти много је бивших „досоваца“. Неке не можеш ни решетом истерати. Ту су од Милошевићевог пада. А онај што се обогатио од зелене салате не личи претерано на земљорадника. Више сличи тим проказаним тајкунима, иако му је речник и понашање приближније тежаку. А тек онај с „ружичасте“ телевизије! У коју ли групу тај спада? И није баш све покрадено и распродато. Аеродроми, ЕПС, Борски рудник, ПКБ, бање, језера, гро пољопривредног земљишта још увек је српско! Докле само?
Свиђа ми се што је победник избора објединио многе супротстављене личности, странке, програме и идеологије. Шта ли их то, осим већ поменутог напретка, спаја и уједињује? Каква ли је то привлачна сила која на исти тас доводи Зукорлића и Љајића, Вулина и Вука Драшковића, Кркобабића и Дачића, Палму и Пастора? Слутим да то само народна полза и добробит може бити. Па како да се човек не застиди ако није на истој равни с оваквим политичким громадама?
Миодраг Тасић
184
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
© -Copyright by Magazine "Rhinocervs"! © -Сва права задржава Часопис "Носорог"! ® -All Rights Reserved!
™ - Since 2001, Banja Luka
™ - Основан 2001, Бања Лука
ШТАМПАНИ НОСОРОГ
GOLDEN LYNX of SERBSKA