НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
NOSOROG - Međunarodni časopis za satiru, humor i karikaturu
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
Страна - 5 - Page
184
• Много је лакше и уносније бити подобан него способан.
• Власт је све уредила. Ред овдје, ред ондје.
• Говор лидера се може користити на више начина. Неки дијелови се могу користити за успављивање дјеце, а неки за насмијавање одраслих.
• У селима имамо наизмјеничну струју. Час је има, час је нема.
• Најјачи дио српске војске је морнарица.
• Наш капитализам има двије класе: радничку класу и капиталце.
Милан Куриџа
Људска комедија
(уланчани афоризми)
Људска комедија – изгубио је повјерење у своју прошлост.
Људска комедија – изиграва мајмуна. За то је природно надарен.
Људска комедија – купопродајан је као политичар.
Људска комедија – љепота је нагазна мина.
Људска комедија – нечовјечан је као човјек.
Људска комедија – неизљечив је као и болесна амбиција.
Људска комедија – нетко оспорава истину, некога истина оспорава.
Људска комедија – његови снови потпуно су се отргли контроли.

Људска комедија – он је био незаборавни нитко и ништа.
Људска комедија – он ни као лопов не вриједи ништа.
Људска комедија – она је његов најдражи скандал.
Људска комедија – своје широко незнање успјешно је пренио на своју дјецу.
Људска комедија – у својем арсеналу он има за сваког понешто.
Људска комедија – ухваћен је у бијегу из стварности.
Живко Продановић
- Ваше је право да знате све. За ваше добро најбоље је да не знате.
- Рђа се може окитити златом, али се не може позлатити.
- Када су чули да је вођа педер многи су стали у ред иза њега. Да сачувају своје дупе.
- Поштујем изборну тишину. Ћутим док пишем.
- И би шта не би. Не би ништа.
- Ко за боље није боље и не заслужује.
- Обукао сам најбоље одело које имам. Кад просим да не изгледам к'о дрипац.
- Када зине дупе огладне очи.
- Наш највећи проблем је што не решавамо проблеме.
Горан ИВАНКОВИЋ
• Да су људи жељни хумора, показало се и на председничким изборима: најкомичнији кандидат заузео је одлично треће место.
• Србија има нови математички проблем: квадратура другог изборног круга.
• Пребројани су гласачки листићи спаковани у џаковима. И нису нашли мачку у џаку.
• На улици неки одрасту, неки освајају или губе власт, а осталима преостаје да мењају називе улица.
• Тешко земљи у којој геј парада представља већу опасност за режим од демонстрација опозиције.
• Стасала је генерација прагматичних патриота: више воле било какву победу него частан пораз.
• Великосрпски не постоји. Сви су му понешто откинули и свели га на мали – заједнички језик.
• На Западном Балкану се говори мој наш језик, твој наш, његов наш и свачији наш.
• Српски је заједнички језик само ако се потписује псеудонимом.
• Заједнички језик, то је ваљда неки балкански есперанто.
Анђелко Ердељанин

 

<<<<<<< Bogdan Petry, Romania

*****

МУВА БЕЗ ГЛАВЕ

Све су земље,боље земље,
Само није моја земља,
Ко пас бесни сада лута,
Од Беле Куће па до Кремља.

ТАЈКУНИ

Земља,виле,авиони…
Џепови им ко џак пуни,
Уживају ти лопови,
Свима знани ко тајкуни.

ЛОПОВ

Лопов данас лако је бити
И честа је ствар,
Кад си гладан,приморан си
Не треба ти дар.

МЛАДОСТ ЛУДОСТ
Млади људи код нас пате,
Без бољитка на видику,
Томак крћи,уста траже,
У хероину виде слику.

Митар Митровић

• Ако мислите да сте елегантно попуњени, дебело се лажете.
• Гласаћу да премијер буде женско. Па нек јебе нас колико хоће.
• Одлично ми иде бизнис погребне опреме. Нико ми до сада није вратио сандук.
• Таман сам хтео да се удавим. Чуо сам да вода даје живот.
• Ја сам атеиста. Бог ми је сведок.
• Волонтер? То је оно када си вол а нико те не тера.
Марјан Анђеловски
- Три осмице су свето тројство рада, културе живљења и одмора.
- Оптужени за прљаву приватизацију су се бранили "чистим" интересима.
- Медијска прашина и медијски мрак покривају доста прљввштина.
- Проналазаштво је у застоју. Многи не могу да пронађу себе.

- Далеко од домовине желим да оздравим све наше родољубе.
- Страначко једноумље је за нама. Пред нама су вишестраначка једноумља.
- У модерном бизнису рекламе су извикани појмови.
Слободан ДУЧИЋ
ПОДГУЗНЕ ИЗБОРНЕ МУВЕ
• У доба титоизма дивисмо се клеветама и лажима. И данас то од нас траже – “вуковицама“.
• Уочи избора преплавише нас подгузне муве са мрциништа. Скупштине.
• Вара га шареним јајетом као дете. Није реч о Васкрсу, него о наивној изборној раји.
• Од главе риба смрди. Још траје ловостај у жабокречини скупштине.
• Од вука у изборној јагњећој кожи не очекуј да не коље овчице.

• Погину ми муж. Сувише се под реп подвукао оном свом страначком вођи – зазуја мува опозиције.
• Кад год штрајкујем глађу добијем тврду столицу. У затвору.
• Како може да нас достојно презентује влада, кад живи стално – у перфекту!?
• Изгубих на кућним изборима. Жени нисам био једини кандидат.
• Она има дивно тело. Склопио сам с њом – изборну коалицију.

• Што је страшнији крах домовине, дуже ће је памтити потомци – у дијаспори.
• Док су Немањићи на двору јели златним кашикама, сиротиња је по шумама зечјим репом – брисала стражњицу. Историја се понавља.
• Страдија је рај на Земљи. За мајмуне у страначким зоо-вртовима.
• Што дуже чекаш доброг политичата, продужаваш себи живот.
Ђура ШЕФЕР СРЕМАЦ

From: Mauri E. Monti, Italy >>>>>>>

*****

КРУГОВИ

Ако ниси
Њихов даса,
Бићеш го
До појаса.
*
СТУДЕНТСКА

Одбацитзе
Своје умне тезе,
Дипломе се
Стичу преко везе.
*
ОЈ СРБИЈО, МОЈА

Људи гладни,посла нема,
Контејнери спас су свима,
Беда И очај господаре…
То је моја домовина.

Митар Митровић

• Класичан примјер да полиција не ради свој посао јесте то што сам ја још увијек на слободи.
• Празну женску главу једино привлачи пун мушки новчаник.
• Човјек се учи док је жив, и то највише од оних који су већ давно умрли.
• Кад је жена ђаво, онда мушкарцу расту рогови.
• Не волим женску поезију. Можда зато што ми ни једна пјесникиња није легла.
• Мандатар још увијек не може да изађе у јавност са својим кабинетом? Нису још затворене све финансијске конструкције!
• Заиста нема потребе да се предсједник оглашава. На крају, сви знамо да он није човјек од ријечи.
• Наш главни адут јесте да су они остали без адута.
• У држави у којој је све смијешно никоме није до смијеха.
• Врхунац наше демократије је високи представник. То је набољи знак да смо на дну!
Миладин Берић

• Немамо излаза. Још нас тјерају да улазимо.
• Имали би шта и видјкети, да ту није ових слијепаца.
• За наше играче сви су чули, да на терену увијек вичу.
• Имао је имање и продао га, сад нема ни немање.
• Имати више овакву шансу, неће бити прилике.
• Са њим јој се није свиђао спој - није било контакта.
• Љепота од земље не примјећује се од провођења лоше политике.
• Имамо кризу - изласка ни близу.
• Прокоцкали су наш заједнички живот, они предсједници фолиранти.
• Нема се шта јести - гриземо се.
• Некад је имао златарницу, данас сакупља старо жељезо.
• Прво је добио на суду пресуду, а касније у затвору батине.
Абдурахман Халиловић - Ахил
• Корупција би ушла и дубље. Али није имало места због мита.
• Власт без последице могу да пцују само они који немају зубе. Други ће одмах остати без зубе.
• Изгледа да су и незналице почеле да краду. Не знају ни колико су украли.
• Људи умиру онако како су и живели. Као пилићи.
• Криминалци су људи са педигреом. Исто као пси.
• Наше Тиране увек сахрањујемо у Алеји великана. Да свет види како велике Тиране имамо?!
• У жалости смо због оних којима се цео свет смеје.
• Да вратимо Турке. Они су нас бар набијали само на колац.
• Душу продајемо по фабричкој цени. За куповање на велико дајемо и попуст.
• Нема светло на крају тунела. Наш тунел гради подземље.
• Ово нису задње будале. Ова се земља задњих година припремила да их рађа.
• И стадо има предводника. Али се њихово Говедо само изборило за Лидерa.
• Говно је увек веће од брабоњке. Зато и више смрди.
Васил ТОЛЕВСКИ

МАГИСТРАЛЕ

Нека свога и у гори вука
Ако краде и треба да краде
Рука руци у част рахатлука
Окови су за оне што раде.

Државно је па ничије није
Јасле пуне и дората маме
Етерован да насуво брије
Самарлија саткан од галаме.

Ефемеран а траје до смрти
Рад је помоћ али само себи
Мртав хоће да се троном врти

Има своју гарду па га јеби
Јад и чемер а на врху листе
Ајде чо'че па не добиј глисте.

(Стигло непотписано! Напомена: уредник)

• Пацијента смо успели да вратимо из мртвих, али он и даље не даје знаке живота!
• Питате: како здравље? Никад боље: миришемо на лекове!
• Плаше се правде. Не знају како изгледа.
• По програму моје странке ја сам монархиста који се залаже за републику.
• По статуту владајуће партије, нико нема право да потпише пораз на изборима!
• Претучени су и случајни пролазници јер полиција добро зна на чијој су они страни.

• Редовно посећујем свог лекара. У затвору је због примања мита.
Милан Р.Симић
ПРОМЕНЕ
У Скупштини седи стотинак људи. Повремено дижу руке и гласају за нешто. Наравно, ради се о народним посланицима. То сте сигурно погодили, али не знате из којих су партија, појма немате о којим законима гласају, а поготово вам је непознат исход гласања. Зато сада с нестрпљењем очекујете наставак ове сатиричне причице. И то добре, смем да кажем. Све је написано у складу с Приручником за писање сатиричних прича. До сада је преведен на 78 језика! Шта?! Баш вас брига ко су посланици јер су, како кажете, сви исти?! Не интересује вас исход гласања јер то ништа неће променити?! Не занимају вас закони јер се неће поштовати као што се ни ови садашњи не поштују! Очигледно је време за корените промене. Треба нам нови Приручник за писање сатиричних прича!
Ђорђе Оташевић
СВЕ СЕ НУДИЛО
Рекламе су куљале.
Са свих страна, са тв-а, радија, интернета, феисбука, преко мобилног, билборда, пропагандног материјала по сандучићима...
Све се нудило, давало, продавало. Све је било изванредно, повољно, снижено, кредитирано, достављано брзо и на адресу.
Све се нудило.
Све повољно.
Изванредно.
Све јаче и јаче.
Узми, узми, узми.
Свега, све више.
Све боље.
Али није ишло.
Публика је само гледала.
Није имала пара!
Горан Стевин
НЕВИДЉИВИ ПРОСЈАК
Биједа и сиромаштво су видљиви, али и невидљиви. Као и људска хуманост.
На ивици тротоара картон у облику крова (да би се видио из оба правца улице којом се крећу пролазници). На њему, с обје стране, крупна, штампана слова:
"У КРИЗИ САМ ВЕЛИКОЈ. МОЛИМ ЗА МАЛУ ПОМОЋ!"
Испред натписа, омања картонска кутија у којој ништа не пише, а све пише. Јер, у празној кутији све пише. Иза ње никога нема. Не види се власник.
Пролазници пролазе. Неки баце поглед на празну кутију; неки крајичком ока прочитају горку молбу; неки опомену; неки виде онога ко је то написао; неки онога ко не сједи иза кутије.
Какве ли само очи има и колика је молба невидљивих очију!? – лебде питања.
А пролазници пролазе. Пролазе и виде, а не виде. Пролазе и читају, а не разумију.
Сва срећа, има и другачијих.
Један, осредњих година, завуче руку у џеп, извади нешто (боље рећи неколико) и спусти у картонску кутију. Човјек коме је то намијењено, није присутан, али видјеће кад се врати да у кутији има више него што је било. Осјетиће да има у људима хуманости више него што се мисли да је има.
И биће му драго.
Драже него да је био присутан.
Живко Вујић
Nedal Deep, Syria
И ЈА САМ БИО КОЊ
Признајем и ја сам био коњ. Прави-правцати коњ. Јашила ме и Курта и Мурта, свак ко је има-ло имао петље и смисла за ма каква бусања, истицања и такмичења. Ја такмичар нисам умио да будем, па сам због тога био коњ. Коњ усред равноправног социјализма.
Сада памтим и што памтити не треба. Памтим истину мијешану са лажима; државни бућкуриш и бусања. Ми, па ми, а ни гаће нисмо имали на себи. Ја се, ето, заљубио у она давна и "славна" бусања, па и ја почињао да покаткада држим говоре. Лагао сам себе, па онда и људе у свом околишу. Тек да причам. Опонашао сам го-ворнике и којекакве поборнике, а био сам овамо ситна пљуцкавица. Нико и ништа.
Истини за вољу, нисам умио да лајем, а ипак сам лајао. Некад на мјесец, некад на звије-зде, а понекада и на људе. Оштрину говора постизао сам говорима испуњеним политичким бућкуришем. Кусао сам истину, исто као и лаж. Ја сам лајао, а сретници су гледали своја посла. Једни су се на Олимп пењали уз помоћ микрофона, а други су отутњали у туђину, а ја сам и даље лајао. Причао сам људима о социјализму, о правди и истини, о једнакости и потреби да се људи изједначе, а овамо нисам знао да их ни Господ Бог није изједначио. Ма, какав малер.
Био сам истовремено занесењак, али и коњ. Јашио ме је ко год умије да јаши. Јашила ме је батерија, политичка, извлачили су из мене све што се извући могло. И говорили ми да је преда мном велика будућност. Ја ту њихову "будућност" чекао и чекао и, ето, омакло ми се. Нисам је дочекао. Сретници су имали велике плате, пензије и додатке на пензије, а ја сам за то исто вријеме имао ударничке значке, имао сам похвале и радничка одијела, имао сам наду и пљуцкања. Сваком свачије, шта ћеш де!
Док су умни и досјетљиви људи вољели ка-питал, ја сам се за то исто вријеме држао Марксовог "Капитала" и из њега нисам никакву вајду за себе извукао. Насадио сам се на прокла-мовано "братство и јединство", а од таквог јединства имао сам шипак. Био сам и даље сиро-машан, али опет и такав срећан. Пелцовали су ме и принудили да волим своја сиромаштва, да се у њему надам бољим данима и, ето, био сам крајње стрпљив. Био такав, такав до данашњих дана остао.
И чим је дошло до друштвенополитичких промјена, мени су сналажљиви људи одмахули шаком преко лакта. Ја сам и даље остао занесењак и вјеран успомени на покојни социјализам, а они су утутњали у бизнис, данас купују предузећа, годишње одморе користе на Хавајима, на Азурној обали и другим туристичким мјестима, а ја и даље сањам неке боље дане. Шта да чи-ним, радим оно што могу, оно за шта сам способан.
Василије КАРАН
СЕОБЕ ПЕРКА МУШОВА
Нема тог Црногорца који не воли свијетло оружје. А потеза` га је често. Да заштити образ и поштење, а то ти је данас дефицитарна роба. Бранио се њиме од непријатеља, а кад није било рата, пуцао је у кафани и по свадбама.Чисто да остане у форми, злу не требало.
Један од так`ијех је био и Перко Мушов. Јапија од чо`ека. Мога` је ка` ни један да попије, да изије и да се побије. А има` је око соколово. На свадбама је првим метком погађа` јабуку на барјаку. И то у сред сриједе. Такав је стријелац био, да је на нечијој свадби потревио младу, по сред сриједе, те је због тога имала крв лећи.Тада побјеже у шуму и ту се крио све до избијања рата.
Одатле је и отишао у партизане. Учествовао је у свим офанзивама за ослобођење наше земље поносне. Из тих офанзива успио је да се извуче са пар јуначких рана, прегршт одликовања и чином мајора.
А онда му се пружила прилика да буде један од учесника осме офанзиве.
У октобру 1945. Перко Мушов је учествовао у завршним борбама за ослобођење Београда. По ослобођењу, њему и његовим саборцима је понуђено да остану и живе у Београду. Многи су остали из патриотских разлога. Србија је Црногорцима друга отаџбина. А Београд их је фала Богу, примао са пуно топлине, па су се они ту брзо адаптирали.
Тако су ти они послије ослобођења окупирали Београд. Сви су дошли и остали ту да нађу своје мјесто под сунцем, иако су више вољели хладовину.
Један од такијег је био и Перко Мушов. Као чо`ек од укуса, он ти изабра једну омању вилу на Дедињу. Ту нађе своје мјесто под сунцем, зачињено хладовином. Кад му се већ пружила так`а прилика, узеће нешто да ваља. Ваљда је и заслужио?!
Већина Црногораца, кад једном дође у Београд, више се не врће у Црну Гору. Тако и Перко збораше: „Што би се врта у онај крш и сломиврат, ђе коза пасе под ручну, да се злопатим, ко што се сви зли и несретни тамо злопате?“
Вође му је било фино. Након рата се убрзо демобилисао, па су га поставили за начелника војног отсека.
Е, ту му је сјекира дубоко упала у мед. Цио дан је сидио у кабинету, или се возикао службеним колима. На послу није ништа теже дизао од пенкале и штамбиља. А ведрио је и облачио, ка` да ради у метеоролошку службу. Сла` је у војску ђе је кога стио и ослобађ`о војске кога је он стио. Доводио рођаке из Црне Горе и запошљава` их по Београду. Било је онда пуно Црногораца у
Београду, а сви правилно распоређени. А и држали су се, богоми, а не ко данас.
Но, и поред тако лагодног живота, Перко није заборавио свој завичај. Свакога љета, послије бесплатног љетовања у војном одмаралишту у Купарима, одлазио је у своје родно село. Што је бивао старији, све га је више вукла жеља родном крају. Али, не да оде тамо да живи. Било му је жао да остави ђецу и унучад у Београду. Зато им остави у аманет, кад умре, да га сахране у Црну Гору. Они му чврсто дадоше ријеч.
Перко умрије у дубокој старости, али у незгодно вријеме. Те године се Црна Гора осамостали и постаде држава. „Други вакат, други господари“!
Синови, наравно, испоштоваше све његове жеље. Обукоше га у црногорско одијело, ставише у најскупљи ковчег и кренуше погребним колима са свом пратећом документацијом за Црну Гору.
Неђе, око подне, стигоше на гранични прелаз са Црном Гором. Пред њих изиђе један бркати цариник, па им се обрати:
-Добар дан! АкоБогда?
Старији Перков син, који је сидио до возача погребних кола, пружи му фасциклу са свим потребним документима за покојника и рече:
-Отац нам је ономад умро, а била му је жеља још за живота, да га са`ранимо у његовом родном крају, да почива с прецима. Па ето, да му је испунимо, ка` што смо и обећали.
Овај погледа оне папире, па оде у канцеларију, да се консултује са шефом Након неког времена изађоше обојица. Шеф смене им се обрати:
-Богоми људи, мрка капа! Нећете моћ` с мрцем ућ` у Црну Гору!
-Како, забога? Па имамо сва потребна документа.
-Е, лијепо. Зато што ви отац има српско држављанство, а не црногорско. Ако вас пуштимо, испашће ка` да је илегално уша` мигрант у Црну Гору.
-Па наш отац је рођен у Црној Гори. Он је у рату крв пролијева за ову земљу. Ослободио је Београд. Он је признат и заслужан грађанин. Зар то вама ништа не значи?
-Неоно, богоми. Нема тога више, ко је шта био. Ако је био, био је за себе. Закон је исти и за заслужне и незаслужне. Но се врћите, о`кле сте и дошли! Тако, па никако!
Нису помогле никакве молбе, ни убеђивања. Мораше кренути пут Београда.
Сеобе изгледа трају и послије смрти. Перко Мушов је први пут ушао у Београд на тенку, а сад се врће погребним колима. Срећа што му је ово потоња сеоба, па ће је лакше поднијети!
Веселин Милићевић
„ЗЛАТНА КАЦИГА“-2017
Крушевац
From: VESELIN MILI???EVI??? [mailto:milicevicveselin@mts.rs]
Sent: Monday, April 10, 2017 4:08 PM
To: nosorog@blic.net
Subject: satirična priča

Поштовани, колега Кљајићу,
Ево ти шаљем моју победничку причу која је освојила "ЗЛАТНУ КАЦИГУ" у Крушевцу 1.априла 2017. "НОСОРОГ" је први лист који је објављује.

Срдачан поздрав,
Веселин Милићевић
Врбас

184
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
© -Copyright by Magazine "Rhinocervs"! © -Сва права задржава Часопис "Носорог"! ® -All Rights Reserved!
™ - Since 2001, Banja Luka
™ - Основан 2001, Бања Лука
ШТАМПАНИ НОСОРОГ
GOLDEN LYNX of SERBSKA