НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
NOSOROG - Međunarodni časopis za satiru, humor i karikaturu
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
Страна - 7 - Page
184
• Казна за испразно причање је испразно слушање.
• Комедија живота – њихову љубав могла је раставити само смрт. Зато је и добио двадесет година.
• Маскенбал – ратним профитерима најдраже су маске великих родољуба.
• Нема те глупости на овом свијету која глупану не може послужити као узор памети.
• Не знам зашто, али када слушам наше слаткорјечиве политичаре сјетим се филма „Горка рижа“.
• Није зец кукавица. Он је само животни реалист.
Живко Продановић
КОД НАС НИ НАДА НЕМА ЧЕМУ ДА СЕ НАДА.
- Без Србије нема стабилности, без Хрватске мира, а без Босне срања.
- Два брата, оба преваранта.
Један краде, други лаже,
Један другог (ис)помаже.

Горан ИВАНКОВИЋ

Проблем човека био би на самом почетку решен да се бог шестог дана стварања сетио да уведе петодневну радну недељу.
Живота ФИЛИПОВИЋ

Гоља је човек који је негативно обучен и при том прилично конфекцијски изгледа.
Ђорђе ФИШЕР

Најпознатији хашки истражитељ је Слободан Милошевић.
Живан ХАРАВАН

Мењам свет у слободно време – по падежима.
Срђан ХАЏИЋ

Суђење на Северном полу: „Где сте били у ноћи између 15. октобра и 24. априла?”
Оливер ХОДАК

У циљу што здравије исхране, контејнери су постављени у природу.
Сенад ХОНИЋ

• Основна разлика између демократије и недемократије је у томе ко је задужен за промјену личног описа становништва. Пластични хирург или полицајац?
• Ко нема длаке на језику – има муда.
• Није проблем што просјечни Американац не зна гдје је Србија, него што и ми не знамо гдје смо.
• Предсједнику смо за рођендан, умјесто штафете, поклонили пиџаму. С пругама и бројем.
• Наша свијетла будућност доживјела је помрачење.
• Ми – Срби своје највеће успјехе постижемо у колективним спортовима. Зашто се онда чудимо што нам приписују колективну одговорност?
• За мафијаше је затвор - Сигурна кућа.
Миладин Берић

Afou Afouzi >>>>>>>

*****

КАД ПЕВА

Милица ми је мила
Драгица ми је драга
Ал ја сам до ушију
Заљубљен у једног врага

Кад игра , не да игра
Него је као чигра
Кад пева , не да пева
То грми и то сева

Кад гледа , не да гледа
Него у срце дира
Када је зовем она се
Одазива на име Мира

Милан Маринковић Липолишки

• Мој први сусрет са божицом правде догодио се онда када сам покушао истјерати правду.
• Само лакомислени људи мисле да је све лако.
• Слово по слово – наслов. Ријеч по ријеч - спорјечкање.
• Био је наше горе лист, све док није отпао.
• Правио се луд све док нису установили...
Иво Мијо Андрић
• Не бринемо за државу докле год су мигранти у касарнама.
• Нећемо дизати ограде спрам миграната. Немамо ми жицу за то.
• Наша земља не може да постане паркинг за мигранте. Већ су је други заузели.
• У Србији има и болесних миграната. То су они који овде траже азил.
• Србија ће имати море ако дозволи да је запљусне цунами миграната.
• Мигранти углавном илегалним путевима долазе у Србију… Одакле нама путеви?
• И нас је захватила мигрантска криза. Једва чекамо да напустимо Србију.
• Одакле оволико миграната које би требало нахранити? Одакле, питам ја вас?
• Србија је успутна станица за мигранте који су у потрази за срећом, миром и пристојним животом.
• Тешко је вратити слободног духа миграције у боцу одакле је пуштен. Заглављен је у бурету барута.
Горан Радосављевић
• Класична прича о цврчку и мравима има савремени класни карактер!
• Када је оперска дива сазнала да нема да добије хонорар постала је још дивља!
• Мода је када сви купују скупе ствари за облачење, а изгледају као да су у униформама из истог дома за сирочад!
• Имао је око соколово, па су га зато поставили на највишој функцији да све види, а да ништа не може са толике висине да поправи!
• Онај ко мисли да је увек товар свима, на крају испада прави магарац!
• Најбоље пролазе десничари који највише употребљавају леву руку!

• Највише у животу губимо на томе што мислимо да нас ништа не кошта!
• За успешног метеоролога свако невреме долази тачно на време!
• Правио се да је богати интелектуалац, све док се није показало да је обичан криминалац!
• Када је видео минималац који је добио у пликоу, почели су да га боле пликови од рада!
• Како да преживи, када је своје срце дао на неколико својих љубави!
• Није успео да изгради ни једно сопствено поверење, него више својих вила!

• У еротским афоризмима најстаријег хумористе најсмешнији је он сам!
• Најранљивија категорија у друштву су они који чекају да их други хране!
• Проблем није био у томе што није имао за храну, него и после за сахрану!
• Због тога што није могао да се за кратко стрпи, морао је да цео живот трпи!
Иван Русјаков
Corax, Serbia
• Не сеците грану на којој седите. Нећете имате где да се обесите.
• Господ чува нас Македонаце. У лудници!
• Није лепо да се смејемо инвалидима. Зато не пишем афоризме о нашој фудбалској репрезантацији.
• Кажу ми да сам глув. Не слушам их.
• Мислио сам да гледам породично стебло. Кад оно обесио ми се деда.
• Купио сам најскупиље уже да се обесим. Једном се живи.
• Македонци лако могу да саставе крај са крајем. Један крај на врат, други на бандеру.
Марјан Анђеловски

• Деда ми свако јутро очисти ципелице.Вероватно мисли да су његове.
• Мој стрико лаже као барон Минхаузен.Али каже истину да му је плата мала.
• Док сам какио у ношу,нисам знао за Питагорину теорему.
• Лако је бити јунак испред школе.Али испрси се ти пред разредним.
• Тата каже да ме је кући донела рода.А бака тврди да није рода,него вештица.
• Мој тата није платио струју.Па су му извадили један бубрег,док не набави паре.

• Није ми јасно како је моја бака могла да роди мога тату,кад има толико година.
• У школи се сналазим као риба у води.Лагано пливам од једне до друге оцене.
Митар Митровић

ТИГРОВИ ОД ПАПИРА
- Поново смо дотакли само дно које ће за кратко време бити још један наш врх.
- Некада је сатиричаре устоличавао затвор, а ове нове - партија на власти.
- У аутократијама сатиричари су уз помоћ папира постајали ТИГРОВИ, демократске државе се задовољавају и тигровима од ПАПИРА.
Некад:
- Десет сатиричара, десет затворских ћелија, десет година ван слободе, десет врхунских дела.

Сад:
- Десет сатиричара, десет часописа за сатиру, десет редовних читалаца сатиричних часописа, десет добро распоређених награда за сатиричаре.
- Ни храбријих папирнатих тигрова, ни већих улизица од балканских сатиричара.
Срђан Симеуновић Сендан

<<<<<<< Murray George Webb

*****

РУЖНИ СНОВИ

Дете сања ружне снове
Уплашено се буди, хистерично јеца
Није добро кад тако мала деца
Већ сањају ружне снове

Има људи који сањају ружну децу
А нема ружне деце
То су ружни људи
Због њих деца, сањају ружне снове

Милан Маринковић Липолишки

• Добили смо химну и заставу. Сада се можемо играти државе до миле воље.
• Не плашимо се краја. Ово су игре без граница.
• Испали смо из Патриотске - у другу лигу.
• Договорили смо се у двије ријечи. Рат и мир.
• Ништа нам није страно. Све смо осјетили на својој кожи.
• Велико спремање у бившој Југославији прерасло је у етничко чишћење.
Недиљко Блажић

• Кривац се враћа на мјесто злочина. Опет се кандидовао .
• Нас је тешко убиједити . Ми н а с ј е д н е м о .
• Толико смо различити , да не можемо једни без других ?
• Све се враћа. Опет нам узеше све.
• Не може нам нико ништа. Живимо од ништа.
Слободан Живановић
ЛИМФНИ СУДОВИ
По угледу на лимфне судфове, политичари су основали своје судове. Да би ријешили све како они желе, подијелили су их на основне, више, високе и ко зна још какве, можда чак и небеске. У великим судовима човјек се осјећа тако малим да само клима главом на оно што они пресуђују. Неки, опет, кажу да су адвокати измизлили судове, јер се они окористе и од тужених и од тужилаца, понекад и од покојег који пролази поред суда.
Лимфа се ствара у лимфним жлијездама па нас асоцира на инокосног произвођача. Што оне произведу, тијело потроши. За разлику од власти, не зарачунава пдп. Лимфа је људима ушла у крв, као алкохоличарима ракија. А пошто је и лоповлук, такође, људима ушао у крв, лимфа је безбојна течност да би се прикрила од лопова.
Састоји се од плазме, бијелих крвних зрнаца и нешто црвених, тек толико да се подсјетимо да смо некада били комунисти.
Лимфа се ствара у међућелијским просторима и не зна се да ли ће је захватити економска криза. Служи да преноси отпадне продукте и протеине. Тако нешто би било спасоносно за сиромашни народ да га прехрани бјеланчевинама и очисти од људског отпада од кога се не може живјети.
Надам се да ово неће читати они из Телекома, па ћу написати да је лимфа велики преносник. Осим хранљивих ствари, антитијела и бијелих крвних зрнаца које преноси до ћелија тјелесног ткива она уклања токсине. Дакле, друштву је пријеко потребан такав испирач, јер смо пуни отрова, што од лошег пића, што од лоше хране.
Слободан Јанковић
ИВИН ВОЗ
У Европу можемо на два колосека. Под условом да су машиновође сијамски близанци. Пошто два добра не могу заједно, инвеститори ће доћи у нашу земљу чим Србија стигне у Европску унију. Док први трасирају европски пут, други хватају џаду. Министар је у праву: завршићемо у гарантном року – пре но што почнемо!
Или је огледало фалично или ви не личите на себе. Стога се не треба чудити што безличан човек нема чак ни особени знак. Да политичар није универзални способњаковић, не би једно говорио, а друго радио за говорницом.
Чекајући Годоа на слепом колосеку дочекасмо трансформацију ових у оне и оних у ове. Од социјализма са људским ликом гори је само капитализам са социјалистичким ликовима. Годо ће доћи кад-тад. Кад вођа каже: капитал вратити у земљу, Маркса – из земље. У сваком случају је њихов случај. Сто посто сте у праву: од сто последњих не зна се који нам је теже пао. Први је случај за себе, ми смо за њега.
Прва три места резервисана су за најбоље. Прва три реда за најгоре. Победници исти, само се постоља мењају. Ми играмо на победу, они на нерешено. Заједно трпимо поразе. Пораз нам је отворио очи. Победа запушила уста. Једни кажу да смо изгубили, други да нисмо победили. Наравно, да нисмо били на њиховој страни, не би нас потукли до ногу. Тим који добија по носу не мења курс, нити га мењају надлежни органи. Полиција чешља уговоре шаранчића – крљушт по крљушт. Куда плови „Бела лађа“ и на ком политичком таласу ће се наћи чамци за спасавање, то само Нептун зна. Утопљеник који извуче мању сламку има већу шансу да се не извуче.
Локомотиве и возови нису спорни, него су спори као правда. У поплави афера „Афера локомотива“ се захуктава: „Ћиху-ћиху-ћиху-ху!“ Таман да ухватимо задњи воз за Европу, а оно - задњи избише први.
Илија Марковић
КРИПТОКАТОЛИЦИ
Тајни католици, или: седење на више столица, на шиптарски начин
Ибрахим Ругова се на самрти исповедио католичком бискупу, и рекао: „Предајем своју душу Ивану павлу Другом!“
Змија, Харадинај, је такође рекао да је његова породица само формално била муслиманска, а да су код куће увек били католици.
Као што је Црна Гора увек, па и сада, имала Млетачког лава, као свој главни знамен, макар да га је стављала на руску варијанту византијског двоглавог орла, смештала га је тамо где је орлу срце.
Што значи: В души – католици!
Како су лако прешли на латиницу!
И Србија – ко ту може да уклони латиницу?!
Нема га, а што се тиче Србије. А што би га и имало?
Па, родоначелник садашњег језика, - бар њега тако називају -, извршио је ту реформу в Бечу, под надзором и руководством катлочког службеника, а онда се са Илирима, касније Хрватима, потписао латиницом, и изједначио та два писма.
Крипто католик! Ето, то.
Ко је, ако није онај ко раади в корист католичке културе?!
Стефан Немања је био католик, - био је, немојте -, а и жена му је била, - немојте, била је -, а краљевску круну је добио од римског бискупа (кога умиљато, и сада в Београду, зову: папа), а противно Византијском цару.
И није војно, помагао Византију, ни против крсташа, а камоли муслимана.
Крижаре су чак пропуштали, и са њима ручавали, - златним кашикама, вероватно опљачканим од неких византијских великаша -, а заузетост Византијске војске на Истоку, користили за своја освајања по Поморављу, дуж Вардара, па до Тесалоникија.
Његов син, син католичких родитеља (в Бару постоји: надбискуп барски и примас српски, тих Срба, криптокатолика) чак је одузео Византијској цркви територију и људе, да би направио своју цркву.
С којом намјером и како, само се прича, али је та црква пропала.
Обновио ју је муслиман, Турчин, Мехмед-паша, за кога крипто-католици тврде да је био крипто Србин, - а знају да није, као што ни они нису Срби -, и није направио мост своме народу, него својој војсци и држави, Отоманском султанату.
Тако му „Турског Дина“, како су донедавно јавно, а сад сигурно в кући, говорили овдашњи, прави Турци.
Зашто ју је он обновио, Мехмед-паша – Пећку патријаршију, то је јасно: за јачање турске државе, а слабљење Васељенске патријаршије и јединства православних. (Као што је и мост направио да турска војска брже напредује према Бечу.)
Зар сте икад чули, од крипто католичких попова, да јадикују над судбином Свете Софије и Константинопоља?! Никад!!
То они не допуштају, а многи су се већ сврстали против Трећег Рима.
И крипто католици, ти, тих ватиканских (и турских) патријаршија, основали су своје манастире на Светој Гори.
Је ли православљу боље?
Очигледно – Не!
И в Бугарској, и Македонији, широко уводе латиницу.
Шта год учини, римски бискуп, београдски медији опширно јављају.
А Хрватска, држава направљена од крипто католика, који су одбацили крипто, не силази из штампе и са телевизије, београдске.
„Видите како је в Хрватској!“
(Они, не крију више, кажу директно: U - Hrvatskoj!)
Крипто-католици.
Веселе се на Валентиново!
Балкис Славјански
КУМ
Ја сам Станко Станишић из Миломироваца. Такав сам као да сам кус, поткраћен и уштројен. Ђе год да упрем прстом-чека ме ћорак. Не волим да прелијевам из шупљег у празно, а опет ми се дешава и такав малер. Кога срећа неће, неће га. Женио сам се шест пута. И шест пута сам се развјенчао, и нико тада није био толико сретан колико сам ја. Ма, само да одгурнем жентурачу од себе. А кад је одгурнем, онда тек видим да сам добио још један ћорак. Празно у празном. Празна кућа, празна душа, све је у мени и око мене једна пустош. Пустињак у властитом мраку.
Након растурања шестог брака, успио сам да се још једном заљубим. Дакле, на помолу је мој седми циркус. Хоћу рећи, моја седма женидба. Хоћу-нећу, ипак се ја заљубиму једну нову сеоску распуштеницу. Муж јој жив, а као и да није. Отишао делија у Њемачку да ради, и не враћа се више. Заљубим се ја тако у Миљу Возаревић и имам утисак да сам направио или још правим пун погодак, да сам сретан и најсретнији човјек на свијету, Љубав је слијепа, то се зна, слијепа је толико и до те мјере да у Миљи не видим ничег лошег. И питам ја тако своју најновију изабраницу, питам Миљу би ли се удала, питам је, а она се смјешка, просто не вјерује да сам озбиљан. Јест, тачно је да ме "бије" лош глас због честог жењења, али ја сам човјек који има велики грунт, има стање и бунар уз кућу, имам гај и све тако редом, па како да ме одбије таквог? Питам ја њу тако, а она се зажарила, поцрвенила као трешња у мјесецу јуну, као ружа, па нити умије да ме прихвати, нити да одбије. Запалила се женска, просто не зна шта ће са собом. И каже ми да сам некако брз, пребрз, да то не иде баш тако. Онда ја њу обрлатим оним "политичким" реченицама, тек да је мало уозбиљим и ознојим, да и она у мени угледа праву прилику. Чак је и пољубим, а њој стаде дах, не зна шта да ми на то све рекне. Не може сирота Миља да изговори своје велико историјско ДА, па све хоће-неће, а овамо се плаши да не окренем леђа и не одем.
Дан по дан, цури вријеме, а ја се залетовао за Миљу, па не видим од ње даље. Она као гром. Висока, стасита, румена, куковима прави вјетар, снажна и срдачна, сва од живота, а муж неће њен да се врати, па неће. Она јака, а ни ја нисам издувани балон. Јок. Пуцам од снаге. Имам година, али сам још јак, здрав сам, чврст и сигутан у себе, за сваку муку сам спреман. За рад, за песпослице, за дружења и сваку разбибригу, најсрећнији сам када се заглавим у друштво потврђених испичутура. Јест, ја не пијем толико колико они, али умијем да салијем у себе бар пола литре добре ракије. Салијем, а не напијем се, што јест-јест.
Ја и моја нова изабраница Миља све чешће смо заједно. Вазда заједно, а опет нас неће кревет. Ја хоћу, али неће она. Изазива ме, дражи ме, пркоси ми и тим учвршћује свој пазар. Прво брак, па онда сласт. Неће са мном у кревет, неће све док не станемо пред општинског матичара. Једном се она везала за невјерног звекана, па не би да то чини још једном, а да не зна на чему је. Умијем и ја да се држим. Држим до себе, до обећаних ријечи, до некаквог смисла у ком мора да буде реда. Ма, женио сам се шест пута, па не бии да седмог пута направим пуцањ у празно. Чак ме и један поп на путу упита: "Еј, Бог те благословио, која је сада на реду?"
Неће врана него на глогић. И матичари са мном ћерају шегу, да само знаш. И кажу ми да нисам рекордер. Рекордер је тамо један Посавац који се шесдесет пет пута женио и шездесет пет пута развјенчао. Њега не могу да стигнем, не могу, па ни онда када бих од тога имао какву велику вајду.
Миља је мој велики свијет. Букет ружа. Све ми је. Заљубио сам се, не могу своја осјећања икоме да дочарам. Не видим даље од Миље, не видим. Она је мој прозор у свијет. У космос. Миља је сва од чара, од смисла. Кад сам сњом у друштву, мени тад и анђели пјевају. И нико ми није раван, нико. Почео сам да је сањам. Сањам ја тако њу, а она у мом загрљају. Стежем је, стежем овим ручердама, а кад се пробудим, видим јастук у свом загрљају. Ма, да га подерем. Луда кућа, па ето. Заљубио се ја, заљубила се Миља, а овамо она распуштеница, ја распуштеник, слобода нам до неба, а опет нам не иде живот онако како би требало да иде. Има промашаја, прелијевања из шупљег у празно и тако све горе од горег. Неће њу срећа, неће ни мене. С којом год да се оженим, ја јој за пола године будем на врх главе. И свака се покаје због удаје, због везања у брачни чвор који се усмрди прије времена. Имам ја огледало, велико собно огледало, па кад станем испред њега, дође ми да се крстим. Не знам да ли сам крив због свог физичког изгледа или пак огледало испред којег дубим. И питам се шта то има у мени, у шта се жене заљубљују када сам као извраћен. Јест, истина је да сам прави снагатор, али лице имам такво као да је у више наврата тупим ножем дерано. Сав сам чибуљав, некако тврд и одбојан, а опет ме жене хоће, па хоће. Али, има у мени и нечег доброг о чему не бих да ти причам.
Сједим ти ја тако једном приликом са својом Миљом, са будућом женом, сједим и разговарам, кад она наче нову тему. И пита ме, пита ко ће нам бити кум. Ја зинуо као празна гаража, просто сам и заборавио на кумало. Јој, па два-три пута сам се женио без кума, чак и без дјеверова, јер што је много, много је, а она упрлаи хоће да пронађем неког ко ће нам овог пута бити вјенчани кум. Размишљам, мисао ми врлуда, иде од једног познаника до другог, самог себе провјеравам и питам се ма кога ја то да узмем за кума. Али, Миља ми прискочи у помоћ. Тресну као гром из ведра неба. Каже ми: "ајде да узмемо за кума Цветка Цветковића. Он је веома озбиљан човјек, лијеп је и разборит, богат и од њега нема бољег у овом нашем крају?" Ја слегнем раменима, не знам да ли да пристанем на овај Миљин приједлог или не. Добро знам Цветка, није да га не знам. И не прође неколико дана, сретнем се ја се Цветком, па здраво за здраво, а онда га питам: "Цветко мој, ја се још једном женим. Него, хоћеш ли да ми будеш кум?" Он се насмија. Би му по вољи моја прича. Смијем се и ја, а оба мислима циљамо у један циљ. Он климну главом, дакле нашао сам кума. Шта ћеш де, позив се не одбија тек тако, обичај је изнад наших порива и којекаквих зановијетања.
Миља сретна, а ни ја нисам у мањем расположењу. Љубав у нама и с нама толико процвјетала да ме она, онако мисаоно подсјећа на велики врт ружа. Просто речено, почели смо да подједнако мислимо. Што мени на уму, то и њој. Свака њена изговорена ријеч подудара се са мојим изговореним или пак не изговореним мислима. Дакле, слога је на помолу, што јест-јест. Већ смо увелико почели да уговарамо свадбу. С људима из окружења, са пријатељима, мојом, али и њеном родбином. Овог пута, на уму ми је да организујем и направим праву-правцату свадбу. То чиним из љубави, а не из ината. Миља, ја и свијет. Она мисли на мене, ја на њу, па нам остале бјелосвјетске глупости не сметају. Она не гледа Дневник ТВ-програма, не гледам га ни ја. Имамо ми свој свијет, своје тајне и своју љубав. Сад смо на путу да пронађемо кума. Правог-правцатог кума, а не тамо какву вуцибатину и назовикума. И почели смо да се све чешће дружимо са будућим кумом. Он лав од мушкарца. Изгледан, угледан, моћан; сав од живота. Он нама кафу и ракију, ми њему кафу и ракију. Мили наша љубавна композиција по старим и издрнданим шинама, али иде, путује у будућност, у сласт живота. И кажем ја тако својој изабраници Миљи, лијепо јој кажем;" Ето, баш смо изабрали себи кума за примјер, за сваки углед!" Она се смије, па додаде: "Да, баш смо изабрали правог!"
Још само једна недјеља дана, па ће моје село да плане, да усрља у пјесму и музику, у вриску и сваку радост. Свадба је увијек била самосвадба! Једнака код сиромашних, код средње имовних људи, код изразито богатих. Ја, ето де, већ у великом послу. У сталном пожуривању. Ма, хоћу свадбу у инат свим оним блебеталима који су ме вазда олајавали у овим нашим подпланинским селендрама. Откако сам се развео са шестом женом, отада сам вазда предмет оговарања, за лош, или какав други примјер. Откако сам се развео, отада ми кућа не мирише на свјежа јела. Постала је све прљавија, паучина царује у којекаквим ћошковима, све је једна пука мртваја. Нема ко да избрише просторије, да опере посуђе, да опере рубље и испекла, да прозрачи собе, да то све доведе у ред, у онакав ред какав је богу и врагу драг. Сада, ето, мало-мало, па запуцам у град. Купујем све и свашта. Кућа ми запуштена, па не бих да се пред седмом женом стидим због ма какве неимаштине. Купујем, купујем, тек да мало кућу доведем у ред. Ја журим на једној страни, а Миља на другој. Припрема се као да је цура, а не распуштеница. Журимо, а још нисмо легли у кревет, просто као да нам љубав и није потребна. Она неће, ја хоћу, па испада као да и ја нећу. Истина, толико смо се пута љубили да су нам наше усне бридјеле по два дана.
Сав сам од пркоса, од ината, па и припрема будуће свадбе не мимоилазе овај мој инат. Тек да покажем да ја могу и седам пута да се женим и оженим, а да остале барабе (има их много у мом селу) не могу чак ни једном. Они су пелцовани против брака, што јест-јест. У свим тим мојим пожуривањима, прискаче ми у помоћ и моја родбина. Пријатељи, неки познаници, помажу ми и комшије. И сви се, онако успут, чуде како то да Миља пристаје на брак са мном, а ја се, ето де, толико пута раније женио и разводио. Ја овакав какав јесам, а она далеко згоднија, далеко љепша од мене. Нема је такве у девет наших села. Малер је њен само у томе што је остављена, што је сада и она распуштеница, баш као што сам и ја. Њен муж Вид отишао у Њемачку да тамо ради и зарађује. Отишао, па се не враћа више. Заборавио је момчина ко је, одакле је, какву је жену оставио на свом имању. Оставио је капитал на капиталу, а да тога није свјестан. Тамо га је, причају наши људи, заробила једна Њемица и не пушта га више. Па шта да човјек и очекује од Нијемаца, шта? Они су и раније вољели да окупирају. Залетовао се њен муж за своју швалерку, па ни да се окрене према отађбини, свом старом крају. Чак и не пише. Сва је срећа што је био јалов, па сада нема том његовом бијегу никаквих посљедица, нема сметњи ни када је у питању удаја његове законите жене Миље. Он дигао руке од ње, она од њега, а ускоро ће на ред доћи нова дизања. Сваком свачије, тако је то одувјек и раније било. Миља је сада изабрала мене, ја њу, па како год да нам буде. Ја већ бројим дане, једва чекам да озаконим наћу љубав, па да још једном кренем од нуле. У свашта или у ништа, све то зависи не само од мене, већ и од мог брачног друга. Бројим дане и једва чекам да с њом станем пред општинског матичара. Сада и пред попа, јер откако је социјализам звекнуо, а овај капитализам почео да нам враћа стара правила понашања која су била педесет и кусур година посве занемарена.
Још три дана, па ће свадба. Мој и Миљин слатки урнебес. И кажем ја тако својој изабраници, кажем: "Идем у град да купим још неколико артикала, тек да се нађе у нашем дому" Ја одем у град, а она за товријеме удара у финализацију свих могућих припрема. Баш као да се први пут удаје. Тек што сам се мало удаљио из села, мене прену једна нова мисао. Плану једна моја лампица у глави. Не знам због чега, не знам да себи протумачим, тек уврти се у моју главу некакав сићушан црв сумње. Полако се вратим кући, али не одем у свој дом, већ пред Миљине дворе. Уђем у њено двориште а оне стране с које се не улази, пришуљам се зиду, наслоним ухо на затворена врата, кад чујем некакве неразумљиве гласове. Некаква, шушкања, шкрипу, стењања. Помишљам да то моја Миља пребацује намјештај с једног мјеста на друго, па још мало останем пред вратима. Затим, полако узмем руком кваку од врата-гле, врата су незакључана. Уђем полако у предсобље. Тад се сав озарим. Чујем нечији шапат. Чак и стењања, нешто као ропац. Провирим у кухињу, нема никог. Вратим се пред собна врата. И полако, полако их отворим. И уђем у собу! Уђем и сав обледеним. Имам шта да видим. Мој и Миљин кум у њеном кревету. Обоје су наги. У великом послу. Чак ме и не виде изнад себе. Тад се накашљем. Миља занијеми. Занијеми и мој будуЋи кум Цветко! Ћуте они, ћутим и ја! Приђем. Повучем јорган, а они као да су у кади без сапунице. Мокри, изорјеше. Још мало ћутим и успут се пипам за опасач. Не мислим на оружје, не! Кум покушава да устане, да се обуче, али ја му руком показујем да то не чини. Враћам га на лежај. И Миља би устала, али не смије! И даље ћути. Нема снаге за разговор, ма за какав разговор. Полако им прилазим. Повучем кума за косу, па му одвалим један шамар. Он опет ћути. Покушава да се одупре. Затим, полако прилазим Миљи, и њу узмем за косу, па одвалим три шамара. Држим се старог, православног закона који каже да Бог тек трећи пут помаже. Њој не треба више ничија помоћ. Ја сам Балканац, а на Балкану ти кум дође као најрођенији род, као зјеница у оку.
Изађем из собе. Узмем пушку, па у двориште. Окренем цијев у небо, пустим три пуцња. Почеше и комшије да пристижу. Мисле да сам скратио рок, да се ја то управо тога дана женим. Преварили су се, баш као што сам се и ја преварио. Преварио у Миљии, преварио у новом куму Цветку. Ја се не смијем, не смију се ни комшије. Полако се повлаче и одлазе својим кућама. Тек неком добацим да сам одустао од женидбе. И опсујем живот а са животом и сав свијет у свом окружењу. Лоповлук српски и несрпски. Босански, југословенски, балкански. Нико се не чуди. Навикли су они на свашта када сам ја у питању. Увијек је било изненађења, ломова, лудовања, али и весеља. Сад сам још нежења. Миљу не могу да потиснем у заборав, али ћу је ипак потиснути. У томе ће ми помоћи друге жене. Удате и неудате, тек оне ће ме спасити од лудила. Умијем да пронађем утјеху, ја то морам и хоћу, јер тек ми четрдесет и кусур година, сада сам у најачој снази, сада пуцам од неистрошености, од пркоса.
Василије КАРАН
O oholosti, pohlepi i zavisti

“Tri stvari uništavaju narode: oholost, pohlepa i zavist." . Iste uništavaju i pojedinca.
O oholosti kao nepoželjnoj pojavi najbolje govore slijedeća dva hadisa:
-”Najgori su oni ljudi koji su skrušeni kada imaju potrebu, a uzohole se kada su u obilju.
-Ohol čovjek sebe samog vidi vrijednijim nego što jeste, a kada sebe vidi takvim, prirodno je da druge vidi bezvrijednim i slabijim od sebe”.

Ali,”kada sami ne bismo bili nimalo oholi, ne bismo se žalili na oholost drugih."
Znači, zbog toga što smo svjesni svoje oholosti,oholost drugih nam smeta. Zato se trebamo pridržavati one stare izreke: “Ne čini drugome ono što ne bi volio da tebi drugi čini”.
“Oholost razdvaja ljude, poniznost ih spaja.”
Između oholosti i poniznosti je mali razmak. Taj razmak je nenadana nesreća ili nemili događaj, koji te čini ovisnim.
“U nenadanim nesrečama ohol čovjek ne gubi samo hrabrost nego i razboritost.”
“Svako ima toliko sreće i toliko nesreće koliko ima razboritosti i nerazboritosti”
Sreća je najrelativnija stvar. Stvar je razboritosti, odnosno nerazboritosti.
“Povrijeđena oholost mnogo je opasnija od ugroženog interesa.
Što je veća pohlepa, što je izraženiji interes, to je manji prag čovjećnosti.
Je ”mana ljudskog duha je prevelika pohlepa.”
“Upravo zbog pohlepe ubijamo, zbog pohlepe krademo, zbog pohlepe lažemo, zbog nje bludimo. Upravo je ona poriv suprotan onim za istinom, pravednošću, životom i ljubavlju. Ona je krivo usmjerena žudnja, izopačena želja. Ona je glad za životom i ljubavlju. Krivo je usmjerena jer se život i ljubav ostvaruju u jednom drugom usmjerenju – kao glad za istinom i pravednošću.”

“Pohlepnom uvijek nešto nedostaje.”
Ljudi imaju ambicije. Ambicija je potrebna čovjeku. Ali, i kao sve treba da bude razumno, tako i ljudska ambicija treba da bude razumna.
Jer, “ambicija je zapravo pohlepa za moći”

“Pohlepan čovjek uvijek ima dvostruku muku: kako da zgrne novac i kako da ga potroši.”
“Pohlepnom čovjeku i u grobu je tijesno.”
“Pohlepa, pretjerivanje u želji za boljitkom a ne znajući sta je boljitak”.
Tako se stvara jaz između želje i mogućnosti. "Neispunjavanje želja je patnja. Mudro je ne željeti."

Želja da ne bi bila patnja treba da bude u domenu stvarne mogućnosti. Sve religije istiću da je samo ono naše što damo drugome.

Zato, "treba pomoći prijateljima (ljudima) kada im je to potrebno, a ne dokazivati se kad su oni već propali."

U tim situacijama čovjek je doživio nelagodu, poniznost. To je suprotno principima pravednosti, života i ljubavi.
Jer, neprihvatljivo je "time što vam ne čine zlo, zli ljudi misle da vam čine mnogo dobra".

"Bogastvo je nalik na morsku vodu, što je više pijemo, to smo žedniji".

Ili, "čovjeka ćete najbolje upoznati ako ga posmatrate kako se ponaša kad se nešto dijeli besplatno."

"Izbaci pohlepu iz svog srca i odvezao si svoje noge.”
Bez pohlepe čovjek normalno koraća.
I “zavist je urođena svakom čovjeku, makar to jedni krili a drugi u sebi suzbijali".
Pa ipak, osječati zavist slabost je ljudska, uživati u zluradosti, đavolska."
“Uživati u zluradosti drugoga je sadizam To nije normalan ljudski osječaj. Naša zavist traje uvijek duže od sreće i onih kojima sama zavidi."
Čovjek iste treba biti svjestan. Treba biti svjestan činjeice da je ona urođena, ali da je treba kontrolisati i da budi pozitivnu energiju, a ne da bude nagon na zluradosti.
Jer tada “zavist je sama sobom kazna zavidljivcima."
“Zavidniok postaje siromašniji, ako gleda druge kako se bogate."
“Zavist nagriza ljudsko srce."
Postoji i druga strana zavisti. “Ništa nije toliko slično ljubavi kao zavist: pobuđivati zavist, to je već gotovo kao biti ljubljen.”
Postoji dijalektička povezanost između zavisti i mržnje. “Mržnja je aktivno nezadovoljstvo, a zavist pasivno; ne smijemo se stoga čuditi što zavist tako brzo prolazi u mržnju."
“Zavist je nepomirljivija od mržnje."
Kako treba gledati na zavist najbolje govori citat Pietra Arretina: “Drago mi je vrlo učeni moj sine, kada me bijednici grde, jer kad bi me hvalili, činilo bi se da sam im sličan. Zavidnici pak, kad napadaju moje poštenje, misle da me žaloste, no oni me razveseljavaju, jer tako postajem slavan kada mi svi zavide".
Jer “bolje je da ti zavide nego da te sažalijevaju."
“Pristojnost ne krasi onoga koji nema razumijevanje. Plemenite vrline ne može imati onaj koji nema uzvišene cijljeve. Onaj koji nema vjere nema ni stida."

“Oholost uništava vjeru - zbog nje je Iblis proklet. Pohlepa je neprijatelj čovjekove duše - zbog nje je Adem izbačen iz dženneta. Zavist navodi na zlo - zbog nje je Kabil ubio Habila."
“Preporučujem vam da razmišljate jer od razmišljanja živi srce pametnog".

Suno Kovačević

(нап. уредника - Цитирано по:)

Biharul Envar, dio 78 S 111
La Rochefoucalud
Lacordare
Francesco Guicciardini
Blataser Gracian y Maralos
Louis-Gpbriele
Arapska poslovica
Hasu(http://hasu.blog.hr)
Narodna poslovica
Čarls Kolton
Arapska poslovica
Tadžička poslovica
Jovan s.s.
Budha
Ezop
Ezop
Arthur Shopenhauer
Ivo Andrić
Arapska poslovica
Jovan Dučić
Schopenhauer
La Rochepoucaulid
Kural
Fridrich Hebbel
Albanka narodna poslovica
Cesar Dihoudetot
Goethe
La Rochefoucaaulid
Pietro Arretino
Petrarca
(KAŠFUL GUMMA, (BEJRUT) DIO 2, S. 1971)
(BIHARUL ENVAR, DIO 78, S. 115)
(BIHARUL ENVAR, DIO 78, S. 115)

184
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
© -Copyright by Magazine "Rhinocervs"! © -Сва права задржава Часопис "Носорог"! ® -All Rights Reserved!
™ - Since 2001, Banja Luka
™ - Основан 2001, Бања Лука
ШТАМПАНИ НОСОРОГ
GOLDEN LYNX of SERBSKA