НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
NOSOROG - Međunarodni časopis za satiru, humor i karikaturu
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
Страна - 9 - Page
184
Искуство нема никакве етичке вриједности. То је само име којим су људи назвали своје грешке.
Оскар Вајлд
Колико је на Козари листа! Ћути, сине, и брсти!
Митар ТУЦОВИЋ

Немам инспирацију. Све је отишло у канализацију.
Жарко ЋЕРАНИЋ

Љубав су измислили мушкарци који су лоши у сексу.
Владимир ЋИРИЋ

Не бисмо ми имали проблема са наталитетом, само кад би се сперматозоиди договорили око заједничког кандидата.
Драган М. ЋИРКОВИЋ

Живот је пауза сећања и маште.
Михајло ЋИРКОВИЋ

Југословенски кондоми нису ни за к….
Марко ЋИРОВИЋ

Ком опанци – Том и Џери.
Славица Цаца ЋОРИЋ

Моли се домар да поправи утикач. Купили смо разредном старешини нову столицу, али немамо где да је укључимо.
Велимир ЋОСИЋ

Од свих проблема само су шаховски пожељни.
Душан ЋОСИЋ

Вас на Косову нико несме да бије! А неће вас ни бити.
Милан ЋОСИЋ

Свачије ће дијело изаћи на видјело. Недјела су очигледна.
Влајко ЋУЛАФИЋ

• Није лако бити ђак. Али је још теже бити наставник са оволиком платицом.
• Бака даје и мом тати паре за џепарац. Јер мој тата је просветни радник.
• Учим децу ока бистра, тражим плату од министра.
• Некада је лакше испавити криву Дрину,него оцене у школи.

• Нисам могла да напредујем у школи. Није то татино предузеће.
Митар Митровић
- Хрватски навијачи су увијек лијепо скоцкани.
- Још од 41., изнад сваког Партизана, налази се Црвена звезда.
- Фердинанд је био легитимна мета, Софија је колатерална штета.
- Аустрија има најнижу стопу незапослености и понајбољи стандард у Европи. Е, мој Гаврило, што ниси пуцао у ваздух!
- Октобарска револуција одиграла се у новембру.
Динко Османчевић

William Shakespeare - by Walter Toscano, Peru >>>>>>>

*****

НЕ ПУЦАЈТЕ

Не пуцајте ја сам крив
Сахранићу сам се жив
Копам овде, копам тамо
Боже ал је претрпано

Не пуцајте тражим место
Не умирем тако често
Нисам знао српску крв
Да толико љуби црв

Не пуцајте могу сам
Помогли би многи знам
Комшије ми нуде врбе
Кажу идеалне су за Србе
Неки колац, србосјек
Имају за Србе лијек

Неодлучан мало поста
Па реших да скочим с моста
Нек опрости мени Бог
Скачем с моста Бранковог

Милан Маринковић Липолишки

• Стопа лажи стагнира, али стопа неистине бележи рекордни раст.
• Редовно гледам ТВ дневник. Волим да чујем како живим све боље и боље.
• Држава не може тек тако да раскрсти са криминалом. Преплићу им се интереси.
• Београд на води, брзе пруге, канал до Солуна. Фали само чардак ни на небу ни на земљи.
• Проблеми су испред нас. Тако су нам увек на дохват руке.
Љубомир ИЛИЋ
• Пушку под главу, разум у фишеклију!
• Једино бијела куга једе још нерођену дјецу!
• Неки су се прерачунали мислећи да ће до суверенитета моћи доћи без санитета!
• За разлику од фудбалера само понека дама добро уновчи ноге.
• Пријети нам силиконска куга. Нејач ће дуго сањати мајчино млијеко.
Радован Пиљак
ШКОЛСКИ АФОРИЗМИ
• Приближава се крај школске године. Оде ми џепарац, са родитељима сам склопио уговор – на одређено време!
• На дипломском испиту нећу имати проблема. Ако профа буде – одговарао. За мито.
• Од компјутера бољи је контејнер. Садржај овог другог користе све више – и писмени и неписмени.
• Поставили смо путоказе по ходницима, за случај опасности. Сад ђаци много брже – беже из школе.

• Кад погреши лекар, оде глава. Наставник кад омане – збогом памети!
• Као професор књижевности све мање се бавим хумором. Ђаци ме често – сатиру.
• Зашто су невидљиви министри у Страдији? Имају врло високу тапацирану, заштићену каријеристичку фотељу.
• И вук сит и ђаци на броју. Једино нигде штрајк-профана.
• Деда је крив за белу кугу. Ухватио се за репу уместо за бабу. Отпозади.
• Бити успешна на естради не значи да је држала бар осмошколску оловку у руци. Селфи је дрхтава рука успеха.

• Ђаци су данас све чешће субјекат иживљавања над профанима. Објектом њихових радњи.
• Кад писац живи само од књиге, своје последње слово времена пише све брже и крупније.
Ђура Шефер Сремац

<<<<<<< Olga Lunina

*****

МИЛО МОЈЕ

Жено моја мило моје
Што су плачне очи твоје
Очи твоје тужне боје
Жено моја мило моје

Недај сузи жено моја
Недај сузи мило моје
Недај сузи да помути
Самилосне очи твоје
Жено моја мило моје

Није болест моја рана
Мене боли живот цео
Опекла ме светлост дана
Побећи сам пожелео

Сачувај то срце своје
Нека воли за обоје
Све радости нек су твоје
Жено моја мило моје

Милан Маринковић Липолишки

- Кукавице су вечито изван опасности. Слабост је сигурна кућа!
- Повукао сам се у дубину мисли и тамо заспао!
- Лудост води кроз пределе срца, а мудрост – преко стомака!
- Афоризам је прејака мисао, која умире кад се претвори у реч!
- Бити као други. Каква несрећа!
- Буди овако никакав као ја, и све жеље ће ти се остварити!
- Доле страна чизма. Живела црна чарапа!
- Афоризам је литерарна мини кристијанија!
Радмило МИЋКОВИЋ
• ДемаБог!
• Стави си маска! Заличи на човек!
• Не ги исполни очекувањата. Немаше толку празни џебови.
• Мислам, значи не сум сигурна.
• Афоризмот е зборечка вештина.
• Слободата е скапа. Морав да земам кредит.
• Ne mo`ес da ja sokrijat siroma{tijata pod tepih. Nemaa tepih.
• Граѓаните пред се! Па нема сигурно ние да го пробиваме патот!
• Поединецот никогаш нема публика, но ако е многу упорен може да добие конзилиум од доктори.
• Давам пример. Што ќе ми е?
• Зборот е моето оружје: ПАЛИ!
• Никој не ти дава пари за бадијала. Оваа лекција се учи во првата менувачница.
• Животот се уште пишува романи, само што ние се помалку читаме.
• СТАВ АВ АВ АВ ав ав ав...
• Некои луѓе не можеш да ги извадиш од памет. Немаат.
• Да беше Сократ Македонец, ќе кажеше : Знам дека се знам!
• Што сум по националност? Југоносталгичар.
• Официјален јазик во Македонија е злобниот јазик.
• Македонецот стои зад својот збор, особено кога лежи.
Љупка Цветанова
• БиХ у односу на међународну заједницу има добро пролазно вријеме. Никад не стигнемо на циљ.
• У име предаје скидајући бијеле гаће спремна је примити метак.
• Вишестраначје многима је подарило сва богаства странке.
• Низак стандард подарио ми висок притисак.
• Кад мало ради сходно способностима, а пуно узима сходно потребама,- то је комунизам наших политичара.
• Цинизам је повод охолости другог.
• Успјех је важан у очима других. Несрећа је што и други није сретан.
Суно Ковачевић

<<<<<<< Willem Rasing, Holland

*****

НЕ ПИШЕМ

Не пишем ништа
Не пишем већ дуго
Чекам да се горчина скупи
Бојим се само да ми чекање
Оштрицу пера не отупи

Милан Маринковић Липолишки

• Гледао сам многе Чкаљине комедије, али оне скупштинске су ипак непревазиђене.
• Пази да ти црна мачка не пређе пут, јер по новом закону мораћеш да платиш казну.
• Лекари су излечили још једног пацијента од рака, сахрана у петак.
• Прогледали би ми држави кроз прсте, али их више немамо. Радници.
• Позвао сам га телефоном, хтео сам да ВИДИМ шта ради.
• Нисмо добили топли оброк, још га подгревају.
• Не окрећи се сине, имаш ишијас.
• Више не морам да плаћам струју, исекли су ми је.
Игор Браца Дамњановић ДИБ
• Не подвијамо реп када кажу да смо овце!
• Наше судове неће опрати ни Дунав, ни Сава.
• Тишина нема облик. Треба ли то да вам цртам?
• Не журите да напишете лош афоризам. За лоше ствари никад није касно.
• Ко би рекао да је диктатор?
• Вара ме! Док водимо љубав не знам како се зовем.
• Страх и похлепа проузрокују лудило.
• Зликовац је скитница. Не држи га место злочина.
Горан Радосављевић
КРОЗ ДУРБИН
На комшије гледам с пуно поштовања и љубави. Они су увек ту: кад за-треба шоља млека или кашичица кафе, ту су да у одсуству припазе стан, залију цвеће, нахране кућног љубимца, и уопште, увек су ту кад затреба. Зато са пуно поштовања и љубави гледам на комшилук. Нарочито ноћу.
Весна Денчић
НОВИ ЗАКОН
Полиција је добила нови закон, нова овлаштења.
Могли су грађанину наредити да легне на земљу, асвалт, на траву, пјешачку стазу, в шуми, на ливади, - било где.
Било је то ново овлаштење за њих.
Требали су увјежбавати.
Одлучено је да вјежбају са дјевојкама од седамнаест до двадесет година, мада се и ниже и више годиште уважавало, тако је рекао министар.
Речено – учињено, в граду, на селу, в шуми, на њиви, дању или ноћу, полицајци су вежбали.
Дјевојке, дјевојчице, удате жене, све, баш све, су морале лећи – кад би им било наређено.
А кад су већ легле, – и полицајци су људи од крви и меса, са све хормонима -, онда се посао претварао в задовољство.
Бар полицијско.
А закону се нема шта приговорити: нико му се не сме супротстављати, а нема се ни коме жалити.
То су полицијска овлаштења!
Горан Стевин
Bogdan Petry, Romania
ШЕШЕЉ, II ДЕО
Кумство је код Срба светиња. Саму институцију кумства карактерише пријатељство, поверење, поштење, част и светост. Обично настаје из другарског односа или се преноси од старине; с колена на колено. Кумови заједно другују, славе, лумпују, венчавају се и крсте, ако треба и ратују скупа, радују се и туку, тугују и плачу. Кум је увек најдражи гост. На свадби седи у прочељу. Први у свему. Њега носе на раменима и испраћају музиком. Даје име детету и ако затреба, у невољи стараће се о кумчету. По правилу кумови се посећују ретко. Да би се више поштовали. Најгора ствар је да кум прокуне кума. Кумова клетва је тешка!
Да, да, што се каже: Бог на небу, кум на земљи. Мада је временом форма нешто измењена, па би могло и овако: Бог на небу, кум под земљом! Много је познатих кумстава код Срба. И шире. Карађорђе и Милош. Још чвршће кумство је оно између Вујице Вулићевића и Карађорђа. Завршило се одсецањем вождове главе. Узалуд беше потоње кајање и црква Покајница. После неких работа, убиство је једно од таквих, нема кајања!
Ни Лека Ранковић се није осрећио кумством с Јосипом Брозом и Јованком Будисављевић. У сваком случају мање од Зорана Ђинђића и Милана Бека, односно Драгољуба Крмиво Марковића. Чувени реформатор је у кумовима нашао финансијере, кад је највише требало, а верујем да ни кумови нису остали празних рукава. Макар онда кад је кум постао сила у Србији! Борис Тадић има кума Шутановца, али и Драгослава Божовића. А бивши каратиста Божовић има сина Балшу. Но, кумче Балша није било верно куму Борису. У „демократском разлазу“ прво се приклонило Драгану Ђиласу, потом Пајтићу! Где ће му душа?
Шта тек рећи о кумству Војислава Шешеља и Вука Драшковића? Како су се ови кумови частили на ступцима булеварске штампе и у јавним тв емисијама, боље је не цитирати. Могло би многе младе да одврати од кумства. Војвода Шешељ, иначе, нема среће с кумством и кумовима. Поред Вука, окумио се и с Вучићем. Пре тога и с Томом Николићем. Да је среће Шешељеви кумови били би му од велике помоћи. Шта ћеш више од тога да су ти кумови председник и премијер Србије? Најутицајнији људи у Србији! Изузимам амбасадора Кирбија. Кад оно, ћорак. Војвода се разишао и с овим кумовима. Ништа лепо да прозбори о њима. Да их подржи на европском путу. Да похвали српске тежње ка евро-атлантским интеграцијама. Макар да позове присталице да подрже реформе у друштву. Јок, брате. Ништа од тога. Војвода, какав је задрт, оспорава напредак Србије. Не признаје реформе иако нам се васцели свет диви на успесима. Неће војвода ни Европску унију, пљује на Запад, пали заставу пријатељске и драге нам Хрватске државе. Чак и кумове вређа на личној основи!
Сада, треба разумети и војводу Шешеља. Дуго је био одсутан. Не баш својом кривицом. Изолован и далеко од Србије. Не може човек објективно ни да процени ситуацију. Шешељ живи у неком свом свету. Од пре четврт века. А, као што знамо, много тога се променило. Друго је данас. Данас смо на правом путу. Признати, уважени, напредни... Реформишемо се сваког дана у сваком погледу. Још да није оне шачице незадовољника и кочничара у виду пензионера, просветара, здравствених радника, студената, сељака и сличних, што постављају клипове у точкове развоја овог друштва, где би нам крај био?
Но, вратимо се ми војводи Шешељу. Шешеља је славни и непристрасни Хашки трибунал пустио на лечење. После свега дванаест година сужањства. Без осуде. Шешељ се није излечио, а Хаг сада тражи да се Шешељ врати у казамат. Шешељ, наравно, не помишља добровољно да оде у смрт. Пошто, по тврђењу лекара, његово хапшење неминовно доводи до смрти. До убиства, ако ћемо право. И, шта бива. Ако суд наложи изручење, Србија мора да се повинује захтеву. Прихватили смо да сарађујемо с Хагом, и да се не понављамо, после неких догађаја нема кајања. Друго, ако одбијемо захтев Хашког суда, нема ништа од отварања поглавља о приступању или преговарању с Европском унијом. Опет, ако српска власт испоручи Шешеља, испоручили су га кумови. Грех за сва времена. Шешељ би проклео кумове. Кумове би пратило проклетство. Као што је пратило Обреновиће. И ко ће знати да ли би проклетство пратило само породице Вучића и Николића? Да неће цео српски народ да плати издају кума? Избор између змије и магарца. То је оно да ли је боље да те уједе змија у око или да те силује магарац. Ако змија уједе, исцуриће око. Али, ако магарац силује, испашће оба ока! Значи, не треба се играти. Апелујем да ни по коју цену не враћамо Шешеља у Хаг. Чак ни по цену отварања поглавља. Ако је хашким тужиоцима до Шешеља, нека га сами хватају. Србија има преча посла!
Миодраг Тасић
БИЉЕШКА О ПИСЦУ
Нудим вам парче биографије, мада знам да бисте више вољели парче торте. Изашао сам у приватној кућној радиности оца Нике и мајке Стеваније.Опремљен у добром кожном повезу који ме и сада служи уз извјесна хирушка крпљења. Родио се на врелу Сане коју сам мутио док је она мене бистрила. Признао сам јој побједу. Мајка се радовала да је родила доброг косца, доброг земљорадника, чобанина, али од свега ништа. Имадоше родитељи доста дјеце (седморо живих и скоро толико помрлих) па сам ја дошао као неки гратис. А ко се на гратису обогатио?!
Када се мајка порађала, јуница се телила и отац је цијелу ноћ спасавао јуницу и теле. Јер, жене су се и тада добивале џабе, а дјеца правила и за опкладу.
Ипак, кад ме је отац сутрадан видио, рекао је:
- Не бих га дао ни за најбоље теле!
Биће да су ме први пут задојили крављим млијеком. И дан-данас кад видим женско с великим сисама на улици ја трчим мислећи да је крава.
Пубертет нисам имао, јер смо били саиромашни.
Први пут сам се насмијао: Кад ме је комшиница дојила и ја је угризао за брадавицу. Рекла је: Јеби га мали ти мене угризе, бићеш велики курвар.
Први пут сам се укакио: Изабран је нови владар државе и обећао повећање дјечијег доплатка.
Први пут се упишкио: Било је предизборно вријеме и свашта су лагали. Кад су лагања завршена, ја видим да сам се упишкио од смијеха.
Први пут проговорио: Дјед ме је хранио папицом и једну кашичицу мени, двије себи. Рекао сам: Јеби га дједе, ти полока сву кашу.
Први пут опсовао: Био сам на обали и какио у ријеку. Омакнем се и једва ме спасио један поп.Одмах пита да ли сам споменуо Бога. Рекао сам да јесам: Слободане Бог те јебо ово ти је последње срање.
Први пут проходао: Видио сам гдје комшија води младу комшиницу иза грма и ја сам пузао да видим шта ће са њом, да ли ће је покрасти.
Рођен сам на извору ријеке Сане не бих ли био бистар као она. Друго, ако ме памет кроз живот не буде водила, нека ма бар ријека носи.
Завршио сам све школе, али не што сам био паметан него су се професори светили једни другима и пуштали ме да други муку муче са мном.
Ваш Слободан Јанковић
НАХЕРЕНО ДРВО
Било једном једно Нахерено дрво.
Стајало је само на сред пољане, на вр’ зеленог брега. Крошња му беше чуднога облика, за крај у којем је боравило. Све гране су ишле на горе и у страну, чак и оне најниже. Зелена, мала крошња је пружала одмор многим птицама. Зими су танане гране са поносом носиле снег, а на пролеће најмирисније цветове.
У непосредној близини, у подножју брда, боравила је једна Шума.
Дрвеће је било старо и високо, поносито. Није волело придошлице, мала расцветана стабла, нити цвеће скривено у најтамнијим деловима Шуме. То су биле биљке недостојне пажње, најниже на лествици. Јер, дрвеће је било богато и високо, и дружило се само са птицама и сунцем. Птице су им певале о удаљеним крајевима, а сунце их је љубило сваки дан.
Шума није волела ветар, јер је био хладан, одбојан, несталан; није се могао ухватити ни за главу ни за реп.
Свако је морао имати корен, стабло и крошњу. Али, не било какав корен. Нити било какву крошњу. Тако је дрвеће у Шуми сматрало да су веверице права напаст, да су јелени дрски и безобразни јер им уништавају стабла, поготово зими, када друге хране нема. Сове су им реметиле сан, док су ноћу јуриле пољске мишеве – врло непријатна мала створења. Али, нико није био толико досадан као мрави – кора је толико сврбела док су се кретали уз и низ стабло, да је дрвеће долазило у искушење да отресе сво лишће са себе…
Нахерено дрво је, међутим, највише сметало Шуми. Прво, боравило је на узбрдици, као да је тиме желело да буде ближе птицама и сунцу. Друго, ветар га је чешће посећивао, треће, сељани су се пре у његовој сенци одмарали, него у окриљу Шуме. Све би то некако, можда, и прошло, али та нахереност… Тако је изазивала, да би сваком дрвету сокови брже прострујали кором само када би на то помислило.
Са своје стране Нахерено дрво је било несретно. Било је само одмалена. Зими га јелени нису штедели, а лети сунце. Шибали су га и киша и ветар. Никакав цветак није растао у близини, никаквог потока, зеца, миша макар. Све што се дешавало, дешавало се доле, у Шуми. О, како је Нахерено дрво било само!
Једина радост биле су му птице. И сељани. Знали су људи кадикад да поседе испод његове крошње у пријатној ладовини, попричају, нашале се. То су били најсретнији тренутци.
Године су пролазиле. Нахерено дрво је расло. Било је и даље само и тужно, презрено од стране Шуме, али је и даље цветало, и даље је пружало хладовину сељанима и одмор птицама.
Двоје заљубљених су једног дана пролазили онуда.
- Погледај, како је прелепо дрво! – ускликну девојка. Листови Нахереног дрвета затреперише.
- Заиста је необично – прихвати младић – Чуди ме како је порасло толико.
Седоше у хладовину. Девојка наслони главу на младићево раме и удахну дубоко.
- Како лепо мирише – рече.
Иза облака изронило је сунце и по први пут помиловало Нахерено дрво. Оно је пропупело од радости.
Доле, у подножју брда, Шума је зеленела од зависти.
Сигнал, бр. 25-26-27, стр. 27, Београд, август 2003.
http://bunker.orgfree.com/?page_id=5 , Београд, јун 2006.
Радио „Накси”, емисија „Планета љубави”, Београд, 2006.
http://www.art-anima.com/tamaralujak/index.html , Београд, децембар 2006.
Тамара Лујак
184
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
© -Copyright by Magazine "Rhinocervs"! © -Сва права задржава Часопис "Носорог"! ® -All Rights Reserved!
™ - Since 2001, Banja Luka
™ - Основан 2001, Бања Лука
ШТАМПАНИ НОСОРОГ
GOLDEN LYNX of SERBSKA