НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
NOSOROG - Međunarodni časopis za satiru, humor i karikaturu
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
Страна - 2 - Page
185
Vladimir Kush
• Играле се делије на сред земље Србије. Ситно коло до кола – за шире није било места.
• Све је покрадено јер је чувар вредно радио свој посао. Од посла није могао ока да отвори.
• Сви у мојој фамилији имају повећан број леукоцита. То нам је у крви.
• Она је хтела да се љубимо, а ја да јој милујем стопала. Нашли смо се на средини.
• Улазнице за хиподром су сваки дан све скупље. То је пример галопирајуће инфлације.
• Да би лежао на старлети, мораш да лежиш на парама.
• Када се старлета испрси, и мушкарац мора да се испрси.
• Већина младих је радно способна. Мада само ретки то могу и да провере.
Ђорђе Оташевић
• Полицијска бруталност је на сцени! Не спуштајте плаву завесу.
• Џаба сејете памет. Издали смо земљу у аренду.
• Док се гласало у ћоравим кутијама, ниједан гласач се није осећао као слепац.
• С обзиром да све више Срба бојкотује излазак на изборе, власт је приморана да ангажује покојнике као штрајкбрехере.
• Имамо ми Срби освајачког духа али немамо атомску бомбу да то и докажемо.
• Апелу државе да купујемо домаће, одазвали су се једино странци.
Деана Саиловић
• Више не крадем богу дане. Почео сам озбиљно да џабалебарим.
• Радио сам на лизинг. Уместо плате добио сам шутинг.
• Приватизација је завршена. Ђаво је узео своје, а враг је однео шалу.
• Био сам код лекара. Најпре ми је прегледао џепове и новчаник.
• Сигурно излазимо из кризе. Пропаст је на видику.
• Поштујемо радну дисциплину. Не радимо ништа.
• Држе нас на оку. Час психијатри, час воајери.
Љубомир Илић
• Као да смо на радној акцији. Гладни стално премашују норму.
• Маса је говорнику показала непристојни гест. Окренула се према контејнеру.
• Народне кухиње су нам већ прерасле у ланце ресторана.
• Ако вас власт узме на зуб, морате понудити и нешто за десерт.
• Бадава пијаници причате о штетности пушења.
• Не подижите херојима споменике него децу.
• Бадава у народу ври. Празни су казани.
• Контејнери су центри наше моћи.
• Са платама можемо да се сликамо. Има за толико.
Драган Матејић
• Мислимо да живимо боље. Било би нам боље да не мислимо.
• Не би политичари излазили из фрижидера да је пун.
• Знаш, знање је моћ. А кад знаш знање, а не можеш – е, то ти је немоћ.
• Ћале је ракијом лечио све. Односно, само себе.
• Власт нам даје моћ! Шта ћете више?

• Лакше је живети од рода него од рада.
• Поделили смо се на партизане и четнике. Ратне игре могу да почну.
• Да имамо земљу, можда бисмо гајили илузије да ће нам бити боље.
• Иза успешне Индијанке стоји Бик Који Седи.
Горан Радосављевић
• Циљ реформи је да се пониште слова Р и Е тако да нестане Република, а остане само публика.
• Једино Бошњаци у скупштини позивају на јединство. Остали наду и даље полажу у братство.
• Зашто лијева коалиција често губи изборе? Изумире гласачка база.
• Сукоб интереса је кад са великом платом мораш по сили закона прећи на малу пензију.

• Не зна се гдје је лажна нада присутнија - код пензионера или код радника на чекању.
• И кад докажеш да није истина што пише жута штампа ти остајеш у жутом.
• Жута штампа је многе личности завила у црно.
Миле Басало
• Будућност Србије зависи од великих сила и Велике Албаније.
• Српски љубитељи албанске државности најбоље знају како се може упропастити држава.
• Лидери опозиције у оставци остаће на дужности до избора нове опозиције.
• Постоје мангупи у нашим редовима, али то су мангупи другог реда.
• Нема негативне селекције. То само лоши ђаци намећу своју изборну вољу.
• Некад смо побеђивали у скоку увис. Сад нам боље иде скакање надоле.
• На дан исплате пензија многи пензионери се осећају као жртве вршњачког насиља.
• Некад се око пропасти фирме мучио неспособни инокосни орган. Данас то ефикасно и квалитетно обави инокосни тајкун.
• Коме треба „брза храна“?! Ми волемо лагано да једемо.
Анђелко Ердељанин
• Иако цивилизован свијет одавно не користи дрво за градњу, у Сарајеву су од неких породичних стабала изградили праве империје.
• Политичари крију да долазе из паралелног свијета, али их откривају надокнаде за одвојен живот.
• Предизборни митинг у Босни еволуирао је у машину за испирање мозгова, са претпрањем ногу.
• Грађани БиХ коначно морају знати да су наши истински преговарачи са Бриселом: Цар Лазар, Кулин бан и Краљ Томислав!
- Ала смо ми наивни! Увијек нас навуку на патриотизам! - констатују српски и бошњачки кондом.
• Данас је јасно да нас у непостојање Бога убјеђују још увијек једни теисти политичари.
• Није босански мандатар римски Калигула, па да свога коња постави за сенатора! Он је босански патриота од дигнитета и за сенаторе ће бирати само аутохтону сарајевску стоку !
Бојан Богдановић

Rafael Rodriguez Siri, Argentina >>>>>

***

КАД СИ ГЛАВНИ

У кући сам сад ја главни,
тетоше ме тата, мама,
сви ме грле, сви ме љубе
с осмијехом на уснама.

Дјед и бака другу младост
сад уз мене опет живе,
кикоћу се, поскакују,
одбацују боје сиве.

Дјевојчице све одреда
из улице и разреда
дарују ме ведрим лицем,
свака само мене гледа.

Чоколаде и бомбона,
разних торти и колача
пуна кућа и сви вичу
да их једем, да ојачам.

Баш је дивно бити главни,
све ти таман, све по мјери,
ал' рођендан кратко траје –
од сванућа до вечери.

Ранко Павловић

• Невино оптужени су признали да не знају о чему се ради. Одмах смо их упутили на издржавање казне.
• Необјективни медији су коначно у нашим рукама.
• Није за причу! То је друга страна наше историје!
• Никада нећемо заборавити невине жртве.
• Користићемо их у пропагандне сврхе!

• Обезбедили смо сведоке који ништа нису видели!
• Операцију смо извршили иако пацијенту није била потребна. Нисмо имали да му вратимо кусур!
Милан Р.Симић
Атентат је најкраћа политичка порука.
Радмило МИЋКОВИЋ

Вођу су дигли у небеса. Био је то атентат.
Драган МИРОВИЋ

Ако атентатор промаши Њега, погодиће све нас.
Милан БЕШТИЋ

• Боље пролазе они који лижу туђе задњице. Остали лижу тањире.
• Раније је бравар био председник државе. Данас бравари не могу бити ни запослени.
• Кад смо газили по њивама имали смо хлеба и за бацање. Сада када газимо по асфалту и оно бачено једемо!
• Када нам се друг Тито обраћао, хлеба смо љубили. Сада када нема Тита, обраћају нам се они од којих нам се хлеб огадио.
• Државни систем је поремећен. Зато су поремећени постали државе у систему.
• Исус је живео само од хлеба и воде. То је најбољи доказ да је Исус наш човек.
• И мртви и живи могу доћи до слободе. Треба само да изађу из гроба.
Васил ТОЛЕВСКИ
• Од како су распарчали Југославију, већина грађана се може похвалити да је љетовала у иностранству.
• Када те оговарају, ако им не можеш затворити уста, затвори им око.
• Навикла сам да у кафу додам млијеко. Ионако ми је живот довољно црн.
• Кад говно исплива на површину, ријека га однесе. Само код нас, кад исплива, одмах оде у врх политике.
• Ми смо нимфоманска нација. *ебу нас од деведесетих, а ми никако да кажемо: "Доста!"
Биљана Китић Чакар

William Banzai Colonel Flickr, USA >>>>>

***

ЗБОГОМ
Збогом је
Тешко рећи
Ал' је теже
Кад кажеш ћутећи

ЗБОГ ПАРА – ЗАУДАРА
Кратка власт –
Све се врти око пара
Предуга власт –
Све почне да заудара

ЗБОР У ШАТОР
Предизборни чопори
Дангубе и чешатори
Колико лидер лажно збори
Наслушаше се шатори

ЗБУЊЕН И КАЖЊЕН
Сизифе цијењени
Ти си онај окамењени
Ја сам овај збуњени
А оба смо кажњени

Живко Вујић

Цртице из Живота
НЕМА КРУХА БЕЗ ПОЛИТИКЕ
Пред локалне изборе по опћинама и градовима навалили благоглагољиви и причљиви на мјеста начелника, градоначелника и жупана. Пет, седам, девет и више кандидата за једно мјесто. Бирачи, илити (не)радни народ су пред тешким одлукама. Од њих толико, треба изабрат само једног, а сви би засјели у фотеље, на мјеста с незамисливо великим примањима!? Док творнице стоје, а плугови захрђали, преживјели трудбеници с малим примањима моле се Богу за наставак живота. Други се бахате, не знају што ће од обијести, а на изборима ће бит међу првима, јер знају да нема круха без политике!
Фрањо Мартиновић ФРАМ
АМБАСАДОРИ
Под окриљем акционара налази се и велики број нечасних и нечастивих. И буљук лопова. Од “стручњака” за привредни криминал до обичних јајара. Има ту бивших директора државних предузећа. Преконоћних богаташа. Неуспелих оснивача партијских странака. Сурових бизнисмена. Власника приватних радионица. Професионалних неплатиша пореза. Силеџија. Превараната разних врста. Сви они лепо живе у заветрини своје партије чији суд једино признају. Нико их не хапси и не суди, мада иза себе имају хиљаде кривичних дела. Полиција, тужилаштво и судови само немо гледају. Ако неки од тих проблематичних откаже послушност вођи, само у том случају може бити процесуиран и осуђен. Никако другачије.
Акционари често имају проблеме због својих миљеника, професионалних кршитеља закона. Већина је забрљала и у иностранству. Где се не плаше владајућих акционара. Често преко Интерпола распишу међународне потренице за лоповима, преварантима и пљачкашима. Тад настане фрка, па главни мора да решава проблем по хитном поступку.
Шефови акционара се, по обичају, окупе у некој кафани, где уз пиће и мезе доносе одлуке. Кад се добро напију. Тако је и овог пута. Надлежни акционар, задужен за полицију, извештава скуп:
- За Драганом Полетним, мојим саветником, једна не баш пријатељска земља, маму им покварену, само због крађе аутомобила, замислите, расписала потерницу!
- Куд за Драганом?! - пушта сузу акционар из привредног сектора. - То је, бре, људина. Милионе је обезбедио нашој странци. Како да помогнемо другару?
- Не брини - ускаче са предлогм шеф шефова - иде у амбасадоре! Имаће дипломатски имунитет и могу да му пљуну под прозор.
- Газда, прави си, свака част! - захваљује привредни.
- Марко Марковић, наша изборна дика и понос, у великој је невољи због потернице за, можеш мислити, неплаћени порез у иностранству - незадовољан је полицијски.
- Због такве глупости да јуре човека?! - чуди се и крсти акционар задужен за културу.
- И њега ћемо у дипломатију! - смирује их врховни.
- Шефе, шаљи га у топлије крајеве, има проблема за реумом - моли културни.
- Решено.
- За Тиосавом Мрким чак три државе, себичне проклетнице, расписале потерницу. Траже га због дроге.
- Банда! - љути се замеников помоћник. - То је душа од човека. Сто посто наш. Колико смо белог…овај…гласова добили захваљујући његовим одредима са бејзбол палицама!
- Именујемо га за амбасадора! - наређује главни.
- Мића Прзница, шверцер дувана…
- У дипломатију!
- Пера Квржа, лопов великог калибра…
- За амбасадора!
- Јовица Петарда, власник месара и коцкарница, најбољи партијски разбијач, оптужен за пљачку злата у више земаља…
- Амбасадор!
- Немамо више слободних амбасадорских места! - упозорава ресорни министар.
- Отварај нова! - заповеда вођа.
- Где? - гласно се пита шеф дипломатије.
- На Јужном полу, на Северном полу, на Месецу… Шта знам, снађи се, бога му! - виче председник.
Мића М. Тумарић
КО РАДИ, НЕ БОЈИ СЕ ГЛАДИ!
Управо овако као у наслову некада су васпитаване генерације светле социјалистичке омладине. Рад изнад свега. Радници, сељаци, поштена интелигенција, ударници, јунаци социјалистичког рада, чувени Алија Сиротановић, на таквим узорима почивала је најбоље уређена држава на свету. Макар се тако говорило, онда. Додуше, Алија Сиротановић је умро у беди и потпуно заборављен. Но то је само нормалан след када постоји раскорак између теорије и праксе. То јест, између онога што се говори и онога како је стварно. А код нас такво размимоилажење вечита је појава.
Није мало грађана ни данас, поготову оних нешто старијих, који се тог социјализма сећају с носталгијом. Као, било је много добро. Лепо се живело. Сви били запослени, плате редовне, градило се... А није било баш све тако идилично. И тада је било незапослених. Само што се ондашња власт досетила па отворила границе. И народ појурио из социјалистичког раја на мрски капиталистички Запад. После с тог Запада потекле девизе. И кренуло је да се живи нешто боље. Потом су немилице узимани кредити. И тако до данас.
Истина, лепо је било у односу на ондашњи Исток. Понесеш старе фармерице, вегету или жвакаће гуме у Бугарску, Румунију или Совјетски Савез, и тамо си цар. Гледали смо на школоване људе, васпитане, начитане, као нижа бића. Све док се из социјализма није прешло на транзицију, приватизацију, реформе, једном речју – демократију. Ишли смо напред. Не баш напредно друштво, али стигосмо и у двадест први век. Премда је стандард испод онога из 1989. Ипак, неко време у демократији још смо били испред поменутих Руса, Пољака, Румуна, Бугара... За једну „црвену“ могло се од „туриста“ из ових земаља купити мноштво ствари. Бугари су копали српске кукурузе за десет немачких марака. Румуни су за исту суму надничили код српских дунђера на влашким кућеринама. Финансираних и даље парама с трулог Запада!
И тако, напред у нове радне победе. Брже, јаче, боље. До данашњих дана. Многе су се власти промениле у Србији у протеклим деценијама. Много је воде протекло овдашњим рекама и потоцима за то време. Што се не би смениле и власти? Мада неке фигуре гледамо не годинама, већ деценијама. Осим политике, ништа друго не знају да раде. Међутим, то не игра никакву улогу. Само нека је добро, успешно, све боље и боље. Неки виде бољитак, други баш и не. Разумљиво. Не може се све опазити очима и ушима. Уосталом свако за себе мисли да је паметан а свој мозак није угледао. Није га могао видети. Тако исто и с напретком. Једноставно треба веровати да је добро, да је све боље, а тек како ће бити, не питај. Штампа пише да напредујемо. Телевизија саопштава такве вести. Сваки дан напредујемо. У сваком погледу. Све више! Отварају се железничке станице, фабрике, граде ауто-путеви... Постојећи се одржавају. Делимично. Као и постојећи путеви нижег ранга. Чак и они које су Римљани саградили. Толико држимо до традиције. И не само да су сачуване те античке магистрале, него су и путеви из каснијих периода добили патину антике. Изгледају приближно исто!
И све тако напред у светлу будућност стигосмо до четвртог места у Европи. По стандарду, наравно. Од нас у Европи нижи стандард имају само Македонија, Албанија и Босна и Херцеговина. Остале испред себе гледамо с висине. Као Црногорац атлетичар који је био далеко заостао за другим тркачима. Али коментатор то објашњава тако што је ђетић скупио све тркаче и поћерао их пред собом! Ако у Европи има мало горих од нас, у Африци их је много више. Чак једанаест афричких држава имају ниже плате од оних у Србији. Има и бољих. Није да није. Двадесет и једна афричка економија запосленима исплаћује веће плате него што их добијају српски грађани. Чад, Зимбабве, Судан, Џибути, Намибија, Боцвана... Дакле, има бољих, али има и ниже пласираних од нас. Ове чињенице могу само да радују. Познато је да наш народ радо одлази на „привремени“ рад у иностранство. Некада се махом одлазило у западноевропске државе, Америку, Канаду, Аустралију. Нешто касније наши гастарбајтери се нису либили ни од посла у Русији, Казахстану, Румунији, Пољској, Словачкој! Како се време изменило! Ево шансе за запослење и на афричком континенту. Зашто да наш народ не заради свој хлеб насушни у Намибији, Чаду или Судану? Верујем да би белац у црној Африци и те како био добро плаћен за свој рад. Само би морали да мењамо неке уврежене филозофске мисли. Некада смо говорили: радим као црнац! Време социјализма. Потом, радим као црнац и толико ме и плаћају! Данас можемо рећи: радим као црнац, али сам мање плаћен од црнца у Џибутију!
Миодраг Тасић
КАМИКАЗЕ
Во време Другог светског рата, во стању потпуне војне немоћи и очигледног потуног ратног пораза, Јапанци, по замисли њихових војних команданата, исход рата ставили су у акције самоубилачких појединаца, камиказа.
Није било немогуће, али се било тешко борити са њима.
То Америкацима, а они су битнији за ову причу.
Са камиказама су се срели и Руси, в Манџурији и на Курилским острвима, али су Руси борбени, вешти и храбри, и то се решили митраљезима, обичним, тенковским и противтенковским.
Американци, ма како били добри борци, имали су знатно више проблема, - и в односу на Русе који практично нису имали губитака -, губили су велики број људи и опреме, нарочито бродова, в нападима јапанских камиказа убица–самоубица.
То баш и није могло трајати предуго, јер нити су Американци хтели такве губитке да трпе, нити су они људи који се не би могли досетити решења.
Тако су отишли Хирошима и Нагасаки.
После, тога, никаквих камоказа није било.
Остао је цар, али се више нико, в име њега саможтрвовао, да би убијао Американце, Аустралце или неке треће.
Напротив, чак су њихови најбољи борци, - у мачевању, каратеу, џудоу и слично -, почели обучавати, па прво – Американце.
Толико им је остало достојанства, да се оно могло и купити.
Али, сад се појавио други вид азијских самопотчињених људи, убица-самоубица, а њихов цар се назива алах.
Њихови циљеви убијања су много шири, и они убијају све: Американце, Европљане, белце, црнце, хришћане, будисте, па и неке муслимане, а све во име тог алаха.
И тако, они су сад проблем, не знају како да их зауставе, јер не могу да их предвиде.
Не бих се око тога много размишљао.
Једноставно, применио бих амерички метод са првим камиказама.
На пример: Риад, Дубаи, Истамбул, Сарајево.
После не би било камиказа.
А чак кад би их и било – па има још градова!
Горан Кљајић
Јуни - June
185
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
© -Copyright by Magazine "Rhinocervs"! © -Сва права задржава Часопис "Носорог"! ® -All Rights Reserved!
™ - Since 2001, Banja Luka
™ - Основан 2001, Бања Лука
ШТАМПАНИ НОСОРОГ
GOLDEN LYNX of SERBSKA