НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
NOSOROG - Međunarodni časopis za satiru, humor i karikaturu
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
Страна - 5 - Page
185
Powered by: Mauri E. Monti, Italy
• Дејтонски мировни споразум главни је извор свих неспоразума у БиХ.
• На нафтна поља посијали смо грах. Тако ће мо повећати производњу... плина.
• Само је празна глава склона климању.
• Рођен сам у Габели али цијели живот живим у... габули.
• Са Тројанског коња обично се падне на ... магарца.

• Пијан сам од среће само онда кад немам довољно новца за ... алкохол.
• Нисам имао више куд па сам отишао у... крајност.
• Ствари су замршене само онда, кад нам помрсе рачуне.
Иво Мијо Андрић
• Обновили смо возни парк. Купили смо сину дубак!
• Да прилог цркви нису бачене паре, види се по њиховом возном парку!
• То што ја мислим да сам најлепши, најпаметнији и најбољи, не значи да сам Нарцис, већ да ја себе тако доживљавам!
• Срамота је у бољу будућност ићи таљигама. Због тога смо одлучили да идемо пешке!
• Продаја муда за бубреге, је најстарија позната трговина људским органима!
• Водите здрав живот. И овако се од нечег мора умрети!
• Рата не би било да они за дом спремни, нису хтели да мало спремају и по туђим кућама!
• Пред диктатором сви пузе, јер кад га виде одсеку им се ноге!
• Народ је стока. Зато је њом најбоље владао марвени трговац!
Зоран Т. ПОПОВИЋ
• Најмасовније напуштају своју земљу становници оних земаља које имају најстрожија ограничења за прелазак граница!
• За музику из празног стомака слух треба да имају они који су одговорни за њен настанак!
• Уколико нестане хране на земљи најбоље је да одемо да је потражимо у галаксији Млечни пут!
• Трн се иглом избија!
• Правио се да је писмен, све док није признао да никад није био у клупи за магарце!

• Није толики проблем у образовању када су неваспитани школарци, колико када су такви њихови наставници!
• Нико му није био раван, јер су сви пред њим били савијени!
• Данас више нису потребни упијачи за мастило, него за партијске директиве!
• Чим трактору прикачите приколицу, он више није ни за орање!

• Једно је сместити их, а сасвим друго сместити им!
• Био је толики буздован, да су њиме сви могли да се бране!
Иван Русјаков
Nedal Deep, Syria
Тек у сопственој глави рађа се цензор прави.
Бане ЈОВАНОВИЋ

Нисам аутоцензор истине, само је чувам за црне дане.
Драгослав МИШИЋ

Аутоцензура је кад мораш пазити што пишеш – да те не прегази ауто.
Роберт МАРИЋ

• Чудно је да Пинокио није из Србије. Власт нас деценијама вуче за нос.
• Он интензивно прати женску моду. Јури за сукњама.
• Чуо сам глас свести. Ал’ је промукао!
• Амерички председник ће сигурно посетити Србију. Убица се враћа на место злочина.
• Многе новине не објављују полуистине. Нису толико објективни.
• Амерички генерали не воле кувано. Више им се свиђа политика спржене земље.
• Помажемо америчку индустрију обуће. Цепају ципеле док нас газе.
• Ако наше оружје проговори, звучаће архаично.
• Уби нас промаја. Затварај та врата, Сезаме!
• Изнервирао се када му се кућа запалила. Да није упао у ватру, жив би се појео.
• Срећни смо што комшији крава никако да цркне. Срећа је лепа само док се чека.
Ђорђе Оташевић
- Прича се да смо небески народ, али сумњам да смо баш ми пали с Марса!
- Много стрпљења треба, да се човек саслуша до краја!
- Свако своју отаџбину тражи у својој држави, а налази је у земљи!
- Народи су малолетници, а револуције њихови крвави несташлуци!
- Слободно мишљење једног бунтовника, вредније је од ласкања милиона поданика!
- Неки наши Устави, сачињени су у полуписменој форми!

- Речи су слама, посута по трагу ћутања!
- Човек је призма, у којој се преламају закони ентропије!
- Цео свет признаје наше дипломе, јер су прибављене по највишим облигационим стандардима!
Радмило МИЋКОВИЋ

Luis Carlos Fernandez, Brazil >>>>>

***

ПЕЧЕЊЕ
Испеци па реци
и ти мудрост неку
ал* немој да лупаш
па да те - испеку!
*
РЕЦЕПТ
Лако би вам чорбу
запржила жена
да се преједете,
ал' рецепта – нема!
*
УЛОГЕ
Паметан је сваки
политичар, вала,
ал* понекад мора
бити и - будала!
*
ШЕСТИЦА
Једанаес њих би
да о раји брину,
а раја изабра
баш - златну средину!

НИКола ЧД Пешић

- Ко прди зло не мисли, ако прди само на г..ицу.
- Немојте фрусрације скупљати у себи, проспите то по некоме.
- И нерад је нека врста рада.
- Трач је мач, са двије оштрице!

- Након краха шпанских фудбалера на свјетском првнству, оставку ће понудити Дел Боске, а абдицирао је и краљ Хуан Карлос.
Динко Османчевић
АТЛАНТИДА
• За нас неће бити места ни у легенди. Тамо је већ Атлантида.
• У муњевитом развоју нашег друштва, од средњег слоја остао је само средњи прст.
• Први сам на списку, али сам испод црте. Прецртан сам.
• Јединство нам је увек потребније него икад.
• Већи је успех постигао у политичкој каријери него у школовању.
• Све странке имају сценарио за бољи живот, али тај филм нећемо да гледамо.
• Воде политику. Док јој не направе штаке.
• Рођен сам за политику, а други пут сам се родио кад сам постао политичар.
• Поштено је бити реалан, али објасни ти то учесницима изборних кампања!
• Власт не заслужује грађане који су је овакву изабрали.
Милен Миливојевић
- Нису нас прешли. Заобишли су нас.
- Када се дигну све четири увис сав терет падне на леђа.
- Тек када се усереш сватиш колико гаће вреде.
- Ко гледa према Истоку Запад му ради иза леђа.
- Да ли ће будући становници Београда на води живети на води ?
- Безобразни имају дебео образ.
- Ни у паклу није лоше, ако пре тога нисте живели у рају.

- Плиткоумни не залазе у дубину мисли.
- Највише раде они који не знају да раде.
- Ако се нужда редовно обавља срања су мања.
- Другом је лакше. Он зна да није први.
- Када су говна око вас ни код вас не мирише.
Горан ИВАНКОВИЋ
• Уписивање ситних поена на међународном, скупо нас кошта на унутрашњем плану
• Нама тече мед а обећања власти су кристализована
Тај политичар активно стари - на силази са власти
• У јавности имамо стално провоцирање мита - повећање плата и пензија
• Број партијских синекура је мали али је зато ред за њих - велики

• Популизам и некомпетенција преплавили су нашу грађанску брану
• Код нас је вређање и псовање у политици - одбрана и унапређење нашег културног наслеђа
Милорад Ћосић Ћоса

ЕВОЛУЦИЈА
(Трећи миленијум)

Не важе више старе истине,
господине Дарвине!
И мајмун није предак мој,
чуј, Чарли бој!

Човек је плод договора
власти и опозиције
(наука – ноћна мора!),
уз бомбастичне петиције
и Сорошове дотације!

Мајмуни предност дају
жућкастим паткицама,
човечуљке признају,
политика им мама!

Побркаћемо лончиће,
изродити морончиће,
дати и кућу и имање
за сексуално васпитање!

Запуши нос, Дарвине,
и поклони се газди,
из политичке кухиње
будућност светла базди!

Човек је (спрема се славље!)
отворено „поглавље“
(згази науку, пљуни је!)
мајмунске европске уније!

А. Ердељанин

МАЈМУНСКА ПЕСМА

Док ми се памет
по глави шетка
мислим на свога
мајмунског претка

Где му је памет
мајмунска била
кад пређе у табор
човекофила

Каква то беше
мајмунска стока
постаје човек
много пре рока

Копка ме дуго
болна истина
на шта је личила
та мајмунчина

Знам беше мајмун
којега сви цене
и личио је
на мајмуна мене

Анђелко Ердељанин

(Из књиге „Лаке песме“, 1979)

ПОЛУДИО ПЕРО
До јуче сам мислио да је Перо паметан човјек, али од јуче мислим да је он један обичан лажов или да је помјерио памећу.
Јуче смо Перо и ја пили кафу и започели причу. Ја сам причао како је мој газда обичан магарац који не исплаћује плату на вријеме, који стално виси изнад нас радника, галами и пријети.
Када сам ја завршио, Перо је испричао како то некада није било тако. Почео је онда некакву фантастичну причу која се наводно одвијала прије тридесетак година. Причао ми је, како је он на некаквом савјету радника бирао себи директора и да су на том савјету мијењали директора ако не би били задовољни са њим. Онда је причао да су на том савјету одлучивали да купе становe, па их на том истом савјету радника дијелили радницима. Па је онда још причао пуно невјероватних ствари о том савјету радника и како је то било најважније тијело састављено од инжењера, чистачица и бравара. У савјет радника су раднике бирали остали радници. Па опет, како су се радници на зборовима радника питали све и свашта.
Када је он почео причу, ја нисам могао повјеровати шта се десило са оним Пером, који је до јуче причао нормално и свака је његова била на мјесту, а сада прича такве невјероватне глупости. Гледао сам да нема тикове, да не забацује чудно главу, обраћао пажњу на то да се није зацрвенио и да нема температуру, питао га шта је јео, мислећи да није појео нешто отровно. Све се надам да се Перина прича може објаснити нечим и да човјек није помјерио памећу.
Ако нема никаквог објашњења, онда мислим да би тог човјека требао прегледати стручњак за главу, јер је до јуче био сасвим нормалан.
Милан Куриџа
НОЋНИ СКУП
„Кра, кра, кра!“
„Кра, кра, кра!“
Мркла је ноћ, али онолико, колико то може да буде на осветљеним улицама великог града, са богатим дрворедима, великих липа и другог дрвећа.
„Кра, кра, кра!“
По ноћи одјекује гласање врана.
„Шта хрчеш!“ дере се једна.
„Ко хрче?! Кра, кра!“ одговара друга, која се осетила прозваном.
„Па, то! Кра!“
„То ти реци оној испод тебе!“
„Мени? Кра!“ зачу се трећа.
„Да, ти! Ти хрчеш, не може се спавати! Кра, кра!“
„Доста те галаме!“ галами четврта. „Не може ми дете спавати!“
„Не може ни мени!“ чује се пета, са другог или трећег дрвета.
„Шта је ово?! Каква је ово дрека?! Кра, кра!“ укључује се и шеста.
„Кра!“
„Кра!“
„Кра!“
Седма, осма, девета, десета ...
Читаво јато, ту насељено, галами, крешти, дозива се међусобно ...
Ноћ, а они не стају.
Причају своје приче, износе своје планове.
„Кра, кра, кра!“
Одјекује улица.
„Кра, крааа!“
Горан Кљајић
ДАРВИН У СРБИЈИ!
Србију и српски народ у целини оптерећују бројне муке и проблеми. Преговори с Европском унијом, отварање поглавља, преговори с "државом Косовом" и врлим косовским државницима типа Тачи, Мустафа, ускоро неки Харадинај, Пецоли, потом Рама и Нишани, драги пријатељи из Албаније! Не треба заборавити ни добросуседске односе, читај братске с Монтенегром, то јест Милом Ђукановићем и компанијом, па с Хрватском, Македонијом, Федерацијом БиХ, што рече почивши председник Србије Тома Николић - Србија нема више непријатеља у окружењу. Рекао бих и шире. Треба само погледати како смо од непријатеља и србомрзаца Блера, Клинтонових, Герхарда Шредера добили велике и добро плаћене лобисте и савезнике. Па нас цео свет велича и диви нам се. Можда се и диве због чињенице како нас још има кад имамо власт какву имамо?
Но, вратимо се ми нечему другом. Тренутно Србију потреса иницијатива за укидање Дарвинове Теорије Еволуције из наставног школског програма. Иницијативу су покренули бројни стручни и угледни људи; академици, професори универзитета, научници и културни делатници. Међутим, још више је оних који су напречац и с гађењем одбацили и сваку помисао о провери једне давно прихваћене научне теорије. Као сад ће неко да негира развој човека од мајмуна! Како да не. И у праву су, свакако. Да занемаримо све друго везано за Теорију Еволуције, али да је човек настао од мајмуна, примера је безброј. И сваким даном бројност мајмуна се увећава. Ако је судити по ономе ко нам државу води!
Овакве епохалне резултате какве остварује српска власт збиља не могу људи да начине. То су или надљуди, мислим ванземаљци, или нешто физички јаче од човека. Ванземаљци, признаћемо, нису. Знамо се, углавном. Ко им је био деда, отац, брат, кум, побратим... Можда је отац ту и тамо споран, али мајка није. Ипак су с ове планете. Биће да су нешто изнад људских могућности. Да речемо животиње. Јер раде као коњи (без прекида), издржљиви као мазге, верни и доследни попут хијене, паметни као? Ту већ немам речи. Све у свему дефинитивно су настали од мајмуна. То човек није могао да подари. Невоља је једино у томе што од мајмуна нису мрднули ни за миц. А ни ми као народ нисмо далеко од шимпанза и горила. Иначе ко би разуман трпео овако нешто?
Миодраг Тасић
ДУБИЧКИ ПРЕВОДИЛАЦ
Људи се смију, па и онда када би могли само да плачу. Ето, у току Другог свјетског рата, на почетку зреле јесени 1942. године једна војна њемачка формација задржала се дуго у Дубици. Она се просто удомаћила; војницима је такав боравак у граду одговарао, јер све је боље, све у односу на фронт и сукобе са партизанским снагама. Тако су ови окупаторски војници многим Дубичанима постали на један одређен начин познаници. Сусретали су се у пиљарницама, у салонима за шишања, у кафанама. Поздрављали су се више на њемачком, а мање на српском језику. Али, једног дана, један млади њемачки ратник стигао је да се заљуби у једну Дубичанку. Толико се заљубио да је све чешће размишљао како да се искраде из своје војне формације, да нестане и остане у овом малом граду. То је тада било ризично и крајње немогуће. Дружио се млади Нијемац са младом Дубичанком, с њом излазио у град, шетао главном улицом, одлазио на мост, чак и на аду и чинио је то кад год је био слободан. Стрепио је, плашио се да не дође до покрета и не оде некуда даље. А онда, једног дана, неко од Дубичана имао је петљу да направи један искорак, да се поигра са својим животом. Одважни мјештанин се прикрао кући заљубљене Дубичанке, пришуљао се до врата, ушао у предсобље, и када је на чивилуку угледао доламицу њемачког ратника, узео је исту и удаљио се. Тек да се бар мало нашали, да се и на овај начин освети и покаже освајачу да је у туђој земљи, да није слободан, да је странац и окупатор. Смири се један дан, а већ сутрадан изађе на улицу, ону поглавникову и као сваки другилојалац настави да шета, да улази у продавнице-тек да не мирује. Успут, ослушкивао је Нијемце и своје суграђане, чекао да се појави млади њемачки ратник коме је украдена доламица. И набасао је на истог војника који је био веома нерасположен, некако строг и одважан. С њим је била његова дјевојка. И овог пута су шетали. У друштву им је био дубички телал. Овај телал био је за вријеме Првог свјетског рата њемачки заробљеник, научио је језик окупаторских војника тек толико сда се бар мало може њим да служи. Овог пута имао је јасан задатак, био је дужан да уз помоћ добоша и свог гласа упозори све Дубичане, да скрене њихову пажњу на један детаљ, на неслану шалу која се може кобно завршити по одређен број Дубичана и Дубичанки.
Телал је свом снагом ударао штапом по свом добошу, галамио, као да се с неким људима надвикује, хтио је да буде озбиљан и дисциплинован "пријатељ" њемачких ратника. Оштећени Нијемац му је издиктирао овакву реченицу: "Неко ми је од Дубичана узео доламу. Ако ми за сат времена долама не дође до руку, десет Дубичана ће бити ухапшено и транспортовано у логор!" Телал је разумио задатак, климнуо главом и почео да телали. Говорио је: "Чујте и почујте, суграђани моји. Неко је од вас данас украо доламу овог њемачког војника. Уозбиљите се. Ја вам морам рећи своје. Ма, ко год да је то урадио, предлажем му да је добро чува и да се ноћу њом покрива. И нека јој одмах данас промијени боју и чува као доламицу своју!"
Дубичке грађане је раздирао смијех, али се нико није смијао, па ни они који су били раме уз раме њемачких ратника. На улици је било илегалаца и легалаца. Сви су ћутили; ником није падало на ум да уништи дубичког телала. И њемачки војник је био озбиљан. Био је сигуран да његов познаник правилно преводи издиктирану реченицу. Посматрао је лица Дубичана. Војник је очекивао да пронађе дио своје униформе, али је није пронашао. Никог није хапсио. Помирио се са овом ризичном дубичком шалом. Нијемац се наклонио телалу, био је то знак захвалности за добар превод. Грађани су се полако разилазили, а телал је стрепио да га неконе ода и тим му скине главу са рамена. Нико га није одао, јер Дубичани не могу без свог телала, не могу без свог телала, не могу.
Данас, док ово пишем, нема дубичког телала. Нема ни оних очевидаца који би ову моју причу могли да потврде. Сви су међу мртвима. Остала је прича у народу, остала је јер се преносила са кољена на кољено. Народ ништа не заборавља. Хумор је, ето, и у ратном вртлогу био присутан, био лијек. Вјенчат, постојан, неуништив. Постојао је и у данима када се граничио са лудилом. Да ствар буде још занимљивија, дубички телал и оштећени њемачки војник све чешће су стајали на улици и разговарали. У два-три наврата грани су их видјели и за кафанским столом. У башти "Три липе", у самом центру града. Испијали су карловачко пиво; смијали се, а ниједан од њих није знао докле ће да хода овом земљом, када ће се поздравити са животом.
Нијемци су још ратовали, а онда су изгубили рат и отишли. Једни у заробљеништво, други под земљу. Отпутовали су из малог града на десној обали Уне, а иза њих остала је искрзана варош, којекакви отпадни и одбачени војни материјал. Отпутовао је и заљубљени ратник, али са новијом доламицом на својим плећима. Отишао је зачуђен и упитан какав је ово народ у малом граду, ко су и какви људи који се усуђују да пркосе, па и онда када за ситницу глава оде с рамена. Отишао је без одговора, а ако је преживио рат, бар је био у прилици да прича о Козари и Дубици, о пријатељима и непријатељима њемачког народа. И никада неће избрисати из памћења лик дубичког телала кога су Нијемци само повремено користили као преводиоца.
Василије КАРАН
Јуни - June
185
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
© -Copyright by Magazine "Rhinocervs"! © -Сва права задржава Часопис "Носорог"! ® -All Rights Reserved!
™ - Since 2001, Banja Luka
™ - Основан 2001, Бања Лука
ШТАМПАНИ НОСОРОГ
GOLDEN LYNX of SERBSKA