НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
NOSOROG - Međunarodni časopis za satiru, humor i karikaturu
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
Страна - 8 - Page
185
• Филмска продукција нам је била у кризи. Али захваљујући скупштини сада имамо комедије!
• Колико мало треба да би били срећни! Треба само да замислите да нисте овде.
• Не можемо вам показати наша национална јела. Ови су све појели.
• Ко се школовао у подземљу, не гине му врх!

• Мандати наших председника треба да су доживотни. Тек ће онда атентати бити реално исплатљиви.
• Од оних што немају ни пилећи мозак, млади су нам добили крила.
• Постигли смо видљиви напредак. Постали смо гори од горих.
• Наша је демократија као златна рибица. Испуњава три жеље: законодавној, судској и извршној власти.
• Народ је направио највеће ауто-преваре! Сам се лаже.
Васил ТОЛЕВСКИ
• Маса је све оно што се да обликовати.
• Они који заговарају прелазак са речи на дела, углавном не делају.
• За људе на свом месту у нашем је друштву све мање je места.
• Не губите време трагајући за истином. Данас је она у новчанику.
• Нас нападају сви слаби.
• Добри су за код куће, а способни за предузеће.
• Изгубио је њу, тек кад је пронашао себе.
• Родољуба је све више. Јер папир трпи све.
• Ко другоме јаму копа, не би смео да не започне и своју.
Пеко Лаличић
• У нашој кући реч рат се чешће изговара него хлеб.
• Жваћем жваку да не бих гризла све око себе.
• Пресаберем се, па се - одузмем.
• Кад сване, мени се поново - смркне.
• У животној једначини променљивост је једина константа.
• Питати писца зашто пише исто је као питати било ког човека зашто дише.
• Какво је време дошло децу је теже вратити на пут, него извести.
• Ми смо једини народ који, кад хоће да се исплаче, наручи песму.
• Ништа што се може купити за новац није скупо и није вредно ни једне једине сузе.
• Све бајке почињу са ’’био једном један краљ’’, само се наша тако - завршава.
Јелена Кујунџић

• Да је историја заиста учитељица живота, не бисмо ми након Отоманске империје, Аустроугарске монархије и Трећег рајха тако сљепачки хрлили у Европску унију.
• Ако већ морамо да лажемо, лажимо поштено.
• Као бомба одјекнула је вијест да ће нас бомбардовати.
• Гледамо у Европу као у Сунце, и тако смо заслијепљени.
• У Србији је на политичкој пијаци у изгледу Нови Пазар.
• Ма, каква заштита виталног националног интереса? Наш национални интерес је одавно изгубио виталност.
• Тамо гдје народ "свира курцу" газдују "пичке".
• Да бисмо сазнали број убијених, морали смо пребројати живе.
• Кад год смо кроз историју играли срцем, стрефио нас је инфаркт. Зато је можда дошло вријеме да употријебимо и неке друге органе.
• Тјерајући мак на конац, изгубили смо нит.
Миладин Берић

• Бриљантан је стручњак и сјајног карактера. Мора наћи посао, кад – тад.
• У борби против намештених конкурса држава је дефинитивно укинула конкурсе.
• На шалтеру су сви насмејани. Диве се наивности грађана.
• Највећа услуга државе је што од ње немамо никакве помоћи. Јер, ако не можемо да помогнемо сами себи, ни она нам онда не треба.
• У овој држави живот је у потпуности регулисан и све се унапред зна. Још да је то по закону…
• Постигнут је још један дипломатски успех. Свако лице које потпише уговор са нашом државом, биће му признат и у Паклу.
• Институције система су уништене. Какве би тек биле да су уопште и постојале.
Срђан Симеуновић Сендан
• То дете је паметно. Нема га у држави.
• Комшиница и ја попили кафу. Сада не можемо да спавамо.
• Гастрономски геноцид – шведски сто за једног.
• Голе и босе ни љубав не може да изненади.
• Имаш мозак? Можеш мислити!
• Богат нема – шта нема. Сиромашан има – да има.
• Далеки циљ је ситан.
• Не једем се као пре. Сам се себи гадим.
• Првом је увек крив неко други.
• Ја, па ја. Било би лепо да смо то ми.
Горан Радосављевић
-Знам да много тога није за медије,али ни много тога из медија није за јавност.
-Радничка класа без критичне масе је маса у критичном стању.
-Приче о ниском стандарду никако да се уздигну.
-Ако слабије видите даљи раст стандарда,а једва назирете и овај ближи, мењајте наочаре.

-Захваљујући статистичком просеку неподношљивост сиромаштва и не изгледа тако лоше.
-Невиђени успеси су све чувенији.О томе се прича,прича...
-Владање из сенке засен(ч)ило је поданике.
-У рукама мегамилијардера милиони разних све мање значе.
-Од дивљања цена многи побесценаве,а неки и подивљају.
-Функција новца је све слабија.Правог новца у правој функцији је све мање.
-Није то затворено друштво.У затворима су друштванца и појединци.
-Народ који не лечи белу кугу очекују све црњи дани.
-Човек може да мисли шта хоће,али кад размисли онда пази шта ће рећи.
-Афористичари не палацају дугим језиком.Њихове жаоке су кратке

-Има пекара који не претерују са стављањем адитива у хлеб.Они додају мало брашна у адитиве.
-Специфичан далтонизам је када сивило преовлађује над критиком црно-белог стања,а ватромет шарених лажа изнад обећања.
Слободан ДУЧИЋ
- Радим на црно. Борим се против сиве економије.
- Забранили ми да радим нелегално. Сад не радим легално.
- И ђубре је корисно. Ако се стави где му је место.
- Када су чули да је вођа педер многи су стали иза њега. Да сачувају своје дупе.
- Није лако борити се против криминала. Он је добро организован.
- Данас имам шта да једем. Да бих имао и сутра нећу јести данас.
- Не буним се што ми је плата мала, него што је уопште не примам.
- Говно од човека је лако препознати. Споља је налицкано.
- Када би знали шта нас чека не бисмо веровали у боље сутра.
- Низак стандард диже притисак.

- Што јужније то тужније. Што северније то бедније.
- Докле год паметни буду попуштали будале ће напредовати.
- Апсурд: Срби једу највише хлеба у Европи, а кукају да су гладни.
- Неки криминалци раде за полицију. Не приличи полицији да се бави нелегалним пословима.
- Ко ужива у раду њему је сваки дан прсзник рада.
- Гладни нису пробирљиви.
- У друштву гладних непристојно је говорити о храни.
Горан ИВАНКОВИЋ
ШКОЛАРИЗМИ
(„Збогом школо, нисам те ни вол ̓ о“)

• Ех, Дарвине, Дарвине, деценијама су ти ђаци веровали. Онда се излегоше некакви самозвани (ев)ропски „учењаци“ и – деца се престадоше крстити.
• Избацише ми из наставе уџбеник о правопису, као доктору српског језика. Не знам више (не)братски српско-црногорски.
• Држати коња за реп и човека за реч, није исто.Човек не може остати – кусав.
• Од недисциплинованих ђака толико ми скаче притисам да ћу се пријавити за Гиниса. Дисциплина: скок увис!
• Професори се све чешће пале на рекет. Без тениске лоптице.
• Добих унапређење за рад у просвети. Сад унапред знам кад ће ме отерати у пензију. Хара бела куга.
• Стигох, коначно, до пензије просветарске. Једем само „Школску супу“ из кесице. Новчано укусно-посну.
• Наши приучени политичари не читају Нушића, а ипак се на јавној сцени понашају – трагикомично.

• И ђаци се успешно укључују у акцију „Очистимо Србију“. Скупљају лименке од пива по парковима. Од зарађених пара – купују цигарете.
• Све нам нижи ниво еколошког (не)образовања. Отворимо хитно курсеве вечерњих школа – за руководеће маторце.
• Ђаци долазе на јутарњу наставу директно из „чистог“ нарко-кафића. Поред нечистог зеленог паркића.
• Ала су нам паметни министри. Срећом, памет није прелазна.
• Ко каже да професор није господин? Кад родитељ даје мито, скупи прсте у песницу: „Господине профо, ево ти га, на!
Ђура ШЕФЕР СРЕМАЦ

ДНО

Ех,кукамо сада
на то стање јадно,
а сами смо криви
што смо пали на дно

Нисмо рибе,али
блиско нам је то дно
не можемо рећи
да ту нам је згодно

Сем нас никог нема
ни близу ту у дну
па правимо сада
неку фацу чудну

Сужено је тако
и поље нам видно
због тог ником главном
лице није стидно

Не може о нама
ни слово уводно
можда неко задње-
треснули смо о дно

Обично ми мисли
сад на памет падну
зар никога није
брига што смо на дну

Атмосферу треба
подићи на радну
досадило,брате,
нама већ је на дну!

Гојко МАНДИЋ

 

Eduardo Baptistao, Brazil

• Ова странка не улијева нам неко повјерење. Мало тражи.
• Паметан човјек зна како може добро искористити вријеме проведено у затвору – за стварање политичких веза.
• Песимизам отвара врата многим страховима.
• Политичар политичару не вјерује. Јер добро он зна на што је све спреман један политичар.
• Политичари су као бабе врачаре – за успјех су заслужни они, за неуспјех криве су више силе.
• Политика је без већих напора успавала бираче. Причала им је предизборне бајке.
• Суморна су ово времена – од силних проблема не види се човјек.
• Сутра је нови дан. С црним облацима од јучер.
• Сва срећа да смо емигрирали прије него што су навалили ови мигранти.
• Свако јато својем побједнику лети.
• Тајкуни поштују судство. Поштено га плаћеју.
• Тешко да ћемо се убрзо извући из кризе. Превише је спаситеља.
• Тко тебе законом, ти њега кувертом.
Живко Продановић
Где политичка мисао нема везе с мозгом, афоризам је везник.
Илија МАРКОВИЋ

О вођи нисам написао ни један афоризам јер не могу да га смислим.
Милан БЕШТИЋ

Његови афоризми су преживели пробу времена, што се за аутора не би могло рећи.
Милан ПАНТИЋ

• Свака власт је диктаторска - диктира нам, шта ће мо и како ћемо за њу радити.
• Нема говора - док не поправе разглас.
• Мој непријатељ број један и пријатељ број два - причају ми свашта иза леђа.
• Говорио би он испред других, да му дају они први.
• Госпођо, ја би се навикао на вас - да ли бисте ви на мене.
• Код мене је ухватила ноћ, ја је нисам ни пипнуо.

• Представници власти на почетку мандата су кењатори, затим сератори и на крају дератори.
• Задржали смо наше мишљење - нико нам своје неда.
• Радници батал посла су у квару.
• Као бајаги суде главоњама - а ми који у то вјерујемо смо тиквани.
• Не знају шта раде - на власти су само због зараде.
• Савладао га умор - од сједења у дебелој хладовини.
• Кука је уз мотику, мотика је уз куку - једна другу вуку.
• Предала се... напуцаном.
• Биће ми циљ њена мета - чим јој дође воља за пуцање.
• Узалуд су им дали предност - опет су заостали.
• Ништа нам не преостаје - све смо гладнији.
• Чека живот, чуо је да пролази.

• Прошла је баба са колачима - чекамо дједа.
• Коме се ми правимо скупи - кад су нас јефтино продали.
• Вриједило је... оно што су покрали.
• Вриједи ли - да то буде бадава.
• Ти не вриједе ништа, што се скупо продају.
Абдурахман Халиловић - Ахил
- Све је ово тешко срање, в коме живимо, а при томе траже да га зовемо чоколадом, и да покажемо да је са задовољством једемо!
- Ако не можете вјеровати очима, по чему можете вјеровати микроскопима?!
- Човек се лако нађе в срањима и говнима, зато што је фин са људима!
- Ако знаш са њима – оне су увек расположене! Ако не знаш – никад неће ни бити расположене!
- Сељаци се стиде села, па уместо доскочица, пишу афоризме!
- Град би – као Руси – требали звати бург, пошто су доскочице в тауну, постале афоризми!
- Није му доскочио, него га ставио в афоризам!
- Во ће увек бити жртва, док год не почне да једе лавље месо!
- Полиција оте посао поштеним криминалцима!
- Шиптарском стазом пођох, и в црногорски брлог дођох!
- Кад упаднеш в рјечи, тешко се из њих искобељати!
- Да нема ислама, не би било ни исламског тероризма!
- Капитализам је удружење криминалаца које се назива државом!
- Кум Света је Wall Street, а његови рекеташи су Војска Сједињених Држава!
- Тако је одређено: Сва богатства, читавог Света, да се дају америчким богаташима!
- Одлазак в манастир, је одлазак в комунизам! Нема пара, сви имају све!
- Добра је досјетка назвати је афоризам!
- Досјетка је кратка, али су у њој пронашли афоризам!
- Врхунац демократије је нацизам!
- Онда смо живили в утопији, а сад в крвопији!
- Овде људи мисле да су паметни за двоицу, а нису ни за једног!
- „Шта зна свиња шта је диња!“ – већински тип овдашњег човека!
- Пошто Бог мора бити оно што јесте, онда је Бог подложан Судбини (својој)! С тога је Судбина понад Бога!
- Српски афористичари су одлично образовани из руске књижевности! Знају многе наслове: Рат и мир, Ана Карењина, Идиот! Још се, само, муче са Браћом Карамазовима!
- „Мртве душе“ су испод нивоа овдашње афористике, јер она ни толико живота не показује!
- Славе су добре да би се в сиромашној земљи бацале гомиле хране!
- Само свиња од човека може да иде са славе на славу!
Горан Кљајић

ОПРЕЗ
Добро пази пријатељу,
ако "узјашеш" на климаву столицу,
Једнога дана можеш бити
Попљуван по лицу.
Све зависи од тебе
Којој се приклониш партији,
Да лии имаш или немаш погодак
У тој поквареној братији.

Петроније Перо Шимшић

***

ОБЕЛЕЖЕН

Ти си обележен
још један, преступ
још један кикс
и летиш у затвор
Из О, у Икс!

Хематоми на руци
модрице
Прерашће у жуто
И зваћу
један девет два
да тебе, воде
Где бих требо', ја!?

Дуленце

НАЈВАЖНИЈИ РЕСУРС
Знам да се многи питају, како се уклопити у савремене токове, или како успјети, што би требло да значи једно те исто.
Одговор је, колико једноставан, толико и лаган.
Морате једноставно и лако да схватите неке ствари и појаве око себе. Морате да схватите шта је најважнији ресурс савременог свијета. То је најважније. Морате да схватите да живимо у времену профитерске транзиције и високе демократизације. Морате да знате шта је кључни ресурс за успјех.
Кључни ресурс за успјех је лаж. Али, не првоаприлска.
Зар није једноставно?
Па, мора бити једноставно кад је развијена информатичка технологија помјерила границе лажи, па смо данас достигли ниво развијености у ком лаж нема граница. Лаж је ресурс без граница и ограничења. На дјелу је глобализација лажи, али таква у којој је глобална лаж постала локална и обрнуто. А све у складу са савременим кретањима, са јевропским стандардима, са највишим свјетским достигнућима...
Чему истина, ако није лаж?
Боже, има ли те?!
Живко Вујић
КО КОЛИКО ВРЕДИ
- Јесу ли вам љуте паприке?- пита ме хладно и некако, надувено, мој ду-гогодишњи сусед, пријатељ, па и друг из детињства – ако хоћете, Власта.
- Не! – одговарам, пун јада што смо дотамо догурали: он мене да персира после толико година познанства и дружења. А колико до јуче – што се каже, били смо на ти, јер – као што сам рекао, знамо се још од времена када смо били деца. До осми, смо ишли у исти разред. Колико домаћих задатака је преписао од мене, нарочито оних из математике, сам Бог зна. У средњу школу мало смо се удаљили, јер је он ухватио гимназију да учи, а ја једва сам трговачку завршио. Затим је он продужио на факултет, а ја сам постао трговац.
Али, кажем вам, и даље смо се дружили – иако не тако интензивно као раније. Некако, као да се мало удаљио човек од мене – када је дипломирао на факултету, али ипак, мислио сам, нема времена за дружење са мном ради презаузетости.
Та удаљеност као да се повећала када је магистрирао, али још нисам био сигуран.
Пре неки дан, чуо сам да је докторирао, но чак сада смо се видели у моју пиљарницу, и он. ни пет ни шест, него:
- Јесу ли вам љуте паприке?- персира ме, као да ме први пут види у животу.
И тако, измерио сам му тридесет кила, он је платио и отишао.
Али, не лежи враже: Ево га на крају дана, бесан као рис, улази у моју пиљарницу.
- Шта сам ја Вас питао? – уноси ми се у лице.
- Јесу ли вам љуте паприке?
- Шта сте ми ви одговорили?
- Не!- одговорио сам му кратко.
- Како Вам нису љуте када су као ватра ! – исцерекао се, спреман да ме
удари. Сав ајвар смо бацили, јер се није могао од љутине, у уста да се држи, а камо ли да се једе.
- Па можда су Вама нешто љути моје паприке, али ја им нисам ништа лоше
учинио па да се мени љуте, мој тазе печени докторе! – рекао сам му то, тако, отворено – у лице, и окренуо се, да сређујем касу.
Тоде Блажевски
ПЕЦАРОШ
Професор је словио за страственог пецароша. Откако је отишао у пензију и вратио се у своје родно село, из кога се трбухом за бољим животом отиснуо пре педесет година, риболовачки штап му је био свакодневни реквизит. Риболов му је представљао разоноду. Спустио би се на оближњу, још увек недирнуту речицу, и сатима забацивао штап. Све што би упецао, делио је сеоској сиротињи, или је враћао у реку. Сам није јео рибу. Као ни јаја, кокошке или јареће печење, премда је гајио живину и неколико коза. Професор је био заклети вегетаријанац!
Правим именом његови сељани га нису ословљавали. За све је био једноставно професор. и сви су га хвалили. Зато што им је бесплатно делио рибу и јаја. Кокошке и козе, односно јариће, није. Њих је пустао да умру од старости. То су му, додуше, замерали. И исмејавали га иза леђа. Као и због одлуке да се из великог града довуче у ову забит. Стан оставио распусној жени и размаженој деци од четрдесет и кусур година!
Међутим, једног дана, опет се нешто променило у ћудљивом професору. Сакупио је све нераднике, алкохоличаре и паразите из села, углавном двоструко млађе од себе, послужио их је ракијом и пивом по жељи, и свечано им објави потом:
- Земљаци, рођаци, господо, ако вам је драже тако? Сада смо, уосталом, сви господа! До сада сам вас хранио бесплатном рибом, јајима, хлебом, појио вас ракијом, плаћао за сваку услугу. Ја сам испао будала, а ви исти као и пре што сте били. Ленчуге и барабе, ако смем тако рећи. Од данас прекидам с овом праксом. Источњачка мудрост нам казује да није права ствар нахранити гладног човека рибом, већ га научити да пеца. Ако желите да вас нечему поучим, јавите се. Али бесплатне рибе, пића, новца на зајам - више нема!
Недуго затим професор је постао најомраженија особа у селу!
Миодраг Тасић
ЗАКОН О МОДИ
У једној земљи народ је изабрао председника. После избора председник је често истицао да много воли свој народ и да је председник свих грађана.
А волео је моду. Волео је лепе ципеле , лепа одела, лепу кућу, леп намештај, лепе аутомобиле, егзотична путовања.
Нажалост у својој земљи стално је доживљавао разочарања када је ишао на неке састанке, прославе,отварања фабрика, путева, мостова , сигурних кућа , домова за старе и слично.
Гледао је народ који је био јадно обучен и није пратио моду. Гледао је гужве испред народних кухиња. домова здравља, болница, контејнера Гледао је неокречене и запуштене фасаде кућа и старе аутомобиле који представљају опасност у саобраћају.
Али исто тако видео је и одлично обучен народ , пуне шопинг молове, нове аутомобиле. Чудио се што што сви тако не могу да живе.
Дуго је размишљао како да поправи стање у својој земљи. То више није могло да се толерише.Мора да постоји неко решење.
Његови саветници су се дали у размишљање. Један му је предложио да се донесе закон о моди и да се формира модна полиција која ће спроводити закон како би ово стање било решено.
Предлог је прихваћен , пуштен у процедуру, а парламент је по хитном поступку, одбацујући све амандмане опозиције, усвојио закон о моди.
По овом закону отворена су нова радна места модних саветника за све области. Извршена је обука модне полиције и почела је примена закона.
Први полицајац који је видео једног грађанина скромно одевеног, зауставио га је и упитао зашто није одевен у складу са законом о моди. Рекао му је да тако даље не може да иде, него мора да купи најновије брендове одеће и ципеле или да се одмах скине. Пролазник немајући паре за куповину, а поштујући закон, скиде се на лицу места и оде го и бос.
Други полицајац је видео да народ, који чека испред народне кухиње, има старе лонце и стари есцајг. Одмах им је наредио да морају да купе нове модерне лонце и нови модеран есцајг иначе неће добити оброк. И препоручио им продавницу која даје попуст ако имају наградне купоне.Трећи полицајац је видео неокречену зграду са запуштеном фасадом и одмах наредио станарима да хитно поправе фасаду и окрече зграду у року од седам дана иначе ће бити, уз помоћ извршитеља, исељени из својих станова. Рачун за радове на згради биће наплаћен од њихових продатих станова. Уговоре ће потврдити бележници уз попуст.Остатак од цене продатих станова биће им исплаћен после наплате пореза на пренос апсолутник права.
Четврти полицајац је зауставио возача старог аутомобила и наредио му да изађе из кола.Рекао му је да пошто има старо возило мора одмах да купи нови аутомобил ако жели да и даље користи возачку дозволу, коју је иначе задржао. Стари ауто му је одмах запленио и позвао шлеп службу да га одвезе на рециклажу. Рачун за ове трошкове шлеп служба је уредно издала власнику уз плаћени пдв а полицајац му је рекао да треба да је срећан што га пушта да иде јер има релативно нову одећу и обућу.
Пети полицајац је на неком протестном митингу, у центру града, видео голу и босу масу народа , коју је полиција већ скинула због непоштовања закона.
Маса народа мирно је протестовала носећи транспаренте са захтевима да им се врате станови, одећа, обућа и прибор за јело, иначе ће отићи пред амбасаде чланица ЕУ. А ту су били и фоторепортери и тв екипе. Полицајац је хитно позвао надређене са питањем шта да предузме. Речено му је да протестанте спроведе до центра за мигранте , где ће им нови управници њихових бивших зграда поделити одећу обућу и прибор за јело из хуманитарне помоћи. Такође ће добити и појачане оброке у народним кухињама.
И тако широм земље, гологузи и бос народ јури нову одећу и обућу, нове шерпе и есцајг, кречи зграде и гура старе аутомобиле. За преглед контејнера нема времена. И не стиже да стане у ред пред народним кухињама.
Занимљива земља. Пуна лепих предела и контраста.
Све је то много разочарало председника и одлучио је да мора помоћи свом драгом народу који није ништа крив. Савест му није дозвољавала да у тим тешким временима окрене леђа свом народу.
Осећао је да мора да заврши започети посао , па ће се опет кандидовати за председника и у наредном мандату.
Милорад Ћосић Ћоса
Јуни - June
185
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
© -Copyright by Magazine "Rhinocervs"! © -Сва права задржава Часопис "Носорог"! ® -All Rights Reserved!
™ - Since 2001, Banja Luka
™ - Основан 2001, Бања Лука
ШТАМПАНИ НОСОРОГ
GOLDEN LYNX of SERBSKA