НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
NOSOROG - Međunarodni časopis za satiru, humor i karikaturu
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
Страна - 2 - Page
186 - July
Powered by: Facebook
• Словенска душа није више тако широка да допусти макаркакво ширење на исток.
• Пролеће је, а Србија очекује отварање нових „поглавља“ Европске уније.
• Политика је на улици: демонстрације на улици, избацивање дужника на улицу, мењање имена улица.
• Фашизам, то је кад те погоде тортом без употребе авијације и тешког наоружања.
• Понављачи историје научили су да историја, од јуче, не постоји.
• Неки наши политичари не тврде више да се Југославија распала него да је убијена. Толико о напретку форензичке науке.
• Вичу: „Готов је!“ А ми знамо: од готовог вересија.
Анђелко Ердељанин
• Мистериј духовитости – наши политичари уопће нису духовити, а свако мало испадну смијешни.
• Муке транзицијске привреде – малог човјека стално газе стопе нечијег раста.
• Нечије снове не може сањати нетко други. Али може страдати због нечијих снова.
• Недостатак новца је рак-рана нашег здравства. Очито му треба еуротерапија.
• Није он крив – страдао је, јер је био незаштићени насилник.
• Није све у новцима. А није ни све у банкама.

• Није пазио на знакове и вријеме га је прегазило.
• Он је доживио пословну пропаст, особни крах и брачни бродолом. Сада је слободан човјек.
Живко Продановић

ОРАЧ

био орач
а сад оратор

пара нема
треба му трактор

њива пуста
празна уста

сељак јадан
није гладан

разочаран тек
треба му лијек

псује власт
нема сласт

лијен није
ал се смије

сад и мука
од туђих крканлука

коњ му у штали
опет фали

фали правда
сит је јада

што би горе
сад је доље

љут није
а горко се смије

има муку
проблеми га туку

док њиву оре
чека на зоре

ради дан и ноћ
слаба му моћ

држава га дере
па проблеме бере

ПРАВДА

правда је људски оквир
у ком човјек тек ствара
био филозоф или портир
а неправда тек разара

они што законе често пишу
у приоритету су чак вазда
они имају а други уздишу
има сиротиње има и газда

прав човјек вапи за правдом
ал' она га често мимоилази
човјек се често тјеши надом
нова власт нов закон доноси

размишљам и ја тако само
крчим друм у свом беспућу
овдје не ваља како је тамо
чекам одговор твој молићу

хоће-неће све је у кругу
правда успут људе учи
имам и ја брате тугу
и мене штошта сада мучи

жена је круна живота
то и ти посве знаш
од ње почиње љепота
тако је то само баш

без ње си и ти сиротан
ништа ти не иде од руке
живиш живот сваки дан
без жене те прате муке

она је организатор и све
слушај ум је њен знан
остави се глупости те
буди тријезан сваки дан

слава без жене је пуста
тога си и ти свјестан
љуби јој руке и уста
не буди душом ти болестан

жена је моћ и прави гром
она све у животу ствара
не посрћи у трајању свом
неслога живот тек разара

Василије Каран
Powered by: Facebook
-Јесте да је само он нагазио на огољели електрични вод, али сви смо се држали у колу.
-Надали смо се пријему у Бриселу. Прослиједили су нас у Хаг!
-На орбиталној станици космонаути лебде јер су сво бреме проблема оставили на земљи.
-Понекад се смрад шири из уста, али увијек се ствара у мозгу.
-Постојао је спор, онда је преовладао разум и постигли смо споразум.

-Некада сам мислио, људи смо, онда су ми објаснили да нисмо, већ да смо Срби, Хрвати и Бошњац!
Динко Османчевић

ИЗГУБЉЕНА СЈЕНКА

Давно, давно,
прије равно
два вијека,
издалека,
изненада,
у сред града,
појави се,
испрси се
један газда,
смркнут вазда.

Висок ли је,
широк ли је,
крупан, стамен,
као камен,
а тек глава,
хвата страва!

Би уторак.
Пружи корак
онај газда,
смркнут вазда.
За њим цупка,
ситна, љупка,
премалена,
кратка сјена.
Он – планина,
она – трина!
Он као див,
непредвидив,
она лака
као длака.

Стали нису.
Шетали су
дуго, дуго,
једно друго
све пратећи,
слиједећи
пут кривудав,
као удав
кад се креће
низ дрвеће,
испод лишћа.
До раскршћа
кад стигоше
и стадоше,
одмах сјена,
занесена,
скрену, ево,
налијево,
а њен газда,
смркнут вазда,
за промјену
десно скрену.

Отад сјена
усамљена
шета сама
улицама,
а њен газда,
смркнут вазда,
избезумљен
и изгубљен,
трговима,
парковима
тражи сјену
изгубљену.

Да ли ће се,
гдје ли ће се
опет срести?
Повијести
нема о том,
ал' животом
разне стазе
свуд пролазе,
па кад облак,
паперјаст, лак,
знан отприје,
сам открије,
потајице,
сунцу лице,
могу лако
– ко зна како –
у предграђу,
да се нађу
она сјена
изгубљена
и њен газда,
смркнут вазда.

МОЛБА ЈЕДНЕ БАТИНЕ

Некада бијах лисната младица,
слетиште за распјеване славује.
Онда заблиста бритка оштрица
у руци која пријети, псује.

И, шта постадох? Шиба, прут, батина,
гонич осмијеха са дјечијих лица,
па се, ево, питам: да ли је истина
да сам некад била зелена младица?

Сад молим да ме та мргодна рука
држи подаље од дјечијих гуза,
јер нигдје нема таквог несташлука
који је вриједан невиних суза.

***

МАШТАЊЕ МОРСКОГ ЛАВА

Једном један морски лав,
више сивкаст него плав,
пред лавицом одмота
причу свога живота:

„Највећа је моја мана,
тако ми свих океана,
што понекад жарко желим
ја из мора да се селим.

Јер, у Африци бих радо
појурио лане младо,
затим пратио у стопу
хитроногу антилопу.“

„Ту машти је граница“,
рече морска лавица.
„На тле се ногом стаје,
a ти имаш пераје.“

***

ДЈЕДОВО ПИЈАНСТВО

Иде средином улице,
сад лијево, сад десно,
тетура, запиње, посрће,
ваљда му је тијесно.

Набио шешир на чело
као бекрија, лола;
остају за њим апотека,
самопослуга, школа...

"Пијан је, тако ми Бога",
крсти се бака пред кућом.
"Ма, ја ћу њега штапом,
ил', боље, водом врућом!"

А дјед улази у двориште
и као џентлмен прави
скида шешир, клања се,
па се чешка по глави.

"Ја мало с друштвом", муца.
"Догоди се, па... знате.
Данас у предузећу,
дијелили су плате..."

Испод капута вади
поклоне па нам пружа:
мени велику чоколаду,
а баки букет ружа.

Шта би са штапом, водом?
Бака све заборавља.
Узима дједа подруку:
"Нек буде само здравља."

Ранко Павловић
• Додолска песма је била веома успешна. Са неба су почеле да падају секире.
• После петокраке, наша највећа звезда је Цеца!
• Љубав је болест од које се прво добије шум на срцу, а у тежим случајевима и шум на мозгу.
• Ситуација се опасно закувала. У комшилуку мирише пасуљ са ребарцима.
• Кад ми уђемо у ЕУ, не знам на шта ће то да изађе!
• Добро нам иде. Још само да нам крене!
• Ова земља није на продају. Ово је обећана земља.
Зоран Т.Поповић
- Жена ми је тражила да будем шик. Нашико сам се!
- Жени сам дао још једну шансу. Биће повуци – потегни!
- Не мора све бити како жена каже. Имам и свастику!
- Жена ми се котира високо. Мене је срозала!

- Жена ме спрема за питу. Пуко сaм ко тиква!
Милоја ВЕЉОВИЋ
• Нудисти уводе цензуру штампе. Забранили су Евин лист.
• Жена ми је била верна три године. А онда су нас избавили с пустог острва.
• Наши успеси нису само фантастични већ су и научни.
• За земљу је корисно стајско ђубре, а штетно политичко.
• Нимфоманка тврди да не воли орални секс. Слаже чим зине.
• О вођи мислим све најбоље. Али нека ово, молим те, остане међу нама
• Дигли смо глас у правом тренутку. Када је диригент махнуо подигао палицу.
• Добро је што теку мед и млеко. Лоше је што теку кроз канализацију.
• Држава се бори против скупоће – живот је појефтинио.
• Не могу да се помирим са судбином. Нисмо у свађи.
• Свети Петар оштро критикује куповину факултетских диплома. Због неких хирурга ради прековремено.
• Пружио ми је руку када сам био у невољи. Отишао је чим смо се руковали.
• У сексу сам права животиња. Брз сам као зец, а имам и рогове.
• Неки су политичари дволични. Смањили су број лица.
• Атеисти су победили тек када је Бог стао на њихову страну.
• Ако прогуташ понос, лако ћеш напунити стомак.
• Пред газдом сам био мањи од маковог зрна. Баш кад му се јела штрудла.
Ђорђе Оташевић

ОДА САТИРИ

Кад се скупи књижевна братија
пером бритким неправде разбија.

Сатирикус вешто чуда ствара
дворском лудом прави краља, цара.

Никад нису краве му на броју
политичке бундеве по кроју.

За магарце, бикове не мари
навик’о је да им благодари.

У стиху им поје (р)епиграме
без репа их изводи – из таме.

Нађе се ту и песма у рими
сатирикус њом (не)правду сними.

Када хоће душу да излечи
стихом звечи – све сатира јечи!

За мелем му виц и шала служи
с комедијом воли да се дружи.

Хумористичка је слатко-горка прича
кад привреду шиба и – велича!

Та се рага ни бича не плаши
кад Дон Кихот с копљем на њој јаши.

Вија витез облаке незнане
ветрењаче – дивове без мане.

Сатиром се тако писци сладе
музе зову да им славу граде.

СРЕМИЦА МИ КАО ВИЛА БЕЛА

Сремица ми као вила бела
опет оном њеном – одлетела!

Немој ми се шепурити, драга,
многи момци вукли те – до прага.

Нешто немам ни воље ни густа
да ти љубим твоја – туђа уста!

Ја бих теби и прстен купио,
ал’ тиме бих – младост изгубио.

Ман’се брака за пô сата мрака,
верност тражи срце у јунака.

Скупа ми је, драга, венчаница
јер ти си ми цица са два лица.

У Сремице пупасте сармице,
још су слађе њене гибанице.

Мала моја сва је мршавица
на бициклу к’о да нема сица (!).

Куварице, језиком успори,
ено ручак у рерни ти гори!

Моју младу све колено жуља
док пребира млаћена пасуља.

Ђура ШЕФЕР СРЕМАЦ
РАЗГОВОР СА НАШИМ ЛОПОВОМ
– Да ли је тачно да сте ви највећи лопов у нашем ентитету?
– Да, то је тачно. Конкуренција није мала и није за потцјењивање. У тој немилосрдној борби на слободном тржишту, ја сам успио доћи до те ласкаве титуле.
– Шта је данас теже: бити поштен или лопов?
– Лакше је бити лопов. И то лопов од почетка, па до краја, јер таква је средина.
– Шта је за вас поштење?
– Поштење је највеће зло које жели да овлада свијетом. Кад би сви били поштени, моје колеге и ја могли бисмо слободно да радимо. Овако, лопови нас прогоне и завиде нам на резултатима. Хтјели би да имају ово што ми имамо, али им не успјева. Није свачије кроз село красти!
– Да ли је тачно да ћете основати удружење лопова?
– Знате, код нас влада нејединство. Једни раде у подземљу, други у институцијама система, једни оперишу ноћу, други дању... То слаби нашу ударну снагу. Зато морамо да се удружимо. Имаћемо оснивачку скупштину и демократске изборе, па ћемо видјети.
– Зашто ћете се посебно залагати?
– Ми ћемо се залагати за што већа инострана улагања. У противном, лопови ће остати без посла.
– Кад немате шта да крадете, шта тада радите?
– Кад немам шта друго да украдем, тада скинем капу себи с главе, ципеле с ногу, сат са руке. И сакријем сам од себе.
– Каква је перспектива вашег посла?
– Није најбоља. Такозване поштењачине краду још оно мало што је остало у фабрикама, предузећима и банкама, тако да ћемо доћи у ситуацију да лопов мора од лопова да краде. А питам се, куда нас то води? Морало би се хитно нешто предузети.
– Против кога?
– Против непоштених лопова. За разлику од нас који радимо транспарентно, више је оних који се крију, а то није добро.
– За кога није добро?
– За лопове. Треба да је свима јасно, ако сам лопов, нисам криминалац.
– Шта бисте радили да нисте лопов?
– Био бих министар за односе са подземљем.
– Да ли сте икада вратили украдено?
– Шта ти пада на памет! Ако бих то урадио, гризла би ме савјест. Замислите, ако би сви вратили украдено, фабрике би прорадиле, радници би прекинули чекање на посао, а чему то води? То води већој незапослености нас лопова.
– Је л' у нашем ентитету?
– Да, у нашем ентитету који је премален за оволики број лопова.
– Лопове, захваљујем на украденим одговорима.
Живко Вујић
ПУПАК
Мој дјед је с бабом изродио десетеро дјеце, а да јој није видио пупак.Да може да говори, покој му души, не би био сигуран ни да ли га је имала. А данас, данас пупак ти се нуди на сваком кораку! Има да пјевамо, све је пупак око нас! Млади кажу:Дар природе! Старији: Ова се дјеца испрехлађиваше гола! Моралисти: Неморал се шири и на хладноћи, као каучук!
Ја, опет, ја сам помало наклоњен младима. Кад морају од полиције да крију марихуану, не морају пупак. Кад не могу да покажу да су сви дјеца богаташа, ловарни, нека покажу оно лијепо што имају. Нису нас примили у Европу, али кад виде шта све нудимо, молиће нас. Тржиште је отворено, конкуренција је непоштедна. Они који је не могу да издрже смета им пупак на дјевојачком тијелу.
Шта дјевојке хоће с тим да покажу? Љубав према мајци, мираз према будућем супругу, завист оних које су гуске. Да, овдје сам била везана за мајку истински, а сада само емотивно. На овоме мјесту је улазила храна од ње мени. Ово је половина пута од груди до...Овдје ће се у будућности држати чип мобилмог телефона, тв пријемника, рачунара. Овдје је центар свијета!
Кад су мушкарци постали индолентни према женским грудима, жена су почеле да показују пупак. Страх ме кад и то мушкарци изгустирају да ће на ред доћи задњица.
Пупак је непарни орган. Да је парни не бисмо на улици знали у који бисмо прво гледали.Захваљујући откривеном пупку имам нову идеју за магистеријум. Већ сам сакупио материјал да пупак може бити већи или мањи, округао или јајаст, дубљи и плићи, с украсима или без њих, полупокривен или дискретно показан, равних и неравних ивица.
Пупак може бити и изазован, али не код свих мушкараца.
Слободан Јанковић
РУКА ПРАВДЕ САВИЈА СЕ У ЛАКТУ
Важно је мишљење Међународног суда правде у Хагу, али не и у Београду. Чим је правда у ауту, Мишко вози по старом. И Косово и Европа и свет на једну страну, Срби на другу. Србија је заслужила већа признања од Косова. Косово је Србија ван себе. Шта су Срби богу згрешили, ђаво зна.
И ми смо мислили да су ови исти они док се они нису пресвукли у ове. Осма офанзива је наставак Осме седнице. Нема промене става. Када се став сроза, постане поза. Само слога са СПС и СНС ДС спасава.
Парламентарна већина нема право да крши устав док не добије бефел са највишег места. Сви знамо да је грешити људски. Мада не треба изгубити из вида и другу могућност: није људски, али је поштено.
Да нисмо ударали главом у зид, не бисмо
померили памећу. И обрнуто. Народу који удара главом у зид свака је улица слепа.
Да властољупци нису у форми, не би се формализам изметнуо у самољубље. Важније је сачувати власт над народом него над собом.
У каквој су нужди они горе, знамо ми доле. Кад се ђубре размеће на политичком пољу, сваки проблем атакује на чуло мириса.
Зато у борби против кича прва поклекне кичма. Односно, у борби против корупције победу однесе борба за функције. Док је буба у уху, доушник је у дослуху са вашима. Кад пречују глас разума, уши пре чују глупост но што је ваши демантују. Мењају средњи курс како кормилару дуне.
Динар је благо ојачао. Благо нама. Јуче су говорили једно, данас друго. Изгледа да зарађују на разлици у цени једног и другог. Стопа инфлације од јуче неће бити прекорачена сутра. Нити ће талас поскупљења пробити границу од осам одсто. Потопиће је. Наравно, што су стопе инфлације веће, положај гувернера је стабилнији.
Илија Марковић
БРАТИЈА
Радници велике приватне фабрике, смештене на улазу у престоницу државице, љути су и огорчени. Месецима не добијају плату, мада свакодневно долазе на посао. И вредно раде. Остварују одличне резултате и велику добит власнику, а лично немају никакву корист. Зато су организовали штрајк. Траже поштено зарађене плате. Већа синдикална права. Људски третман. Плаћен прековремени рад. Све то саопште менаџменту путем заједничког захтева свих запослених.
Власник великог предузећа је успешан контроверзни бизнисмен. Преконоћни богаташ. Члан акционарске секте. Шампион у неплаћању пореза. Припада кругу најспособнијих. Толико је способан да је целу фабрику, вредну десетак милиона евра, купио за пола тепсије рибе. Прави миљеник државице и њених. Господин, узданица владајућих, спонзор је фудбалског клуба и акционарске политичке странке. Власник ергеле. Из руке му једну коњи, градоначелник и политичари. Подмитио је полицајце, лекаре, порезнике, попове и лопове. На његовом тајном платном списку су доушници, курве и општински инспектори.
Због незадовољних радника позвао целу братију. На договор. У његов хотел.
- Је л’ треба, мајку им, да бијемо багру? - жести се командир полиције.
- Полако - смирује га поткупљени политичар.
- Спреман сам да пошаљем навијаче на банду радничку - нуди председник фудбалског клуба.
- Не, само не њих! - завапио власник фабрике. - Уништиће ми сву имовину.
- Онда…да хапсимо? Још нисмо користили шокере и бибер спреј које си нам недавно поклонио. - ускаче полицајац.
- Ја сам за - каже директор болнице. - Обезобразили се физикалци. То не смемо толерисати. Данас штрајк, а сутра, не дај боже, преврат.
- Да кренемо, да кренемо? - готово молећиво пита униформисани.
- Не мрдај! - виче потплаћени шеф политичке странке. - Морамо са кретенима да разговарамо.
- Шта да губимо време са гологузијом? - супроставља се градоначелник. - Трећину разјурити, трећину ухапсити, а трећини претући.
- Тоооо! Крећемо, значи… - скаче са столице нервозни полицај
- Стоп! - зауставља га фабрикант. - То може негативно деловати у јавности, па ће профит да ми падне. Поготово кад дојуре специјалци у оклопу.
- Можемо да их растуримо и са обичним полицајцима - спреман је плавац као запета пушка.
- Господо, морамо организовано деловати против сотона - јавља се свештеник и три пута се крсти.
- Како? - пита домаћин скупа.
- Као прво - објашњава прота - ја ћу на њих кренути мртвачким звонима. Онда ћу запретити избацивањем из цркве и на крају их прогласити ђаволима.
- Попе, прави са враг! - кликће политичар. - Одличан план.
- Да их бар мало, само малчице бијемо? - упоран је шеф полиције, али га нико не слуша.
- Ја ћу на две-три телевизије - наставља политичар - у посебним емисијама, ђубрад прогласити непријатељима народа.
- Браво! - хвали га шеф политичке странке. - Ја ћу рећи да су шпијуни и страни плаћеници.
- А ја ћу их, сунце им жарко, начисто поломитити! - вришти полицајац.
- Само смирено - обуздава га власник фабрике. - Да чујемо и остале.
- Издаћу саопштење да су сви губавци - одвали лекар.
- Имате моју подршку! - срећан је градоначелник. - Моји комунални полицајци ће са утеривачима дугова да им плене имовину због неплаћених комуналних рачуна.
- Онда им нећу исплатити заостале зараде - прси се газда.
- Тако је! - подржава га братија аплаузом.
- Има, бре, да их пребијем као мазге! - дере се командир.
- Само напред! - одобрава целе екипа.
Мића М. Тумарић
186 - July
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
© -Copyright by Magazine "Rhinocervs"! © -Сва права задржава Часопис "Носорог"! ® -All Rights Reserved!
™ - Since 2001, Banja Luka
™ - Основан 2001, Бања Лука
ШТАМПАНИ НОСОРОГ
GOLDEN LYNX of SERBSKA