НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
NOSOROG - Međunarodni časopis za satiru, humor i karikaturu
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
Страна - 4 - Page
186 - July
Danish cartoon
• Тресла се брда, родила се још једна стара политичка идеја.
• У мојим молитвама Богу све је јасно. И колико требам и какве камате могу прихватити.
• У потрошачком друштву људи се вреднују по потрошњи. Док се не потроше.
• Влада је објавила рат криминалу. Али је ускоро прихватила понуђено примирје.
• Већини политичара нимало није стало за кога ће гласати, него за колико ће гласати.
• Велики пропуст. Кривог је пропустио кроз шаке.
• Захваљујући нашим политичарима Потемкинова села све су љепша, већ и атрактивнија.
• Заиста звучи невјеројатно – унаточ богатом животном искуству он је остао поштен.
Живко Продановић
• Узалуд се бранио ћутањем. Иследник му је прочитао мисли.
• Производња нам цвета. Сва је зарасла у коров.
• Не мењајте канал, јер је и на свим осталим ОН!
• Шта ти је еволуција. Некад сам био млади јунац, а сад сам матори јарац!
• Наш пливач није завршио трку, јер је излетео са стазе.
• Он је ВИП криминалац. У затвору има ћелију са пет звездица.
• Наш пут у ЕУ се мало одужио, јер ми идемо преко Мале Крсне и Сталаћа, са преседањем у Лапову.
• Откад смо заузели правилан курс, нико више не зна куда идемо.
• Ономе који понуди најбоље услове, ми ћемо и доплатити да нас купи.
• Вежи коња где ти газда каже, иначе ће га однети паук.
Зоран Т.Поповић

КЛИМАЊЕ ГЛАВОМ

Све је мање људи
са личним ставом,
док расте број
климача главом.

Александар Павић

ЗАРАЖЕНИ ПОСЛАНИЦИ

Неки шанком
Неки цигарама
Неки странком
А сви парама

Живко Вујић

• Сто пута поновљена нога постаје стонога.
• Помирљив говор се шири од ува до ува, а говор мржње од нишана до нишана.
• Одвезан језик је као мува без главе. Тупи по цео дан, а нико га не зарезује.
• Највећи смо пушачи у Европи. И поред тога, у Србији се нормално дише.
• Признајем да сам често пијан, али одговорно тврдим да се никада нисам нарољао.

• По цео дан буљим у телевизор. Хоћу и ја да живим у рају.
• Пилот није терориста, али авион с лакоћом диже у ваздух.
• Све је исто, само демократије нема.
• По цео дан пуцам у празно. Убијам време!
• Млади се све више тетовирају. Да им нисам у кожи!
Живко Кулић
Carlos Latuff, Brazil
• Нама би секира упала у фалсификован мед.
• Политика је узвишена курва. Зато нам је бирачко тело пало тако ниско.
• Ако је њихова логика мој до мога, шта је ту онда наше?
• Оградио се од својих речи, како му не би скочили у уста.
• Скупљачи секундарних сировина су највећи криминалци и држави. Краду из рециклажних контејнера.
• Лукав је као лисица, а опасан кад побесни.
• Јефтино смо се продали. Звецкали су ситнишем.
• Сенилно бирачко тело има доживотног председника.
Зоран Додеровић

ШИШАЈУ НАС КАО ОВЦЕ

Шишају нас као овце
и преко нас перу новце

Ту маказе,види мене
раде и у двије смјене

Нико ту сад ни да блекне
и паметну какву рекне

На нас овце се рачуна
и добро им дође вуна

Нама "вуна", њима вуна
на одмору је ли буна

Ми ћутимо, нигдје звона
њима вуне већ је тона

Нам' овцама фали ован
Знањем добро баш поткован

Нас гледају кроз то руно
и шишају често, пуно

Маказе им већ се тупе
јесмо овце и то глупе

Нек то траје, нек се шиша
нуди ли спас сила виша?

Гојко МАНДИЋ

ПОРЕЂЕЊЕ

Док доконо крадем Богу дане
стално неко поређење правим
покушавам у кожу тајкуна
да некако у њу себе ставим.

Покушавам да замислим себе
како бих се понашао тада
дал бих можда мало хуман био
или бахат као они сада.

И онда сам ухватио себе
да сигурно не бих био бољи,
већ бих само мислио на себе
и радио све по својој вољи.

Зато пуно на њих се не љутим
због њиховог неког лошег геста,
већ је мени само мало криво
што не могу до њиховог места.

Боран ПОПОВИЋ

***

ЗА СЛОГУ
Ако нам је бити
Будимо вјерни Богу
Ако нам је мријети
Умримо за слогу

Живко Вујић

-И губитак свести је стање свести!
-Бирамо председника. Најбољег за Вучића!
-Знам. Већина младих не жели да гине за ову земљу, јер је не сматра отаџбином!
-Закаснела истина је плацебо за поражене!
-Кроз отворена врата животног замора, смрт катарзично умаршира!
-Све добро је испало. Зато није испало све добро!
Радмило МИЋКОВИЋ
- Комунисти су после рата отимали од оних што имају и давали онима што немају. Данас, од ових што немају, отимају они што су одрасли на отетом.
- Добро је што памет одлази. Ионако не знамо шта ћемо са њом.
- Код нас свако има право да мисли шта хоће и да каже оно што не мисли.
- Подземље купује земљу. Проширује делатност.
- Кад Србин Србину окрене леђа мања је могућност да један другом забију нож у леђа.
- Промашио је мету. Она му није била циљ
Горан ИВАНКОВИЋ
• Не иде нам у главу да може да дође из дупета.
• Ослободите се речи које имају тежину. Биће вам лакше.
• Изграђује личност. Прави се луд.
• Свануло је. Пао је мрак.
• Доле влада! Горе влада.
• Високи циљеви се постављају на дну.
• Шта, измислила си топлу воду ако си заборавила да искључиш шпорет?
• „Племе моје сном мртвијем спава” – рече најмудрија српска глава што на Ловћену спава.
• Србија до Токија! Е до мојега.
• Рам је јарам који нема своје ја.
Горан Радосављевић
- У односима између жене и мене настао је обрт. Стално ме кара!
- Жена ми је везана за село. Стално покупи кајмак!
- Како старим, све више личим на покојног деду. То ми и жена вели!
- Са женом сам у вечној игри. Ко Курта и Мурта!
- Када сам у тазбини осећам коњску снагу. Легао сам им на руду!
- Моја жена је прави вадичеп. Приђе ми само уз вино!
- Плавуше ће на локалним изборима гласати за последње на листи. Они су им увек у сећању!
- Види и моја жена да више не шарам. Зацрнио сам!
Милоја ВЕЉОВИЋ

„СУНЂЕ ЗАЂЕ, А СПУШТА СЕ ТАМА“
(Б. Радичевић: „Ђачки растанак“)

Сунце зађе, а јеца ми тама –
небо ведро, придигло се једро,
месечина – сева млȃде бедро!
Ћути тама, кад просикта мама:

„Црни сине, окани се млâде,
ено Месец давно већ западе
за Фрушкина чаробна врхунца,
не дај да ти срце залуд бунца!“

Окани се, мајко моја мила,
давно си ти младост окусила!
Пусти наше младалачке снаге
да проживе – док ништа не раде!

Моја цица воле кобасица,
и да ноћи проводи на сплаву...
А кад стигне небеска зорица
у Дунаву ’лади – празну главу.

Ој сплавови, место моје драго,
кано тајкун зајах’о сам амо,
преваре ми беху драго благо,
слатко лових ја смоквице само!

Јахао сам по Дунаву плаву,
спасавао пијане спонзорке,
од екстазе лечио им главу –
гњурале су к’о пловке и морке!

Једног дана, без баладе знака,
бућну морка у сред баре оне!
Куд ћу, шта ћу, дивних ли је крака,
зграбих тело, хватах– силиконе!

Допливасмо до речне обале –
балони јој плутају без шале!
Срце грца – шљивку јаку попи’,
„ој Дунаво, ти ме не утопи!“

Из таласа неко ме извука,
џабе што сам ја спасилац Ђука!
Спонзоруши младо тело предо’
спасило ме силиконско чедо!“

Рекȏ онда, па ћу и свакада:
Остај, драга, у мом чуну сада!

Ђ. ШЕФЕР СРЕМАЦ

(Р)ЕПИГРАМИ ЗА ЂАКЕ ОСМАКЕ

ЂАЦИ:
* * *
Збогом школо, цуру сам завол’о,
остаћеш ми зато у сећању…
Професорку младу сам пребол’о
чим ми даде двојчицу најтању.

* * *
Осам смо година дружина били,
осам смо лета ужину делили...
Од данас летимо у свет бели,
а дивно детињство још бисмо желели!

ПРОФЕСОРИ:

* * *
Лепо је бити „профа“ осмака –
веселих цура, мангупа момака...
Живот одувек бејаше чудо,
образовање нам ћакнуто, лудо!

* * *
Генерација ме поздравља руком,
негде је сунце судбине чека...
Једнога дана СМС-поруком
јавиће ми се – из света далека!?

Ђура ШЕФЕР СРЕМАЦ

***

ЗАШТО СМО КРИВИ

И на Западу се тешко живи
(И томе смо ми криви)
А знају да њихов пас
Живи боље од нас

ЗАШТО СУНЦЕ НЕ СИЈА

Сунце – најљепша ружа Кад се псовки наслуша Од псовача се окрене
Па од стида (за облаком) вене

Живко Вујић

ПОГЛЕД
Сигурно ми је нешто упало у око. Можда птичји измет – малопре сам посматрао облаке. Све што погледам изгледа прљаво и умазано.
Трљам очи и ништа. Мораћу да их исперем.
Опет исто. Гле! Многи око мене испирају очи и никоме не помаже.
Изгледа да ћемо морати да исперемо стварност.
Ђорђе Оташевић
НАШЕ СТРАНАЧЈЕ
Прича прва
Дошао једног дана један књижевник у установу културе своје општине с молбом да му установа и одговорни људи, који живе од буџетских пара, организују представљање књиге.
– Не може! – добио је кратак, али (не)јасан одговор од одговорног лица.
– Зашто?
– Не може. Имали смо много промоција. Немамо средстава...
Књижевник не може да вјерује. Окрене се и изађе. Муче га прави разлози одбијања. Слуша разна објашњења и нагађања и, на крају, долази поново да покуша.
И опет постави исто питање.
И опет добије исти одговор.
И опет постави друго, краће питање.
А онда, одговорно лице притијешњено поновљеним питањима, одговори:
– Ти си нестраначки човјек?
– Молим!
– Ти ниси страначки човјек!
– Па, шта онда! – зачуди се књижевник. – Какве то има везе? Јесам ли ја непријатељ ове земље ако мислим својом нестраначком главом? Какве везе има културни догађај и књижевно стваралаштво са страначким (не)опредјељењем?
– Има, има!
– Значи, да сам у вашој странци, било би ми организовано представљање најновије књиге о вашем трошку. Били би позвани сви функционери и друге угледне личности општине. Било би... Било би све другачије.
*
Прича друга
Дошао једног другог дана афирмисани сликар у ту исту општинску установу, с молбом да му установа и одговорни људи, који живе од буџетских пара, организују изложбу слика.
– Немамо средстава! – добио је кратак одговор од одговорног лица.
– Како немате средстава?
– Имали смо много изложби ове године, па је нестало средстава...
Сликар се зачуди. Вјерује да је нестало пара, али не зна како и зашто. И не зна у чије су се џепове преселиле.
Након усвојеног ребаланса буџета општине долази поново да покуша.
И опет постави исто питање.
И опет добије исти одговор.
И опет постави друго исто питање.
А онда, одговорно лице отворено каже:
– Ти ниси члан наше странке.
– Молим!
– Ти си члан погрешне странке!
– Па, шта онда! – зачуди се сликар. – Какве то има везе? Јесам ли ја ваш непријатељ ако нисам члан ваше странке? Какве везе има културни догађај и умјетничко стваралаштво са страначким опредјељењем?
– Има, има!
– Значи, да сам у вашој странци, била би ми организована изложба о трошку ове установе. Били би позвани и присутни многи, а можда и сви функционери странке и друге угледне личности ове, а можда и других општина.
– Шта вам ту није јасно? Наравно, да би било све другачије.
– Све ми је јасно – рече сликар и ухвати кваку на вратима.
Живко Вујић
КРВ
Крв је течност црвене боје. Тече венама и артеријама и, као поштена добротворна организација разноси дарове по тијелу. Не бави се шверцом, као неке сличне организације које се зову добротворним. А зашто је крв црвене боје? Неки спомињу хемоглобин и друге ствари, а тајна је далеко дубља.Кад би се сви свјетски грешници црвењели у лицу, не би било ни бијелих, ни жутих, ни црних. Овако, крв је затворена у крвне судове. Зна се да је црвена, али се не не види осим...кад прокрваримо.
Људима је политика ушла у крв па се и крв сврстала у групе и подгрупе. Те подјеле су отишле тако далеко да не смијете некоме дати трансфузију друге крвне групе. Од неких болести човјек постаје малокрван, од других малоуман. Малокрвнима дајемо ттрансфузије, маолумнима упутницу за психијатрију.
Помоћу крви се може ући украј миту и корупцију, али не прегледом крви него xепова док прима крв не смије да мрдне. Један високи политичар је раскринкан, примио је двије литре крви у болници! Ми смо народ који је у прошлости много крварио. Наше жене и дана, с времена на вријеме, прокрваре. Неки руководиоци су толико добро да би другоме дали – туђе крви! Лопове треба искључити из добровољних давалаца крви. Уђе нам лоповлук у крв и једино ријешење би било да нам неко пушта крв, као болесној овци.
Слободан Јанковић
ЛИНИЈА СЕ ИЗВЛАЧИ
Свакоме се могло десити ово, али није: десио се народ, десио се вођа, десио се удес – кад нас је он прешао. Док је линијски судија у ауту, Мишко ће возити свезаних очију.
Био нас је малер док нас није узео под своје. Његов министар је у праву: никада нећемо признати што смо признали. Да није званичног саопштења, не бисмо знали раздаљину до истине. Истина је најјаче оружје. Кад обиђе свет, врати се у виду бумеранга. Ако вам је истина прирасла за срце, вашој болести нема лека.
Истина је жива. Истина у човеку почива. Сезаме, отвори досјеа! Они су камен спотицања. У сваком камену Сизиф види шансу. Сви раде сизифовски: први освајају врхове ударајући клинове; други се гурају око онога који је на високом положају.
Ко показује како трава расте потказује трску која мисли. Кад је доушник наслонио ухо на живи зид, зачепио је нос. Ово мирише на оно. Док се
ђубре размеће на политичком пољу, Аугијеве штале вапе за текућом водом. С друге стране, ко наводи воду на своју воденицу - меље глупости. Мали мозак попушта под притиском великог брата.
Наравно, лако је погодити шта је писац хтео да каже. Погоди ти, мајчин сине, шта је истинољубац желео да слаже. Мање-више све је остало исто: колико је Москви до Београда, више је Њујорку до Приштине. Према томе, и једни и други задовољни су исходом: како неухватљиви, тако и недодирљиви. Да нисмо паметнији од међународне заједнице, не бисмо попуштали под њеним притиском.
Неурачунљиви не знају за пораз. Сабирају минусе. Праве компромис! Ни лево ни десно, већ право у обавезу. Док се гладни власти не засите, сити свега оскудеваће у свему и свачему. Кад се све узме у обзир, не остане ништа.
Илија Марковић
186 - July
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
© -Copyright by Magazine "Rhinocervs"! © -Сва права задржава Часопис "Носорог"! ® -All Rights Reserved!
™ - Since 2001, Banja Luka
™ - Основан 2001, Бања Лука
ШТАМПАНИ НОСОРОГ
GOLDEN LYNX of SERBSKA