НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
NOSOROG - Međunarodni časopis za satiru, humor i karikaturu
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
Страна - 6 - Page
186 - Јули
• Народ има лепо мишљење о криминалцима. Да нема, не би их гласали на изборима.
• Тек кад нам је окренуо леђа видели смо какво нас дупе води!
• Купио сам црно-бели телевизор. Више не могу да ме фарбају!
• Наша политика је најпознатији шведски сто! Ту свако узима онолико колико му треба!
Васил ТОЛЕВСКИ
• И криза нам је све више у кружном току .
• Не идем доктору . Увијек му нешто фали.
• Љуте се на питања "колико имате"? Шта би тек било да их питамо "одакле вам"?
• Док стигне правда ми ћемо издржати казну .
• До циља нам је још мало. Нас је још мање.
Слободан Живановић
• Хашки суд је најдемократскији суд под капом небеском. Тамо су све снаге усмјерене на то да оптужени на крају пресуди сам себи.
• Наш пут у Европску унију неће се укрштати с косовским. Идемо паралелно.
• Кад падне конструкција, не помаже реконструкција.

• Паметан купац кад купује политичара мора да рачуна на чињеницу да купује покварену робу!
Миладин Берић

**
На гроб ми немој доносити
Ни свеће , ни цвеће
Донеси ми само мирис свој
И поглед благ
И избриши траг кад одеш
Да ми нико други не дође
****

Мене не вреди, освајати и побеђивати
Мене не вреди , љубити и варатри
Јер чему лагати
Већ ми је свега доста
И сасвим ми је свеједно
Ко је уз мене
Да ли ме лаже , поткрада
Вешала ил постељу ми спрема
Није ме брига

Милан Маринковић Липолишки
• С том женом више не идем. Није ми легла.
• Нисам јој дао да ме вуче за нос. Дигао сам га.
• Да жени нисам пустио све на вољу, никада не бих запао у невољу.
• Жена је у праву кад мисли да сам лош љубавник. То могу потврдити и друге жене.

• Ствар се искомплицирала оног тренутка кад сам љубавници рекао да сам ожењен, а жени да сам заљубљен.
Иво Мијо Андрић
-И грешити је људски. Али нељудски је претеривати у томе.
-Између плуса и минуса најбитнији је пулс.
-Социјалне последице су смањене! Статистички су распоређене на укупну масу.
-И у политици су потребни еколози. Има ту нерашчишћених прљавштина.
-Права је и превише! Код неких.
-Без обзира на којој су сцени, највеће улоге се остварују у стваралашким чиновима.
Слободан ДУЧИЋ
• Наше честе сеобе налажу да ноћивамо на креветима за расклапање!
• Турци су са нама преговарали пет ститина година. Тако ми решавамо проблеме дијалогом.
• Састављамо крај с крајем, ради јачања веза са светом!
Живојин Денчић

НАТО браћа

СВЕ одавде
Па до мора
Била једном Црна Гора.
Сад је она дрчни НАТО,
А пише се – већ продато!

Све одавде
Па до мора
Свиће плава зора.
Сад је пала густа тама,
Нема стида, нема срама!

Све одавде
Па до мора
Проговара Његошева Ловећн гора:
Сад је, браћо, вамо НАТО база,
У заборав паде песник Костић Лаза...
...И Вук и Краљ Стари
Заглавише у кањону Таре,
О, како је овај свет мали,
Брат је, браћо, онај преко баре...!

Брана Филиповић

РОДЕ СУ НАМ ИЗАШЛЕ ИЗ МОДЕ

Роде су нам изашле из моде
откад жене политику воде!

Своје коке петлови не гледе,
комшијске су млађе, више вреде.

Бела куго, вода те однела,
мога лолу друга заволела.

У дике ми повелика глава,
кул је, селе – обријана страва!

Нигде јурке, жмурке – деце нема,
само лола у биртији дрема.

Вијам дику по меком сенику,
запамтиће моју – селфи слику!

Женица ми некад била фина,
пријала јој мека детелина.

Мала моја, прслуче ти спало,
не стављај га, није ни требало!

Мала моја, занат си испекла,
што од нане ти не би утекла!?

Несрећа ми не долази сама,
с мојом младом досели и – мама!

Ђура ШЕФЕР СРЕМАЦ

- Постадосмо феномен. Зато нас и држе под стакленим звоном.
- У Новом светском поретку добили смо улицу “Ћоше код Тоше”.
- Ово је земља поштених људи и оних који је воде.
- Сваког дана у овој земљи се роди десет нових будала и још сто паметних - који ће морати да их слушају.
- Продасмо све у држави, остадоше само људи који су се још раније продали.
Срђан Симеуновић Сендан
• Зашто лијева коалиција често губи изборе. Изумире гласачка база.
• Плејемјкери плавих су највећу мотивацију имали за бокс-меч у свлачионици.
• Развио сам нову стратегију за повећање пензије. Не плаћам више чланарину Удружења пензионера.
• Ударом астероида, диносауруси су остали без хране и изумрли. Нама је довољан и осиромашени уранијум.
• У Србији су формирали странку Србија се жури. И код нас би требало формирати Српска у амбис јури.

• И онда их је све редом казнио Уш-Даун.
• Многи руководиоци су остали без образа, а добили стомак.
• Радну вечеру припремају да уз мезу раде о глави народа.
• Албанци траже независност, а Срби само струју.
Миле Басало
• Није било могуће да крене очевим стопама, његове су много веће.
• Кад се сјетим братства, колико је ту било нејединства!?
• То се код нас зна, да углавном нико ништа не зна.
• Нама толико тога фали, а онога немамо никако.
• На(равно) можете ићи ако хоћете и узбрдо.

• Ту је све нормално, тамо је хоризонтално.
• Због ње су многи губили главу, ја сам у њој.
• Звала га је својим сунцем, док није сазнала да је и друге пржио.
• Растурили смо женску екипу, ено их све ходају раширених ногу.
• Потеци сједи, потеци устани... то нас је уморило.
• Најгоре је кад вам се бабе пењу на главу... тешко силазе.
• Екипе педера су изједначене, чим увале ови њима, одма и они њима.

• Ја у својој кући водим јаван живот. Кад жена загалами, ја ван.
• Како ће то на крају испасти са мном, превише сам заглавио.
• Жена ми је пружила језик, ја сам њој шамар.
Абдурахман Халиловић - Ахил
• Поступци политичке "елите" у Србији вређају интелект српског народа, што је најбољи доказ да су мањинска права у Србији драстично угрожена!
• Имамо председника, премијера, вођу, све у једној личности, а због штедње прихватио се и улоге дворске будале!
• Кад се дотакне дно дна, онда се за дуго створи чврсто упориште!
• Сатиричарима и хумористима су дошли црни дани. У Србији више никоме није до смеха!
• Дефинитивно смо на добром путу. Само идемо у супротном правцу!
• Ни закони физике код нас нису као код других. Овде шљам увек исплива на површину!
• Ми смо вероватно најдемократскије друштво на планети. Само у Србији буквално свако може постати амбасадор, посланик, министар, све до председника државе!
• Стари Рим је упамћен и по томе што је коњ био постављен за сенаторе. Неке друге ће памтити по томе што су магарца изабрали за председника!
Миодраг Тасић

**
Када бих знао, да се још сећаш
Макар само имена мог
Погазио бих и реч и понос
И све светиње срца свог
Да те опет видим
*****

**
Не умем ти рећи
Јер за речи немам неки дар
За тобом се тетурам жмурећи
Откриј сама, у чему је ствар
*****

Милан Маринковић Липолишки
ПРАВДА
Руке ми се истеглише од ових торби. Чини ми се да сам пола пијаце понео са собом. Шта могу кад за добру рибљу чорбу требају најмање три врсте рибе. А без хладног белог вина смуђ са печуркама се не може ни замислити. Па салата, сир, маслине...
Надомак стана, спазио сам старијег мушкарца како претура по контејнеру. На лицу му се видело да је образован и културан. Очигледно једна од многих жртава транзиције. Није се снашао у мутним временима па сада по контејнерима тражи туђе отпатке. Боже, има ли правде на овоме свету?
У његовој торби сам спазио старе новине. Видео се наслов – мој клуб је освојио фудбалско првенство. Лице ми се озарило при помисли на тај дан. Речи су саме покуљале из мог грла:
– Све смо их разбили. Много смо јаки!
– Опростите што се мешам – неочекивано проговори седи господин, спустивши своју похабану торбу поред ногу – тим за који навијате је несумњиво одлично играо највећи део првенства, имате неколико сјајних, вансеријских играча, али у одлучујућој утакмици за титулу, по мишљењу многих, судија је вероватно био на вашој страни. Пенал који је досудио у корист вашег тима био је, најблаже речено, сумњив.
Крв ми је јурнула у лице. Шта то прича ова ништарија, овај људски отпад?! Од беса нисам могао реч да прозборим. Снажно сам шутнуо торбу овог ушљивог бедника. Бајати хлеб се расуо по улици. Поглед на одрпанца који савијен сакупља прљави хлеб мало ме је умирио. Ма, има правде!
Ђорђе Оташевић
СПОДОБА И ВАМПИР
Некаква сподоба у кишном мантилу стајала је на капији гробља.
Узалуд је вампир чекао да се сподоба удаљи како би он без страха изашао.
Пред свитање је морао да ускочи у један од својих сандука и ту предани јер се, као и сваки вампир, плашио дневне свјетлости.
Ни сљедеће вечери није имао среће.
Исто се понављало стотинама година.
Обични свијет је дању природно функционисао и туда пролазио. И сами су се чудили зашто је споменик сподоби баш ту постављен. Али ником није пало на памет да га одатле уклони.
Остали су вјечно у заблуди да су вампири бапске приче.
Перица Јокић
КЛИЦА МОРАЛНЕ ПРОПАСТИ
Да ли неки кандидати за директора прије сиђу са ума него што се спусте у фотељу? Погрешна или смјела тврдња? – одговор (не)ће дати причица која слиједи.
Дошао једног лијепог септембарског дана један лијепи бивши функционер код лијепог и шармантног директора једне не баш лијепе, али за данашње (не)прилике, успјешне фирме.
– Дошао сам до тебе да о озбиљној ствари озбиљно поразговарамо. Твоја фирма је врло озбиљна и успјешна?
– Трудимо се! – добио је одговор директора успјешне фирме.
– Када ти истиче мандат?
– У мају идуће године.
– Добро би било да се ми данас договоримо ко ће на твоје мјесто послије тебе.
– Шта предлажете?
– Имају двије фирме које су ми занимљиве, али ја сам одабрао ову. Предлажем да заједно порадимо на томе и да на твоје мјесто дођем ја.
– Немам ништа против. Биће конкурс, па ако вас изаберу... Али, имајте на уму да ова фирма није ни моја ни ваша.
– Ти би била (сад смо открили да је у питању директорица) мој замјеник, радила би све као и до сада, а ја бих повремено долазио у фирму.
– Како повремено?
– Не бих да се мијешам у твој посао и не бих да те ометам у раду. Не волим другима да сметам док они раде, а ја руководим. Ти можеш долазити сваки радни дан у фирму, а ја ћу само повремено.
– То је јако занимљиво!
– И изводљиво! Све смо договорили, али прије конкурса би било добро да заједно одемо у надлежно министарство и да договоримо појединости око мога преузимања дужности.
– Е, па знате шта, господине! Идите ви у три... министарства, па се договарајте, али ја ћу поново да конкуришем за ово исто радно мјесто.
Зна се још то да је несуђени кандидат за директора попио кафу, устао и отишао, али није поцрвенио од стида, јер за то треба имати образ.
Ето, то је та прича која (не)даје одговор на питање, да ли неки директори прије сиђу са ума него што се спусте у фотељу? И поставља много других питања. И тражи много одговора. Најважнији је онај о згужваном моралу и срозаном поносу!
О томе не треба да се прича. Нема ту шта да се прича. Морал наших људи је изванредан! Морал наших директора је такав какав је. Наши директори су наши људи. Бити добар директор, то је случај све тежи, кад је наш морал све лакши!
И на крају, умјесто директоронаравоученија:
Гдје је у свему томе зрно поштења и части, а гдје клица моралне биједе и пропасти?
Живко Вујић
ПРОФЕСОР
Има у једном граду један професор који је по мом суду, а и по суду других људи сав од ћорака. Од јаловине. И досаде. Говорим о човјеку ком се људи смију, кога не уважавају, исто толико колико и професор не уважава људе из свог окружења.Он је човјек без педигреа; ауторитет припада његовим колегама, а не њему. И нико га не уважава, не воли, ником није стало до дотичне персоне, а он се тако држи, тако понаша као да се цијели свијет окреће око његове усијане главице. Главурде. Питање је да ли га воли и његова жена. И она се насадила на проблем, па сад испашта ли испашта. Професор о ком вам ја сада говорим је веома неприступачан. И уображен. Академски грађанин, није то тако баш неважна ствар. Кад корача улицом, овај професор се толико кочи да од себе прави карикатуру, рекао би човјек да он то у леђима има колац. Њега мало ко поздравља. Ако га ко којим случајем успут поздрави, професор му неће одговорити, отпоздравити. Он је у својим сферама, у мислима и филозофским нијансирањима која су изван обичних смртника. Он себе види у звјезданим висинама, а овамо је, зна се, права ништарија. Нечовјек, некако блијед и неувјерљив, сав од супротности, од промашаја и нетактичког држања. Не умије да говори, а овамо је увјерљив како је он полигота, човјек свијета. Натуцао је један страни језик, па га такав његов осјећај још више гура од људи. Слаб је говорник, неће га дикција, нити театралност. Из њега реченице тешко излазе, тако тешко као да све иду на стријељање. Није професор ником драг човјек, он хоће да буде неприступачна персона, а не неко ко себи допушта ма којекакве брбљарије. Није студирао филозофију, али он је ипак и филозоф. Прагматичар, све је.
Дан, када на улици сретнем професора сав ми је од промашаја. Тог дана ништа ми не иде, не полази за руком. Тада ме чак и пријатељи промаше. И почнем да се жалим самом себи. Та, људи моји, нисам ја уображени професор коме се смије пола града. Почнем да сумњам у самог себе. Руку на срце, ни ја не волим, баш као многи моји суграђани, да сретнем професора, али догађа ми се и тај малер. Он је стално на улицама. Шета, кочи се, мргоди, па ведри и тако редом. На глави професора увијек чучи шешир. Једном црн, два пута жут, па онда мрк и тако редом. Он би да буде Ђура Јакшић или неки други великан из националне историје. Он " у малом прсту" има књижевност, а студенти не мисле тако.
Овај варошки докоњак воли да понижава свог саговорника. Поготово ако је дотична персона из његовог града. Он свој шешир скида само људима из Београда, из Париза из Беча. Често тумачио књижевна дјела, поготово када набаса на ког млађег писца. Тад најлакше долази до изражаја, тад му се надмоћ ослади, па не умије да се заустави, а слаб је говорник. Воли професор да уређује новине. Ове, па оне. Чак и часописе. И књиге би он уређивао, али га писци избјегавају. Нико га неће, а он се понаша као да се цијели свијет око њега окреће. Волио би да буде институција, власт; државник без кога не би могло да дође до ма каквих договора и споразума. Али, он је човјек промашаја. Сав од ћорака. Није умио ни да у породичном кругу створи породичну хармонију. И тамо је надувен, уображен и дрзак. Како сије, тако и жање.
Има већ доста времена откако и ја знам овог професора. А волио бих да га не познајем, да га никада нисам срео. Он у мојим очима квари просјек садашњег чојства. Не волим да размишљам оњему, а догоди ми се и такав малер. Од њега треба ићи што даље, он је пука промаја која човјека напада. Он никада није с људима разговарао на равноправним основицама, увијек је желио да стрши, да буде изнад својих саговорника, па ма ко да су они. Удаљен је професор овај од племенитих осјећања толико колико Антартик од Републике Српске. Али, њему не смета та његова одбојност. Он се њом дичи, он у томе види своју таштину; он би рекао: "Уображен-спашен од примитивних саговорника". А кад год завири у какав угоститељски локал, не одбија пуну чашу, па макар га частили бањалучки улични просијаци. Туђа мука му увијек бива слатка. Сав је од себе, од нечијих цитата. Од себе гура "примитивизам" вароши, јер он је академска личност, не треба с њим улазити у дијалог, поготово када је у питању неко ко није дорастао његовом нивоу. На факултету предаје језик и књижевност, он је, исто тако, и књижевни критичар, теоретичар; историју Срба има у малом прсту.
Овај професор увијек сумња у нечије дипломе. Само на своју неће да мисли. Али, када би се диплома качила мачкама о репове, мачке би попадале од терета. Остала би без својих репова. Има професор и своје репове, али они су само његова интима и тајна. Зна он добро какав је био основац, какав средњошколац, а какав студент. Данас имамо више диплома него листова на бањалучким алејама. Стварних или лажних, тек има диплома у изобиљу. Све се за новац може добити, све. Само не може чојство. Рад и квалитет. Поменути професор сав од супротних ставова, од неких својих погледа и неслагања; њега људи не воле, али не воли ни он људе. Танте за танте. Он је такав какав неће да буду његове радне колеге, као и многи други људи од знања и угледа.
Ја се поменутом професору никада нисам обратио за услугу, за ма какву помоћ. И нећу се обратити, јер знам шта бих извукао из нашег разговора. Не пада ми на памет ни да покушам, а писац сам, има простора и за нашу сарадњу. Он никада не чита моје романе, јер му је то испод нивоа, неће он да траћи вријеме, а не зна, да тим од себе гура Толстоја, Шолахова, Андрића, Ћопића. Он је сав од своје недефинисане величине, а толико је мален, незнатан и јадан да за то немам прави израз. Шупаљ човјек, сав од промашаја и несугласица, од блебетања и лажи, сав од досаде, Бог драги зна како с њим излазе на крај они људи који су упућени на њега. Далеко му кућа од моје, то је једино што овог пута могу да рекнем. Нека се он и даље кочи, шепури и уважава, нека му се људи смију, ја му се нећу смијати, јер он је ипак човјек за жаљење. Није он крив што је такав, што не умије с људима да живи, да траје и да иде из побједе у побједу, није крив што не умије да буде сретан човјек.
Василије КАРАН
186 - Јули
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
© -Copyright by Magazine "Rhinocervs"! © -Сва права задржава Часопис "Носорог"! ® -All Rights Reserved!
™ - Since 2001, Banja Luka
™ - Основан 2001, Бања Лука
ШТАМПАНИ НОСОРОГ
GOLDEN LYNX of SERBSKA