НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
NOSOROG - Međunarodni časopis za satiru, humor i karikaturu
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
Страна - 10 - Page
187 - Август 2017
Ко има амбар, има и мишеве, ко има драгоцености, има и лопове.
Маревич Винсенти Игнаци

БЕЗБОЖНИ БОГ ФАТАЛИСТА

Све што имам то је кофер смећа
и њушка која је углавном иста
ја сам сумњиви мајстор умијећа
и безбожни бог фаталиста.

На старим књигама које више и не важе
дебел слој прашине и твоји обриси
чему све то служи и ко кога лаже
нисам више исти ни ти више ниси.

Држим у рукама масне часописе
и преврћем стране жуте и прљаве
а на зидовима неисписане поруке висе
посљедње знамење за празноглаве.

Опрости душо ал′ звијезде су јаче
имају право они што се цере
јутро је узело себи тркаче
а ноћ геније и милионере.

Знам, остао ми иза само кофер смећа
и њушка која је углавном иста
јер сам сумњиви мајстор умијећа
и безбожни бог фаталиста.

Миладин Берић

Човек не подноси код других своје властите мане.
Сјенкевич Хенрик
• Од свих крава Милка ми је најмилија. Да нема ње, не би било ни чоколаде.
• Од када нам је цркла крава, мама је послала деду у шталу да спава тамо уместо ње.
• Деда је први пут на венчању обукао ново одело. Бака тврди да му и сада добро стоји.
• Бака је синоћ пре спавања попила две таблете вијагре, па је деда свуноћ завијао од муке.
• Кад се мама удала за мога тату, ја сам био на путу.

• Да се тата није оженио са мојом ммом, ја им сада небих била ћерка.
• Молила сам маму да ми за Нову годину донесе Снешка белића, а она ми донела сестрицу.
Митар Митровић
Глупак је увек надмоћнији јер је сигуран у себе.
Миколајчик Јулијан

ТАЛИЧНИ ТОМ

Пакао собе - и праскави бол гитаре
огледала у углу - и призма у сивилу лома
кошмар изван идеја - течна поноћна кома
коцка је бачена у амбис - у самбу Нијагаре.

Чудни су путеви неба - један је свакако њен
капилари још чувају ватру - нада дрхти у сну
једно је море мртво - остала живе за њу
октопод шири пипке - у мрежи се копрца плијен.

Талични Том на коњу - шест поткова
прст судбине је ноћас - окренут према доље
у руци слике и књига - Проблеми крмећег това

она је ноћас неважна - кости се изнова ломе
мрак на ријеци без ушћа - можда је тако боље
коцка је пала у амбис - талично Талични Томе.

ТУЦАЊЕ

Хоће деда да се туца
па из џепа вади јаје
оно које тешко пуца
па се ником и не даје.

Шарала га баба руком
кувала га пола дана
бојила га црним луком
да би било за мегдана.

Правила су кажу строга
у туцању ко побједи
носи јаје од онога
чије јаје мање вриједи.

Сад од среће деда муца
и очи му чудно сјаје
ко је спреман да се туца
нек извади своје јаје.

Миладин Берић
• Ви мислите да је мени лако јер сам мафијаш. Баш вас брига што ми не иде радни стаж!
• Више не личимо на себе. Напокон можемо у Европу!
• Код нас више нема организованог криминала. То су сада легални послови мафије.
• Ми нисмо геноцидан народ. Наша браћа јесу.
• Ми смо били пример свим социјалистичким државама. Имали смо слободу говора када нико није смео ни да писне!
• Мир, браћо! Одузете територије повратиће наша деца!
• Моле нас уценама!

• Назире се крај борбе против организованог криминала. Мафија је много јача!
• Остајте овде! Гладовање по белом свету није сигурно као код нас!
• Више је гладних у свету него код нас!
• Сведок се бранио ћутањем!
• Сведочићу ако треба. Реците шта сам видео.
• Славимо поразе јер смо презасићени победама.
• Суд историје је све ефикаснији. Очекујемо пресуду Вуку Бранковићу!
• Шта ти је господин! Оставља бакшиш и у народној кухињи.
• За братску поделу колача потребан нам је много већи колач.

• Изаћи ћемо из беде још сиромашнији!
• Кажете да знате истину! Реците, како изгледа?
• Како вас није срамота да помињете моје образовање? Био сам ђак генерације у вечерњој школи!
• Конкуренција је била јака.Најбољи се нису пласирали у други круг.
• На путу у срећну будућност само народ заостаје!
• Наивни бирачи нису злопамтила.
• Наши вековни непријатељи нису од јуче.
• Наши историчари најбоље знају каква нам историја треба.
• Не тражимо оне који се воде као нестали. Знамо где су.
Милан Р.Симић
Supported by: Mauro Monte, Italy

КУКАВИЦА ИЗ
ОРЛОВОГ ГНИЈЕЗДА

Кукавице – то сви знају –
своја јаја потурају
у гнијезда других птица –
сврака, врана, крешталица...

Кукавица тако једна,
много дрска и биједна,
у гнијездо орлово је
подметнула јаје своје.

Сада, ено, чека птића,
она мисли – орловића,
птичјег рода господара,
што висине летом пара.

Из јајета чим испало,
птиче одмах закукало
и кукаће довијека,
судбина га таква чека.

(Поука је орловице:
Из јајета кукавице
никад нема друге птице
осим сиње кукавице.)

Р. Павловић

ЗА ЛЕT НИЈЕ КРИЛО СВАКО

Гуска једна пожељела
голубица да постане,
на врх брезе да гугуче
и да лети на све стране.

Краљу птичјем, суром орлу,
жарку жељу саопштила:
„Могу и ја под свод плави,
имам перје, кљун и крила.“

Орао јој одговара:
„Слушај, гуско, није тако!
Тражи поток, локву, бару!
За лет није крило свако.“

„Зашто ниси голубица?“
кад се врати, пита јато.
„Не да ми краљ“, рече гуска.
„Дуг ми је врат! Ето, зато!“

(За лет треба жарка жеља,
која носи до облака.
Од жеље су за летење
потребнија крила лака.)

Ранко Павловић

СУДБИНА и План
Покушавао је, и трудио се, али је свуда наилазио на дебеле и непремостиве зидове, и окретао је, и бирао погрешне путеве, али дубоко в себи, знајући да нешто није в реду, окретао се, окретао, покушавао поново, ишао около, далеко, далеко, не би ли заобишао зидове, кад их већ није могао прећи, а још мање пробити.
Знао је да мора наћи пут, да се треба њиме упутити, али је то знање било недовољно, а чинило се и да он нема довољно снаге. Њему, - и другима -, се чинило.
Све што је покушао, одводило га је негде другде, на неки даљи или споредни пут, на неку погрешну стазу, на правац којим није желио ићи, и за који је знао да не треба да њиме иде.
Мада никад није посумњао да он има свој прави пут.
Нити га је када издала воља да га тражи.
Али то ништа није помагало, све што је он урадио, било је погрешно срљање, са нешто малих или небитних резултата, пуно недоумице, а богами подоста и горчине.
Очигледно, није знао ни шта је, ни где је, ни куда.
И то губљење себе, изгледало је да ће бити оно одлучујуће за њега.
Изгледало је.
А онда је наступио парадокс постојања, и Судбина му је послала страшни поклон, онај за изабране појединце:
„Кад не знаш, - Пашћеш, да би могао да Востанеш!
То је била јаросна порука Великог Путовође, и он је страшно осетио Њен бес.
Ломило га је, и све је изгледало да нестаје.
Али уместо вриска, - појавила су се дела.
Судбина се држала свога плана!
Горан Кљајић
ШТА ЈЕ СИГУРНО, СИГУРНО ЈЕ
Осврнуо си се лево и десно. Никога нема. Завукао си се у уски пролаз између зграда. И ако неко наиђе, неће те видети јер је мрачно.
Чврсто си је стегао рукама. Од напора ти зној капље са чела. Добро је да си понео нож. Немилосрдно си је распорио. Да би уклонио све трагове, мораћеш да је спалиш.
Још једна пријава за погрешно паркирање нестаће без трага.
Ђорђе Оташевић
Stefano Fossati Stefox, Italy

Песма ЗАВИЧАЈНА
ЗАПЛАЊЕ

На југу Србије,
дуж Суве планине
дивних је предела
Заплањске котлине:
-Тасковић, Кутина,
Јагличје, Чагровац,
Копривница, Власе,
Пољана, Миљковац
…..то су само нека
места овог краја
а истинска љубав
одувек сва спаја
Сваки човек свој крај
воли понајвише
а Заплање моје
у срцу се пише!
*
Од Ниша надесно,
испред Нишке бање
кривудави путић
води кроз Заплање:
-Гаџин Хан, Јагличје,
Дукат, Виландрица
Краставче, Драговље,
Гаре, Сопотница
..то су вам још нека
места овог краја
а истинска љубав
одувек сва спаја.
Сваки човек својим
крајем се поноси
а Заплање моје
у души се носи.
*
У овом је крају
живети милина
јер то је питома
Заплањска котлина:
-Крчимир, Дубрава,
Семче, Калетинац
Шебет, Вртоп, Личје,
Душник, Овсињинац
..то су дивна, драга,
места овог краја
а истинска љубав
одувек сва спаја.
За својим се крајем
одувек уздише
ја Заплање моје
волим понајвише!

НИКола ЧД Пешић

***

УМРО САМ ОД ПОП-А

Умро сам од поп-а
које овај тропа
цунеш ме у му..му..
мудар тај савет
реч туј, што лечи
на онај свет да одеш
ники, неће да те спречи!?
Ама' умро сам од поп-а
ко Витни ко Ејми
и примакоше се на прсти
с онуј страну да чујеве
које тропам!?
Гробар већ почеја
глибоку раку да ми копа
поп поче да манда
да кади на там', на вам'
да пева онај пцалм
ко да наплакује
А истина беше сасвим друкша:
„Умро је од допа, од поп-а није умро
на нос, не у вену
Оставија завијену у црнину
млого, убаву жену!
На ма у тој казивање
поче нешто да ме пецка
жмарци да се скиђав низ грбину
срце да ми штрецка...
Пробуди се у неко време
у тамнину,
а у п.ичку мајчину
за малко да умрем
посерем се на с'н!?
Затвори очи
отвори дупе
ђавол да ми вршља!?
И онај што је паре снија
мора да се увашљивија
да је вшља!?

Душан Дојчиновић

***

ЗАГОНЕТКА

Један румен
други гумен
па навучен на волумен.

У пару
су упали у бару...

... уз два скика.

Нема сиде
нема ни ризика.

Миладин Берић

СНОВИ И ВИДЈЕНЈЕ

Триада и трем, и тамо као сен
и звоно што кличе
небо што не свиће

Излазе жаруље на стубове у реду
бацају светло, дају могућност погледу

Снег се топи и урличе тама
пада пред првим блјеском
котрља, ломи се и слама.

А одозго јури самоход
ко воз што низ прагове пада
одјекује, тресе се околина и зграда

Откуцава час
ричући на сав глас
као пукле струне јече
личи као да нешто и некога гњече

И Смерт као да је вазда близу
навукла кадифену и смарагдну ризу
размеће се и шепури
као да јој рече, да му се не жури

Халапљиво трга трен, потом нови,
и тако време лови
што клизи, тече, оће да смара
можда би најволило све да разара

А ти што седиш ту
и гледаш слике бледе
једино што чини сву њу
да много и не вреде

Једну грађевину далеку
у свету широку и васколику

О мислиш ли стварно
то као весело и мало кварно
рука се смирено диже
Приђи, Приђи ближе

Донеси дарове плодне
припреми године родне
разнеси цвеће по ливадама вечним
начини наивне људе срећним

Не баш све, не свуда
окрени више крајем и овуда
постави латице црвене плаве, жуте
не мари, нека се љуте

Слатког доста стави мириса
што простором лагано креће
нек Сладчајши и Јарослав
заједно стигну предвече

У сутон што чудно светло слама
последњи зрак још црвено прелама
као да капну сок живота
у то што долази црна страхота

Звезде што трепере, као да се смију
колико знају, шта ли крију
као очи неке таме,
да ли нас то себи маме

Ходимо тромо, споро и ниско,
чак и кад је небо блиско
преврћу се неумитно обале реке
шуме, врбе, шибље и праћакање рибе понеке

Као сиви костур и стравична тама
огољена реч скаче и остаје сама
ко лист што без ветра пада
одваја се од уста и плаче, плаче сада

Само чари и врази, и омаме преке
служе да праве прелазе клиске и меке
у титравој игли ничега и светлаца
ко то, ко то, о ко то тако кораца

Блг, блг, блг, благ весну јави
сада већ високој трави
сред града нека, смирена и далека
одозго Гром само чека

Слад, чај, ши, и ватра што светли и Јари
то во тебја одувек жари
одувек, одавно, трепери, коси
и трагове твог племства носи

Како већ свикло, опуштено лежиш
не искаш, тражиш, а понајмање бежиш
тама нек чека, истина да звезда је далека
а што крити, и нарав је некад прека

Призор је подоста вечан а и стари
све долази к својој ствари
суштина што се са собом спаја
не допушта да се добро и зло раздваја

Не може се рећи да је далеко то било
кад се лажно мислило и већма снило
крвава тупина одзвања
крозноћни што прогања

жетва је и треба мирно спити
звуке што прете као заборавити
блг што дарове носи и као да гања
да нађе човека што бољитак сања!

Яро, Яро, Яро! Ярославе!

Горан Кљајић

ЧЕКАЊЕ
Шљиве су одавно обране, али смо спазили једну у врху. Гране су сувише танке да бисмо се попели до ње, а за бераљку је превисоко. Зато седимо испод дрвета и чекамо да падне. Мало јачи ветар ће је откинути. Спремили смо нож. Чим буде у нашим рукама, исећи ћемо је на једнаке делове – за сваког члана породице по један. Само се плашим да нас ненавикнуте на тако обилне оброке не заболи стомак.
Ђорђе Оташевић
Viktor Ivančić
18/07/2017

Bilježnica Robija K.: Šesta pička spašava maršala

Mi obitelj na lito budemo kod mog dida na Šolti. Mama i tata i moja sestra Damjana su popodne otišli u selo na groblje. Tamo su oni išli da obađu grob od pokojne bake. Dida je bijo u svojoj sobi. Ja sam igrao se u dvoru. Dida u sobi na vitrini ima kafeni kipić. Kipić stoji do slike od pokojne bake. Kipić ima visoke čizme i dugi kaput. Plus drži ruke na leđima i zamišljeno gleda u pod. Dida je sidijo na rubu od postelje i rekao je kipiću: „Vidiš li ti, druže Tito, šta se ovo događa? Banda se totalno pustila od kraja! Došlo je dotle da oće da ti maknu ime trga u Zagrebu! Mamicu in jeben ustašku, da in jeben ustašku mamicu…“

Ja sam didu ćiribimbijo kroz vrata. Dida je trljao se po čelu i uzdisao je. Onda je on rekao kipiću: „Samo reci, druže Tito, i mi krećemo u akciju! Cila šoltanska ćelija je spremna! Već smo podmazali i naoružanje šta smo ga posli rata bili sakrili u konobama, pojatama i gustirnama! Samo daj komandu i jebaćemo in milu mater…“ Onda sam ja dida pitao sa vrata: „A zašto on ne govori?“ Dida je okrenijo se i pitao je: „Ko?“ Ja sam rekao: „Pa kipić!“ Dida je rekao: „Nije to obični kipić, unukiću, nego maršal Tito! I govori on, govori! Samo to šta on priča nije za svačije uši!“ Ja sam pitao: „A zašto ga ja ne mogu čut?“ Dida je rekao: „Zato šta si još previše mali i nisi član pokreta!“ Ja sam pitao: „A oćul i ja bit član pokreta?“ Dida je rekao: „Oćeš, unukiću, oćeš, čim malo porasteš! Aj sad se pođi igrat u dvor da dida završi sastanak ćelije!“

Onda sam ja otpičio u dvor igrat se. Poslje su mama i tata i Damjanica vratili se sa groblja. Mama je itnila boršu na stol i rekla je: „Mi stigli! Šta ste radili ti i dida?“ Ja sam rekao: „Ja san se igra sa robokapom, a dida sa maršalom!“ Tata je rekao: „Prva liga! Damjana se na bakinom grobu igrala sa barbikom! Vi troje ste baš ekipa!“ Onda je mama ugibala kroz kužinu i proćirila je kroz vrata od didine sobe. Onda je ona okrenila se i rekla je: „Nemoš virovat, čoviče! Zaspa je u ciloj robi sa kipićom u naručju!“ Tata se nakeserijo: „Mogu samo zamislit šta bi ti rekla pokojna mater da ga vidi!“ Mama se kesila: „A nije bogami ni drugu Titu lako! Ženija se čovik pet puti, a onda je spa na to da završi u postelji sa starin kenjcom!“ Tata je rekao: „Znaš kako kaže narodna poslovica – šesta pička spašava maršala!“

Moj dida je spavao sve do sutra. Samo prije nego šta se on probudijo su turisti pičili u dvor od kuće. Mi obitelj smo svi zinili od ošamuta kad smo vidili da ima ih mali miljon. Jedna teta sa ljubičastim šeširom je rekla: „Mi pročitali oglas na internetu i došli!“ Onda je dida uletijo u dvor i pitao je: „Jeste svi iz Zagreba?“ Turisti su klimali sa glavušama i govorili su da jesu. Dida je rekao: „Okej, posli ćemo provjerit lične karte! A sad prvo da vas smistimo!“ Onda je on pokazivao sa rukom: „Vas pet u oni aparpman gori livo! Vas pet u oni aparpman gori desno! Vas četri u onu sobu iza kužine!“ Tu je moja mama uletila: „Ali, čako, pa tu mi spavamo!“ Dida je njoj rekao: „Vama san namistija štramce u konobu! Interes turista je na prvon mistu!“ Tata je zatiltao sa očima i rekao je: „Pa šta ti je, čoviče, nemoj zajebavat…“ Dida je rekao: „Ti, zete, ne seri! Bolje bi ti bilo pomoć ljudima unit kufere!“

Poslje je mama sa teškim bjesnilom odjurila na mulić. Ona je vikala: „Ne mogu virovat da se ovo događa! Ne mogu majkemi virovat!“ Samo onda je prema njoj dotrčala ona teta Mirela šta je ćer od didinog frenda barba Tonina. Teta Mirela je rekla: „Bolje ti je viruj! Jerbo je kod mene ista stvar!“ Mama je pitala: „Koja stvar?“ Teta Mirela je zadihano i kroz suzice rekla: „Staro prdilo nas je izbacija iz kuće, skupa sa troje dice! I napunija kuću turistima! Svi iz Zagreba! Eno in sad provjerava osobne!“ Mama je zinila: „Nemoj me jebat? Znači isto?“ Teta Mirela je zajeckala: „Reka nan je da možemo poć spavat u pojatu! Mislila san da će mi muža šlag trevit! Ja san ga podsitila da u pojati drži kozu i da nećemo mi valjda poć spavat sa kozon! Znaš šta mi je stari kretenčina na to reka?“ Mama je pitala: „Šta?“ Teta Mirela je rekla: „Reka mi je – neće se Meri ljutit! Moja Meri je navikla na gužvu, samo je ujutro dobro pomuzite!“

Mama je iskobečila oči i rekla je: „Pa šta je ovo, bogte jeba? Koji se ovo kurac događa?“ Samo onda je neko sa ceste doviknijo: „Znan ja koji se kurac događa!“ To je bila ona teta Lucija šta je ćer od šjor Bepa šta drži konobu. Teta Lucija je spustila se do mulića i rekla je: „Turistička zajednica otoka je objavila oglas na internetu da poziva sve Zagrepčane na besplatno ljetovanje na Šoltu!“ Mama i teta Mirela su zinile turbo dizel. Teta Lucija rekla: „I sad od najranijeg jutra dolaze trajekti puni turista iz Zagreba! Ima ih na iljade! Razmilili su se po Šolti ka mravi! Ćaća mi je konobu pritvorija u motel, plus je napunija kuću, a mene je skupa sa mužon i dicon posla da možemo poć spavat u vinograd!“ Mama je rekla: „Nemoj me jebat?“ Teta Mirela je rekla: „Nemoj me jebat?“ Teta Lucija je rekla: „Svi aparpmani su nakrcani sa Zagrepčanima, jebate noj! Eno su ih porazmistili čak u školu i ambulantu! Don Joso je smistija njih dvista u župni ured! Sad mu se župni ured zove tržnica Dolac!“

Samo onda je neko sa ceste govorijo: „Kambumo ovo, kajbumo ono, kakbumo ovo i ono, bumo li sim, bumo li tam, ajd u pizdu mile matere, ja to ne razumin bože tebe! Vrhunski špreham engleski, njemački, francuski i češki, al zagrebački ne ide i ne ide!“ To je bio onaj barba Grgo iz pandurije. Moja mama je njega pitala: „Grgo, šta se ovo događa?“ Murac Grgo je rekao: „A šta se događa, ima ih ka gaštrapana, čoviče! Došli ljudi na besplatno ljetovanje, ko ne bi! Sve su napunili, od Rogača, priko Maslinice, do Stomorske! Nemaš di ugazit, jebate patak, di god zakoračiš zgnječićeš par Zagrepčana! A da ne govorin kako su me umeli sa bolesnim šprehanjem, kajbumo ovo, kakbumo ono…

Mama je pitala: „Znan, Grgo, al ko je ovo ludilo organizira?“ Teta Mirela je pitala: „Kome je moglo past na pamet da ih zove na besplatno ljetovanje?“ Murac Grgo je rekao: „Ja se u to ne mišan! Ja san u panduriji, a ne u turističkoj zajednici! Ja san samo dobija zadatak da izlipin ove postere po borovima i banderama!“ Teta Lucija je pitala: „Koje postere?“ Onda je murac Grgo zalipijo poster na banderu. Na posteru je pisalo: „Pozor, pozor! Pozivamo sve drage goste iz Zagreba na Welcome Party, večeras na plaži u Nečujmu, isprid Beach Bara Choovita! Pripremili smo za vas tehno glazbu, vatromet i besplatni drink!“

Naveče je mali miljon rulje skupilo se na plaži u Nečujmu. Sa bine isprid bič bara Ćuvita je pičila tehno muzika. Plus je iz pravca Rogača krehao revijski vatromet. Rulja iz Zagreba su pljeskali i dizali su uzrak limenke sa žujom. Don Joso je dogibao do mog dida i barba Tonina i utiho je pitao: „Jesmol sigurni da među njima nema i nevinog svita?“ Dida je utiho rekao: „Šta ćemo sad poć cjepidlačit!“ Barba Tonino je utiho rekao: „Nevinost je ionako precjenjena!“

Onda su se kad je stao vatromet moj dida i barba Tonino popeli na binu i uzeli su nikrofone. Barba Tonino je prvi rekao u nikrofon: „Dobro nan došli dragi gosti iz Zagreba!“ Onda je dida rekao: „Nadan se da ste se svi lipo smistili!“ Barba Tonino je rekao: „Želimo van ugodan i nezaboravan boravak na našen prekrasnom otoku!“ Dida je rekao: „U vašu čast priredili smo besplatni drink i ovi veličanstveni vatromet!“ Barba Tonino je rekao: „A usput smo, dok je traja vatromet, sa četrdesosan kila dinamita sorili pristanište u Rogaču!“ Dida je rekao: „To znači da na Šoltu neće moć ni uplovljavat ni isplovljavat trajekti, pa ćete se kod nas zadržat na duži period!“ Barba Tonino je rekao: „Al šta nas boli kurac kad se odlično zabavljamo, jel tako?“

Ekipa u rulji su gledali se sa lakšom zbunjozom. Onda je dida rekao: „Mi, turistički radnici Šolte, omogućili smo van ovo besplatno ljetovanje ka nagradu šta ste u Zagrebu odlučili prominit ime Trgu maršala Tita!“ Barba Tonino je rekao: „Cila Šolta se divi vašen herojskom dilu!“ Dida je rekao: „Maršal Tito je bija komunistički bandit koji ne zaslužuje imat trg u ustaškon Zagrebu!“ Barba Tonino je rekao: „U znak bracke solidarnosti sa vašin herojskim dilom i mi smo odlučili prominit ime Šolti!“ Dida je rekao: „Ne želimo da se naš otok zove isto ka šta se zva u jugoboljševičkoj satrapiji!“ Barba Tonino je rekao: „Rekli smo – ako su građani metropole imali hrabrosti raskinit sa mračnon prošlošću, e ona ćemo i mi njihovin stopama!“ Jedan barba iz prvog reda je rekao: „Ljudi, ja ovo nemrem verovat! Menjali bute ime Šolte?! A kak se bu sad zvala?“ Dida je njemu veselo rekao: „Goli otok!“

Robi K. (IIIa)

Peščanik.net, 18.07.2017.

Испод: дошло интернетом; задњи пошиљалац: Симо Јелача, Канада - мислило се на нешто друго, али доњи текст, колико и уколико је тачан, одлична је поука Србима да биологија ништа не значи в националној свјести! Мада, ко може гарантовати да Срби могу нешто научити, кад они, као да су патке или ћурке, још говоре о биологији. Или можда Срби и јесу патке или ћурке, а поготово овце за клање?! (напомена: уредник)
----- Forwarded Message -----
From: VJ&MR <mradulw321@bell.net>
To: @
Sent: Tuesday, July 11, 2017 7:24 AM
Subject: hrvatski znacajni ljudi

izdvojeno iz jednog komentara povodom prisvajanje Tesle od hrvata na SI

"

"STRANCI NAJŽECI „HRVATI“

Mnogima je verovatno ostala u sećanju scena kad su mu u kasarni na
Dračevcu nedugo pošto je
prvi put izabran za predsednika dobacili: "Mesiću, Cigane". Tek
novoizabrani Tuđmanov naslednik se okrenuo i rekao:
"Nemojmo vređati ničije roditelje".

Mesićevog deda se zvao Idriz Ujdurović i bio je Rom iz Like, koji je
kasnije uzeo
prezime svoje žene, Stipine bake Marije, a promenio je i ime u Ivan.

Njegovi rođaci su iz Jezerana, mesta na padini
planine Kapela u Lici. Ni u jednoj biografiji Stipe Mesić svog pretka
Idriza Ujdurović nije spomenuo, niti je pravo ime
deda ikada objavljeno u javnosti.
--------------
Uz Srbe, čiji je posredni i neposredni doprinos hrvatskoj istoriji i
kulturi veliki i nesporan, ogroman je broj izuzetno značajnih ličnosti u
hrvatskom nacionalnom korpusu, hrvatskih
državotvoraca, nacionalista, umetnika… koji nemaju hrvatsko poreklo.

Ostavimo u ovom tekstu na stranu Srbe i njihovo
pretapanje u Hrvate. Red je da vidimo kako drugi stoje na tom planu. A
stoje slično Srbima; posebno Austrijanci, Nemci,
Česi, Slovaci, Jevreji…Najbolje je da to posmatramo na polju nauke,
kulture i politike, gde su imena poznata i zvučna.

Josip Juraj Štrosmajer „jedan od najvećih Hrvata svih vremena“ poreklom
je iz nemačke vojničke porodice, iz Gornje
Austrije. Rođen je u Osijeku 1815. godine.

Ljudevit Gaj. Hrvat? Ne. Gaj dolazi iz francusko-nemačke porodice;
Najbliži saradnici
Ljudevita Gaja u tom „hrvatskom preporodu“ bili su Stanko Vraz (pravim
imenom Jakob
Frass, rodom
iz Štajerske) i Dimitrije Demetar, grčko-cincarskog porekla.

Bez sumnje najznačajniji muzički stvaralac u doba
ilirizma, jedan od najvećih u hrvatskoj istoriji inače, bio je Vatroslav
Lisinski. Ni on nije Hrvat po poreklu; rođen
je kao Ignac Fuchs, bavio se kompozicijom, a prvu hrvatsku operu „Ljubav
i zloba“ napisao je Lisinski, odnosno Fuchs.
Prvi put je izvedena 28. marta 1846. godine.

Najznačajniju nacionalnu operu kod Hrvata, čuvenu „Nikola Šubić Zrinski“
napisao je Ivan Zajc, po mnogima najveći „hrvatski glazbenik“. Zajc je
rođen u Rijeci, ali u svom rodoslovu nema ništa
hrvatsko, potiče iz češko-jevrejske porodice, a njegovo prezime u
izvornom obliku piše se – Zaytz.

Po svom poreklu ni
August Šenoa, on dolazi iz nemačko-češke porodice,

Pisac Pavao Vitezović, izvorno se prezivao Ritter i potiče iz
nemačke porodice,

Nesumnjivo veliki slikar, izuzetnog talenta, Vlaho Bukovac (Biagio
Faggioni), bio je Italijan.

Slikari i vajari koji su obeležili dvadeseti vek hrvatske umetnosti:
Vaništa, Tartalja, Kinert, Herman, Radauš, Kulmer,
Pal, Džamonja…nisu po poreklu bili Hrvati

Čuveni pesnik Ivan Goran Kovačić, autor poeme „Jama“, bio je Jevrejin,
majka
mu se prezivala Klein.
Najveći hrvatski karikaturista svih vremena, još uvek živi Oto
Rajzinger, austrijsko-nemačkih
je korena.

Lavoslav Ružička, veliki naučnik rođen u Vukovaru, Čeh poreklom, dobio
je 1939. godine Nobelovu nagradu za
hemiju. I po očevoj i po majčinoj liniji bio je stranac, ali ga Hrvatska
tretira kao Hrvata.

Hrvati nemaju nikakav
problem da Eduarda Slavoljuba Penkalu predstave kao Hrvata, mada on sa
Hrvatskom ima veze samo utoliko što se posle
ženidbe, već kao formiran naučnik, doselio u Zagreb, po preporuci jednog
prijatelja koji mu je savetovao da bi taj grad
mogao da bude pogodno mesto za biznis. Ispostavilo se da je bio u pravu.
Penkala je rođen u mestu Liptovski Mikulaš u
Slovačkoj, 1871. godine, a isključivo njegovom zaslugom mi se danas
koristimo tehničkom i hemijskom olovkom i
nalivperom. Do pre dvadesetak godina hemijsku olovku zvali smo, sećate
se – penkalo. Po Eduardu Penkali. On je 1906.
godine patentirao mehaničku olovku, a godinu dana kasnije i nalivpero.
Pored 80-ak inovacija i patenata, uz Penkalu se
veže i prvi deterdžent za pranje veša.

Neki od glumaca u seriji „Gruntovčani“, (bez konkurencije najbolje
ostvarenje
te vrste napravljeno u Hrvatskoj), koji dominiraju u tom serijalu ostaće
zauvek na visokim mestima lestvice hrvatskog
glumišta, bili su iz čeških ili nemačkih porodica.
Na primer: Martin Sagner (Dudek) i Smiljka Bencet (Regica), pa
Mladen Šerment, Rikard Brzeska, Marija Geml, Joža Šeb…Scenario za seriju
napisao je Mladen Kerstner, čije prezime jasno
govori o njegovom nemačkom poreklu.

Među hrvatskim glumcima, uz spomenute (a izostavljajući Srbe) nalazimo i
druge
glumce, televizijske i filmske stvaraoce, čije je poreklo, nemačko,
češko, slovačko, jevrejsko:
Ivan Hetrich, Sanda
Langerholc, Vanja Drach, Marija Kohn, Josip Marotti, Magda Fodor,
Zvonimir Črnko, Sven Lasta…

Za one kojima je
politika opsesija ova priča je posebno interesantna, tek tu dolazimo do
onog fenomena, u nekim elementima
paradoksalnog, čije objašnjenje još uvek nemamo. Radi se o „stranom
telu“ u korpusu hrvatske nacije koje je uzdizalo
hrvatstvo i preko linije nacionalizma.
Ante Starčevića (otac pokatoličeni Srbin, a majka pravoslavna Srpkinja)
za čije
se ime veže osmišljena, sistematizovana i precizno širena mržnja prema
Srbima, pa nema razloga da je ponovo razmatramo.

Ali, u ovoj priči mora se reći da je tu mržnju, u idejnom, političkom i
sprovedbenom smislu od Starčevića, na samom
kraju 19. veka, preuzeo Jošua Josip Frank, osječki Jevrejin koji se
dobrovoljno pokatoličio, postao hrvatski šovinista
i najveći zagovornik hrvatske nezavisnosti i samostalnosti. Upravo je on
predvodio one strašne, rušilačke, antisrpske
demonstracije 1902. godine u Zagrebu, i još nekoliko gradova Hrvatske.

Čuveni hrvatski komunista Andrija Hebrang, otac
sadašnjeg potpredsednika HDZ-a Andrije Hebranga, bio je istovremeno i
žestoki hrvatski nacionalista, otvoreno se
zalagao za Hrvatsku kao samostalnu i nezavisnu državu. Za tzv. „hrvatski
komunizam“ to je uobičajeno. Kod Srba je
sasvim suprotno.

Hebrang je, samo prezime govori, nemačkog porekla, a i majka Hebranga
starijeg bila je sa tih
prostora; prezivala se Štraser. Doda li se svemu ovome podatak da je
stariji Hebrang oženio Olgu Štraus, Jevrejku, i da
je iz tog braka ovaj današnji Andrija Hebrang, hadezeovac, žestoki
hrvatski nacionalista, veliki poštovalac osnivača
logora Jasenovac Maksa Luburića, čovek koji redovno odlazi u Blajburg da
se tamo pokloni pred spomenikom ustašama,

iako zna da je maltene cela porodica njegove majke pobijena u Jasenovcu
– onda sve ovo dobija iracionalnu dimenziju.
Slabašan je moj mozak da to shvati i objasni.

Franjo Tuđman takođe ima nemačko poreklo, samo prezime kaže da je tuđi
čovek, stranac.

Ivan Šibl je poreklom Nemac,
Bakarić je vešto skrivao svoje pravo prezime, Kupferštajn,
Vječeslav
Holjevac je poreklom Slovak,
Vladimir Šeks vuče nemačke korene…
Od savremenih hrvatskih političara,
uz Šeksa,
nehrvatsko i nesrpsko poreklo imaju:
Ivan Šuker, Damir Polančec, Božidar Kalmeta, Radovan Fuchs…
Uglavnom su svi u HDZ-
u i svi su veliki Hrvati.

Umesto odgovora na brojna pitanja i dileme unutar ove teme, neka vam
ovaj tekst posluži kao
predložak za raspravu sa onima koji govore o Hrvatima kao „starom
autohtonom narodu“.


"
>>
>

187
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
© -Copyright by Magazine "Rhinocervs"! © -Сва права задржава Часопис "Носорог"! ® -All Rights Reserved!
™ - Since 2001, Banja Luka
™ - Основан 2001, Бања Лука
ШТАМПАНИ НОСОРОГ
GOLDEN LYNX of SERBSKA