НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
NOSOROG - Međunarodni časopis za satiru, humor i karikaturu
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
Страна - 2 - Page
187 - Август 2017
• Стара кука се најбоље познаје по томе што за све кука, али у себи!
• У басни о цврчку и мравима поука је у корист мрава, све док неки од цврчака нису постали као принчеви у бајкама!
• И поред њеног лепог симболичног имена, ипак испада да је управа за све крива!
• Резултат уличног васпитања је лично неваспитање!
• Једино тоалетну хартију и неписмени употребљавају у крајњој нужди!

• Храброст пуни срце, а цицијаштво задњи џеп!
• Ко тебе каменом, ти њега нездравом храном!
Иван Русјаков
• Нема нам спаса. Стално нас исти спашавају.
• Пацијент је умро. Тиме је смањио своје трошкове лечења.
• Збиг бизгова и мазгова остадосмо без мозгова.
• Не верујем да ме орислушкују. Мене ни у кћи не слушају.
• Препотентни су импотентни.
• Да би већина била богата мора да осиромаши богата мањина.
• Жени се не мешам у кућне послове. Дозволио дсм јој да све ради сама.
• Они што не знају шта имају не мисле на оне што немају.
• Добро је ако вам нешто падне на памет. Лоше је ако вам падне на главу.
• Иза нас нико не стоји. Мали сно да би се неко иза нас заклањао.
Горан Иванковић
ПОХВАЛА ЛУДОЈ СТАРОСТИ
• Ој старости, ти (гр)ебено доба, стиже доба да се – рака проба!
• Дом стараца је врло хумана установа. Осећа се на гробни хумус.
• Гасим се брзо као свећа. Мало-мало па ми баба – трне фитиљ.
• Не дај, боже, добра никоме. Гамад ионако светом влада.

• Тек сад добро гледам јаву, као старац сатиричар. За Страдију ми одлична диоптрија плус пет.
• Кад ме жена, „у цвету старости“, страсно љуби, тандрчу јој – социјални зуби.
• На младима свет остаје. На старима – доживотни дугови омладине.
• Беше човек у сенци. Данас је у Алеји великана. Под сенком шимшира.
• Ој старости, ти (гр)ебено доба, стиже доба да се – рака проба!
• Опозиционари му обећали еколошку пензију. Треба само редовно да износи ђубре. Из скупштине.

• Више нисам политички скоројевић. Недавно остварих – посланичку пензију.
• Отац и деда умрли су у позним годинама. А шта ја чекам у осмој деценији!? Посмртну пензију.
• Нада је хлеб сиромаха. Благо пензионерима, препуни им стомаци – наде!
• У сиротињском дому стараца живе и људи богати духом.
Ђура ШЕФЕР СРЕМАЦ

Juan Zepeda - by Angel Boligan Corbo, Cuba/Mexico >>>>>

***

ДЕПОНИЈА

Кад погледам низ Србију
свуда видим депонију
јер нам стиже са свих страна
разно смеће сваког дана.

Што нам тако стиже смеће
депоније све су веће
заузеше њиве,шуме
излизане старе гуме,
а канали покрај пута
пуни крша од аута.

Док се проблем
код нас схвати
Србију ће затрпати,
а како се брзо шири
из кућа ће да нам вири.

Европа се тако снашла
депонију себи нашла
и зато јој кажем хвала
што баш нас је изабрала.

Боран ПОПОВИЋ

ПРАЗНА СЛАМА
• Капетан млати празну сламу да би дављеници имали за шта да се ухвате.
• Говорио је као да живи у облацима. То нас је згромило.
• Меље глупости и смеје се као луд на брашно.
• Чувају своју анонимност. Говоре у име народа.
• Прича течно, па иза свега и не стоји чврсто.
• Док слушам политичаре, примећујем да ни они немају шта да једу као људи.
• Откад износим туђа мишљења, постао сам свој човек.
• Више ме не зову на информативни разговор. Тајно ме прислушкују.
• Узалуд ме прислушкујете. Од мене ни професори на испитима нису имали шта да чују.
Милен Миливојевић
• Афоризам је зачин књижевности.
• Тражи се гласач, жив или мртав!
• Говри срски да те цео свт рзуме.
• Мудрац не троши речи. Он је циција у души.
• Ти мени, ја теби – српска дефиниција размене мишљења.
• Некоме је живот мајка, а некоме Маја.
• Најсавршенијим фонетским писмом се пише између редова.
• Било би нам теже да их носимо на грбачи да су им главе пуне.
• Јад и беда владају Србијом. Доказ више да власт не мења властодршце.
• Не чачкајте мечку. Тек сте је родили.
Горан Радосављевић
• Откад плаћам ТВ претплату, бољи живот ми је скупљи.
• Кад се мишљења поделе, проблеми се намноже.
• Не може свака будала да дође на власт. Предност имају највеће.
• У мојој партији чланство је подељено. Једни мислимо како председник каже, а они други не мисле ништа.
• Примирје смо поштовали неколико дана, а онда је опет дошло до нормализације односа на фронту.
• После сваких избора код нас се јавља најезда камелеона.
• Ми смо и у рату били политички коректни. Никада нисмо први запуцали.
Љубoмир Илић
• Вођа је први међу једнакима. Виши је од свих за главу.
• Кад је вођа у епицентру власти, око њега страда периферија.
• Историја се пише крвљу. Мастило је на бојном пољу дефицитарна сировина.
• Тешко је напунити потрошачку корпу, кад је чемер ушао у малог потрошача.
• Купио сам бицикл из прве руке. Јавну набавку препустио сам лопову.
• Залагаћу се за конструктивна решења. Рече повратник из Падинске Скеле.
• Кад интелектуалци бране вођу, ту нешто гадно смрди. Биће да су свеже испливали.
Зоран Додеровић

ВАТРА К'О АЖДАЈА

Питање је мучно-
шта на југу има
сад,сезоне ове-
понајвише дима

Гори шума,шибље
оно мало траве
слике које гледамо
горе су од страве

Ватра к'о аждаја
све пред собом гута
примиче се,ево
и до главног пута

Џаба авиони
и сва она цријева
гледамо у небо-
хоће ли да с'јева

Мислим да је до нас
не баш те природе
да се то угаси
треба много воде

Горе и маслине
лоза и бадеми
да с пожаром макар
извучемо реми

Ватра се не шали,
тешке су то муке
ништа јој не можемо
увис иду руке

Пожар баш се шири
к'о некада куга
и та страна свијета
сад се зове туга

Да л' то неко чини
намјерно и свјесно
ако је то тако
отишли смо десно

Вјетар носи ватру
на стотину страна
изгорјеће свако
и дрво и грана

Да ли ови личи
на слике из пакла
или нас је природа
тек само дотакла

Пожар-ми немоћни,
сила то је виша
и спаса ту нема
док не падне киша

Г. МАНДИЋ

Епиграми

У босанском лонцу
сад се кредит крчка
пропасти се мора
што кажу к'о Грчка
*
Аута на
тротоару
је ли паук
тај у квару
*
Посланици наши
ћуте као стећак
у Скупштини њихово
мјесто је запећак
*
Исте приче,
исте фаце
у очај ме
стално баце
*
За Србе да више
не оштре каме
и да не копају
никакве јаме
*
Историја,ево
за ријеч сад се јавља
вољела би ,каже
да се не понавља
*
Меса мало,
кост се глође
је ли до нас
ил' до вође
*
Нема власти
која мени ваља
нит' ја њима
кад бих да сам Чкаља
*
Питање ми
једно на памети
има л' правде
на овој планети
*
Празне куће,
празне школе
то су ране
које боле

Гојко МАНДИЋ

***

ЗА ИДЕАЛОМ И БУДАЛОМ
Шта назвати нормалом
Успјехом или хвалом
Неко иде за идеалом
А неко за будалом

Живко Вујић

• Свима смо пријатељи, јер спавамо целог живота. Само непријатељ никада не спава.
• Председник свих грађана морао је да направи селекцију! Неки грађани нису његови.
• Угледајте се на луде и збуњене. Како једни другима угађају да би им било боље!
• Кинески хороскоп је најтачнији. У хороскопу људи су животиње.
• Душа је као пријатељ. Кад вам је најтеже, напустиће вас!
• Почетак криминала, горе-доле, је познат. Почиње од горе.
• Ко добије државну сису, гарант да је дао дупе под најам.
• Хвата нас носталгија за она лепа турска времена. Тада су нас набијали само на колац.
• Ми смо народ који може и да једе и да не једе. У зависности од тога дали има или нема за јело.
Васил ТОЛЕВСКИ
• Додирнуо сам јој колено. Испипавам терен.
• Немамо више о чему да причамо. Разговараћемо преко нишана.
• Не пише јој на челу да је удата. Зато носи бурму.
• Кад разговарамо преко нишана, савршено добро се разумемо.
• Ја верујем у бољу будућност, као велики љубитељ научне фантастике.
• Ништа му не фали. Он је комплетан идиот.
• Ја је питам јел слободна, а она мени каже да је у рилејшншип! И сад ја не знам, да ли смем с њом да ступим у односе?
• Народ је за вођу али га нико ништа не пита, јер се то подразумева.
• Па шта ако смо голи и боси? Коме се не свиђа, не мора да нас гледа!
• Распродат сам месецима унапред. Нема ме ни за лек.
• Годину дана није примио плату. Крајње је време да се утврди за кога он ради, и ко стоји иза њега.
• Диоген је живео у бурету од вина које је попио. Колико је мој кум попио, требало би да живи у цистерни.
Зоран Т. ПОПОВИЋ
ДОБРОТА
Кад нам хране претекне, бацимо им мало. Кад све поједемо, они гладују. То је за њихово добро. Кажу да је гладовање здраво. Често им ланац попустимо. Много смо добри. А и гласали су за нас.
Ђорђе Оташевић

ЗАВИСНОСТ

Крај дрвета дрво
Кад изгори прво
Не задуго
Изгорјеће и друго

ЗАВИЧАЈНА СТОПА
Не бих дао
Завичајне стопе
Кад би ми нудили
Пола Европе

Живко Вујић

Из кошмарних снова
УКУС ПИВА
Ушао сам у своју омиљену кафану, у коју сам готово свакодневно долазио више од двадесет година. Пре годину дана сам престао да долазим. Нисам изабрао другу кафану, само сам престао да долазим. Мењам навике, скоро да више уопште не пијем. А и та моја кафана се изменила, можда зато што сањам. Изгледа друкчије, све осим мог ћошка, где сам обично седео. И никог нема, ни гостију ни особља.
Врата се отварају (друкчија нека врата), уђу двојица, погледају, окрену се и изађу. Закратко, ево их опет. Седну поред врата. Чудни гости: један висок и мршав, други мали и здепаст. Као Дон Кихот и Санчо Панса. Откуд они? Ваљда из часописа који сам јуче читао, где неко пише о сликару који је сликао ту двојицу Сервантесових јунака. Слика ми се свиђа.
Најзад долази Сека, келнерица. Пита шта ћу попити. Кажем јој да пита оног малог дебелог шта пије. Добро, каже Сека, а ви? Не знам, шта ја пијем, заиста не знам... Заборавио сам укус пива. Назив пића ми је познат, укус непознат.
*
ГЕПЕКОВАЊЕ
Мислио сам да сам то сањао: Неко је гепекован... А нисам сањао. Био сам будан, читао новине, и ту сам реч прочитао у наслову. Видим шта је: криминалци су неког претукли (некога ко је можда и сам криминалац) и стрпали га у гепек! И тако настаде глагол гепековати, глаголска именица гепековање, трпни придев гепекован!
Језик развијају, обогаћују, и најгори људи!
*
НИЈЕ НАШ
Кад је била она криза нашег омиљеног јунака Новака Ђоковића, Нолета, гледам пренос тениског меча, поспан (а не да ми се да заспим), паде ми на памет: Није то наш Ноле, овог су заменили у породилишту!
*
КОМЕ ЈЕ ДАНАС ЛАКО
Много сам ходао. Боле ме ноге, боле ме и ципеле, и чарапе. У сусрет ми иде трудна жена, у једанаестом месецу (може то кад сањаш, а никад ниси био у другом стању!)
Певам, уз гусле:
- Мили Боже, да л' је теже мени
или можда овој трудној жени?!
*
ДВА ПУТА ДВА
Добио сам немушти налог за куповину. Неке ситнице за по кући. Жену мрзи да ми објашњава јер нисам добар слушалац. Метне ми на сто две потрошене батерије из неке кућне справе. Мале батерије, оне најмање. Улепи их селотејпом, па онда, преко лепка, залепи обичан папирић на коме пише: 2 x. Значи: два пута. Схватио сам да је два пута: ту су две потрошене батерије. Дакле, да купим две. То је очигледно, али то је, за сваки случај, и написано. Тек напољу, близу трафике, падне ми на памет: можда је жена мислила да то што је улепљено купим два пута. То би било: два пута два. А за мене је то сложена рачунска радња. Код мене два пута није увек пет. Па, добро, ако је тако, питаћу Стаку из трафике, она се ваљда разуме. „Стако“, кажем, „хоћу да купим ове батерије, два пута два, само не знам је ли то и даље пет или нешто“. Стака рачуна на дигитрон: „Не, господине“, рече, „данас је петак, а петком је четири, мислим два пута два четири.“ И купим ја, и жена задовољна, мислим четири батерије, то је то, и мир у кући.
Записничар несанице:
Анђелко Ердељанин

ФАКУЛТЕТСКА БАСНА - ПРОФЕСИОНАЛНА ОРИЈЕНТАЦИЈА
Опростите, да ли је овдје Центар за професионалну оријентацију?
Да, а ви сте?
Ја сам медо средњошколац. Дошао сам да ме посавјетујете који факултет да упишем и да ми предложите посао који би био одговарајући мом физичком и менталном стању.
Дошли сте на право мјесто. Убацићемо ваше податке у нашу апликацију, па да видимо. Тако. Значи, четврти разред, просјечна оцјена два мање, више изостанака него присуствовања настави, физички јак, коефицијент интелигенције 60. Имамо за вас приједлог да завршите приватни саобраћајни факултет и послије тога будете лежећи полицајац. На приватном саобраћајном факултету добијете најбоље знање за дипломираног лежећег полицајца. И врста посла вам сигурно одговара. Ви сте читаву зиму у зимском сну, а остатак године лежите под крушком, па би било лоше да почнете напорно радити послије толико одмарања.
Хвала вам, али ја ипак не бих ишао тим путем. Лежећи полицајац нема перспективу, а ја сам знате амбициозан, желио бих да напредујем.
У том случају је добро да завршите приватни факултет било којег смјера. Смјер није ни важан на приватном факултету, јер на сваком од факултета стекнете исту количину и врсту знања. Шта год да студирате, на крају знате исто. Онда тако онеспособљени најбоље одговарате за државну службу. То је посао сродан оним способностима које сте стекли на факултету. Радно вријеме је од 7 до 15. У читавој фирми раде двојица - тројица магараца за све остале, а медвједи, гмизавци и кокошке не раде него размишљају и предлажу магарцима шта да раде. Дакле медо, приватни факултет за било шта и државна служба. Ту ће твоја креативност доћи до изражаја, а можеш и напредовати према радним резултатима.
Милан Куриџа
САТИРИЧАР
Одувек сам желео да будем сатиричар. Зато сам често пролазио поред државних институција. Стајао сам испред њих и гледао политичаре. У црним оделима излазе из црних аутомобила. Труде се да изгледају важни и озбиљни. Па они управљају земљом!
Чим помислим шта раде с нашим здравим мозгом, инспирација покуља. Напишем по три порнографске приче. Од сатире, нажалост, ни трага.
Јутрос, међутим, нигде ни једног политичара. Поред мене је прошла девојка у прекраткој сукњици. Обла стражњица се оцртавала испод танке тканине. Мисли су преплавиле мозак. Вероватно иде на састанак с неким богаташем, који се накрао, док млади и згодни момци, без посла и новца, нису јој ни најмање интересантни. Поново сам погледао њену дрхтуљаву стражњицу и све се у мени побунило. Ето, тако сам постао сатиричар.
Ђорђе Оташевић
КАКО СМО СИСТЕМАТСКИ УНИШТЕНИ ОД ИДИОТА?
Не знам да ли су старим Грцима идиоти дошли главе, али Србији ће доакати, сигуран сам! Идиоти нас стрпљиво, упорно, доследно упропашћују. Гризу нас као црв даску. И ту помоћи нема. Чини се!
Зашто идиоти? Пре свега мисли се на идиоте у изворном смислу те речи. Стари Грци су идиотима називали људе неупућене у јавне послове. Незналице, али, исто тако, и особењаке, оне који се не баве политиком и другим јавним пословима. Дакле, лаике, глупане. Јер у атинском полису било је пожељно бавити се како политиком, тако и другим јавним делатностима, а они који то нису хтели, гледани су с презрењем. И тако насташе идиоти, од грчке речи идиос!
Један од друштвених послова у Грчкој било је и гласање. Колевка демократије је управо и установила право гласа. Гласањем се одлучивало о важним стварима. Додуше, Грци нису увели опште право гласа. Рецимо, робови нису имали право гласа. Потом жене, затим странци. Е, сада, у неким другим друштвима и системима жене и робови могу да гласају. Да ли је то оправдано, тешко је рећи. Данас робови могу да дођу на биралиште и да подаре свој глас некоме у кога имају наду да ће им поправити живот. Истина данашњи робови нису оковани ланцима и не туку их бичевима и моткама. Но, ни атински робови нису били у негвама, а само изузетно, у складу са законом, физички су кажњавани. Код Грка роб је могао чак бити и филозоф! Робови су се врло мало разликовали од слободних људи, такозваних грађана. Можда по економској моћи и, наравно, пошто нису слободни грађани, потцењени су били. Достојни презира!
Данашњи робови економски су обесправљени. Раде за минималну цену рада од 130 динара. Месечно 168 сати рада и зараде мање од 200 евра. Па нек живи с тим новцем у Србији. Минимална корпа животних намирница, иначе недостојна човека, кошта бар двоструко више. У породици најчешће ради само један члан. И како живе ти грађани? Гори им је положај од грчког роба. У Србији трећина запослених ради за минималну цену рада. Неки не добијају ни толико. Милион пензионера прима пензије мање од двеста евра номиналне вредности. Држава на европском путу, напредује свакодневно у сваком погледу, а по зарадама статистика каже да је Србија иза Судана, Чада и Џибутија! За неупућене ове три државе и још 18 афричких исплаћују веће зараде од српских послодаваца. А у Европи горе од Србије су засад само Албанија, Македонија и Босна и Херцеговина!
Помислиће неко да ови данашњи робови, који гласају људе који их доводе у тај понижавајући положај, да су то горе поменути идиоти. Може бити. Само нису једини. Ту су и они из армије незапослених, који се никада неће запослити. А и такви подаре глас усрећитељима. Па тек они што свакодневно псују лекаре, судије, полицајце, просветаре, што ни са чим нису задовољни, а ништа не чине да би нешто променили!
Ипак, овде је реч најпре о идиотима који се не баве јавним пословима код нас. И не излазе на биралишта. Њих се то не дотиче. Гаде се избора. Они су изнад тих тричарија. Рађе седе испред рачунара или телевизора. Неки испијају пиво у кафићу, биртији или пред дућаном. У зависности од менталног склопа и дебљине буђелара. Други нека им кроје судбину. Таквих идиота безмало је половина у Србији. Од 6 милиона 750 хиљада бирача на изборима три милиона није се појавило. Махом млађе особе, будућност нације, нису заинтересовани да дођу до биралишта и да евентуално дају допринос да се ова доброта и свеопшти напредак евентуално још унапреди! Идиоте тако нешто не занима. Њима је свеједно. Макар док баба и деда, родитељи и понеки рођак из иностранства буде финансијски помагао млађану наду породице на његовом путу ка дипломи у зрелим тридесетим годинама!
И после нам је крив неко други. Америка, Европа или Русија. Не спорим, има и то смисла. Али, манимо се ми светске политике. Гледајмо себе. Да урадимо овде колико је у нашој моћи. Себи да помогнемо. Да покренемо идиоте. Докле да нам идиоти загорчавају живот? Треба памет у главу, доњи део леђа уза зид. Размислити пре гласања. Мућнути главом. Промућкати пре употребе. Јер после гласања нема кајања. Да не буде оно да после сваких избора народ може само тужно да констатује да смо пали с коња на магарца. Ако је слобода мисли гарантована Уставом и законима, зашто народ то право не користи?
Дешава се да на слободним и демократским изборима прође и понеки идиот. Промакне. Један такав доказани идиот наредио да се по ноћи руше приватне зграде у Београду. Булдожери рушили, а фантоми обезбеђивали рушење. Годину дана већ полиција, тужилаштво, политичари никако да пронађу макар једног фантома. О идиоту да и не говоримо. Као да су се сакрили у мишју рупу. Да се нису одселили у Аустралију? Ко ће знати. Има и мишљења да се идиот, односно идиоти, и не скривају. Они обитавају управо тамо где их нико не би ни тражио. У Скупштини, Влади, министарствима, све до најфантастичније теорије да се главни идиот скрива у председничкој палати!
Миодраг Тасић
187
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
© -Copyright by Magazine "Rhinocervs"! © -Сва права задржава Часопис "Носорог"! ® -All Rights Reserved!
™ - Since 2001, Banja Luka
™ - Основан 2001, Бања Лука
ШТАМПАНИ НОСОРОГ
GOLDEN LYNX of SERBSKA