НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
NOSOROG - Međunarodni časopis za satiru, humor i karikaturu
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
Страна - 3 - Page
187 - Август 2017
• Туђа рука свраб не чеше, али хоће да се огребе за нешто.
• Овај мрак смо направили само зато да бисмо и вама омогућили да се обогатите преко ноћи.
• Полиција гони криминалце. Очима не може да их види!
• Док ми није постао најбољи пријатељ, нисам ни знао колики је пас.
• Живим псећим животом, али нисам кућни љубимац.
• Данима кукам како сам гладан, али од тога нема хлеба.
• Не забрињава ме што храна поскупљује. Ионако немам шта да једем.
• Доживели смо морални препород. Постали смо неморални.
Милен Миливојевић
• Кад лоповима сване, раде легално дању.
• Грађани слободно могу да пљују власт код својих кућа, али не и на улици.
• Што је власт у рукама појединца већа, већа је и сенка сумње.
• Сада је то друга прича. Док је била прва, није се смело причати.
• О нашим победама тешко је писати. Недостају речи.

• Режисери спремају представе. Политичари зврчке.
Зоран Додеровић
• Како препознати одличан културни догађај? Нико га не гледа.
• Моја однос са алкохолом је патолошки. Ја њега волим, а он мене уништава.
• Јапанци су нам утјеха. Њима смо и ми запад.
• Толики смо баксузи да нам је и Панонско море побјегло.
• Раније смо са платом преживљавали од првог до првог, а данас од првог до другог.

• У парламенту треба запослити еколога. Да би се смањило загађивање околине.
• Ми немамо владу него опозицију у сјенци.
• Новинар таблоида се страшно препадне када прочита оно што је написао.
Милан Куриџа

Josefina Vazquez Mota - by Angel Boligan Corbo, Cuba/Mexico

***

• Нека се живот мучи са мном – доста сам ја са њим испатио.
• Образован је он човјек – школа му је поред саме куће.
• Ја мислим да полицајци највише воле тући по ребрима – нарочито они који су гладни каријере.
• Завезали су политику, коју су водили.
• Испао је будала… кад јој је рекао да га стави.
• Будала се напио, док се још паметни није отријезнио.

• Дигла је руке од свега – а ноге због њега.
• Кад је чуо да само јаки побјеђују – отишао је у теретану.
• Био сам само један у низу, који јој клизну.
• Ни ђаволске тикве, ни вражије бундеве – шејтан неће да сади.
• Рецимо, и да вам то кажемо – то нико други не би чуо.
• Све ми је охладило – мора ћу погријавати ручак.
• Да је он прави друг, рекли су партизани.
• Нашим политичарима одговарају Западне батине – знају да ови са истока, још јаче туку.
• Осјетио сам колико полиција батина даје по глави окривљеног становника.
• Кад је батина из школе избачена – ученици су се почели тући по ходницима.
• Ја сам своје дијете истукао шибом – кад ме је оно пријавило, мене је полиција мотком.
Абдурахман Халилоивић - Ахил

• Некада смо били први у производњи масти, па зато сада мора да будемо први у скидању сала!
• Ништа није тако суморно, као новчаник после летовања на мору!
• Дао је паре да би спасио живот, па је зато остао и без пара и без живота!
• Лако је њему да подиже глас на свакога, јер су му сви дали своје гласове!
• Најлепши живот мисле да имају они који немају појма о бољем животу!
• Најјачи гласноговорник је онај ко најмање и најтише говори!
• Што је бржа храна, то је спорије здравље!
• Ништа се не користи толико максимално као минималац!
• Највише разлике у глобалној светкој економији има у томе што некада марке нису сакупљали толико филателисти, колико богаташи!
• И за оне са највишом куртоазијом псовка и смех су најбољи лек!
Иван Русјаков
• Коме ово није добро може и даље да живи лоше.
• Они што се закопчавају на леђа закључавају се споља.
• Знање нема цену. Код нас, чак, и не кошта ништа.
• Онај ко не зна куда је пошао не може да залута.
• Када пођеш на време све ти је близу. Када касниш све ти је далеко.
• Ускоро овде неће бити незапослених. Сви ће тражити посао.
• Кварни не могу да се покваре.
• Доста нам је истине! Реците шта је стварно било.
Горан Иванковић
• Да Колумбо није открио Америку, Јапанци не би знали за атомску бомбу!
• Амери да су знали да ће Црна Гора ући у НАТО, не бои бомбардовали Југославију!
• Некад били Вук и Његош, данас Мило и Вућић – ко је следећи?
• У сваком отвореном писму крије се простор иза решетака.
• Савест му је чиста, није износио прљав веш!

• Корачајући у бољу будућност пола народа доби тешку реуму!
Брана Филиповић
• Није тачно да Београд подсећа на Чикаго из тридесетих година 20. века, више лични на Нови Сад друге деценије 21. века.
• Ми немамо средњу класу. Али, ту смо негде: између осредње и средње жалосне.
• „Међународна заједница“ поштује само вољу оних грађана који нису добре воље.
• Ја сам увек помало био велики патриота.
• Није вест када пас уједе човека него кад се новинари понашају као кучкини синови.
• Најлакше се тргује туђим суверенитетом, али мало је суверених држава којима је дозвољена та трговина.
• Неки наши политичари не тврде више да се Југославија распала него да је убијена. Толико о напретку форензичке науке.
• Треба расписати тендер за лустрацију тамног вилајета.
• Политичари су изгубили емоције, и роне сузе због тога.
• Човек се учи док је жив. Али, ђацима је то најтежа лекција.
Анђелко Ердељанин

БОСНА СЕ ПРАЗНИ

Босна се празни
попут базена
остаје она
без људи ,жена

Отићи из ње
нагон је снажан
постаје пасош
документ важан

Научи језик
неки се страни
оном ко оста
тешки су дани

Младима сада
гледамо леђа
тамо су иза
некаквих међа

Ма нема шансе
да нам се врате
пустиња ово
постаје,брате

Ћутимо сада
као мумије
објаснит' ово
да л' ко умије

Све што ту нема
закона,реда
чаша се жучи
пије,не меда

Ове на власти
то и не брине
у три нек иду
знате шта,фине

Босна сад таква
личи на рупу
највише слична
празном је скупу

Одлазе млади
да траже срећу
одлазе да се
и не окрећу

Можда и треба
да нас и нема
гасити свјетло-
јесте дилема

Гојко МАНДИЋ

ЛЕГЕНДА О АВ АВУ

Уобрази један Ав
Да он није само Ав,
Те прогласи лични став;
Да је храбар као лав.

Спрва збуњен живаљ сав;
Како то да један Ав,
Што изгледа сасвим здрав,
Тврди да је страшни лав?!

Како то да Ав Ав мали
На сва уста себе хвали
И тврди да има дара
Да заузме престо цара?

Трешти јава од Ав Ава
Који ради и кад спава.
Обасули живаљ снови
По којима Ав Ав плови.

Расте Ав Ав; к'о поплава.
Ав Ав Ава пуна глава –
Прилазе му многа стада
Пуна страха, пуна јада.

Ситна дивљач овог краја,
Што би Турци рекли – раја,
Прихватила храброг Ава.
Запљусну га силна слава.

Вук, медвед и прави лав,
Саз навши за малог Ава,
Пристадоше врло радо
Да им он причува стадо.

У јачих су јача права –
Њима ћар, а Аву слава.
Одувек се знало то –
У природи Ко је Ко.

Рабош Ракијавели

***

ПОКВАРЕН НАРОД

Нове псовке из најновије историје:
- Јебо те председник Хрватске.
- Јебо тебе председник Владе Србије.

Перица Пешић

• Држава која од страначких глупака прави стручњаке, добиће Нобелову награду! Наша је земља прва аплицирала.
• Одело које сам чувао за сахрану обукао сам за дан државности. То је један те исти повод.
• Прекинули смо традицију љубљење руку. Прешли смо на други орган.
• У влади не смеју бити људи без зуба. Зато у влади не може бити сиромашан човек.
• Ако се забрани хомосексуалност, онда ни политичке коалиције неће бити могуће!
• Бог и Ђаво никако да се усагласе! Бог даје људима две руке, а ови краду као да имају четири.
• Док сиротиња гради државу, богати граде куће. Зато су неке куће скупље и од државе!
• Уместо кредита успели смо да репрограмирамо само турске серије.
• Направимо студију о аналном отвору Вође. Да би смо знали ко је све ушао у владу.
• Сиромаштво и демократија иду заједно. Кад нема демократије, нема ни народа!
Васил ТОЛЕВСКИ
• Најтеже нам је у тешким тренуцима. А послије се превише опустимо .
• Доста се разликујемо. Једни благо откопавају , други закопавају .
• Осуђени је добио четири године. Судија - може му бити четири године .
• Нисмо ми стока. Тако нам тепају .
• Када је саставио крај са крајем - омча се стегла .
• Парадокс ! Радио у винарији , а крао празне флаше ?
• Истина је б о л н а . Боли њих за то .
• Борио сам се против партије на власти - н и ш т а . Сада се борим за ту партију. Опет - ништа.
• Ни прелази за пјешаке нас више не воде нигдје .
Слободан Живановић
ЗВОНО
Девојка обнажених груди седи мушкарцу у крилу. Конобари стављају кригле пива на столове. Пијани мушкарци певају. Разголићене девојке се кикоћу.
На звук звона сви су се тргли.
– Кад пре – промрмља седи мушкарац. – Таман смо се мало опустили, а сад поново морамо да се из ресторана премештамо у салу за наставак скупштинског заседања.
Ђорђе Оташевић

ЗАБРАНА ЈЕ ПОТРЕБА

Из засједе забрана вреба
У себи крије црну ноту
Забрана је некоме потреба
У његовом кратком животу

ЗА БРЗОПЛЕТОГ
Праву ствар направи
Нека памте покољења
Најприје преломи у глави
Па онда преко кољена

Живко Вујић

МАТЕМАТИКА
Сава Маковић је универзитетски професор математике. Озбиљан човек. Достојанствен. Уљудан. Уредан. Углађен. Велики стручњак и педагог. Познат и признат у државици и свету. Био ментор многим магистрима и докторима наука. Држао надалеко чувена предавања. А ових дана пукао. На посао дошао разбарушене косе, у изгужваном оделу, без кравате. Чим је ушао у кабинет, на запрепашћење асистената, почео крвнички да удара главом у бетонски зид. И да понавља једно те исто:
- Ја сам идиот! Идиот! Незналица! Идиот!
Сарадници га с муком одвојили од зида и посадили у столицу. Обрисали крв с лица и дали чашу воде. У међувремену дотрчао и декан. Сав задиха, упитао Маковића:
- Човече, који ти је ђаво?! Шта те не натерало да се лудачки понашаш?
- Мука, драги мој, мука - мрмља узбуђени професор и одмахује главом.
- Која мука, пријатељу драги? - чуди се декан.
- Да те…питам? - смушен је професор.
- Ајде, питај.
- Јесу ли нам смањили плату за 10 одсто?
- Јесу, маму им! - оте се декану.
- Јесу ли нам онда повећали плату за два одсто?
- Јесу, јебем им! - оглашава се асистент Митар.
- И сад се - хукће математичар - хвале како боље и богатије живимо.
- Јесте, бог их убио! - убацује су у међувремену пристигли портир Мика.
- Како су два одсто већа од 10? Значи да сам цео живот студенте погрешно учио.
- Биће да власт има неку нову математику - констатује портир.
- У мајчини! - рекоше сви углас и одоше до бетонског зида.
Мића М. Тумарић
КРЕЧАНА НА БЕРЗИ (НЕ)РАДА
Уђем ти ја у предсобље канцеларије која би требало да личи на чекаоницу берзе рада (ма шта то значило у преводу на сербски). У недоумици сам да нисам залут’о: нигде ни бесне кере, што би рек’о Лала, мој ратни пајташ из натовских дана. Колико знам из (не)поузданих извора, на ’иљаде људи без посла, у овој мојој маленој чаршији Недођијског пашалука, а ја једини пред шалтером поштујем закон: пријављујем се редовно, месечно, службеници Цици, са четврт киле маскаре и ружа на меснатим уснама, на прозивку, к’о војник. Нека ме влас’ има у виду, кад јој затребам. А нећу одбити пос’о, било какав – доста ми већ претурања по контејнерима, већ ме и мачке замрзле, све фркћу на мене кад им отимам ’леб из руку, пардон – канџи.
Обично долазим после доручка гђице Цице, имам обзира према њеном распореду (не)рада са странкама. А шта је ово данас!? Нигде ни Пере обућара, са две године до материјалне помоћи, па после, ако му бог и МФ удели нешто на (ев)ропски начин, можда и не баци кашику до поштареве прве исплате његове пензије.
Не долази више ни онај профа, са офуцаним кишним мантилом из времена „тршћанске трговине“, што ми рече да правим децу, да извини (не)поштен свет, јер нема коме да предаје своје тешко стицано знање из економије. Застарело ти, профо, велим му ја, на прошлом нашем берзанском уранку, не идеш у корак са временом... – па се угризох за језик, би ми жао човека... Није он крив, зезнули га Маркс и Енгелс, па му се сад разилази теорија и пракса: „сваком према раду, сваком према потребама...“ Који ће му сад очин политичка економија кад је ово друго давно испарило, а он као школовани економиста није успео уновчити на време своју науку? Средио сâм себе поштењем и искреношћу – ретка зверка у ова (гр)ебена времена, треба му име убетонирати на стази славних у још славнијем Пашалуку, пред Скупштином. Жуљ’о клупу од детињства рана, себе ради, а после целог живота са (м)ученицима – пуних 40 годиница. И сад липши магарче док пензија не дорасте. А болест га стигла. Е, зато је најбоље отпељати, на три инвалидске ноге, до берзе рада. Тек толико да будеш виђен, и пријављен, какав је ред и зак(л)он, а и да се увериш како ниси једини магарац у друштву волова!
Ал’ несрећа не долази увек сама. Син профин лежи код куће без посла већ целу деценију и по, наврага – исте, његове струке (шта ћеш, бацило се дете на паметног оца!?).
Бацим поглед на велики округли сат изнад празне столице, на коју свакодневно смешта своју привлачну округлину, моја познаница-обавештајка са берзе, лепо нафракана, добродржећа Цица (тепам јој онако за себе: Цицојка, баба девојка!) и – остадох без текста! На зиду само кружни отисак од прашине – а сата ни за лек!? Провирих иза пулта, кад тамо – леже канте и четке за кречење. Утом из суседне канцеларије зајеча права радничка химна: „Сирома’ сам, сирома’ сам, ал’ волем да живим...“ Јечи, звечи, ори се песма широм радничке берзе, од милине да се – најежиш!
И би ми све јасно: данас је неки држ’- празник, само молери раде, и понека молерка, поскидали слике и сатове са зидова. Куд сам залут’о, баш на данашњи дан!? Удари ми „кречана“ у беспослену берзанску главу. А кошава глупости дува ли дува, да бог (радничку класу) сачува!
Ђура ШЕФЕР СРЕМАЦ
ШКОЉКЕ
Добили смо из иностранства шкољке на поклон. У нашим рекама, тврде, брзо ће се размножавати, а биће веће од лубенице. Од једне шкољке ће три породице моћи да се наједу.
И стварно. Већ после пет дана достигле су пуну величину – свака је тежила преко тридесет килограма.
Људи су похитали да их извлаче из воде. Лако су се отварале. Једино је мали проблем био што би отворена шкољка усисала човека. Потом би се затворила и после десетак секунди испљунула кости.
Када је број поједених људи прешао пола милиона, међу становништвом су почеле да се шире гласине – овде нешто није у реду. Власти су хитро реаговале – одмах су послати санитарни инспектори. Исто вече, у ударној информативној емисији, објављен је извештај. Непобитно је утврђено – нагласио је спикер – да су иностране шкољке бактериолошки потпуно исправне. Није забележен ниједан случај тровања.
Масу која је похитала ка рекама нико није могао да заустави.
Ђорђе Оташевић
ДА ЛИ ВЛАДА ВЛАДА?
Србија је коначно на добром путу. Пошто је изабрана Влада и сада „свако на своје радне задатке!“ Да цитирамо Слободана Милошевића. Дакле, Скупштина Србије је са стабилном већином изабрала коалициону владу и ми више не треба да се оптерећујемо кадровским решењима, политизацијом, сплеткама и подметањима кочничара система. Мисли се на опозиционе представнике, који, разуме се, никада нису задовољни и вазда ремете напредак у ово тешко транзицијско, реформско, кризно време!
А да иде добро, не питај. Појавило се светло на крају тунела. Само да није воз! Стопа незапослености смањена од 26 на 13%. Џи Ди Пи, како то лепо звучи, а мисли се на БДП или бруто друштвени производ, порастао на 3,1%. Мало ли је? Отворена нека силна поглавља у приступним преговорима с ЕУ. Нешто одмах и затворено. Отворено, па затворено! И, сада нова Влада. Тим који побеђује, не мења се. Стога је из претходне Владе већина министара и у новој. С незнатним рокадама. И малим допунама!
И опет нека закерала налазе ману. Те, не ваља им мандатарка. Оваква, онаква. Као, она се ништа не пита. О свему ће одлучивати Председник. Како да не! Председник нема уставна овлашћења да се меша у рад владе. Видели смо код претходног председника. Ма нико га озбиљно није схватао. Његово је било да дели одликовања! И што би сада нешто било другачије? Па, онда министри. Министар војни није служио војску. Не може, по дежурним баксузима, да води министарство одбране. Није у реду. А баш врли војни стручњаци објаснише да то што није служио војску, нема никакве везе. И код других је тако. Увек има сличних примера. Ми смо имали самозваног маршала, који, исто тако, није био нешто војнички поткован. Јесте тај маршал у Првом великом рату ратовао. Против Срба и српских војвода. Тада је био поднаредник. Као и Хитлер. Опет, у другом рату ни Хитлер а ни маршал самозванац нису војнички бриљирали. Хитлер се залетео против целог света, нарочито с Русијом, а маршал је оргијао с Даворјанком Пауновић на Сутјесци у јеку највећих партизанских пострадања. Није знао где се налази. У Дрвару '44. обезнанио се и хтео да се преда војсци свог ранијег ратног друга. Једва га обуздали. И такав маршал после створио онакву силну ЈНА! Што би данас тако нешто било немогуће?
Иначе радује чињеница да садашњи министри имају разноврсна знања. Јуче си обављао послове из заштите права радника, социјалне политике и борачка питања, данас војна. И обрнуто. Сутра можда водићеш културу, здравство, зашто не науку или спорт? Неко други водиће екологију. Пожељно је да онај ко се бави екологијом има мало путера на глави. Имају га и други, али с екологијом, односно заштитом средине, чистоћом, то баш има додирне тачке. И важно је, по мени, да министри умеју да певају. Јер ко пева зло не мисли. Мада има и мишљења да ко мисли, није му до певања. Ипак, ако и таква угледна, важна фигура, попут министра, запева из дубине бијела грла, спонтано, ничим изазван, тада се види да је то природна, нормална особа. И тада имаш потпуно поверење у боље сутра!
Да ће Влада владати у озбиљним, преломним тренуцима, није непознато. Да ће бити саботирања, подметања, притисака сваке врсте, такође није новост. А да ће бити све боље и успешније, разумљиво. Озбиљни људи озбиљно приступају проблемима. И баш код те озбиљности јавља се и један успутни проблем. Макар за мене и људе сличних наклоности. Ради се о хумористима и сатиричарима. У Србији више никоме није до смеха. Озбиљна су времена, понављам. Стога престаје потреба за сатиром, комедијом и сличним тричаријама. Ваљда је време за драму. Можда трагедију? Додуше, Срби су велики домет остварили на пољу сатире и комедије; сетимо се Стерије, Сремца, Нушића, Александра Поповића, оба Ковачевића, Домановића... Не можемо све ни поменути. На пољу трагедије нисмо тако успешни. У књижевности. У животу, за разлику од књижевности, велику трагедију подари сваки режим! 'Ајде сада да нешто променимо и на том плану. Други у просперитетним раздобљима стварају велике трагедије. Рецимо, Античка Грчка. У време Перикла настале су светски велике и ванвременске драме Есхила, Софокла и Еурипида. Имали су Грци и комедиографе (Аристофан), али то није тако моћно као трагичари. Данашња успешна Србија вапи за једном јаком књижевном трагедијом. Боље да је начине писци него Влада!
Миодраг Тасић
187
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
© -Copyright by Magazine "Rhinocervs"! © -Сва права задржава Часопис "Носорог"! ® -All Rights Reserved!
™ - Since 2001, Banja Luka
™ - Основан 2001, Бања Лука
ШТАМПАНИ НОСОРОГ
GOLDEN LYNX of SERBSKA