НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
NOSOROG - Međunarodni časopis za satiru, humor i karikaturu
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
Страна - 5 - Page
187 - Август 2017
• Нема освајања слободе – у освајачком походу.
• Старим дозволама за домаће издајнике истекла је важност. Нове ће се издавати до следећих избора.
• Америка је постала земља миграната – чим је стигао Колумбо!
• Најгоре прођу мигранти који стигну тек до Србије, значи нигде.

• Кога су бомбардовали осиромашеним уранијумом, томе ни малигни руски утицај не помаже.
• Једни милом, други силом... и тако је настао консензус.
Анђелко Ердељанин
• Није имао среће да се укрца на том броду, па остао жив!
• Никоме нисам дужан, чак ни богу, живео сам како ми је одредио!
• Они што перу паре, умишљају да дају еколошки допринос акцији „Очистимо Србију“!
НИКола ЧД Пешић
• Попуњавање гласачког листића је као руски рулет у ком су сва мјеста у бубњу пиштоља попуњена.
• Образовање се развија од тежег према лакшем. Почев од основне школе.
• У средњем вијеку је чувар чувао ризницу. Данас ризницу треба чувати од чувара ризнице.
• Имамо рјешење за неефикасну администрацију. Незапослени ће замијенити беспослене.
• Док траје рат Срби напредују. А онда дође мир и све поквари.
Милан Куриџа

Alfredo del Mazo - by Angel Boligan Corbo, Cuba/Mexico

***

• Онима што нас шишају као овце, изгледа да се свиђа наше руно.
• Свјетлијих тренутака нема у овом нашем мраку.
• Набрусили смо се за противничке грубе играче.
• Забољели су их палчеви које смо им држали.
• Само да знате... то је то што треба да учите.
• Пуна нам је политика криваца, по свим правцима.
• Челници у политици изгубили су компас, лутају у вођењу политике.
• Џаба је што сам строг у својој кући – нит ме се ко боји, нити ме слуша.
• Сви носе свој криж, а само муслимани мјесец и звјезду.
• Од кад је у њу ушао мој шејтан, добра је као мелећ.
• То што ништа нисмо имали, све смо им дали.
• Нема у таквима људства, мој народе!
• Више нам је људи у земљи, него на земљи.
• Након добијања избора, народ је све остало изгубио.
• Искихали смо све на нос... и на гузицу.
• Нисмо ни видили да нас не гледају. Окренули смо им леђа.
• Хоће да полуди... чекамо.
• Има петице, видио је то професор тјелесног.

• Од како су се посвађали, башка спавају – а обадвоје оне ствари сањају.
• Ухватила их глад, ситост их пустила.
• То је чиста лаж, не можете је запрљати.
• Док пчеле раде трутови се одмарају, па после од пчела страдају.
• Нашла се у незгодној ситуацији, због момка који је згодан.
• Са најјачом екипом која нам је дошла, ми смо се потукли.
Абдурахман Халилоивић - Ахил

• Смијех је најбољи лијек. У љекарне стиже под називом „предизборна обећања“.
• Сретна је она сиротиња којој нитко није хтио увалити кредите у швицарцима.
• Свака будала зна зарадити на глупанима.
• Сваки песимист није увијек сигуран да баш својем јату лети.
• Тко се оптимизма лаћа, од оптимизма и страда.
• Тко заспи као лопов пробудит ће се као – лопов.
• Ухватила их је потрошачка грозница. Купују и оне политичаре који им не требају.
• Вјерујте нам, опасно је вјеровати другима.
• Није све у новцу. А није ни све у ослобађајучој пресуди.
• Он је толико безличан да се свако мало нетко залети у њега.
• Животна неправда – био би он и много већи лупеж, али му друштво није дало прилику да се искаже.
Живко Продановић

• Предсједник је на чело државе дошао директно са робије. То му га дође као прелазак из мањег затвора у већи.
• Европа је наш циљ, а ми смо били - њена мета.
• Оно што и политичари и народ називају животом разликује се управо по животу!
• Од Нове године не очекујем ништа. То је једини начин да буду испуњена сва моја очекивања.
• Сасвим је нормално да полажемо легитимно право на дио Хрватске? Тамо нам живе ујке!
• Судећи по томе колико производимо хране, неко би могао помислити да живимо у пустињи.
• Код нас Срба је све наопако, па и имена предсједника. Ето, рецимо, Слободан је био диктатор, а Борис пацифиста.
• Наша судбина је – усуд!
Миладин Берић

• Годинама тапкамо у месту, а телевизија тврди да нам је пролазно време близу светског рекорда.
• Пуцањ у празно се често јуначи. Прети празном пушком, а го к'о пиштољ.
• Између домаћег издајника и страног плаћеника нема велике разлике. Издајник ради и дању и ноћу, а плаћеник и ноћу и дању.
• Претпоставка невиности важи за све, осим за жртве НАТО бомбардовања.
• Рупе у закону су увек добродошле. Од нечег мора да се живи.
• Где неправда пали и жари, правди се суди за пироманију.
• Пуни џепови пролазе, а гладни стомаци одлазе.
Живко Кулић
• Мртве можете сахрањивати и по двориштама! И онако нам је држава постала гробље.
• Сиромах не може умрети од сунчанице. Њега сунце никада не греје.
• Код нас су међуљудски односу толико лоши, да сам престао и сам са собом да разговарам.
• Кад политичар обећа да ће задовољити све грађане, или је лажов или сексуални манијак.
• Најпре су слепци постали људи, па су онда они од људи направили слепце!
• Немојте усклађивати операције са терминима. Ускладите термине операција са курсном листом.

• У политику не могу ући људи без екстремитета! Тамо се краде и рукама и ногама.
• Нормално је да у политичкој штали највећи Коњ постане лидер!
Васил ТОЛЕВСКИ

**
Понекад грешком помешам
Ракију и меланхолију
Иза свести залутам
У времену и простору

Пожелим да се не вратим
На ову овде робију
Не да се, док не исплатим
Читаву своју судбину

М. М. Липолишки

СУЗЕ ЏЕЛАТА

Ја нисам песник
Ја сам сликар душе
Осећања претачем
У смех и сузе
Бљесак ума и неразума

И џелату исцедим сузу, стихом
Трн сумње му, у срце заријем
Из очију крену црвене капи
Они плачу еритроците

Милан Маринковић Липолишки

• Бог с тобом и...с дугом твојим
• Има дана кад напишем десет афоризама. А има и година када не напишем ни један.
• Афоризам ме увијек насмије. А некад ме богме и расплаче.
Иво Мијо Андрић
- Стала ми је на жуљ. Близина је учинила своје!
- Српска гробља - оријентални шведски столови!
- Откад је Прометеј боговима украо ватру, гори нам под ногама!
- Где мене нема, ту ничега нема!
- Данас делујете доста бледо, мада сте премазани свим бојама!
- И данас у скупштини, трла баба лан. Опоравља се наша текстилна индустрија!
- Ако је живот драма, уделите комад!
Радмило МИЋКОВИЋ
ПУТ
Ово је наш пут у бољу будућност. Погледај га само! Раван, чист, углачан! Нико још на њега ногом није стао, а док је нас, богами, ни неће. Овако ће нам много дуже трајати.
Ђорђе Оташевић

БЕСМИСАО

Беспомоћно гледам
Живот у бесмисао клизи
У мору неостварених жеља
Само за једну (последњу)
Још места има
Смрт плови по мислима

Ако не стигне сад
Управо овог трена
Нека нова времена
Донеће обману нову

Полако, неумитно
Жив ћу се сахранити
Храбрости имати нећу
Ни с крајем да се сретнем
Сваку ћу гасити свећу
Да гробља с ума сметнем

Живот у навику претворићу
Сломљеног ума, вероваћу
Да ми звезде вечност пишу

М. М. Липолишки

МОЛБА

Када васкрсне увело цвеће
Када засија ново пролеће
Када се оком радост до срца слије
Да ли ћу моћи опет грлити је
И да ли ће она моћи, исто као пре
Волети моје очи,
Стезати моје руке две у крилу свом

О, Боже
Први пут те од срца молим
Излечи је
Хоћу још дуго да је волим

Она и не зна колико ми значи
Колико вреде осмеси њени
А овог трена на њеном лицу
Сви јади света залеђени
О, Боже, молим те
Помози тој несрећној жени

Милан Маринковић Липолишки

НЕМА ШИПКА БЕЗ СРЕДЊЕГ
Док нас телевизија убија у појам, прво лице је вршилац дужности виртуелног убице или је (стварно) жртва сопствених заблуда? Недостатак политичке воље да се открије залеђина може се правдати полеђином и незнањем оних који не знају зашто су изабрани.
Још би Диоген тражио човека свећом да му се није упалила сијалица. И не само он. Ко развија слику у мраку пали се на ТВ кресиво. Ако смо изгубили све битке са светом, нећемо рат на домаћем терену. Према томе, и неверне Томе су утувиле: ако ово нису хулигани, онда ми нисмо ми. Већ они. Кад играју ваши, клемпаве уши су најбољи пријемници. Тврде једно, утврде друго. Вечити дерби је догађај првог реда и пете колоне. Почетак најављује судијска пиштаљка, крај – полицијска.
Измене и допуне кривичног закона су мртво слово на оном папиру – смотуљак смотане потернице. Ако је злочин савршен, постоји основана
сумња да институције система функционишу беспрекорно.
Како ћете знати ко је ко, кад не знате ко је шта? Док бирачко тело не узме ствар у своје руке, смрад неће знати шта је еколошка катастрофа, шта парадокс. Ако не зна левица шта ради десница, нека баци поглед на средњи прст. Левици и десници средњи прст држи страну. Зато ћемо и ми иза њих (и за њих) дићи два – средњи и још један.
Кад су избори лутрија, први се извуку на време. Ако је веровати првом, безбедносна ситуација је стабилна. Безбедност је на највишем нивоу. Нико не зна шта нам вођа мисли. Иби и би и не би у ЕУ. Кад дволичан владар игра живим фигурама, прво лице рокира улево, образ – удесно. У шаху нас држи онај који симулира симултанку више партија. Неки тврде да нећемо у ЕУ за пет, други – за десет година. У сваком случају – нећемо и да хоћемо. Кад лидери небеског народа седају за преговарачки сто, примакну им столице – измакну земљу.
Илија Марковић
БАЛКАНСКИ ДИВАНИ
– Слушај, ћале, ја би’ да скокнем мало до Европе.
– Који ћеш очин тамо, ни њој не падају печене шеве с неба!?
– Није важно, али бар се тамо сви шеве, без стида и срама.
– Види, види, курајбера! Али, тамо се и пуно ради, сине мој.
– Па, чуо сам да се ради од јутра до сутра, али кажу ми и да се добро плаћа, нарочито за ноћни рад.
– А то би ти! Ма, сине, то су приче за малу децу!
– Нека су, ћале, ја ћу гледати само ону старију женскадију. А видећу и белог света.
– Камол’ среће да сам и ја на време побег’о у тај бели свет!
– А што, ћале?
– Не бих досад седе косе плео са твојом црном матером. Исиса ме као богомољка. Већ сам побелео као креч балкански. Не да ми нигде да мрднем.
– Шта ћеш, ћале, нико није савршен.
– Шта кажеш, мангупе беспослени!? Марш напоље – у материну! У ту црну Европу!
Ђура ШЕФЕР СРЕМАЦ
ДИРЕКТНО У ЧЕЛО
Да живим у Латинској Америци, био бих велики сатиричар. Писао бих на стотине прича о ескадронима смрти, кокаину, сиротињи по фавелама... Теме се саме намећу. У Турској бих тоне папира потрошио пишући сатиру о обесправљености Курда. Поред толико земаља које су рај за сатиричаре, мени је запало да живим баш овде где је све готово савршено. Једино је партијска чланарина неадекватна. Зато ћу написати сатиричну причу о томе. За доброг сатиричара нема лоших тема. Ударићу власт директно у чело. С обзиром на то шта је странка, чији сам члан, учинила за ову земљу и народ откако је на власти, и хиљаду пута већа чланарина била би симболична. Све ћу ово у причи отворено написати па куд пукло да пукло. Ја, као функционер владајуће странке, изнећу став свих наших чланова и симпатизера – овако ниску чланарину ми више нећемо трпети!
Ђорђе Оташевић
НАВОДНО
Наводно је то овако било, а много је сигурније да су то измислили.
Није тешко ни досетити се ко је измислио, а ко други, него они који су најближи, или који су испали паметнији.
В сваком случају, били су спремни да оцрне онога кога су већ дотакли, како ће се показати, а то значи да је в њима кувало, чекао се само повод, макар не и стваран, него приписан.
А в причи је то испало сасвим занимљиво. И прилично увредљиво.
Е тако, в она давна времена, кад се земља унапређивала, а не уназађивала, вршена је електрификација.
Тако би одлучено да се струја води од Невесиња до Гацка.
Јесте да је то дуго, а наводно је требало да се све ради на дрвеним електро-бандерама. Ни за ону, па ни за ову причу, није превише важно да се држи реалистичних чињеница, а ни правих имена.
Битно је, за причу, да су бандере подјељене, и то тако да су Невесињци добили пола, а пола Гачани.
Тако је требало и да раде: пола трасе да ураде једни, а пола други.
Оно што су требали да ураде, је да укопају бандере.
Засукаше рукаве, и почеше.
Невесињци се утркују, дају све од себе.
И збиља, и пре рока завршише свој дио електро-трасе.
Међутим, Билећана нигде!
Прво помислише зато што су Невесињци тако здушно радили, а можда су и снажнији, па могуће и бројнији.
Ипак, време отиче, а друге стране ниоткуда.
Шта ће, ваља започето завршити, те ти се према Гацку упути делегација.
Не што кренуше изабрани, него за њима пођошеи докони, па знатижељни, а богами, и велик број злонамерних.
Тако ти тај велики број иде ка пољу Гатачком, а бандера, ни радника, нигде!
И тек кад се примакоше самом Гацку, кад видеше скупине људи како раде, и то баш својски, - запели, ознојили се, муку муче, али не одустају.
Такви су гатачки мушкарци.
Снага и упорност.
И кад их видеше како пуном снагом раде, запињу и напињу се, - те придошлице, прснуше в смех.
Смију се дошавши, читава једна гомила, младих и старих, и све показују прстима на гатачке радише.
Чак се и окупише око појединих радних група, и грохотом се смију.
Само званична делегација задржа озбиљност, па им руководилац Гатачке радне бригаде приђе, и строго запита:
„А што се ови ваши смију?“
„Ма, ништа“, умирујуће одговори вођа делегације. „Ништа“, понови, „то се они веселе вашем раду“, смирујући рече.
А онда, као овлаш и незаинтересовано, додаде:
„Само, знаш, мало сте погријешили.“
Па пошто више не издржа, одвали и он грохотом да се смије. И читава делегација за њим.
„А шта смо погријешили?“ затече се руководилац Гачана.
„Ма не треба бандере укуповати до пола!“
Горан Стевин
187
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
© -Copyright by Magazine "Rhinocervs"! © -Сва права задржава Часопис "Носорог"! ® -All Rights Reserved!
™ - Since 2001, Banja Luka
™ - Основан 2001, Бања Лука
ШТАМПАНИ НОСОРОГ
GOLDEN LYNX of SERBSKA