НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
NOSOROG - Međunarodni časopis za satiru, humor i karikaturu
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
Страна - 6 - Page
187 - Август 2017
Анкета је показала да 100% Срба користи мобилни телефон. Анкетна питања слали смо есемес порукама.
Ђорђе Оташевић

НЕ ЧАЧКАЈ СИНЕ

не чачкај сине ту ствар
рогати је изнад тебе
ко год губи тај има кар
твоја душа још и зебе

ниси привилегован чедо
припадаш табору другом
ово је неко друго кредо
па се носиш ти са тугом

срећник има и пет тата
толико ујни и ујака
још и више добрих плата
тешко земљи без опанака

што јест-јест драги мој
пази се и живи од рада
не улази у никакав бој
твоја душа још је млада

не чачкај сине ту ствар
опрезан буди у ове дане
ти си млад а не стар
теби ће срећа већ да кане

Василије Каран

• Коме је досадила диктатура чврсте руке, може да се ослони на нежну женску руку.
• Родољубље је неописиво осећање, које се учи на кратком курсу креативног писања.
• Није тачно да наше вође не могу без страних инвестиција. Неки су, на пример, допринели порасту наталитета, без било каквих страних улагања.
• Добрим глумцима највише се исплати да глуме опозицију.
• Понављачи историје научили су да историја, од јуче, не постоји.
• Извршили смо све обавезе према хашком трибуналу. Остаје једино да кажемо праву истину.
Анђелко Ердељанин

• Никада нећемо признати Косово! Знају то и у држави Косово.
• Били смо на Титовом, а сада смо на Европском путу. Нама никад нису сви код куће.
• Држава нам је још у пубертету чим јој се тако лако криви кичма.
• У возу за Европу нама су припала спаваћа кола.
• И наши и хрватски генерали се из Хага враћају са заставом. С тим да је хрватским генералима државна застава изнад главе, а нашима изнад сандука.
• Наше запишавање територије се испоставило као пишање уз вјетар.
• Нормално је да смо посљедњи у реду за Европску унију када иза нас нико не стоји!
Миладин Берић

• Велика Британија више није у Европи. Добро обавештени извори тврде да се сели на Марс.
• Ко сеје натоизам, жање тероризам.
• На Балкану је све у слободној продаји. Од игле, до националних интереса.
• Сарадња између Србије и Црне Горе све је боља. Србија има вишак фотеља, а Црна Гора плажа.
• Титовка и шубара више нису у рату. Са задовољством им скидам капу.

• И подземље одлази из земље. Тражи боље услове рада.
• Годинама играмо по европском такту, а и даље смо јој последња рупа на свирали.
Живко Кулић

• Ако је човек постао од мајмуна, зашто неки личе на свиње!?
• Бадава имамо богату историју, када смо догурали до сурове стварности!
• Био је убеђен да никада неће напустити своју земљу, али су га ексхумирали!
• Зар сам толики пут прешао, да би ми рекли како је истина негде на средини!
• Зашто да правите будалу од себе, када други то много боље чине!
• Земља нам је настала из нужде, а нестала услед великог срања!

• Иако је о мени рекао све најбоље, ја му не верујем!
• Иако смо крезава нација, време нас неумољиво нагриза!
• Идеш за мном а ја не знам где ћу, али ћемо далеко стићи!
• Изгледа да ни себе нисам познавао, док ми нису прилепили етикету!
• Још нисам заборавио тренутак нашег сусрета, иако се трудим!
• Kад жена пред мужем ћути, највише каже о њему!
• Kада би ми повећали пензију, мислио бих да ме неко зеза!
• Kада би нам кренуло мало боље, и не би стајали тако лоше!
• Kоме они обећају светлу будућност, доживеће је макар на ломачи!
• Kрваве вести најпре процуре у јавност!
• Маштао је да буде ватрогасац кад је био мали, а данас жари и пали!

• Наравно да им ништа не иде од руке, када су навикли да им иде све на руку!
• Не постаје се јавна личност, ако те виде у јавној кући!
• Не сећам се да сам био срећан, или ја и не знам шта је то срећа!
• Неки наши слепци би завадили и два ока у глави!
• Немамо среће са вођама, нама треба неко ко ће да нас погура!
НИКола ЧД Пешић

• Моја сестра је толико штедљива да није хтјела да заврши разред, како би јој остао за идућу годину.
• Како замишљам школу будућности? У чистим, свијетлим учионицама свира тиха музика, компјутери укључени, на екранима се врте игрице, а дјеца се играју у дворишту до краја наставе!
• Наш телевизор полудио! Никога у соби, а он сам са собом прича.
• Мој дјед се хвали да се у младости хрвао с медвједом и - оборио га на себе.
• Мама ме тјера да унесем дрва, јер је тата уморан од изношења историјских чињеница на састанку.

• Онај ко се у дјетињству није упишкио, није ни био дијете.
• Лијепо је кад у истом разреду имаш брата близанца на кога личиш, па се не зна ни кога прозива наставник ни који близанац одговара.
• Требало је да се сусретну два годишња доба, али, прво је некуда журило и прошло, док је друго лутало и закаснило.
Слободан Јанковић
• Политичка свађа се завршава када се завађане стране намире.
• Мигранти имају добар уређај за навигацију. У Босну не свраћају.
• Не изгледа логично, али јесте. Пузањем се најлакше стиже до високог циља.
• Најљуће чорбе су оне које су запржене у политичкој кухињи.

• Сви су се у рату борили. Једни за државу, други за њену имовину.
• Критичари препоручују неким афористичарима да пишу краће књижевне форме.
Милан Куриџа
• Што се тиче истине, још увек је чекамо.
• Из очију му се види да лаже. Али, глас му је тако мужеван и дубок.
• Ако хоћемо да се отарасимо лажи, прогласимо је само за истину.
• Било нам је лакше док су комунисти били на власти. Сада нас свака фуфа лаже и краде.
• У лажи су кратке ноге – рече змија црву. И поједе га…

• До скора су га вукли за нос док је говорио истину. Пошто му је довољно порастао, више му нико и онако не верује.
Срђан Симеуновић Сендан
- Гори од отвореног језика су отровни језици.
- Због отвореног језика многи су затварани.
- Са бројем свемогућих расте и број немогућих.Они су спојени судови.
- Човек без људскости може да оболи од изобиља и незаситости.
- Тупи угао захвата већу ширину, али из оштрог угла се дубље сагледава.
- Да у политици нема толико лажи тешко би се знало шта је права истина.
- Ко штеди имаће! Они за које бсе штеди.
Слободан ДУЧИЋ

ЗАБРАНОМ СЕ БРАНЕ

Од првог ратног до овог дана
Нама никако да сване
Пријете са свих страна
И увијек нешто бране

Живко Вујић

Тркалиште
(уланчани афоризми)
И ми дипломатски спор за трку имамо.
И ми изборну комисију за трку имамо.
И ми картографе за трку имамо.
И ми куверте за трку имамо.
И ми лажног свједока за трку имамо.
И ми људска права за трку имамо.
И ми мртве душе за трку имамо.
И ми наивну јавност за трку имамо.
И ми пету колону за трку имамо.
И ми Потемкина за трку имамо.
И ми повјерљиве документе за трку имамо.
И ми снајперисте за трку имамо.
И ми унутрашњег непријатеља за трку имамо.
Живко Продановић

• Најбољи пријатељи нам запишавају територију.
• Дуга деветка је за жене кратеж.
• Будите се! Немој да вас сањам!
• Да имам женски мозак, одморио бих се као човек. Не бих морао да чувам децу, перем, пеглам и усисавам!
• Оженио би се он, него му је ташта уседелица.
• Неке ствари никад не досаде. Знате на шта мислим.
• Нема ‘леба без мотике?! Одакле ми мотика када немам ни за леба?!
• Немогуће је од два зла бирати мање јер су сви они исти.
• Говна пливају низ воду.
• Не примећујемо да смо окупирани јер смо превише окупирани сопственим проблемима.
Горан Радосављевић
- Кад се власт помами, народ се отрезни!
- Ако се књиге пишу за читаоце, зашто преслишавате ауторе?!
- Боље рана на телу, него данга на челу!
- Годинама нас убијају. За наше добро!
- Рука правде је угрожена. Прикљештили су јој прст судбине!

- Председник Србије вреди за два дона: Кихота од Манче и Дон Корлеона!
- По грчкој митологији, мрав је Сизиф, а цврчак Орфеј!
- Јеси лешинар, али обавио си лавовски део посла!
Радмило МИЋКОВИЋ
СЕНКА
Упекло сунце па сви побегли у хладовину. Сем њега. Без капе, уздигнуте главе, поносно корача средином улице. Потчињени га окружили, трчкарају око њега – крију се од сунца. У његову би сенку цео народ могао да стане. Толики је то горостас.
Ђорђе Оташевић

СВЕТАО ТРЕНУТАК

Мој Месече једини мој друже
Да знаш како је у мом крају
У ово доба кад липе цветају
Како тек њене миришу руже
Да знаш само е мој друже

Моја драга тамо гаји
Љубави наше пупољак млад
И све што имам све бих дао
Да их видим само , шта раде сад

Када те круг нанесе твој
И кад угледаш дом у цвећу
Вирни кроз њен прозор
Пожели јој срећу
А чедо моје помилуј нежно
Обасјај му лице
И тихо пазећи да га не пробудиш
Пољуби му нејаке малене ручице

Молим те упамти Месече друже
Сваки детаљ њихових лица
Употреби сва своја чула
Види можда је кућа оронула
Можда цвеће мирише тугом
И пожури натраг својим кругом

Да ми причаш о родном крају
Док кише овде махнитају
Како су моје две живе ране
На срећу тамо с друге стране

Питају ли се да ли ћу моћи
Из очију својих из ове ноћи
Изаћи са зором раном
И срести се с новим даном

Да ли то говори разум здрав
Забораву следује заборав

Милан Маринковић Липолишки

БИО ЈЕДНОМ ЈЕДАН СЛАВИША

био једном један Славиша
јак моћан и вазда од славе
стигао момак чак из Ниша
и волио је само жене плаве

допала му се једна дива
згодна богата сва у стилу
хектар земље има шљива
умјесто ракије пила пиву

опио се Славиша и због диве
а ни она није мање пила
па продала њиву и све шљиве
и тад увенула љубав мила

кад год ракија узме људе
све крене како не треба
нека буде како год буде
незгода тако човјека вреба

оде Славиша у свој Ниш
да отпочетка крене у живот
диви својој тек рекао иш
тако то уради нишки пилот

пилотира сад мудри знанац
са висине гледа на шљиве
скочио би као падобранац
ал тамо нема више оне диве

удала се за човјека искуства
прошлост њена није прича
оде тако она љубав пуста
њу сад грли један други чича

пилот лети и одозго посматра
жао му је диве још више шљива
јавили му да ће бити тата
давна љубав била њему мила

Василије Каран

ПРЕВЕНЦИЈА
Русија је била претња.
Амери су инсталирали ракете на Црвеном Тргу!
Горан Стевин
ИГРАМО С ПРОМЕНЉИВОМ СРЕЋОМ –
РЕДОВНО ГУБИМО

Где је демагогија наука, мед и млеко су основне намирнице. Природно: нема меда без радилица, ни муже пореских обвезника без државног апарата.
Ако је Талмуд света јеврејска књига, Паламуд је, господо министри, уџбеник српске политике. У том смислу је и смицалица: да није демократских промена, не би бирачи били (и остали) берачи бостана. Откад се гладни власти спрдају с демократијом, сити свега играју, преливоде и мутиводе диригују. Што значи да ће обећања демагога држати воду док се бирачко тело не попишмани, док му не дође одоздо.
Ретроградно: лакат је параметар, метар - шут у аут. У Србији лакат има дужу традицију од дужног метра. О злој пари да не говоримо. Што је динар јачи према евру номинално, интерес Европе је слабији за Србију реално. Србија је изишла из кризе, а да то нико
није приметио. Сем председника владе, првог министра, премијера итд.
Елем, где год игра небески народ, утакмица је високог ризика. Патриотске снаге дејствују синхроно – анахроно. Можемо заједно рушити, али не и градити. Кад националне боје бране националисти свих боја, победници истичу тробојку на пола копља. Док стране у сукобу не нађу заједнички језик, служиће се немуштим језиком предводника. И не само то, ово и оно: он у божјем стаду види себе.
Док се партија игра нашим живцима, будале нас држе у шаху. Да паметнији нису попуштали под притиском, не би се будале опаметиле. Не дају на се. Чим се мали мозак користи 1%, велики се окористи 100%. Онај што нас је направио будалама сад се прави луд.
Како их дозвати памети, кад се не одазивају на глас разума?! У борби против здравог разума не бирају се средства, већ противници. Како би држава положила тест. А на тесту интелигенције месе хлеб они који су ово замесили.
Илија Марковић
ПЛАШЕЊЕ
И смртници понекад морају да се забаве, зато нема разлога да осуђујемо смрт што је хтела да се нашали с људима. Позвониће ноћу на врата оних чије време да крену с њом још није дошло. Уживаће у њиховом шоку кад је виде, а поготово ће бити забавно вриштање од среће кад им каже да је погрешила и да ће они још дуго живети. Зашто је изабрала Србију, нико сем ње то не зна.
Позвонила је на прва врата.
– Петре Петровићу, – рече злослутним гласом – ја сам твоја смрт! Дани овоземаљски су ти одбројани.
– О, хвала ти Боже! Кад сам остао без посла, хтео сам да се убијем. Ко ће ме сада, са педесет девет година, негде примити! И с платом нисам успевао да враћам кредите. Идемо брзо!
– Чекај, полако! У ствари, твоје време још није дошло. Пред тобом је најмање двадесетак година живота.
– Шта то причаш!? Да ти ниси неки шаљивџија, а?!
Када је човек узео пиштољ, сјурила се низа степенице.
Баш сам малерозна – помисли. Од милион њих који се плаше смрти ја налетим на овог који је прижељкује.
Позвонила је на друга врата.
– Марко Марковићу, – рече злослутним гласом – ја сам твоја смрт! Дани овоземаљски су ти одбројани.
– Па где си досад? Месецима те дозивам. Јел’ ти седиш на ушима? Жена ме је оставила, син ми је у затвору, ћерка се проституише да би имала паре за дрогу... Хајдемо, шта чекаш!
– У ствари, мислим да сам погрешила. Марко Марковић чије је време да крене са мном живи у другој згради. Ти ћеш доживети деведесету.
– Јел’ ти то мислиш да ми је све потаман, па једва чекам да се неко зеза на мој рачун!? Да ниси женско, па још и тако матора, главу бих ти расцопао, ђубре једно!
Иста прича се поновила и у следећих двадесет осам станова.
Стварно ми није јасно – помисли смрт – зашто толики странци долазе у Србију да се проведу и забаве. Одавно се нисам овако сморила.
Ђорђе Оташевић
Iz: NOVOSTI, Zagreb - http://www.portalnovosti.com/naci-kartel

01. veljače 2016.
Piše Viktor Ivančić

Bilježnica Robija K.: Ustaška mladež

Uča Smilja je pitala: ‘Jel možda ima neko u ovom razredu ko se ne bi tija upisat u ustašku mladež?’ Mi rulja smo šutili. Učiteljica Smilja je rekla: ‘Dobro, znači svi ste upisani! Sa zadovoljstvon ću izvjestit gospodina ministra profesora doktora Hasanbegovića da u mom razredu nema Srba, Židova, Cigana, Jugoslavena, Četnika, a bogami ni potomaka partizanskih zlikovaca!’

Mi rulja smo u školi mirno sidili u klupama. Onda je ona učiteljica Smilja ugibala u razred. Ona je imala čizme i opasač. Plus je na opasaču imala pištolj u futroli. Uča je stala isprid ploče i viknila je: ‘Za poglavnika i za dom…’ Mi đaci smo svi viknili: ‘Spremni!’ Uča je opet viknila: ‘Za poglavnika i za dom…’ Mi smo viknili: ‘Spremni!’ Uča je još jednom dreknila: ‘Za poglavnika i za dom…’ Mi smo dreknili: ‘Spremni!’
Onda je moj dida trgnijo se u hotelji i zastenjao je: ‘Šta je ovo, srceliti irudovo?!’ Mama je njemu rekla iz kužine: ‘Daj, čako, pa stvarno nemoš spavat u hotelji isprid televizije! Šta ne pođeš leć u postelju ka normalni čovik?’ Dida je pitao: ‘A di je Robi?’ Ja sam rekao: ‘Tu san, dida, na tapetiću!’ Dida je pitao: ‘Nisi u školi?’ Ja sam rekao: ‘Nisan, dida, igran se sa robokapom!’ Dida je rekao: ‘To ti je pametno, unukiću! Ove današnje škole su ionako goli kurac!’ Mama je rekla: ‘Čako, nemoj molinte prid ditetom beštimat! I aj više u krevet, viš da su ti oči na po koplja!’ Dida je rekao: ‘Evo saću, samo da vidin dnevnik do kraja…’
Onda je učiteljica Smilja isprsila se i rekla je: ‘Ja i svi drugi nastavnici smo dobili naputak od ministra kulture i bogoštovlja, gospodina profesora doktora Zlatka Hasanbegovića, da se učenicima ponudi dobrovoljački upis u ustašku mladež!’ Mi đaci smo gledali preda se i šutili smo. Uča Smilja je pitala: ‘Jel možda ima neko u ovom razredu ko se ne bi tija upisat u ustašku mladež?’ Mi rulja smo šutili. Učiteljica Smilja je rekla: ‘Dobro, znači svi ste upisani! Sa zadovoljstvon ću izvjestit gospodina ministra profesora doktora Hasanbegovića da u mom razredu nema Srba, Židova, Cigana, Jugoslavena, Četnika, a bogami ni potomaka partizanskih zlikovaca! Jel tako, mladeži?’ Mi đaci smo svi viknili: ‘Tako je, učiteljice!’ Onda je ona tuljanica Niveska rekla: ‘Samo šta je Robijev dida bija u partizanima!’
Onda je dida trgnijo glavu iz hotelje i viknijo je: ‘O mater ti jeben ustašku, da ti jeben!’ Mama je iz kužine dreknila: ‘Čako! Prestani spavat isprid televizije! Viš da sanjaš gluposti i bališ bljezgarije!’ Onda je i moj tata provirijo u primaću i rekao je: ‘Šta je, fosilac, ali si opet sanja igmanski marš?’ Dida je pitao: ‘A di je Robi?’ Ja sam rekao: ‘Tu san, dida, igran se sa robokapom na tapetiću!’ Dida je rekao: ‘Znači, nisi u školi?’ Ja sam rekao: ‘Nisan, dida, nediljom nemamo škole!’ Dida je rekao: ‘Bolje da je nemate nikad! Škola je jedno klerofašističko leglo! Mrkli mrak!’ Mama je podviknila: ‘Čako! Molin te ka boga primisti se u sobu i idi leć! Viš da ti glava kljuca, čoviče božji!’ Dida je rekao: ‘Evo, evo saću, samo da završi dnevnik…’
Učiteljica Smilja je pogledala koljački u mene i rekla je: ‘Diži se, Robi! Jel to istina?’ Ja sam skočijo se iz klupe i zapiljio sam se u parket. Uča Smilja je meni viknila: ‘Pivaj, krembilu! Jel to moguće da ti ka član ustaške mladeži imaš dida partizana?’ Ja sam pitao: ‘Ko je član ustaške mladeži?’ Uča je dreknila: ‘Ti, majmune! Sad si se upisa prije pet minuti! Jel to još plus svega i sidiš na ušima na nastavi? Kako te nije sram nosit časnu iskaznicu ustaške mladeži i imat dida partizana?!’ Ja sam rekao: ‘Pardon, učiteljice, moj dida je poljoprivrednik sa Šolte! Ima dvajs maslina, dva vinograda i leut za lovit gire i gavune!’ Učiteljica Smilja je naperila kažimprst prema meni i zarežala je: ‘Nemoj ti meni srat! Ka da ja ne znan koliko je poljoprivrednika bilo među komunistima i partizanskim krvolocima! Saš mi za kaznu za domaći rad rukom prepisat cila Budakova Ognjišta!’ Ja sam zajauknijo: ‘Ajme majko!’
Dida je u hotelji skriknijo: ‘Ajme majko! Pa di se ova ustaška kurbetina gasi!?’ Mama je prosikćala: ‘Čako! Dizalicon ću te odnit u sobu, majkemi mile! Pa nemoš spavat u hotelji i vikat šporkarije prid dicom!’ Ali dida je samo protrljao oči i pitao je: ‘Robi, jesi tu?’ Ja sam rekao: ‘Tu san, dida!’ Dida je pitao: ‘Šta radiš? Jel možda prepisuješ Budakova Ognjišta?’ Ja sam rekao: ‘Ne prepisujen, dida! Igran se sa robokapom!’ Dida je rekao: ‘Tako je, unukiću! Nemoj ti smrad od knjige nikad uzet u ruke!’ Onda je mama rekla: ‘Čako! Molin te ka boga…’ Ali dida je samo odmahnijo sa rukom i nastavijo je gledat dnevnik. Mama je tati rekla: ‘Nemoš virovat koja tvrdoglavost! A pogleaj ga, već je zaspa…’ Tata je rekao: ‘Saće se umisto u postelju priselit na Sutjesku…’
Učiteljica Smilja je stala isprid mene i zakačila je obe ruke za opasač. Ona je meni rekla: ‘A kad prepišeš rukom cila Budakova Ognjišta, bogami ću predložit Nastavničkom zdrugu da te izbaci iz škole!’ Ja sam gledao u parket i šutijo sam. Uča je viknila: ‘Nismo se mi krvavo borili za samostalnu i nezavisnu državu Hrvacku zato da u njoj besplatno školujemo Srbe, Židove, Cigane, Četnike i Komuniste! Jel tako, ustaška mladeži?’ Svi rulja u razredu su viknili: ‘Tako je, učiteljice!’ Uča je dreknila: ‘A pogotovo nećemo trpit potomke partizanskih zločinaca! Sve ćemo ih mršnit iz škole!’ Samo onda je neko otvorijo vrata od razreda i cijuknijo je: ‘Ajme nemojte, Smiljo, ako boga znate…’ Neko drugi je zacvilijo: ‘Ne grišite dušu, učiteljice, ovo je jedan veliki nesporazum…’ To su bili moji roditelji.
Uča Smilja je gledala u njih sa žešćim ošamutom. Ona je pitala: ‘Kakvi nesporazum?’ Moja mama je rekla: ‘Pa sve je ovo ispalo zato šta je Robijev dida zaspa u hotelji isprid televizije! Kužite? I sad bi nan mali moga letit iz škole!’ Uča je pitala: ‘A ko ste vi?’ Tata se nakeserijo: ‘Mi smo tata i mama! Ono, pičke roditeljske… Morali smo ovako upast da škapulamo sina! Šta bi on mora stradat ako fosilac ima noćnu moru?’ Mama je rekla: ‘Glupo je da dite najebe samo zato šta mu dida sanja pizdarije!’ Učiteljica Smilja je opet zakačila ruke za opasač i rekla je: ‘Čekajte malo! Jel vi to oćete kazat da su nastava i bogoštovlje u hrvackim školama pizdarije?’ Tata je rekao: ‘Ma ne to! Nego da stari debilko kad zaspe svugdi vidi ustaški mrak! Senilac je totalna šteta!’ Uča je podviknila: ‘Znači, oćete reć da je izobrazba ustaške mladeži nešto nestvarno? Da je možda gospodin ministar profesor doktor Hasanbegović neka utvara, je li?!’ Mama i tata su piljili u uču sa turbo zblentozom. Onda je uča okrenila se prema meni i pitala je: ‘Robi, jel moguće da su ove dvi budale tvoji roditelji?’
Ja sam rekao: ‘Na žalost, moguće je!’ Učiteljica Smilja je rekla: ‘U, jebate, nije ti lako! Moraću razmislit da ti smanjim kaznu, da prepišeš samo pola Budakovih Ognjišta! A i Nastavnički zdrug će uzet u obzir olakotne okolnosti!’ Roditelji su zinili sa ustima od iznereda. Onda je moj tata mene pitao: ‘Zašto, sine, za mamu i tatu govoriš da su budale?’ Ja sam rekao: ‘Budale su svi koji misle da ovo moj dida sanja!’
Robi K. (IIIa)

187
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
© -Copyright by Magazine "Rhinocervs"! © -Сва права задржава Часопис "Носорог"! ® -All Rights Reserved!
™ - Since 2001, Banja Luka
™ - Основан 2001, Бања Лука
ШТАМПАНИ НОСОРОГ
GOLDEN LYNX of SERBSKA