НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
NOSOROG - Međunarodni časopis za satiru, humor i karikaturu
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
Страна - 7 - Page
187 - Август 2017
Каријериста је увек у послу. Лакта се и рукама и ногама.
Живко Кулић

ЉЕПОТИЦА РАЈКА

љепотица млада Рајка
није жена без свог стила
живот њен као бајка
баш је она жена мила

заљубио се у њу Глиша
момак јак и посве мио
никог за ишта он не шиша
он је момак посве чио

увидјела лијепа Рајка
да је с Глишом чека рај
њу учила њена мајка
првом мужу рекла БАЈ

оде Рајка сад предалеко
нови живот и она има
ал’ њу сања ипак неко
наста за њу нова клима

први муж стално сузи
отишла му ето Рајка
живот живи он у тузи
љубав није више бајка

Василије Каран

• Ковчег кинески, венац турски, пченица са бугарским шећером... Важно да је сахрањен по православним обичајима.
• Има велике разлике између болесних и нездравих. Болесни имају само здравствену, а нездрави и страначку књижицу.
• Преноси из скупштине треба да убеде народ да криминалци нису само по улицама.
• За закон нису могли да се држе као пијан плота. Морали су да се опију.
• Гледајући помоћника министра, морате знати да од лошег има и лошији. Још нисте видели министра.
• Да би преживаели као наши претци, и ми морамо копати. Претци по њивама, ми по контејнерима.
Васил ТОЛЕВСКИ
• Радим да бих како-тако живео, а ови што не раде ништа живе боље!
• Спремала се олуја, па нису устали раније, али ипак усташе!
• Судећи по томе како је рикнуо, схватио сам да тај има лавље срце!
• Тако бих млатио ове силеџије, али се бојим да ме не премлате!
• То, шта је писац хтео да каже, сазнаћемо у неком наставку, ако се сети!

• У затвору су попиздели највише они, што су се до јуче курчили!
• Ушао сам на мала врата, и сви су ме гледали попреко!
• Што су штрајкачи све лакши, криза добија на тежини!
НИКола ЧД Пешић
- Хладни рат се повремено подгрејава врућим узнемиравањима.
- Постизање мира узнемиравањима је пракса "мировних" узнемиритеља.
- Сурогат Нобелове награде за мир је њена додела за узнемиравање.
- Политичка климатологија је све мање поуздана. Клима на све стране.
- Криза не мирује. Кад не расте она се продубљује.
- Неки ТВ канали имају шаролик програм. Лепезу шарених лажа.

- Од националног јавног РТВ сервиса очекује се да прво поправи сопствени програм и слику.
- Приче о ниском стандарду су приземне. Не дотичу врхове.
- По опраном новцу рекло би се да су многи образи упрљани.
- Дивљање цена је прелазно. Може да подивља народ.
Слободан ДУЧИЋ

КРАДЉИВАЦ

крао је све и свашта
коње новац баш све
њему буја ипак машта
украо је и жене две

што му год на ум пада
он то са лакоћом узме
кад нема бабе ваља млада
сваки проблем брзо кужне

он је ловац зна свако
што год њему треба
краде отима и то тако
закон њега споро вреба

крађа јесте њему права
крадљивац није сам
допала му се ето слава
а није ипак клептоман

Василије Каран

БОСНА ДЕВЕДЕСЕТИХ

Дим се вије у даљини
Неко ће мислити, живот буја
Згаришта ........
**
С ножем у зубима
Берем цвеће
Правим најлепши венац
За своју бившу драгу
**
Варате се, нема главних улога
Сви смо само епизодисти
Филм је почео давно
И нико му крај дочекати неће

Милан Маринковић Липолишки

• Када сам почео да говорим истину, убрзо, више никог није било да је слуша.
• Падоше маске са наших лица. Остасмо без главе.
• Нико нам више не верује, чак и кад говоримо истину. Постадосмо и ми помало сумњичави према њој.
• Када се истина, напокон, разголитила, одмах су се нашли они, који ће је, опет, квалитетно обући.
• Управо смо утврдили смо да у току дана човек 257 пута слаже.
Срђан Симеуновић Сендан
• Широке смо руке. Узимамо све што стигнемо.
• Извоз нам је у сталном порасту. Како и не би био кад извозимо мозгове.
• Код нас су на правом путу само они... који су залутали.
• Од када смо повјерење указали тој странци, државом нам управљају – странци.
• На правом су путу само они, који су отишли из земље.
• Нисмо ми промашени. Ми само радимо промашаје.
• Сваки промашај власти увијек погоди ... народ.
• Толико смо спори да редовно закаснимо на влак, који касни.
Иво Мијо Андрић
• На тендерима учествују победници и - наивци.
• Код нас је све екстремно па и сиромаштво.
• Код нас нема више шта да се дели -- осим тешкоћа.
• Власт стално истиче свој капитал - капиталну бахатост.
• Увек смо бирали погрешну власт и зато смо традиционално против власти.
• Ми смо изгледа изабрали пут који води на онај свет.
• Шупље главе пуне се кајмаком фраза.

• Гладан, го бос - шта ћеш више.
• Тачно је да смо вам то узели али како да вам вратимо када то није наше.
Милорад Ћосић Ћоса

**
У глави безброј мисли
А само две боје
Црна и бела

**
Ољагаше ме светом, тако
Да своје име, ко бреме носим

Милан Маринковић Липолишки

• Док су се играла скривања, дјеца открише да се у једној долини крије мрак.
• У пећинама су некада живјели и људи и животиње, а онда су животиње наговориле људе да им је потребан чист ваздух.
• Једно мало јагње, тек дошло на овај свијет, не зна да говори и само блеји. У неким ријечима су се слова толико зближила да сам се намучио док сам их растављао на слогове.
• Родио се нови дан, Сунцем окупан, топлотом умотан, дјечијом грајом уљепшан, какав дан – диван дан!
• Ако желите да дјеца нешто чине, само им то забрањујте.

• Бранин дјед се запослио као чувар старих обичаја. Легне под крушку, стави руке под главу, а поред себе посади пуну литрењачу.
• С тако много дјеце, моје комшије би биле најбогатије, да имају шта да једу.
• Милош је рано устао и заборавио да отвори очи, па га је мајка, као слијепца, довела до школе.
Слободан Јанковић
• Он је од неке чудне феле. Будала своје врсте.
• Да би имао земљу која је градилиште, мораш све да срушиш до темеља.
• Свака демократска власт је сменљива. Говњивом мотком.
• Скратио га је за главу и сад му нико није раван.
• Султан није промискуитетан. Он сем харема, има само једну љубавницу.
• Сви водимо порекло од мајмуна, с тим што неки имају и вишак тог генетског материјала.
• Свака власт жели да има грађане уз себе, јер је то добро за њих.
• Лекари су збринули пацијента. Заувек!
o Црногорац никад не улази у њиву. За њега је то минско поље.
• У Србији још једино живи легенда да је некад било боље.
• Слушајући песму “Ал се некад добро јело“, уживао сам у сваком залогају.
Зоран Т. ПОПОВИЋ
ЕТО
Поцепао сам одећу, поразбијао чаше и тањире, исекао намештај. Уништио сам цео стан. Сишао сам на улицу и запалио свој ауто. Ето, показао сам да могу све сам. Политичари ми уопште нису потребни.
Ђорђе Оташевић

ЖАР

док жар живота Жарко жари
људи се око себе тек врте
били моћни или пак мали
у стопу их прате сад и трте

свак хоће да боље живи
ал’ рад више не помаже
вољели би да нису криви
живот шугав сав од лаже

лаже и онај ко то не зна
довијања су у приоритету
човјек судбину за себе тка
баш као да је у пубертету

машта ради и још којешта
клепте сеоска клепетала
сурова је гле и машта
у селу отворена и сепетара

ко у клин ко у плочу
ојачала наша крканијада
чим украдем ја у Фочу
на телевизији тек естрада

жар живота Жарко жари
не зна се шта је квар
а проблеми нису мали
а ја овамо посве стар

В. Каран

БРДА ОД ЗЛАТА

он све може све и зна
буши гдје год хоће
пробушио је брда два
ал га неће туђе воће

берба њему туђа слатка
истина је ово права
прича јесте а не патка
њему фали права слава

славан и кад год буде
држаће се он високо
занемарити мора неке људе
све ће знати и то око

благослов му одговара
ал до њега он не држи
њему фале брда права
па се јежи све до сржи

ил у капитал ил у ништа
на социјализам он пљује
не омета га чак ни киша
кад од ситости он псује

гледа људе са висине
тек да се зна ко је он
нема старе сад милине
па не каже чак ни пардон

Василије Каран

САМОЉУБ
„А, бог те јебо, с ким ти проведе живот!“ тако му је рекао.
Није да га није дуго видио, него га је виђао ретко, на неколико година, или на пар месеци, али издалека, што стварно издалека, што зато што се трудио да то буде далеко, да му се не приближи, а поготово да се тај не примакне њему.
Али сад некако испаде да се сретну лицем в лице, и он не издржа, а да не каже ту давно знану истину, мада не тако неувиђавно како може изгледати, јер је овоме – жена, дебелим, здепастим ходом, леђима окренута, већ одмицала, а он на овога, назови пријатеља, директно натрча, и то му се споји в једну слику, - дебела, ружна жена, како гега, и самољубиви, високи, снажни, јако изгледни мушкарац, - повеза се в трену, тако да и не размисли, излети како налети.
Није га виђао, значи, дуго, дуго, а и кад би га срео, само кратко, в пар речи или реченица, говорио са њим, брзо прекидајући и одлазећи, - он је њему, ипак, могао рећи нешто јаче, као тад, а све то на име неке пређашње блискости, које се самољуб сећао, ценио и тежио да је, бар колико-толико одржи и обнови.
Јер, Самољуб никад није нашао ни ближу, ни сроднију, ни надаренију особу, коју би могао употребљавати као огледало своје, замишљене, величине.
А, особу је Самољуб и поштовао, онолико, - а можда и мало више -, колико то в-себе-загледане-особе могу и желе.
Значи, то поштовање вукло је Самољуба да се упорно труди, свих тих година, па потом и деценија, да некако разлаз поправи, да све поврати на првобитно стање, на почетно, неколикогодишње, изузетно пријатељство.
Мада је то пријатељство трајало кратко, поготово са те деценијске удаљености – било је то нешто средње школе и могуће, три-четири године после.
А и тада, када је особа увидила да је само огледало, да је употребљивост за самодопадљивост важнија од пријатељства, почело се то ломити и раскидати, да би особа једном одлучила, престала са дружењем, а наскоро и отишла другим правцем.
Још и пре тога, Самољуб се оженио.
Ништа необично, сем што је он био изузетне мушке лепоте, „као цурица“, јаке физичке грађе, доброг образовања, и в неким сегментима, високе памети, шармантан (на први утисак), весео и причљив, лепо причљив.
Сем те мане, која је све квалитете засењивала. Ја па Ја!
Тако да није необично што то није привлачило згодне и изгледне девојке, - које су почесто исти такви нарциси -, па чак ни девојке које би се могле назвати пристојним, в смислу телесног изгледа и понашања, а и памети.
Тако да му се огледало нашло в једној, прилично ружној, али која је идеално искористила његову сујету, да преко ње, дође до њега. Није било никога ко је био више одушевљен њиме! Тако је изгледало – мада се деценијама касније претворило в злурадо џангризање.
Нити је био паметан колико је о себи мислио, нити је она више била в годинама када би је шта од њега могло занимати. Све је већ претходно добила, сад је остало само да се ситно или крупније, свађају. Чак јој је и годило: Није тако паметан!
А онда, чим је Самољуба упознала, она ружна и непривлачна, видила је своју животну шансу, и његово:
Ја па Ја!
Претворила је в непрекидно:
Ти па Ти, и само Ти!
Можда је имао нешто разума, али је ЕЕЕго претегнуо: упао јој је в руке, још в првом средње.
Мајка му је била лепотица, отац изгледан, али самозаљубљен човек, а сестра од тетке, кад ју је први пут видила, била је забезекнута:
„Како је ружна!“
Први средње, па студије и женидба, јер је в току тог студирања стигло прво дете, па даљи живот.
Па особа, која није ишла тако праволинијски, ни самозаљубљено, али ипак истрајно, на сцену ружне жене и самозаљубљеног човека, не издржа:
„А с ким теби живот прође!“
Горан Кљајић
ПРОВЕРА
Дужнику који му није вратио паре на време, поломио је руке. Баш га брига што је све изгубио на рулету. То ће га одучити од коцкања.
Наркоман је млатарао рукама објашљавајући зашто му још није платио за дрогу коју је узео на вересију прошле седмице. Пуцао му је у стомак. Ето, овај момак је годинама безуспешно покушавао да се скине с хероина, а он га је за секунд излечио од зависности.
Ушао је у кућу. На златну кајлу од пола кила ставио је огроман крст. Сео је у фотељу и сипао себи виски. Сачекаће да му момци приведу оног брадоњу из цркве. Хоће да га пита да ли му се ово данас рачуна у добра дела. Не би волео да пред Светог Петра изађе с неким грехом на души.
Ђорђе Оташевић
Iz: NOVOSTI, Zagreb - http://www.portalnovosti.com/naci-kartel

15. srpnja 2017.
Piše Hrvoje Šimičević

Naci-kartel

Analizirali smo 50 imena s kandidacijske liste Brune Esih i Zlatka Hasanbegovića. To su dobrim dijelom militantni nacionalisti, ostrašćeni revizionisti, pa i otvoreni zagovornici NDH i ustaštva čija je vizija društva spojena s obiteljaškim fundamentalizmom kakav zastupaju udruga U ime obitelji i Zaklada Vigilare

Emisija ‘Politika i istina’, emitirana na Vinkovačkoj televiziji, duže je vrijeme u oštroj konkurenciji predstavljala svojevrsnu avangardu u razmjerima verbalnog upražnjavanja fašistoidne mržnje. Uz standardne uzvike gledatelja ‘Za dom spremni’, tamo su se, primjerice, prošle godine mogli čuti pozivi na deportacije i likvidacije predstavnika srpske manjine i drugih nedovoljno ‘domoljubnih’ političara. Umjesto da su agresivne gledatelje prekidali, voditelji su im, kako su već pisale Novosti, često zahvaljivali na ‘glasno i jasno iznesenom mišljenju’. Suočeni s mogućnošću oduzimanja koncesije, voditelji su ljetos umirovili ovu emisiju i pokrenuli novu, nazvanu ‘Demokracija’, u kojoj je, međutim, nastavljeno širenje filoustaškog revizionizma i netrpeljivosti prema pojedinima političarima. Autor i suvoditelj obje emisije, inače kolumnist portala Direktno.hr, zove se Krešimir Kartelo.
Zahvaljujući sporazumu koji je Milan Bandić potpisao s listom Brune Esih, notorni medijski huškač Krešimir Kartelo prije nekoliko dana postao je potpredsjednik Gradske skupštine Zagreba
Zahvaljujući sporazumu koji je Milan Bandić potpisao s listom Brune Esih, taj je notorni medijski huškač prije nekoliko dana postao potpredsjednik Gradske skupštine Zagreba. Samo ta činjenica bila bi dovoljno skandalozan i sramotan epilog političke trgovine u režiji Milana Bandića. Kartelo je, međutim, tek intelektualni i moralni prosjek političke ponude Brune Esih i Zlatka Hasanbegovića.
Iako od početka odbacuju etiketu desnih ekstremista i naglašavaju zdravu nacionalnu politiku kao opći smjer političkog djelovanja, njihov odabir pojedinaca na listi za minule lokalne izbore otkriva da tamo vladaju ekstremističke i filoustaške ideje, kombinirane s militantnim težnjama dijela veteranske zajednice i fundamentalističkom vizijom društva kakvu promoviraju udruge poput U ime obitelji i Zaklade Vigilare.
Iako je u Skupštinu ušlo pet od 50 imena s ove liste, analiza svih kandidata puno više otkriva idejne smjernice ove političke družbe negoli, primjerice, službeni predizborni program Brune Esih, u kojem dominira briga za komunalne probleme u Zagrebu. Ljudi koje su Hasanbegović i Esih nominirali za Skupštinu dobrim dijelom su, naime, ostrašćeni revizionisti i kleronacionalisti, čija ‘stručnost’ počinje i završava stavovima o micanju Trga maršala Tita.
Pored Kartela, Esih, Hasanbegovića i Ane Lederer, u Skupštinu je ušao i Tomislav Jonjić. Donedavno na političkim i medijskim marginama ekstremne desnice, ovaj odvjetnik i publicist prometnuo se u ključnog medijskog tumača političke platforme Brune Esih, oprezno se pritom ograničavajući na težnju za micanjem Trga maršala Tita, kao represivno-zločinačkog simbola negacije neovisne Hrvatske. No njegov dvadesetogodišnji publicistički rad otkriva da je riječ o apologetu ustaškog pokreta i NDH, koju ponekad ljušti od rasističke i fašističke politike, svodeći tu kvislinšku tvorevinu na ‘hrvatsku državu’, čiji su rukovoditelji u biti prezirali njemačke i talijanske ideološke utjecaje. To se ponajviše iščitava iz njegovih objava u listu Politički zatvorenik, mjesečniku Hrvatskog društva političkih zatvorenika, koji je počeo uređivati 1997. godine. Iako nominalno namijenjena sjećanju na pojedince koji su robijali u Jugoslaviji, ta tiskovina rijedak je primjerak sirovog povijesnog revizionizma, glorifikacije ustaškog pokreta i isturenih ratnih zločinaca, od Ante Pavelića do Jure Francetića. U recenziji filoustaške knjige Mate Marčinka ‘U Odžaku se branila hrvatska država’, posvećene jednoj od posljednjih bitaka između ustaša i partizana, osobno piše da se ‘nakon pada Zagreba’ desio ‘junački otpor kojega je nekoliko tisuća hrvatskih vojnika pružalo žestokoj partizanskoj opsadi’. Ustaše su za Jonjića ‘hrvatski rodoljubi’ suprotstavljeni ‘jugoslavenskom teroru’, dok je sama bitka za Odžak ‘kristalno čist izraz odlučnosti hrvatskog naroda da svoju slobodu i pravo na državu izbori i obrani bez obzira na ikakve kalkulacije i računice svjetskih moćnika’. Ustaške vojnike u više navrata naziva ‘braniteljima’ i ‘junacima’, po uzoru na ranije Hasanbegovićeve izjave o herojima, mučenicima i šehidima.
Tomislav Jonjić ustaške vojnike u više navrata naziva ‘braniteljima’ i ‘junacima’, po uzoru na ranije Hasanbegovićeve izjave o herojima, mučenicima i šehidima
Ovakvo retuširanje historije razlijeva se i po dobrom dijelu sadržaja koji Jonjić uređuje, u kojem bivši zatvorenici komentiraju povijesne i suvremene teme: Hrvatskom, primjerice, vladaju pederski i drugi manjinski lobiji, a guzolisci su oni koji tvrde da je Jure Francetić bio ratni zločinac zato što je, tvrdi se u drugom tekstu, bio zapravo humanitarac. Slične plahte teksta ispisane su za umivanje fašistoidnih dijelova biografije Mile Budaka, Rafaela Bobana i drugih ustaških dužnosnika, a sve pod agendom ‘otpora nametnutom revizionizmu jugoslavenske komunističke vlade’.
Kako Jonjić & ekipa slamaju taj otpor ponajbolje svjedoče sjećanja Hrvoja Andrije Ante Pečuvčića, koji se prisjeća boravka u zagrebačkoj časničkoj školi 1944. godine za I. ustaško-domobransku jurišnu bojnu. Sjedište škole bilo je, sasvim prigodno stremljenjima njegova medijskog publicista, na današnjem Trgu maršala Tita. Po njemu, mladići koji su odbili služiti u ustašama bili su zaneseni ‘lažnom promičbom komunista i srbijanskim lakim ženama’, a kasnije su rušili Hrvatsku, te su zaslužili ‘prezir i sram’. ‘O svemu su nas – buduće časnike hrvatske vojske – pokušali naučiti ponešto – ali nam nisu dovoljno naglasili kako su nam najveći neprijatelji Srbijanci. To im ne mogu zaboraviti’, piše Pečuvčić, a uređuje Jonjić, dodajući da je obožavao slušati jednog ustaškog ideologa koji ih je naučio da sve zlo dolazi s istoka. ‘Zagrebčani nisu napadali Hrvatsku vojsku, nego žalili što odlazi i nadali se skorom povratku’, piše Pečuvčić.
Isti historicistički pristup gaji i kandidat s liste Ante Birin s Hrvatskog instituta za povijest. Svojevremeno politički angažiran unutar vodstva neokonzervativnog Hrasta, Birin je 2009. objavio tekst u publikaciji Hrvatska između slobode i jugoslavenstva koju je uredio Jonjić. U tom tekstu prigovorio je kolegama povjesničarima iz srednje struje da samo pišu o posljedicama NDH, ali ne i o uzrocima. Prema njemu, ‘ustaški pokret je prvenstveno bio oslobodilački’ s ciljem da ‘oslobodi Hrvatsku ispod tuđinskog jarma’, a srpska pobuna u NDH nije bila motivirana samo osvetničkom mržnjom, već je glavni razlog bio da se Srbi nisu ‘mirili s uspostavom hrvatske države i nisu je prihvaćali bez obzira na ustaštvo’, piše Birin, pozivajući se u svakom škakljivom trenutku na povjesničare i same svjedoke-ustaše.
Ističe da je NDH bila prisiljena na sudjelovanje u ‘rješenju židovskog pitanja’, što, dakako, osuđuje, ali u isto vrijeme navodi da se ta odgovornost preuveličava s ciljem održavanja ‘crne legende’. Takvu tezu potkrepljuje citatom Tomislava Jonjića da je ‘hrvatska strana u prvo vrijeme iz primjene rasnog zakonodavstva htjela izuzeti ne samo Židove prešle na kršćanstvo, nego i većinu židovskih starosjeditelja’, što se ‘jednostavno prešućuje’. Dijeli Jonjićevo mišljenje prema kojemu je NDH bila država, odnosno ‘hrvatska država’, baš kao i stav da bi se iz Ustava trebale izbaciti izvorišne zavnohovske osnove koje, po njima, stvaraju ideološke podjele u društvu. Kao historik svojedobno je žestoko branio u međuvremenu kažnjenog Josipa Šimunića i njegovo uzvikivanje ustaškog pozdrava na stadionu.
Ta krilatica, koja više od pola godine stoji nedaleko bivšeg ustaškog logora u Jasenovcu, i inače je predmet apologije dobrog dijela pojedinaca na listi Brune Esih, bez obzira na njihovu struku i društveno porijeklo. Odvjetnik Davorin Karačić, također s ove liste, branio je veterana Damira Markuša koji je oslobođen zbog korištenja ustaškog pozdrava, ističući da ne veliča NDH, nego odaje počast HOS-u, iako je izvorno vodstvo HOS-a preuzelo ovaj pozdrav u počast Paveliću i ustaškom pokretu.
Od predstavnika veterana odabran je, među inim, Marko Radoš, tajnik Udruge stopostotnih hrvatskih ratnih vojnih invalida 1. skupine i jedan od predvodnika šatorskog prosvjeda ispred Ministarstva branitelja. Radoš je tužbama prijetio novinarima koji su kritički pisali o događajima u spomenutom šatoru, svojevremeno priprijetivši i veteranskim udarom ako se izvršna vlast ne ispriča zbog spominjanja antifašističkih ustavnih temelja Republike Hrvatske, koje po njemu, Jonjiću ili Hasanbegoviću ionako treba maknuti iz Ustava.
Slično rezonira i Rozalija Bartolić, predsjednica Udruge udovica hrvatskih branitelja u Domovinskom ratu, inače jedna od suosnivačica notornog Nacionalnog etičkog sudišta. Osobno je sudjelovala u osudi Josipa Broza, dajući zdušnu potporu ‘veleizdajničkim’ huškačkim potjernicama protiv predstavnika srpske manjine i liberalnih političkih svjetonazora.
Dala je doprinos i u Hasanbegovićevoj hajci na HAVC zbog dokumentarca ‘Dvor na Uni’ i podržala izjavu Ruže Tomašić da su osim Hrvata svi ostali stanovnici Hrvatske gosti. Zatražila je i zabranu rada Gorgea Soroša i njegovih organizacija u Hrvatskoj, po uzoru na ‘pravog državnika’ Viktora Orbana u Mađarskoj, proširujući tako namjere nekadašnjeg ministra Hasanbegovića, koji je neprofitnim medijima i civilnom društvu – kolektivno obilježenima kao soroševskim plaćenicima – nastojao uskratiti financije. Na društvenim mrežama Bartolić redovito promovira pozdrav ‘Za dom spremni’, baš kao i svaku inicijativu udruge U ime obitelji.
Svjetonazorska stremljenja potonje organizacije Željke Markić inače su poprilično zastupljena na listi Brune Esih. Pedijatar Tomislav Gojmerac dopredsjednik je Centra za prirodno planiranje obitelji i suradnik U ime obitelji u projektu ‘Roditelji odlučuju o odgoju svoje djece’, u sklopu kojeg se protivio zdravstvenom odgoju i educirao istomišljenike za aktivnije uključivanje u cijeli odgojno-obrazovni sustav. U istom projektu sudjelovao je i ekonomist Dražen Serdar, koji je prije angažmana na listi Brune Esih bio kandidat organizacije Željke Markić. Tu je i Krešimir Miletić, još jedan kandidat U ime obitelji na minulim izborima, inače bivši član Hrasta, iz kojeg je istupio nakon sukoba s Ladislavom Ilčićem. Predsjednik je Udruge za promicanje obiteljskih vrijednosti ‘Blaženi Alojzije Stepinac’, a jedan od njegovih najpoznatijih javnih angažmana bio je 2012. godine u građanskoj inicijativi ‘I ja sam bio embrij’ koju je pokrenula Zaklada Vigilare. Priželjkuje zabranu pobačaja i baštini druge isključive ideje obiteljaške ideološke provenijencije. Liječnik Ivan Bohaček na listi Hrasta neuspješno je pokušao ući u Gradsku skupštinu 2013. godine, dok je znanstvena savjetnica sa Sveučilišta u Zagrebu za područje prirodnih znanosti Beata Halassy bila jedna od kreatorica programa za znanost i obrazovanje uoči parlamentarnih izbora za U ime obitelji – Projekt domovina i njihova kandidatkinja na listi.
Uz historičarsko-braniteljsko-fundamentalističko naličje politike ove grupacije, kulturnjačke snage predvodi Ana Lederer, kandidatkinja za zamjenicu gradonačelnice s liste Brune Esih, viša znanstvena suradnica HAZU-a, bivša intendantica zagrebačkog HNK-a i bivša zamjenica Hasanbegovića u Ministarstvu kulture. Lederer će ostati upamćena po sukobu s Oliverom Frljićem, u kojem se koristila standardnim diskursom ovdašnjih nacionalista. Lažno ga je optužila i za mutno financijsko vođenje riječkog HNK-a, iako je Državna revizija utvrdila niz prijestupa u zagrebačkom HNK-u za vrijeme njezina mandata. No Kazališno vijeće HNK-a u Zagrebu, u čijem je članstvu bila i sama Lederer, donijelo je potpuno suprotnu odluku za isto razdoblje. U vijeću je sjedio i Saša Ivaci, solist u Operi HNK-a, koji se također našao na listi Brune Esih, baš kao i akademski muzičari Jasen Chelfi i Dubravko Palanović, smijenjeni Hasanbegovićevi članovi Kulturnog vijeća za glazbu i glazbeno-scenske umjetnosti.
Zadnji na toj listi je saborski zastupnik, general Željko Glasnović. Rezimiraju li se u jednoj rečenici stavovi isturenih predstavnika liste Brune Esih i Zlatka Hasanbegovića, bez dvojbe se nameće kombinacija rigidnog, militantnog nacionalizma spojenog s obiteljaškim fundamentalizmom. Budući da su od Bandića, između ostalog, dobili gradske odbore za preimenovanje ulica i za obrazovanje, ne treba sumnjati da će uslijediti pokušaj proendehazijskog marša na antifašističko naslijeđe Zagreba, paralelno s penetracijom katoličkih ekstremista u obrazovne politike, po uzoru na uspješne akcije na nacionalnoj razini.
Iznad opisanih politika bdiju nabrijani šatorski veterani kao pretorijanska garda tupog hrvatskog nacionalizma koji stremi filoustaškom gaženju povijesti, podrivanju liberalne demokracije i sekularne države, zabrani ‘antihrvatskih’ udruga, prijeziru prema Srbima i seksualnim manjinama, napadu na ženska reproduktivna prava, paranoji od izmišljenih neprijatelja, banalnoj kulturnoj čistoći, operetnom patriotskom kiču i glasnovićevskoj vojničkoj cokuli kao žuđenom sredstvu za egzekuciju tih politika. Riječ je o svjetonazorima koji su u srednju struju nešto agresivnije zašli kao nusprodukt Karamarkove nacionalističke paradigme, čiji su nositelji uzgojeni na šovenskim portalima i medijskim platformama kao što su neofašistička ‘Bujica’ ili emisije spomenutog Kartela.
Metaforičko dizanje desnice u eteru sada će, sasvim doslovno, poslužiti za izglasavanje gradskih politika u Skupštini.

BOJAN ( IVAN ) BOGDANOVIĆ

Rođen 1951.godine u Požegi.

Satiru, prozu, poeziju i književnu kritiku objavljivao u novinama i književnim časopisima cijelog regiona: "Koracima", "Međaju", "Povelji", "Trnu", "Artu 032", "Bosanskoj vili", "Životu", "Mostu", "Licima", "Poljima", «Oslobođenju", "Nosorogu", "Ježu", „Žikišonu“, „Našoj Riječi“, „Svitku“, pisao četvorogodišnju afor. kolumnu „Zenica blues“ u "Slobodnoj Dalmaciji", zatim u "Etni", „ Ljudnici“, «Ostenu», «Satirartu», «Motrištima», „Glasu“, «Diwanu», «Mogućnostima», „Letopisu Matice srpske“, Zg „Poeziji“, makedonskim «Razgledima», Bg „Književnom pregledu“, njemačkom „Ostra Gehege“... Prevođen na strane jezike.
Zastupljen u enciklopedijama, u „Antologiji BiH aforizma“, Jova Nikolića, u „Antologiji satiričnog aforizma Republike Srpske“, „Antologiji Balkanskog aforizma“, V. Tolevskog, „Biserima Balkanskog aforizma“, „Azbučniku Aforizma“, u knjizi eseja o Beli Hamvašu, Sava Babića, „Antologiji Bosanske moderne poezije“, „Slovenskoj antologiji“ ( jedini predstavnik BiH ), u Antologiji erskog aforizma „Odjeci u provaliji“, dr. Slobodana Simića, 2015. g., u Antologiji 7 najboljih aforističara BiH „Bravure duha“, dr. Ratka Božovića, 2015.godine.

Nagrade:

- "Slovo Gorčina", Mak Dizdar, za poetski rukopis,
- najbolje književno djelo u Ze-Do kantonu,
- najbolja priča lista "Naša Riječ",
- za aforizme, na festivalu humora i satire "Šabačka čivijada" u Šapcu...
- nagrada časopisa «Nosorog» za satiričara 2009. godine,
- nagrada na Festivalu satire u Banjaluci 1. aprila 2010,
- «Pozlaćeni aforizam» u Mrkonjić Gradu 1.aprila 2010,
- u anketi časopisa „Nosorog“ proglašen najboljim satiričarem BiH, 2010.
- 2010. godine, od Udruženja književnika Srbije i Fonda „Radoje Domanović“ nagrada „Ekselencija Satire“, za knjigu „Bogovi i batine“.
- Na međunarodnom festivalu „Bijeljina 2017.“, dobio „Satirično pero“ za doprinos satiri

Knjige poezije: "Vajar u kući", 2004. g, "Večera sa varvarima", 2006. i
„O precima i kućama“, 2010.g.

Zbirke aforizama: «Provjetravanje srca», 2004.g, «Kolaž demokratije», 2006.g.
«Bogovi i batine», 2009.g., „Verbarijum cvjećki“, 2013. g., „O s uma sišavšima“, 2015.g.
"PRIČINJAVANJA", 2017.g., aforizmi

Urednik u časopisu „Bosanska Vila“, Član je Društva pisaca BiH, član regionalnog Društva satiričara BAK, živi u Zenici kao slobodan umjetnik.

187
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
© -Copyright by Magazine "Rhinocervs"! © -Сва права задржава Часопис "Носорог"! ® -All Rights Reserved!
™ - Since 2001, Banja Luka
™ - Основан 2001, Бања Лука
ШТАМПАНИ НОСОРОГ
GOLDEN LYNX of SERBSKA