НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
NOSOROG - Međunarodni časopis za satiru, humor i karikaturu
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
Страна - 8 - Page
187 - Август 2017
• Ми смо добри извозници - извезли смо и будућност из наше земље.
• Да ли бисмо поново гласали за реизбор нашег живота.
• Широке народне масе шире се у благостању - да једва дишу.
• Ако почнете сви да тражите плате - разјурићемо стране инвеститоре.
• Држава води социјалну политику - збрињава армију чланова владајуће коалиције.
• Вести су добро упаковане али им треба скинути амбалажу.
• Његово мишљење је независно али се случајно поклапа са вођиним.
• Ствари су дошле до дна. Сада копамо ново дно.
Милорад Ћосић Ћоса

ЛЕТО КЊАЗА ВИЛОВИТОГ

Боже драги, Оче мили,
Кинезе нам шаљи хитно,
Поклонимо се и тој сили,
Јер бројимо вазда ситно...

Књаз наш напреднога кова,
У Дунаво мутно скаче,
Издаде га и Србија Нова,
А нико, нико да заплаче...

Кинезима се мудро клања,
И земљицу црну љуби,
О слози љутој и не сања,
Док му шкрипе здрави зуби...

Ево злата, и роднијех њива,
И радничке муке део – бели свете,
Евро скаче, динар плива,
Ко је овде мало дете?

Устаје раја од белаја,
Из фотеља једва вире слаткоречци,
Екран пуца од гласног телала,
Коло воде дрчни празноглавци...

Јаше и Курта и Мурта,
И роје се слугануше виловите,
Биће боље – мало сутра,
Бар обећања силна лепо сахраните!

Брана Филиповић

- Да бих објаснио комшиници шта је надоградња, морао сам је спустити у базу (у подрум)!
- Упао сам у маказице. Две комшинке су ми удовице!
- Нисам ни ја сисала весла – рече комшинка. А и што би кад није вегетаријанац!
- Да би доказао да није пао с крушке, мој комшија се обесио о шљиву!
- Са женом сам опет отишао до краја. Попела мио се на врх оне ствари!
Милоја ВЕЉОВИЋ
- Нормално је да није све нормално код толико тога ван памети.
- Живи се загуљено јер разне тупаџије заоштрвају стање.
- Мања и већа издајства се разликују по последицама,а намере су им сличне.
- Оправданост тешког стања многима је неразумљива,а још теже издржива.
- Корак у будућност зависи и од стопе наталитета.
- Кад је чекање навика Годо се и не ишчекује.
- Мокра браћа су свог Годоа чекала у кафани и тако се запила.
- За остваривање снова потребна је све већа будност.
- Логика лаког морала је све тежа.
- Разумна мера се све теже баждари.
Слободан ДУЧИЋ
• Слика и прилика говори више од хиљаду речи.
• Насиље у породици: муж забрањује жени да се виђа с дечком.
• Вечерас ми је срећа наклоњена. Жена је заспала пре мене, тако да сам се ја дочепао даљинског за ТВ.
• Највећи део живота прође у ишчекивању. Ми верујемо у Годоа.
• Волео бих да знам ко је аутор тог мог афоризма, јер га је више њих написало.
• Ђордано Бруно је завршио на ломачи, јер је био горући проблем.
• Свако јело које мојој жени не загори, моје је омиљено.
• Живи на црту. Таква му је линија живота.
• Моја девојка има мужа, који има дечка. И то она никако не може да му опрости.
Зоран Т. ПОПОВИЋ

ПРЕЛЕТАЧИ

Врли прелетачи
без кајања и стреса
мењају боје –
страначког дреса.

КИЧА ПАРАДА

Културни идентитет
нације страда,
док траје
кича парада.

КУПЉЕНЕ ДИПЛОМЕ

Шушка се
о купљеним дипломама,
а круже и приче
о лепим сумама.

Александар Павић

- Пишем шта хоћу. Награде су већ распоређене.
- Удрите ме. Моје мисли су се успавале.
- Баре више нема. Остали су само крокодили
- Држава је потонула, а све барабе испливале.
- Зашто више бирати измедју барабе и Христа. Овај народ не воли плачљивце.
- Истина је избила на видело. До сада смо је сви само чули.
- Још увек не пишем о Америци и Европи. Овде ме увек изненаде нечим новим.
- Пишем о Србији, објављујем у Републици Српској. Кад почнем о Европској Унији, САД ће ми отворити врата.
Срђан Симеуновић Сендан
• Апетити власти су велики и зато народ пости
• Пензије ће бити враћене на старо - када остаримо
• Крајње је време да уведемо судијску тогу за манекене у правосуђу
• Поуздана је информација да је народ непоуздан за власт
• Темељи институција су уздрмани - и без земљотреса
• Када говорник пада у ватру - народ добија опекотине
• Имамо разних привезака а најбројнији су привесци за - власт
• У нашој земљи боље се разграђују институције него отпад
• Мафијаши имају свој кодекс понашања -- политичари га немају.
Милорад Ћосић Ћоса
HISTORICAL ARGUMENT
... maybe you priest, maybe excellent educated in theology, anywhere, I don't agree with you.
oops. touch, and gone answer, without I finished. - lets go further. HISTORICAL ARGUMENT: if there is no Constantine The Great, Christianity will stay one religion between many others. Why he choose Christianity? BECAUSE: "You'll win under this sign!" was that really happen, or is just symbol, but is stronger symbol, inside church, than any official pray, believe you or not. ALSO, Constantine is SAINT, anyway he kill enormous number of people, with his hands, and with his orders. It is a fact, but also ENORMOUS SYMBOL ! I will sacrifice my soul, to help my nation, my faith! But symbol, and what really happen, is dialectical: Constantine The Great has no sin soul, but SAINT soul! So, Constantine is on Heaven! Everyone who is SELFISH, like you, will loose his body - and his soul! Because: selfish and non-resistance is SIN ! So, you'll go in Hell! Have a nice trip, and enjoy there.
Goran Klyayich

SЕXI ДВОСЕД

Кожна софа
упаднеш ко у воду, лед
дигнеш јој увис краци,
помислиш на усне, ко’ мед
кроз тело ти прођу жмарци..

Помислиш шта све можеш
на сеxи двосед!!?
На њу чекају у ред
да јој ставе ноге,
на раме
узаврели погледи из таме
је, маме...
„Ћуј, од сваке политићке гарнитуре
падају на двосед,
најљепше, цуре!
Сеx на брзака
када журе
градске, цуре
у летње, авантуре!!!
А када не журе?
Ха, ха, ха
само тако, полако...
Мики душо, је л’ ушо!?
п.с.
„Стидљива, није безобразница ко’ ове градске цуре
Јовићка ми послала допис, који сам запримио“,
и осмислио...

ВОЉИМ БАКЉАВЕ

(српско-албанска књижевна коалиција)

Вољим бакљаве
ко’ жене пљаве
туљумбе кекам
и црнке шмекам...
Љадна вода као љед
цура сљатка, као мед
посљастићара
мајка му стара
вољим кафу из дјезве,
Турске, попијем бар две...
Ратљук, воду
прво сљужи
„Египат, је некад биља
у њој љепа Биља
црнка, витка, црне оћи
мењи срце ће искоћи..

Кад ме гљеда
трепће с оћи
Због тебе Биљо, опет ћу доћи
да ми сљужиш,да ме гљедаш
да ме пљавој никад, не даш!

Исмети

Душан Дојчиновић
Rafat al Khateeb, Jordan
САН
Видим срећне људе. Како и да не буду! Све је лепше и боље него пре. Толико је лепо да сам почео да сумњам да је све ово само сан. Уштинуо сам се. Ништа не осећам. Да, сањам.
Знам да се дежурни критичари сада смејуље. Као, ово је још један аргумент у прилог њихових критика. Није него! Јесте ово сан, али размислите – ко нам је омогућио да овако лепо сањамо!?
Ђорђе Оташевић

ФОКА

Блесавим се, неозбиљан
моја шала је дубока
увесељавам децу у Циркус М,
ко’ фока!
Моја ората, врпољење
способнос’
да увеселим дечицу у Циркус
је дус’, дибидус’!!!
Ал’ прождрљив сам, имам ману
па поједем помораџу,
и кору од банану
њума збрише мајмун на грањку, што се
сликује с једног, укачен на раме
за неку банку.
Моје понашање, изглед
бијев ме да сам на лош глас.
Лукав сам, прорачунат
ко’ фока!
Видра је за мене малечко дете
на изглед сам мио,
уствари предатор!
Бизаран сам, морбидан сто посто!!!
Напуним каду до вр’
па се у њума трућам цело пладне
ловим и ждерем други
људи око себе, ко’ животиње
поносим се тим
јер једино тако, могу да преживим.

ВРТКА

С нашинци, кад се вр’ћа
с ходочашће из Пиротски крај
кад проодисмо кроз
Белу Паланку
видо куће од туглу
и моје око, засузи од тугу...
Немам у џеп ни банку
ма нек је у бога сиротињка
треба ми женчето, неће ме свртка...
Да кад сам гладан
једе ми се пуњета паприка
с жито, да ми гу напуни
жељу ми испуни...
Боса у најлон чарапе,по кућу да ми оди
јер решија сам на женчето да угодим.
А вртка је поубава од лесковачку паприку
тако’ј сам гледаја на телевизор
такој сам чуо од Жику.
Ма за што си турам
дупе, куде му неје место
за које ми гори под прсти, стваралачки жар!?
Да пишем, бришем, и уздишем!!?
Убав сам и ја, просед
висок, момак сам
још
лепушкаст,несам стар
добар сам дечко, у суштини несам, лош!

Душан Дојчиновић
Viktor Ivančić
11/07/2017

Spašavanje bojnika Thompsona

Gadna stvar su autorska prava.

Croatia Records, diskografska kuća Marka Perkovića Thompsona, zatražila je nedavno od YouTubea da ukloni snimku što ju je na taj servis postavio portal Index.hr, a na kojoj prvo hrvatsko domoljubno grlo izvodi pjesmu „Jasenovac i Gradiška Stara“. U tome borbenom songu snimljenom 2003. godine, kao što je poznato, Thompson veliča ustaške zločince Antu Pavelića, Maksa Luburića i Juru Francetića, proslavlja klanja i masovna ubijanja Srba u vrijeme NDH, a usput moli Gospu Sinjsku da „uzme Stipu“ i „vrati nam Franju“, te izražava nadu da će (tada još živom) Ivici Račanu i svim njegovim glasačima čopori pasa seksualno općiti s majkama.

Zanimljivo je, međutim, da se Croatia Records u svome prigovoru pozvala na autorska prava – tvrdeći, drugim riječima, da spomenuti uglazbljeni stihovi pripadaju toj izdavačkoj kući i da ih portal Index neovlašteno koristi i distribuira – pa je, nakon uklanjanja spornoga videa sa servisa, na YouTubeu osvanulo odgovarajuće i nedvosmisleno obrazloženje: „This video is no longer available due to copyright by Croatia Records.“

Čak i za tradicionalno okrutne hrvatske prilike bilo je to kardinalno otkriće: da najveća nacionalna glazbena kompanija polaže autorska prava na ustaški pjesmuljak u kojemu marširaju i kolju „Maksovi mesari“ i „crnci Jure Francetića“, gdje se šalje „pozdrav Anti Paveliću“, a Neretva moli da, nakon što je „u Čapljini“ obavljeno masovno smaknuće, „nosi Srbe plavome Jadranu“.

U zemlji gdje se iole poštuju takozvani pozitivni zakoni – a ovi strogo zabranjuju širenje fašističke propagande i govora mržnje – bio bi to povod za hitan angažman organa državne represije: rukovodna garnitura Croatia Recordsa bila bi spektakularno pohapšena, najvjerojatnije uz nazočnost dovabljenih televizijskih snimatelja, tužilac bi ispisivao iscrpne optužnice, tražeći drakonske kazne za počinitelje, a terenske ekipe policijskih eksperata (CSI Croatia) kopale bi po elektronskom arhivu kuće pokušavajući otkriti na koje još koljačke hitove kompanija polaže autorska prava.

Ipak, Hrvatska nije takva zemlja. Osim toga, Croatia Records je u jeku priče, kako se to veli u njihovoj branši, promijenila ploču. Samom portalu Index svoj su zahtjev za skidanje videa s YouTubea kompanijski stručnjaci za odnose s javnošću obrazložili ovim riječima:

„Na temelju ekskluzivnog ugovora s jednim od naših najuspješnijih izvođača, Markom Perkovićem Thompsonom, ovlašteni smo brinuti se o njegovim moralnim pravima te u tom smislu zahtijevati uklanjanje snimke, odnosno sadržaja koji ugrožava njegovu čast i ugled.“

Tako smo doznali novu stvar, koja po svemu predstavlja jurističku inovaciju: da Croatia Records drži autorska prava na „čast i ugled“ Marka Perkovića Thompsona, odnosno da skrbi o njegovim „moralnim pravima“, te stoga „čast i ugled“ dotičnoga ne smiju biti oskvrnuti ni od koga, već ostati onakvima kakvi su zamišljeni i definirani u ekskluzivnom ugovoru „s jednim od naših najuspješnijih izvođača“.

Paradoks je, dakako, u tome što u ovome slučaju „čast i ugled“ Marka Perkovića Thompsona narušava nitko drugi do Marko Perković Thompson, uz malu distribucijsku ispomoć portala Index. Nema, naime, nikakve dvojbe da je snimka ustaške pjesme iz 2003. autentična, štoviše, sam je Thompson na svojoj internetskoj stranici potvrdio da ju je u više navrata javno izvodio, makar je to kasnije nemušto negirao.

Svejedno, pravni gard Croatia Recordsa je kategoričan: proslavljeni hrvatski estradni domoljub ima „moralno pravo“ da ga se ne dovodi u blisku vezu s vlastitim stvaralaštvom. Kompanija Croatia Records odlučna je štititi „čast i ugled“ Marka Perkovića Thompsona od fašističkih gadarija koje je na javnim koncertima priređivao Marko Perković Thompson.

Zašto se onda cijela operacija vodi pod firmom zaštite autorskih prava? Naime – što je dovelo do toga divnog nesporazuma da Croatia Records poseže za institutom zaštite autorskih prava kako bi zanijekao Thompsonovo autorstvo nad ustaškom pjesmom?

Prizor u osnovnim konturama umnogome nalikuje onome od prije dvadeset i jednu godinu, kada je tadašnji hrvatski predsjednik Franjo Tuđman, preko državnoga odvjetnika, podigao optužnicu protiv ovoga potpisnika i njegova redakcijskog kolege uz inkriminaciju da smo ga usporedili s Franciscom Francom, iako smo u svojim tekstovima – a kasnije i na sudu – iscrpno citirali laude što ih je Tuđman javno udjeljivao Francu, ističući ga kao uzora dok je izlagao svoju ingenioznu ideju o „zajedničkoj spomen-grobnici“ u Jasenovcu.

Tuđman je, elem, smatrao kako ima puno moralno i zakonsko pravo da javno veliča fašističkoga diktatora, a da pritom – pod prijetnjom sudske kazne – nitko nema pravo blatiti „čast i ugled“ državnika uspoređujući ga s fašističkim diktatorom, jednako kao što Thompson i njegova pretorijanska garda iz Croatia Recordsa drže da raspjevani domoljub ima pravo na koncertima glorificirati ustaške zločince i pozivati na klanja Srba, ali ga nitko ne smije prokazivati kao propagatora ustaških koljača.

Nesporazum je, dakle, konstitutivne prirode. Takoreći državotvoran. Radi toga i obrana Marka Perkovića Thompsona nije bila prepuštena samo skromnim mogućnostima Croatia Recordsa. Nestašni je portal spornu snimku postavio na YouTube pod naslovom: „Index Plenkoviću i Kolindi poklanja spot: Thompson – Jasenovac i Gradiška Stara“, ismijavajući tako njihove žustre reakcije nakon odluke mariborskih vlasti da zabrane koncert fašistički nastrojenog pjevača.

Hrvatski premijer je, podsjetimo, tada izrazio zabrinutost i riješenost da ispita slučaj te zastrašujuće cenzure i narušenih međudržavnih odnosa, dok je hrvatska predsjednica zaprepaštenje izložila kroz jednu od svojih odurnijih floskula: da, koliko je njoj poznato, „glazba zbližava ljude“, pa je, eto, ne treba zabranjivati.

Nije bilo sličnoga zaštitničkog refleksa prema umjetničkom stvaralaštvu domaćeg porijekla kada je, primjerice, Oliver Frljić bio izložen nečuvenoj hajci i institucionalnom progonu u Poljskoj, jer je pozicija hrvatske državne vlasti, premda neizrečena, savršeno razvidna: Marko Perković Thompson, dok junački liferuje fašističku propagandu i mržnju prema Srbima, voli Hrvatsku, a Oliver Frljić, dok nastupa s jasnih antifašističkih pozicija, Hrvatsku ne voli.

A onda se dogodio upečatljiv obrat, kada je Index uputio službenu žalbu YouTubeu na prigovor Croatia Recordsa. Iako je imala rok od tjedan dana za očitovanje i prilaganje dokaza da na ustašku pjesmu koju izvodi Thompson ima autorska prava, glazbena kompanija to nije učinila, pa je YouTube vratio skinutu snimku i ona se opet može pogledati na tom videoservisu.

Eto ljekovite pouke: fašistička autorska strava postaje široko dostupnom tek kada su joj zatajena autorska prava. Turpijom oplemenjeni Thompsonov glas će preko Mreže do mile volje zazivati masovna ubijanja Srba upravo zbog toga što pjevač tvrdi da masovna ubijanja Srba ne zagovara i što se meškolji u sada već klasičnoj pizdunskoj pozi hrvatskih ustašofila: To što pjevam u slavu Pavelića, Luburića i Francetića nema nikakve veze sa mnom! Kada nastupam kao nacist, ja sam izvan sebe!

Croatia Records je, razumije se, mogla zatražiti od YouTubea da snimku s ustaškom poskočicom ukloni zbog toga što se njome širi govor mržnje i potiče šovinistička histerija, pa bi videoservis to promptno učinio i zabranu proglasio trajnom, ali time bi nacionalna muzička kuća neoprostivo diskreditirala „jednog od naših najuspješnijih izvođača“, a onda i vlastite estradno-političke temelje.

Baš nezgodno. Gadna, gadna stvar su autorska prava.

Zavrzlama oko nemogućnosti njihova formaliziranja – naime: usvajanje thompsonovske hipokrizije kao općeg načela – zna se reflektirati na kompletno državno stanje. Ustaški poklič „Za dom spremni“ što je i dalje uklesan na ploči usred Jasenovca, primjerice, sasvim lijepo predočava modus vivendi ovdašnje državotvorne ideje, dostojanstvenu traumu koja ne gubi na intenzitetu i sretno stremi ka vječnosti: Hrvatska neće da joj pripisuju svinjarije koje ona hoće da radi! Hrvatska ne želi da je smatraju onakvom kakva ona želi biti!

Moguće je da njeni fašistički prvoborci upravo na tome grade iluziju o brojčanoj nadmoći nad manje zažarenim dijelom populacije, jer – kolika to mora biti vojska kada postrojiš podvojene ličnosti?

Peščanik.net, 11.07.2017.

ПОТПИС
О њему сам чуо страшне приче. Био је најопаснији иследник Удбе, а тамо ниједан није био мајка Мара. У оно време, пре шездесет шесте, имали су невероватну моћ. Није се десило да му неко не потпише све што је тражио.
Знао сам да је глупо да се опирем. Одмах сам потписао. Погледао сам у њега. Устао је и загрлио ме.
– Е, па, Петре, од сада си ми зет.

Ђорђе Оташевић

РАТ И РАТКО
Драга ...! од шиптара, србизованих, не може да се дише. колико Мораваца, колико Срба из источног дела Србије, колико из Нишког краја, колико Влаха има в данашњој влади Србије!! нема ни један, једини!! добро би било ако има неки Шумадинац, али нема их претерано. (колико сам упознат, задњег Шумадинца је Вучић отерао.) знате да је код Милошевића било. "он и његови Црногорци". апсолутно нико други. знате да су били, од народа, изабрани Биљана Плавшић и Фикрет Абдић (Алија Изетбеговић је родом из Жепе, близу Дрине, док је Абдић из Цазина, с оне стране Уне, код Кордуна и Баније), испред Срба и муслимана. онда су они морали да одступе, да би - пазите ово - босанске Србе представљао Црногорац Радован Караџић, који је око себе окупио црногорску камарилу. логично је било да узму за главног генерала неког ко је рођен у Калиновику (тада Босна, а сад су прогласили да је то Источна Херцеговина), јер је имао највећу језичину, по шиптарском обичају. ајде, да ублажим: илирском језичком обичају. у току рата није извео ни једну значајнију војну акцију, а оно што је изводио, планирали су му подређени генерали, избламирао се на Бихаћком ратишту, кад га замоло нису муслимани заробили, и спашавао се трком. али су зато запленили његов џип и ратне планове!! то је недопустиво за поручника, а не камоли за начелника генералштаба! (његов ниво је поручник-камиказа, јер је беспотребно жртвовао људе и јурио на прву линију. то би било исто као кад би амерички генерали изводили диверзантске акције по Авганистану или Ираку. тотална војна неспособност!). муслимане босанског Подриња, апсолутно већинско становништво (изнад 80%) протерале су, одмах у почетку псеудо-паравојне формације, састављене од криминалаца из Београда, под командом Станишића, Биџе и сличних. ако си узео нечију територију, а не желиш да будеш геноцидан, онда значи да спремаш да заузврат даш неку твоју територију. након Операције Коридор (коју су водили генерали Талић, Лисица - као најбољи ратни генерал, који је због тога одмах и пензионисан -, и неки други из Бања Луке, посредник је предложио мировни план, (то је 1993) што је, наравно, Караџићева скупштина на Палама, глатко одбила, јер би он на Палама остао са пет села. нормално, ни Милошевићу, његовој концепцији "размене територија и становништва" није одговарало да има муслимане на Дрини. муслимане у њиховим кућама, не туђим. (наравно, Милошевић је размену договорио са Туђманом, а сасвим сигурно и са Изетбеговићем. читаво време рата вуцарао се са Бобаном, а бензин су добијали из Дубровника па на Требиње. главни саветник му је био (Караџићу) човек који је родом био муслима, али је, наводно, некад и негде, прешао на православље.) онда је, генерал Младић, на крају рата, извео напад на Сребреницу, при чему је он нападао тенковима (којих није било на ратишту око Уне, а пре рата, најјачи тенковски центар Југославије, била је Бања Лука. да не кажем да в Бања Луци више не постоји ни један тенк.), дакле, Младић је Сребреницу напао тенковима и пешадијом, против пешадије, при чему се готово сва муслиманска војска из "окружене" Сребренице извукла в правцу Тузле. значи, знали су да ће бити напад. (Дражен Ердемевић, поручник, Хрват, који је био в српској војсци, на суђењу в Хагу, је рекао да је био француски агент. он је био један од официра који је учествовао в нападу на Сребреницу.) у Сребреници се десило нешто, што потврђује моју констатацију да Младић није био способан ни за потпуковника, камоли за главнокомандујућег генерал. (тако је Изетбеговић изиграо Милошевића, јер Милошевић јесте протерао муслимане са Дрине, али су они добили више, пошто сад имају меморијални центар, за који зна сваки муслиман на планети!) "величанствена победа" Младића в Сребреници, искориштена је да Срби Поуња и Посавине изгубе: Републику Српску Крајину (мото: ако Срби могу нападати УН заштићену зону Сребреница, могу и Хрвати напасти УН заштићену зону Република Српска Крајина; осим људи, ту је изгубљено. 1 - свето место Јасеновац, 2 - контрола аутопута Београд-Загреб, просперитетно насеље Окучани (раскршће аутопута и пута ка Бања Луци, а с друге стране ка Маџарској), 3 - развијени град Пакрац (то све је српски дио Славоније); потом на Банији: 5 - Костајница, Двор на Уни, и 6 - Петриња (која је на 20-так км од Загреба; да не спомињем друге градове и градиће, али Банија је економски просперитетнија од било ког дела босанског Подриња, а била је 70-100% српска, како које место; сад је прилично пуста и ненастањена); на Кордуну: 7 - Вргинмост, 8 - Војнић, 9 - Слуњ, и да напоменем да су Срби држали територију до линије града Карловца; в Лици: 10 - економски златни рудник Плитвичка језера, 11 - градић Кореница, 12 - Доњи Лапац; в Далмацији: 13 - излаз на море, тзв. Каринско море (једини Срби који су имали излаз на море, а имали би и шири да се Милошевић није договорио о свему, па и о томе), затим градови: 14 - Обровац, 15 - Бенковац, 16 - Дрниш, 17 - Книн; в Босанској Крајини и средњој Босни: 18 - Бихаћ (страна града са Грмечке стране), 19 - Босанска Крупа (страна града са Грмечке стране), 20 - Сански Мост, 21 - Кључ, 22 - Дрвар, 23 - Босански Петровац, 24 - Босанско Грахово, 25 - Гламоч, 26 - Јајце, 27 - Доњи Вакуф (в рату: Србобран), 28 - Купрес (истина, он је дат раније, као проба, исто као Масленица, где сад Хрвати имају аутопут, па им је зато и дато), а били су пали и Шипово (99% Срби) и Мркоњић Град, па су Хрвати дошли на 20 км од Бања Луке, а пре тога је фронт од БЛ био даљи него од Београда). требао је да падне и Приједор, али је Пета козарачка зауставила свако напредовање, а на Уни, код Дубице и Костајнице, Хрвати су претрпили велики војни пораз, тако да су одустали од освајања тог дела и тих градова. можда би и Бања Лука била освојена, али се мора рећи да је хрватске трупе зауставио Ричард Холбрук. "Ионако ће те им је морати вратити." што значи: 1 - да би она сигурно пала, 2 - да је већ била направљена подела територија. то значи: Милошевић је добио Босанско Подриње; као најпаметнији, Туђман је добио читаву Републику Српску Крајину, плус залеђе Сплиту и Далацији в Босни (Гламоч, Дрвар, Купрес, Грахово), а Изетбеговић је директно добио: читаво Сарајево, читав Грмеч, читаве Бихаћ и Босанску Крупу, Сански Мост, Кључ, Јајце, Доњи Вакуф, а накнадно се показало да је добио све, јер све што је припало Србима и Хрватима, ипак је остало в Изетбеговићевој исламској Босни, са исламском доминацијом. "велики" генерал Младић, пре ових операција, извукао је већину тенковског и артиљеријског наоружања в Босанско подрње (што је "мировне" снаге наћи неколико година након рата, послагано негде на Романији или код Калиновика, огромне количине наоружања). тако да су српске Крајишке јединици, код Босанког Грахова, Хрвати три дана непрекидно бомбардовали, а они нису имали чиме да узврате, сем да се повуку. и још је "славни војсковођа" Младић, на позив Милана Мартића, рекао: "Ја ти нећу помоћи, снађи се сам!" и стварно и није помогао, све је радио супротно. ЗНАЧИ, БИЛО ЈЕ ЈАКО МНОГО ОНИ ДРУГИХ, ПРАВИХ БОРАЦА, али они нису били в врху, И НАЈВАЖНИЈЕ: ОНИ НИСУ БИЛИ СПРЕМНИ НА ИЗДАЈУ И РАЗМЕНУ ТЕРИТОРИЈА И СТАНОВНИШТВА!! а што шиптари, пардон Илири, певају о својима, па они то раде одувек, само своји и о својима. таква им је, племенска нарав, и таква им је душа: лажљива, превртљива, непоуздана, мегаломанска и неспособна за било какво стваралаштво!
19 . juli 2017.
Горан Кљајић

187
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
© -Copyright by Magazine "Rhinocervs"! © -Сва права задржава Часопис "Носорог"! ® -All Rights Reserved!
™ - Since 2001, Banja Luka
™ - Основан 2001, Бања Лука
ШТАМПАНИ НОСОРОГ
GOLDEN LYNX of SERBSKA