НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
NOSOROG - Međunarodni časopis za satiru, humor i karikaturu
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
Страна - 5 - Page
188
Carlos Latuff, Brazil/Syria
• Џепови су им пуни опраног новца. Због тог се и куну да су им каријере неокаљане.
• Шта вриједи што је на руководно мјесто изабрана жена када се није одмах прихватила оклагије.
• Држава ће отплатити спољни дуг тек када свима врати мило за драго.
• Узалудна су упозорења на драстичан одлив радне снаге, јер су радници давно пуштени низ воду.
Живко Ђуза
• Наши политичари живе краљевски. Зато су против враћања монархије.
• У политичком отпаду нема секундарних сировина. Све су неисцрпне.
• Кад се глава нађе на пладњу решење се понуди на тацни.
• Све болести пијавица на власти успешно се лече пуштањем крви народу.
• Филозофску мисао од јутрос нисам записала. Захваљујући томе остаће незапамћена.
Деана САИЛОВИЋ

Cartoon: Ernesto Priego >>>>>

***

• Болесна оданост партији нестаје са њеним падом са власти.
• Код нас је све приватизовано - па и власт.
• Ми имамо свега за сваког - ко живи у илузијама.
• Код нас ништа није обавезујуће - па ни истина.
• Наши прокламовани путеви често се губе на светским раскрсницама.
• Маркетинг је мајсторство у обмањивању јавности.
• Да не би били нико - морате имати нешто или неког .
• Код нас нема позива на одговорност али има позива на пријеме.
• Стране инвестиције отварају нова радна места - ми улажемо паре а страни инвеститор добру вољу.
• Наша радна снага је јефтина али су зато политичари скупи.
• Лаж је наш национални тренд - има га на свим нивоима.
• Пријем је у име народа и зато га народ и плаћа.
Милорад Ћосић Ћоса

***

• Сама грива - не даје лавовски изглед.
• Спортисти су нам попут рајског воћа, а политичари као труле јабуке.
• Када се користи енглески рецепт за припремање босанског лонца – све прокључа.
• Сваки гем опасан је у нуклеарном сету.
• Сексуалну револуцију СИДА је претворила у реформски процес.
• Спада ли брачни троугао у геометријске проблеме?
• Прави проблеми настају, док се кривине хватају.
• На дугом штапу добро се виде – резултати кратковиде политике.
• Сањате ли кошмарне снове – господин Фројд мисли на вас.
• Моралном патуљку не помажу ни џиновске привилегије.
Александар Павић

- Прљав образ и прљав новац пријањају једно уз друго.
- Не може новац сам да се упрља. Мора неко да га промуља.
- Јефтина глобална демократија многе је скупо коштала.
- Ишчекивање да вас неко повуче или погура могло би бити непријатно, ако вас повуче за нос, уво... или вас погура ногом у тур.
- Испод пирамиде глобалног напретка много је понижених, увређених, ојађених...
- Афоризам је најмања облик велике мисли.
- Прави афоризам је јединство мудрости и лепоте реченог.
- Брига о стандарду многима је на првом месту, а већину и забрињава.
- Ко све и како пева на естради изазов је за многе да се и сами продеру на неког.
- Раст глобалне демократије превазишао је очекивања. Многи су понижени.
Слободан ДУЧИЋ
• Стигао је извештај са терена. У блату смо до гуше.
• Народ који има улар преко главе лако је зајахати.
• Мрав за разлику од човека води рачуна о свакој мрвици.
• Стање у земљи је редовно. У редовима предњаче пензионери.
• У кривом огледалу прошлости огледа се наша будућност.
• Суштинске реформе почињу отварањем а не паљењем досијеа.
• Лопови могу да купе сваку власт, осим ону од Бога.
• Село нам је старо и болесно. Кад дођу задушнице, зачас оживи.
• Апсурд је кад статистика бележи рекордан пад наталитета у земљи, а владајућа странка рекордан броја чланова.
Зоран Додеровић
• Није нама лако. Стално нас гази стопа раста.
• Није све у новцу. А није ни у молитвенику.
• Његови политички ставови као да су преписани из Фигура Венерис.
• Од када сам узео све те кредите живим на рате.
• Он је тежак случај. Али неће на дијету.

• Она је узврсно грађена. Комад по комад.
• Паметнији попушта. Нарочито ако није у праву.
• Пропустила је красну шансу. А тко би казао да је тај глупан заправо геније за бизнис.
• Пуца од здравља. А полиција никако да томе нађе лијек.
• Савјети искусног политичара – већ због части и угледа не смијемо дозволити да они боље лажу о нама, него ми о њима.
Живко Продановић
• Проститутка је као шибица. И мртва хладна може да се кресне.
• Дневник је најгледанија информативна емисија. Не постоји шарена лажа коју није у стању да произведе.
• Једни кажу грло, други гуша. Није шија него врат.
• Срп и чекић не треба да очајавају. Кука и мотика ће кад-тад поново стати уз њих.
• Празна глава и магарцу скида капу.
• Човек је као снег. Што дуже траје, то више копни.
• Туђа рука свраб не чеше, док и њу нешто не засврби.
• Време је највећи судија. Ниједна пресуда није му пала у воду.
Живко Кулић

АПАТИЈА

Све су моје симпатије
биле пуне емпатије,
и са мном, у пола гласа,
молиле до краја часа:
Само да ме не прозове,
немам спремне одговоре!
Данас моје симпатије
пате од апатије.
Одговоре праве знају
ал' их ништа не питају!

Јелена Кујунџић

• Наш браник отаџбине је – ухватила корозија.
• Једини начин да се заиста сазна имовински картон наших политичара јесте оставинска расправа!
• Добили смо датум. Додуше, не зна се ко ће да води трудноћу - Америка или ЕУ.
• Земље у транзицији на свом путу на Запад углавном стигну на Дивљи Запад.
• Кад српски фудбалски клубови наступају у Европи личе на УНПРОФОР. Пуки посматрачи!
• Многи су убијеђени да је највећи син наших народа и народности, у ствари, био копиле.
• Сада ћемо путовати безвизно, а до сада смо путовали безвезно.
Миладин Берић

• Одкад је жена набавила пса, шинтери ми се вазда мотају око куће.
• Била је невина све док није завршила... у затвору.
• Жени сам све скресао у очи, али ме она није ни погледала.
• Полиција му је одала признање, тек онда када је све признао.
• Он је толико луд, да нас је све... збунио.
• Остварили смо сан. План ће мо остварити кад се пробудимо.
• Народ је обрао бостан. Политичари ће обрати кајмак.
• Дићи ћу се тек кад ми легне... пензија.
• Бог све види. Зато га сви желе за свједока.
• У Сарајеву сам живио у Олимпијском селу. У Загребу живим у Шпанском.
• Код нас је већина људи сиромашна.
Иво Мијо Андрић
- У скупштини нам је као у ергелама у задње време. Мало је уских грла!
- Са владајућом партијом смо у колизији. Они краду нас, ми Богу дане!
- На муци се познају јунаци. На туђој!
- Стари пањ дуго тиња. Кад се попишки!
- Здраво се хранимо. У ћуфти што направи жена више је лука но меса!
- Потпуно имам исто мишљење као покојним Добрица Ћосић. Далеко је сунце!
- Стари пањ дуго тиња. Кад се попишки!
- Узели смо меру неким мафијашима. Кола им остају!
- Много нас, брате, живи на рате. Од избора до избора!
Милоја ВЕЉОВИЋ
ЧЕКАЊЕ
Стојимо у реду и стрпљиво чекамо. Сигурно ће бити нешто лепо. Још нам нису рекли шта, али мора да је дивно. Не би се оволики људи годинама томе надали да је нешто ружно.
Оне што су се бунили, што су гунђали и стално нешто запиткивали одавно смо отерали. Као да они боље знају од милиона људи.
Стојимо. Чекамо. Сигурно ће бити нешто лепо.
Ђорђе Оташевић

ВРИЈЕМЕ КРОКОДИЛА

кад год крокодил инат узме
па тад наметне силу своју
нејаком не помажу ни сузе
узалуд се јадан моли Богу

сила и силници нису од Бога
природа им простор дала
и пред моћником утећи не могу
судбина се гле покајала

умножила се прејака моћ
људи газе и непогажено
дан ми јалов а пуста ноћ
све ми сад осиромашено

утећи не могу моћник је јак
вријеме крокодила тек расте
не знам куд ћу себе питам пак
одлетјеле су сретне ласте

В. Каран

КРИТИЧАР

памтим једног критичара знана
вазда био јак и неприкосновен
због језика добио четири стана
сад живи као да је благословен

има он све с краја на крај
свијет му се сам разастире
резултат воли иде у рај
тумачио он и старе манастире

религија му била сва од лажи
ругао се цркви и православљу
а сад га стара истина сва блажи
камен бацио на атеизам стари

језиком својим градио је себе
просипао памет не штедећи ум
живот му богат за ничим не зебе
широк је широк и његов друм

Василије Каран

ПАТЊА ДОБРОГ
„Кад сам био добар, колико год сам био добар, коме год сам био добар, што год сам добро урадио, коме год сам добро учинио, према коме се лепо понашао, упутио нежну реч, начинио добро дело, помогао некоме в тешкоћи, избегао да начиним зло, суздржао се, заплакао над неправдом, згрозио се над насиљем, патио што не могу променити неправду, стао пред зло, сударио се са њиме, не дао му проћи, рвао се с њиме, па како испадне, све због доброга.“
Добар и за добро, зло одбио чинити, а кад могао, супротставио му се, можда зауставио, већином не, зло је јако.
Али, да, чинио добро, а противио се злу.
И сад, сва добра дела, и све учињено добро, и све што је добро урађено за друге, и добро дато другима, учинило је да су ти, даривани добром и брањени од зла, широм отворили врата, да сво зло нагрне на тебе, на њега, на доброга, и савлада те, заузме, уништи, под злу вољу и управу стави.
А, добра, ниоткуда.
Нити је ко пробао да буде добар према њему.
О, што ниси зао био.
Сада би, као и они, уживао.
Овако – пати.
Зло је јаче!
Горан Стевин
ЕКОЛОШКА КАТАСТРОФА!
СВЕ МИРИШЕ НА УСРАНУ МОТКУ!

Јесте неписмен, али је подобан - чита између редова. Баш као и читаоци. Елем, белем – бућ: ако једни и други читају између, и писци треба да пишу између. Шта је писац хтео да каже, зна иследник. Кад су инструменти присиле наштимовани, истину гуде заслепљени влашћу. Други би знали шта је први хтео да каже да су учили немушти језик предводника. Зато, од магарца који сноси одговорност никад предводник.
Мозак националног тима је велики потенцијал: што он може, мали не може да појми. У радише свега бише. Да је завршио ликовну академију, могао би да се слика. Какав Кокошка и какво јаје! Од актуелних грабљивица храбрије су кукавице – подмећу своја. Кад се кукавац сињи угнезди, нико не зна цену својих и туђих јаја. Да није загрејао столицу, не бисмо знали колики је смард. Илити: ако сам ја исти он, ви сте ми први међу једнакима.
Него, ако је ја па ја прво лице, ко је у коалицији мућак?
Откад коалициони партнери сервирају, свако обећање је на линији – ин. Кад импотентни властољупци играју живим фигурама, „Фигуре венерис“ листа средњи прст.
Статус кандидата догодине, воајера – до даљњег. Србија је млада. Очијукање и парадирање са старом фрајлом био би атак на понос, поготово што је поносан Србин свој на своме. А територијални интегритет и суверенитет су одреднице које спаја ничија земља. Док се убица не врати, ми ћемо тапкати у месту. На лицу места.
Погодак је пун себе. Према томе, покретни циљ може да одахне.
Док договор кућу гради, зависници власти купују циглу – да посао не трпи. У недостатку одговарајућег грађевинског материјала, мајстори првог реда уграђују проценат. Да живот није био мртво слово на папиру, не би песме новог косовског циклуса биле једанаестерачке: „Живот дамо, Трст не дамо! Остале територије и Косово приде.“ Зато се памет у главу утерује кроз загрејану столицу.
Илија Марковић
ИЗДАЈНИК, КАКО ТО ГОРДО ЗВУЧИ
Ново време, нове синтагме. Истина, Максим Горки је поменуо човека. Човек је некада био симбол гордости. Ваљда је човек био ретка појава. Ништа чудно. И код старих Грка тешко је било пронаћи човека. Ето, тај узор човечанству (мислим на старе Грке и пре свих на Атину), па и тада је тешко било пронаћи човека. Диоген из Синопе је палио свећу у подне. Кад су га питали због чега то чини, рекао је да тражи човека!
Велики Перикле, творац атинске величине, па и њега осумњичили да је покрао злато за велелепни Зевсов кип. После се утврдило да није, али ко ће да те опере кад једном пусте глас?
Вратимо се ми издајнику. Некада је издаја земље било нешто најгоре што је некога могло да снађе. И не само издајника, већ и његове потомке за вјеки вјеков:
- Ко не дошао у бој на Косово... Вук Бранковић од Косовског боја важи за највећег српског издајицу. Историјски тачно или не, мада изгледа да није био издајник, тек њега ни све воде нису опрале до данас. Али, времена се мењају, рекосмо. "Издаја Косова почиње од Вука Бранковића. Данас је процес пред окончањем!" Чини се да је моја маленкост "у криву" с овим старим афоризмом, макар историјски. Још важније, чак и да је био издајник, Вук Бранковић је превазиђен!
Стигли напреднији, бржи и бољи на историјску сцену. Или Милан Недић! Председник колаборационистичке владе у Другом светском рату. Проглашен за издајника земље. Многи га и данас третирају као издајника премда су том растројеном генералу, лично уништеном синовљевом смрћу 1941. Немци предочили да ако не формира какву-такву владу и смири устанак у Србији, да ће оно мало окупиране Србије поделити међусобно усташе, Бугари и Арнаути! Иначе, устанак против немачког окупатора прво је подигао Дража Михаиловић, потом су и комунисти почели да пружају отпор. Пошто им наредио Стаљин након напада Немачке на Совјетски Савез 22. јуна 1941.
Недић се прихватио незахвалне улоге речима да себе ставља на олтар Отаџбине и да зна да ће бити обележен као издајник, али да очување макар оно мало српства има примат над личном жртвом.
Истом том Недићу извесни Дачић је скинуо слику из садашњих просторија владе Србије. Била је окачена са сликама свих председника влада. Тадашњи председник, Дачић, није хтео слику једног издајника заједно са својом на зиду, једног дана. А Недић је примио 300.000 Срба из Независне Државе Хрватске. Потом бројне Србе из подручја под окупацијом Бугара, Арнаута, Мађара. Примао је и Словенце. Враћао официре из немачког ропства. Док Дачић с ондашњим Вођом у лику Слобе Милошевића није примио толико Срба из потоње независне хрватске државе, из Изетбеговићеве демократије и коначно из Тачијевевог нарко раја!
А баш с тим Тачијем је и Дачић преговарао и преговарао, све на ползу српског народа. Па имамо на Косову (и Метохији) управо ово што имамо!
Могуће је у будућности постићи цифре с којима се Недић велича. Рецимо да неким случајем српски пријатељи одлуче да протерају остатке Срба из њихових узорних демокрација! Монтенегро, оно мало преосталих на Косову (и Метохији), из Хрватске неће, тамо је то већ обављено, евентуално сутра из делова Војводине, можда из "Санџака", ако намигне брат Ердоган, и све скупа стигне више од триста хиљада Срба у Београдски пашалук! Верујем да ће Дачић и тада бити на власти, и пружила се прилика за историјско памћење. Свеједно ко тада буде Велики Вођа, иако нагађамо ко то може бити!
Још једна историјска прилика се указала. Милан Недић није хтео да пошаље Србе против Руса ни на изричито тражење нациста. Чак ни три војника симболично. Рекао је да му историја не би опростила. Ствари се мењају. Наши Нато пријатељи можда некада затраже да Србија пошаље војску на Русију. Ето прилике за памћење. Неки лаковерни сматрају да Србин то никада не би учинио. Да ли? Не би ни Црногорци, док су били Црногорци. Министар "Монтенегра" каза да ће ратовати и против Срба на Косову, ако Нато захтева! Што не би и Срби послушали Нато? Ако су ови на власти уопште Срби?
Миодраг Тасић
Boban Stojanović
24/08/2017

Pruga u magli

Juče me je Facebook podsetio da sam 22. avgusta prošle godine bio napadnut. Dva meseca kasnije našao sam se u drugoj zemlji sa željom da iz one koju nazivam svojom pobegnem što dalje.

Pamtim dan kada sam aplicirao za kanadsku vizu, dan kada sam kupio kartu, sećam se i trenutka kada sam pozvao druga i zamolio ga za vožnju do aerodroma. Ono čega se ne sećam je trenutak u kome sam se odlučio da odem, da napustim sve što sam stekao i gradio, kada sam izbrisao imenike i poklonio izbeglicama iz Sirije garderobu koju nikada nisam obukao, a verovao sam da hoću. Ne znam ni kojom smo logikom nas dvojica spakovali stvari koje ćemo poneti u moguća četiri kofera. O tome razmišljam već deset meseci i nisam našao odgovor. Naslućujem ga kao što bih uočavao svaki naredni prag na pruzi u gustoj magli. Razmišljam u koloseku, ali ne znam dokle će to da me odvede.

Ipak, ima nade da ću naći odgovor. Na primer, neke stvari su mi se na izvestan način ponavljale. Sećam se da sam u prvom i drugom razredu osnovne bio prilično tužan jer sam u jesenje vreme morao da nosim gumene čizme i štofane pantalone – tako je moja baba zamišljala pristojno dete. Uz to, zbog pokidanih kaiševa đačku torbu sam nosio u ruci. Tuga. U školskom dvorištu se tokom jesenjih meseci pravila velika bara. Voleo sam da kroz nju šetam, da zamišljam kako su mokre gumene čizme zapravo lakovane i skupe. Jednom sam se zatekao sam u školskom dvorištu i šetao po toj bari. Odjednom se stvorila grupa starijih dečaka i počela da me proziva da sam devojčica, ženski petko i peder. Počeli su da mi se unose u lice, da mi rukama guraju grudi, dok sam pognute glave išao unazad i pribio se uz zid. Jedan od njih je otkopčao šlic i rekao mi da gledam u njegov penis jer – „Sigurno ti se sviđa“, rekao je. Onda je, tako pribijen uz mene, nekoliko puta vidno napeo svoj stomak i ispišao mi se po čizmama. „Je l’ ti lepo?“ Ćutao sam. Kod kuće sam takođe ćutao jer sam osećao veliki stid zbog toga što se desilo.

Petnaest godina kasnije odazvao sam se pozivu za služenje vojnog roka. Sa autobuske stanice u Vranju uputio sam se ka kasarni. U to vreme mogućnost da ne služim vojsku sastojala se u doslednom odbijanju da bilo šta potpišem kao regrut. Nisam želeo ni da spavam u spavaonici i nekoliko noći proveo sam na klupi u dvorištu kasarne. Tokom podneva provocirali su me vojnici. Pokazivali su mi slike svojih devojaka i žena i pitali: „Dobra pička, a? Je l bi je karao?“

Sećam se i jednog koji mi je prišao, razgovarao sa mnom i rekao da je većina drugih vojnika „stoka seljačka“, a onda me je pozvao sa njim u toalet da popijem malo njegove mokraće. Rekao je da to sigurno volim. Na dan kada sam oslobođen vojske, dugo sam čekao nekog komandira ili koga već da potpiše taj dokument. Kasno uveče pozvan sam u njegovu kancelariju. Tamo su sedela još trojica muškaraca, bahato, sa raširenim nogama. Taj čiji sam potpis čekao bio je korektan, ali su mi ostala trojica postavljala pitanja o tome zašto neću da služim vojsku kao gej jer „ima tu puno lepih dečkića, pa ti neće biti dosadno“. Imali su i one glupe fore sa hvatanjem za međunožje. Rekao sam da nema šanse i da ja biram. Na izlasku iz kancelarije dobio sam pozdrave za srećan put i opomenu da držim jezik za zubima.

Prošle godine, pomenutog avgustovskog dana, u ulici Carice Milice napala su me dvojica mladića. Više od nekoliko udaraca koje sam dobio bolelo me je ponižavanje. Na uskom prostoru napada okupila se grupa posmatrača. Jedan od njih ih je pitao da li me oni poznaju, da li znaju ko sam ja, da li znaju da sam „ona jebena, poznata pederčina“. Onda je jedan od njih prišao dvema starijim ženama, stavio svoj dlan na leđa jedne od njih i tihim tonom pitao: „Gospođo, da li znate ovu pederčinu?“ Ništa nije odgovorila, samo je pribila svoju tašnu uz grudi. Ta slika je u mom sećanju veoma živa, i strašna.

Naravno, sve sam prijavio, došla je policija, dao sam izjavu, i posle nekoliko dana pozvan sam u policiju da na osnovu snimaka sa sigurnosnih kamera identifikujem napadače. Mediji su bili na mojoj strani, pisalo se i govorilo o tome, reagovale su i međunarodne organizacije, ali ništa nije vredelo. Kao ni mnogo puta do tada.

Slika te bake sa tašnom dolazi mi u sećanje svakodnevno. Noć pre prošlogodišnje Parade ponosa, za sada nepoznate osobe, ispred moje zgrade su izvikivali: „Bobane, pederu, noževi se spremaju! Bobane, pičko, pušiš kurčeve ambasadorima. Izađi“. U gluvo doba noći pozvala me je prijateljica koja živi u istoj zgradi da me pita da li sam čuo. Rekao sam da nisam. Jesam. I umorio sam se od toga. Sve me umorilo u trenutku. Umorilo me čekanje u redovima za bilo šta. Umorilo me da idem od šaltera do šaltera a da ne dobijam nikakav odgovor. Umorilo me da u policiji imaju posebnu fasciklu za Paradu ponosa. Umorilo me da nemam platu, da nemam radni staž, da nemam zdravstvenu knjižicu. Umorilo me da mi govore da sam previše poznat kao gej aktivista da bi me primili ovde ili onde. Umorilo me pametovanje o radu onih koji ne rade. Umorila me birokratizacija ljudskih prava. Umorili su me projekti, izveštaji, vizije i misije, umrežavanja i praćenje implementacija. Umorila me slaba kolektivna memorija. Umorio me zaborav. Umorilo me ignorisanje. Umorilo me neznanje. Umorilo me sistematsko odbijanje da se nauči. Umorile su me službenice u Vladi, one što nose braon čizme i suknju u istoj boji i idu minibusom do Banovog brda. Umorili su me službenici u Vladi sa skupim satovima kupljenim kod šanera. Umorilo me pitanje: Kako mi možemo vama da pomognemo? Umorio me miris itisona u Palati Srbije. Umorile su me zabrane Prajda. Umorilo me pljuvanje po svemu u moru ničega konkretnog. Umorilo me ponavljanje svega što me umara. Umorilo me čekanje odgovora na pitanje: Da li rade Slaviju ili ne rade Slaviju. Umorile su me reforme svega. I umorilo me lažno urbano. I umorilo me da pričam o svemu o čemu pričam poslednjih petnaest godina. I umorila me sadistička odluka da društvo stoji u mestu. Umorio me strah. Sve me umorilo.

Trenutno nemam pasoš nijedne zemlje: ni Srbije ni Kanade. Dobio sam dozvolu da radim i socijalni broj. Tražim posao. Upisujem školu jezika. Čitam. Neki ljudi su čuli moja razmišljanja, pa su me pozvali da držim govore. Govorio sam u jednoj crkvi, a dobio sam poziv da govorim u još jednoj, na dan kada se ovde u Kalgariju održava Prajd. Trenutno nemam mnogo para, ali je priroda lepa pa Adam i ja ponesemo kafu od kuće i uživamo u njoj i blenemo u nebo. Jednom smo poneli i jagode. Koštale su šest dolara, pa nam je to baš bio doživljaj. Pričamo kako su ovde oblaci čudesni. I kažemo jedan drugom: To svaki put kažeš. I volimo ovdašnji vetar, šinuk, čija oštrina te iste lepe i pufnaste oblake poravna kao da su žiletom isečeni.

U tom stanju, likvidnom, bez dokumenata i sa četiri kofera i mačkom, mogu samo da citiram svoju babu, koja je bez odgovora na neko pitanje govorila: „Ne znam, nisam pametna“. Nisam pametan šta da mislim o zemlji u kojoj sam živeo, a čija dokumenta trenutno nemam pa nije ni moja. A ni ova u kojoj sam još uvek nije moja, mada se osećam dobrodošlim. Kada me pitaju da li sam ljut zbog svega što mi se u Srbiji dešavalo, kažem da nisam. A kada me pitaju kako nisam jer je logično da budem, opet kažem: Neka, sve je onako kako treba da bude. I ja i moja bivša zemlja.

Peščanik.net, 24.08.2017.

188
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
© -Copyright by Magazine "Rhinocervs"! © -Сва права задржава Часопис "Носорог"! ® -All Rights Reserved!
™ - Since 2001, Banja Luka
™ - Основан 2001, Бања Лука
ШТАМПАНИ НОСОРОГ
GOLDEN LYNX of SERBSKA