НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
NOSOROG - Međunarodni časopis za satiru, humor i karikaturu
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
Страна - 9 - Page
188

Powered by: Mauri E. Monti, Italy

• Наша опозиција би се радо трампила са Америком.
• Моја ђеца су као олуја! Кад се разиђу у кући остане пустош.
• Нећу више да будем жирант Влади јер ме увијек пређе па јој ја враћам кредит.
• Отишле птице. Сад ће цијене летјети у небо.
• Нови избори су само беспотребно трошење њиховог времена и нашег новца јер се резултат зна унапријед.
• У браку смо запалили јаку ватру. Сад лијечимо опекотине.

• Кажу да је правда спора! Код нас касни 30 година.
• Сада се бајке завршавају овако: Био је на функцији до краја живота.
• Наши закони су флексибилни. Власт их прилагођава како јој кад одговара.
• У мору проблема наша власт никад не потоне.
Бранка Војиновић Јегдић

• Мада су наше драме одигране пред очима свих, свијету се и те како исплати да их репризира.
• Добили смо свога бога. Наметнула нам га је међународна заједница.
• Ствари не можемо гледати мирно. Добили смо конкуренцију у међународним посматрачима.
• Балкан је центар свијета. Ниједна несрећа га није мимоишла.
• Високи представник се уживио у улози бога. Из руку не испушта батину.
• Слиједећи савјет Европе, постали су неваљали.
Недиљко Блажић

• Западни Балкан је лабава интеграција источних и западних неразмрсивих целина.
• Не памтим срећан живот у Србији, и радо га се сећам.
• Завршетак дијалога са Косовом, па чланство у Европској унији. Што значи: никад.
• Домановићев Вођа је без премца, не може га заменити никакав – лидер у региону.
• Срби су схватили да су дебело преварени. Има то и своју добру страну: од тога омршавиш.
• У Европску унију данас иде ко је луд или ко мора. Мора да смо луди!
• Кад остваре сва европска поглавља, Срби ће бити већи напредњаци од папе!

• Српски је једини језик на свету који функционише и кад га исецкају.
• Српски пензионери издржавају и своју државу и своје породице. Има се, може се.
• Експерти доказују да амерички осиромашени уранијум и није тако штетан по здравље као малигни руски утицај.
• Највише поверења имамо у домаће експерте сопствених глупости.
• Прање новца је мали прљави рат другим средствима.
• Не знаш ти, мајко, како је тешко истополним браковима наталитет повећати!

• Лажови су заштићени сведоци незамисливих криминалних поступака.
• У недостатку фалсификованих динара, добар је и фалсификат футошког купуса!
• Степинац се у гробу изнервирао због дијалога о његовој „блажености“ и „светости“. Са усташама није морао ни да води ни да слуша никакав дијалог!
• Како веровати власти кад полиција није више – народна милиција?!
• Способне државе имају и вишак издајица, које се користе за издавање.
• „Држте лопова!“ – повикасмо. И они га држе – као мало воде на длану.

• Јак динар обара рекорде. Оборио је и мој рекорд беспарице.
• Ушао сам у ужи избор кандидата за највећег патуљка у земљи џинова.
Анђелко Ердељанин

Jason Seiler, USA >>>>>

***

ГОВЕДО

Некада сам био прави даса
Жене су ме волеле до бола
Сада ме је узјашила моја ─
Па ме шета ко у јарму вола!

Некада сам ишао на море
Где год стигох, чекаше ме круне
Сада су ме деца обасула ─
Теглим за њих као право јуне!

Некада сам у бирцузе хит`о
Саге среће саме су се плеле
Сада су ми завезане руке ─
Гледам све то ко збуњено теле!

Некада сам музиканте гањо
Цело вече да свирају једно
Сада су ме освојиле бриге ─
И сам себи личим на говедо!

Некада сам имо своје име
Клели су се у ме с оба ока
Сада сам се у запећку наш`о ─
Не види ме ова нова стока!

Милоје Вељовић

ПАРТИЈСКА САТИРА
- Пут до Правне државе је одавно поплављен. Чамци који превозе до ње стоструко се наплаћају.
- Сатира је узалудна. Ту само батина помаже.
- У комунизму дивили смо се дисидентима. Са демократијом - то смо и постали.
- Из Демократске странке дувају нови ветрови. Лоповима лахори, поштенима - тајф(к)уни.
- Био је протува. ДС га је означио И одмах примио у своје редове.
- Лажови, преваранти и тајкуни - три стуба српске демократије!
- Нашој власти није нимало лако. Док народ плаче она умире од смеха.
- Сатира НЕ сме никога да именује. - рече један државни сатиричар.
- У партијској држави и сатиричари морају бити партијски.
- Утата, утата – И ја ћу добијати награде када моји додју на власт.
- Показао сам им зубе. Још увек сам код протетичара.
- Када будем министар престаћу да пишем афоризме. Постаћу још један лик у њима.
- Све ми је смешно у овој држави. Али најсмешнији су српски сатиричари.
Срђан Симеуновић Сендан
- Можда наши играчи и нису у потпуности искористли предност домаћег терена, али навијачи сигурно јесу!
- Ако наш водја каже да је нешто бело, онда је то бело, а ако и није, прекречићемо, па ће бити!
- Председник је решио да обиђе сва значајна места у нашој земљи на којима никад није био. Почеће од факултета који је завршио.
- Исус се само једном дигао из мртвих и постао славан, а наши гласачи се дижу за сваке изборе и нико још увек не зна за њих!

- Вођи још увек није досадило да се игра власти, а прешао је све нивое!
Нинус НЕСТОРОВИЋ
Атеистички свеци имају ореол од магле.
Растко ЗАКИЋ

За атеисте мемоари су једини начин исповедања.
Живојин ДЕНЧИЋ

Убили су атеиста у њему.
Роберт МАРИЋ

Не можемо без атеиста. Они су опијум за народ.
Александар НОВАКОВИЋ

ВИДИШ
Што год су добри урадили, дошли су зли, и покварили, порушили или одузели.
Зато, ако хоћеш нешто добро да учиниш, буди зао!
Само је зло вечно, добро брзо пролази.
Горан Кљајић

Cartoon: Ernesto Priego >>>>>

***

• Има предосјећај, да ће га ове ноћи осјетити.
• Ништа нису препустили случају - све су узели себи.
• Политичке струје, увијек су под напоном.
• Љута је оса, што је умјесто стршљена, са бумбаром имала посла.
• Новци Запада чине многа чуда све до Истока.
• Умјесто са њом, сударио сам се са њеним мужем.
• Све је речено, продаће наше стечено.

• Нисмо смјели лоповима дати ни да нам приђу - с власти никако да сиђу.
• С вишком радника ствара се све већи мањак.
• Изборној побједи у част, жртвовао је своје поштење.
• Маске са лица скините - за оваку политику народу се извините.
• Са нама је све у реду - слободно уђите у нашу биједу.
• Комшија је међу погурао у моју њиву - он у томе нема границе.
• У лоповлуку засукали су рукаве - а поштене стављају иза браве.
• Да нам потече млијеко и мед - никако да дође на ред.
• И празна обећања говоре напразно.
• Братство смо давно изгубили, по шумама и горама.
• Партизани су били шумски људи. Није ни чудо што су се годинама понашали као звијери.
• Лијепо су нам говорили... оно најружније.
• Поздравио сам се с парама - никако да их врати.
• Поздравио сам се с парама - са оним којем сам посудио, нисам имао прилику.

• Нарасла је стопа незапослености - власт је у опасности, могла би бити погажена.
• Толико смо били примјерени радници, да смо добили отказ.
• У тунелу усред мрака - заборавили су петокраку.
• Они што су га осудили на доживотну робију умрли су прије њега.
• Опасне везе успоставља мафија.
• Само што се сретнем с платом ја се са њом поздравим... зачас оде.
• Да није говор скратио - народ би се позорница латио.
Абдурахман Халиловић Ахил

ШЉИВЕ ИЗ ВОЋЊАКА
• Покоси ту траву, овцо једна! Јеси мудар, а шта ћеш ти пȃсти, (Ј)оване!?
• Док цедим у кафанчету „шљивку“, жена нашла плодног донатора – у шљивику.
• Жена ми воли шљиве. Са страшћу их бере, а онда дуго муља, муља...
• Кад ти жена окопава воћњак разгаћена, знај да је комшија на одмору.
• Немој ми, жено, кварити укус шљивовице! Не могу гледати те туђе шљиве на твом врату.

• Почупао сам сваку травку комшиници у воћњаку... њаку... њаку.
• Црни Јоване, ено ти жене с Јоцом у његовом шљивику! Шта ме брига, није мој шљивик!
Ђура Шефер Сремац
Што је љубав према вођи дубља, то су и припреме за атентат темељитије.
Радивоје БОЈИЧИЋ

Извршен је атентат на предсједника – ништа особно.
Роберт МАРИЋ

Сан атентатора је да убија као промаја.
Мирослав ДИМИТРИЈЕВИЋ

Жртва атентата је подлегла повредама, док се мерецедес успешно опоравља.
Драган МИРОВИЋ

Све је било по протоколу. Чак и атентат.
Мића М. ТУМАРИЋ

Обични смртници имају обичну смрт. Само моћници имају право на атентат.
Бошко МАРИНКОВИЋ

Још се није родио атентатор на вођу. Толико је опао наталитет.
Владан СОКИЋ

• У неким државама власт је подељена на извршну, судску и законодавну. Ми смо их ујединили.
• Политичари променише опхођење. Наши постадоше сви, који су против нас.
• Како почеше са отимањем пензије, постадох финансијски независан од новца.

• Дракула пије крв, ал’ умерено. Наши политичари попише нам сву крв без мере.
Миланче Митовски
АНАГРАМИЗМИ
• Он се клати, јер је килат због старости од преко хиљаду векова, а висок је исто толико лакти и зове се - Тикал!
• Тражили су неку стару коску, а у скоку на Андима су налетели на насеље прастаро и уско које се зове - Куско!
• Иако почиње са лер, сече све пред собом, па се зато зове - ласер!
• Када птице, авиони и ракете високо склопе лет, могу да се виде само кроз - телескоп!

• То није брдо које плови морем, него велики прекоокеански брод, којим крстаре обично они који сачињавају неки јаки финансијски - борд!
• Њихове дужине нико не крати, јер служе за превоз много нафте, па их зато не може сабрати нит река Амазон, а зову се – танкери!
• Возило то лако и фер иде на ров и вир, па се зато зове – оверкрафт!
• Био је превише дебео и да се не дрма у место, решио је да своју маст мерда чак у далеки Амстердам!
• Пошто на мо код нас то рад мре, терам род на рад у то море где је - Ротердам!
• Због његове монументалности изгледа као да се од камена тон дрма, јер је то позната црква у лепом Паризу названа - Нотр Дам!
• Када се неко запи, он треба да пази да му се не исправи крива кула у лепом граду - Пиза!
• Сви се чуде: треба л` хол толики, као што је у Лондону - Алберт Хол?!
• Не тражи ме уколико се изгубим када идем да посетим велики - Ермитаж!
• Опија ми л` душу и пали мој поглед та древна Олимпија?!
• Као светски таван је кул тај исландски ледени глечер - Ватна Јекул!

• Нити једна бака толико много не штрука и хекла, као што своју лаву баца исландски вулкан - Хекла!
• У летњим месецима меморија моја мери и размишља само како да крстарим морем и ја!
• Не пали на планине пожар када је претопло, јер све може да плане ин, као пилане на плин!
Иван Русјаков

Ursula K. Le Guin
04/08/2017
Jaguar
***

Jaguar

duh jaguara prolazi kroz ogradu
jaguar je naša sloboda

prijatelj mi je dao dragocenu stvar
komadić Berlinskog zida

ali ovaj zid koji grade
kroz srce moje zemlje

prekriven našom zastavom
taj zid je mrtvački kovčeg za moju zemlju

ruke se pružaju kroz otvore
i tapšu sve dok se otvori ne zatvore

pa kroz njih više ne može
da prođe čak ni muzika

već samo duhovi
svih stvari koje smo izdali

ovo je zid žaljenja
jaguarov grob


***

The Jaguar

the ghost of a jaguar walks through the fence
the jaguar is our freedom

a friend gave me a precious thing
a little fragment of the Berlin wall

but this wall they are building
straight across my heartland

with our flag draped across it
is the coffin of my country

hands reach through the gaps
to clasp, until the gaps are sealed

and even music
cannot get through

but only the ghosts
of all we have betrayed

this is the wall of lamentation
the grave of the jaguar

UKL Blog, 17.07.2017.

Peščanik.net, 04.08.2017.

ОЈ, СРБИЈО

Клетва си рођењем постала
Презиром праћена од малена
Мржњом и мраком си опкољена
Србијо, рашири своја крила, узлети

За тобом страдања и победе
Пред тобом поново зла крв
Поломи ђаволу рогове
Пронађи себе, помири богове

Србијо, крвави ти пути
А правда увек спора
Животи докази, и реке крви
Где год пушка пукне
Србин падне први

Ој , Србијо, јадна мати моја
Застарели обичаји твоји
Част и образ више не постоји

Светом влада сурова армада
Лаж, превара и стотину зала
А све само, ради капитала

„Богови“ су одавно са неба
Спустили се овде међу нас
Заменили црну кору хлеба
Куршумима сада нуде спас

Ој, Србијо
Сузом твојом , море праве
Крвљу твојом, бакље пале
Приграбише себи славу
Светом носећ српске главе

Милан Маринковић Липолишки

***

СВЈЕДОК ЈЕДНОГ ВРЕМЕНА

запамтио друг Други свјетски рат
не скида он Нијемце са свог ума
замјерио му се и фашистички пакт
био јунак за примјер а не и луда

тукао се друг вазда био у пламену
дјевојке сањао замишљао пољупце
бранио Босну Срем и земљу у камену
и када је мрак видио је само Сунце

сањао је мир и будуће свадбе
тако сваког дана и ноћи брате
а онда опет ратничке оне кавге
живио живот увијек и без плате

политичари закували црну кавгу
себе штите путем црних микрофона
у помоћ позвали и видовиту Дангу
ал’ опет ништа без слоге и договора

Василије Каран

BRITISH PEOPLE
British people (not including Muslims) think about quality of two "thinkers" from your own nation:
1 - Charles Darwin - he so much hate yours nation, or any nation, that teach: People are animals!
2 - Thomas Robert Malthus, economist and demographer - he hate poor and the fact that has so much people in England (and the World) and a lack of food (on his opinion). For that reason, he think that: hunger, war and disease are good to control number of people.
(Both "thinkers" are high class members.)
So, English people:
1 - if you are animals - doesn't matter what colors you are; white, black, dark and what are yours "rituals": Christian, Islam, Atheist... - anyway you stay animals! "Who cares about animals, except me?!" would say Charles Darwin, yours "enormous" name in science.
2 - if you are poor and produces growth of populations, why is not good that someone kill sometimes a few, dozens, hundreds, millions?! "That's good, man!" would say Thomas Robert Malthus, yours great thinker!
English people, if you falling down, yours ruling class leading you!
By political leading, and by brain wash!
Goran Klyayich
ШТА СЕ ПРОМЕНИЛО У ПОСЛЕДЊИХ ДЕСЕТ ГОДИНА?
Лицемерје влада светом. Данас више него икада. И далеко савршеније. Ето, скоро су додељиване Нобелове награде за разне области. И поново их добијају личности из Америке, Британије, Немачке...
У области књижевности поново анонимус. Међутим, највећи апсурд, уосталом као и раније, представља Нобелова награда за мир. Овог пута, као што се и предвиђало, ту награду је добио човек који је био својевремено потпредседник САД-е, дакле друга рука у хијерархији најмоћније силе данашњице. Одмах иза познатог блудника из Беле куће, који је оргијао у овалним и другим салонима са службеницама. Ваљда је веровао да ће остати непримећен и поред силних камера, обезбеђења, бројног особља и слично. Но, то је ипак споредно. Кључно је да се будући нобеловац у то време здушно залагао за бомбардовање Србије, Сомалије, стезање омче Садаму Хусеину, Куби и још двадесетак земаља које нису по вољи модерним каубојима.
Вероватно је то радио због мира у свету и будућег благостања? Касније је пропао на председничким изборима, па се окренуо борби за заштиту природне околине. И као потпредседник се трудио да унапреди и очува природну средину. Али, само америчку. Наиме, из Америке у Србију и друге „агресорске“ државе просипано је осиромашено атомско ђубре, рушени су дотрајали мостови, болнице, возови и аутобуси.
O tempora, o mores!
Лицемерје је исто тако када сте осуђени да живите у окружењу и да развијате пријатељске и добросуседске односе са људима с којима сте доскоро делили заједничку домовину. Један такав, тренутно на привременом раду као премијер тзв. Македоније, отворено изјави да је Албанија много важнија Македонији од Србије. У тој држави председник је син познатог и осведоченог србомрсца, Крсте Црвенковског. А исту ту творевину Србија је прва признала под називом Македонија и тако се замерила искреним и правим пријатељима, Грцима!
Или када морални пигмеји који се позивају на Његоша и коме подижу споменике у иностранству, мада нису ни „Горски вијенац“ прочитали, у некада најсрпскијој области укидају српски језик а Српску Православну цркву стављају у исти ранг са творевином једног распопа и криминалца. Исту ону цркву којој је највиши поглавар био управо Владика Раде. Да су читали Његошева дела властодршци ове квази државе видели би да је сваки други стих посвећен Србији и српству, Обилићу и Косову. Али то су осећања највећег Црногорца по рођењу, а Србина по осећању и схватању по традицији и крви, док наркотрафиканти, трговци белим робљем и цигаретама имају другачије критеријуме.
Лицемерје је када вас отворени и вечити душмани у облику хрватског и словеначког народа позивају на добросуседство, сарадњу, заједничке интересе. Предузетници из ових земаља слободно купују по Србији а у исто време њихово тржиште је затворено за српски капитал, али и производе. У Словенији српски народ је непризнат, нема школа на српском језику, иако је ово најбројнија мањина, а у свакој прилици се Словенија отворено ставља на антисрпску страну. Било давањем подршке Шиптарима са Косова, минирањем сваког покушаја Србије у европским институцијама и слично. Хрвати и даље не враћају имовину српским повратницима, малобројнима који се усуде да се врате у Хрватску руше се куће, убијају се на кућном прагу, хапсе наводне злочинце. У ствари само довршавају Павелићеву политику према којој број Срба не сме да пређе три процента становништва!
У време бомбардовања Србије 1999. године у Хрватској су вршена истраживања јавног мњења и 97% становништва је оправдало бомбардовање Србије. Тада је вечерњи дневник на телевизији одјављиван жељом водитеља да пилотима НАТО пакта жели ведро небо над Србијом!
Тога би сваки Србин требало да буде свестан када у самопослузи посегне за хрватским, словеначким или македонским производом. Или кад зажели да летује у „лијепој њиховој!“
Да би вас други ценили морате прво себе да цените!
Миодраг Тасић
(објављено у часопису „Светионик“ – новембар 2007.)
Milutin Mitrović
25/08/2017

Banke – trezori nepoverenja

Bojim se da svet ne prati jesu li kod nas okončane sofističke rasprave renomiranih ekonomista u stilu „nije šija nego vrat“ – odnosno da li je uopšte postojala kriza, ili je to bila samo recesija. Nedovoljno prefinjeni svetski ekonomisti i političari presekli su da je 9. avgusta 2007. počela finansijska kriza1 – i kvit. Povod za ovoj tekst je manje desetogodišnjica, a više današnje činjenično stanje. Najnoviji podaci PitchBook Data govore da su fondovi Private Equity2 u SAD i Evropi, koji se smatraju uzročnikom krize premašili rekordni nivo, koji su imali uoči izbijanja krize i od nekadašnjih 429 milijardi dolara stigli na današnjih 739. Svet finansija je nezadrživo aktivan, a pisanje o njemu liči na adrenalinom nabijene reportaže iz Las Vegasa – sreća (za malobrojne) i suze (za većinu).

Prateći osamdesetih godina u Njujorku izuzetno aktivne marksiste sa City University of NY prvi put sam poverovao da je Marks neizbežna karika u evolucionom razvoju današnjeg homo sapiensa. Marksova teorija o krizama u kapitalizmu ima nebrojeno mnogo visokokvalifikovanih interpretatora koji dokazuju njenu aktuelnost i danas. Postoji Kapital, postoji poglavlje o tendenciji pada profitne stope… i tu su razlozi zašto je Marks opet u modi.

Marksa navodim pre svega zato što bih se rado pomučio njegovim teško razumljivim tumačenjem (današnjeg) poimanja nekih ekonomista kako rast produktivnosti više nije relevantan. U većini razvijenih zemalja produktivnost usporava, pa nije jasno da li je teorija o balansiranom rastu aktivnosti (zero-sum3 activity) samo težnja da se opravda stanje ili pomalo zastrašujuća budućnost. Naime, rapidna automatizacija i robotizacija reflektuju se padom produktivnosti i rastom niskoproduktivnih zaposlenja i niskoplaćenih poslova – tzv. „gig ekonomija“. U pitanju je ostvarenje neoliberalističkog sna – o magičnoj fleksibilnosti rada. Najvidljiviji oblik tog dostignuća su momci što kroz saobraćajni haos velikih gradova proleću na biciklima raznoseći (za male pare) poslovnu poštu ili pice i pivo. Prema američkom Birou za radnu statistiku osam od deset najbrže rastućih „zanimanja“ spada u „gig“ kategoriju najnestabilnijih i najniže plaćenih poslova.

O finansijskoj krizi 2007. godine štampano je mnogo knjiga, najviše popularnih, među kojima je i moja pod naslovom Postmoderna vremena. Ona se, kriza a ne knjiga, može rezimirati vrlo kratko: za spasavanje posrnulih banaka, kompanija i spekulanata u svetu je ubrizgano ukupno 12.300 milijardi dolara. To je za 1.102 milijarde dolara više nego što je bruto domaći proizvod (BDP) Kine koji stvara 1.384.930.000 stanovnika! Najveći deo tog novca, od trenutka kolapsa banke Lehnam Brothers 2008. godine, dobile su banke i finansijske ustanove, ali su i pare za sve ostale morale proći kroz banke, uz njihovu proviziju, kako bi formalno bio poštovan princip i država ne bi tim novcem „nacionalizovala“ dužnike i ugrozila svetinju privatnog vlasništva. Nisam čuo ili pročitao da je neko opisujući transakcije spasavanja kapitalizma upotrebio omiljenu floskulu – „novcem poreznika“.

Novac je upumpavan postupkom nazvanim kvantitativno popuštanje4 (QE – quantitative easing). Smisao je da Centralna banka otkupljuje državne dugove i tako pušta likvidni novac u promet. Time bi, računalo se, bila izazvana i kontrolisana inflacija do 2 odsto, a ona, po teoriji, pokreće ekonomiju. Međutim, posebno kada je EU u pitanju, efekti su bili više nego traljavi, pa se sa 60 milijardi evra prešlo na 80 mesečnog upumpavanja likvidnog novca ne bi li se pokrenula ekonomija. Dodatna galantnost s „parama poreskih obveznika“ dobila je naziv Helicopter Money5 – figurativno: bacanje novca. Podaci za polovinu ove godine govore da stopa inflacije u EU uprkos „bacanju novca“ iznosi samo 1,3 odsto. Nema inflacije jer i banke i kompanije dobijena likvidna sredstva koriste za otkup sopstvenih akcija (buy-in), koncentrišući vlasništvo i povećavajući rezerve. Novac najmanje stiže u proizvodnju i potrošnju pa otuda nema ni inflacije.

U jednoj studiji krize (Dufour i Orhangazi) moguće je pročitati kako je pomoć upućena ka nisko i srednje razvijenim zemljama (MMF je formirao fond od 1.100 milijardi dolara) iskorišćena da se te ekonomije prinudno otvore za međunarodni kapital i da se u njima sprovedu programi rezanja javne potrošnje. SAD nikada nisu u svoj antikrizni program unele smanjenje svojih izdataka za javnu potrošnju kao lek za krizu. Enormna administracija i fantastični izdaci za vojsku6 SAD ostali su van dometa borbe protiv krize. Pored toga, više od 3.000 milijardi državnih subvencija dato je na kupovinu „toksičnih akcija“ i rekapitalizaciju finansijskih institucija. Treba li napominjati da je to adrenalinska injekcija „novca poreskih obveznika“ datog za oporavak privatnih gubitnika u zemlji neoliberalnog kapitalizma.

Postoji u ekonomiji termin Paretova optimalnost (Pareto Optimality) koja kaže da pri nepromenjenom obimu vrednosti nije moguće poboljšati stanje jedne individue, a da to ne prouzrokuje pogoršanje neke druge u odnosu na stanje pre promene. U slučaju saniranja finansijske krize, izvršena je verovatno najveća nerevolucionarna preraspodela bogatstva u istoriji. Nesumnjivi dobitnik po Paretovom principu je finansijski sektor, banke kao njegov simbol i špekulantski kapital širom sveta. Mogućnost da se to obavi bez fizičkog nasilja ima vedriju varijantu u Galbrajtovoj (John Kenneth Galbraith) ciničnoj, često citiranoj dosetki da „budale povremeno treba razdvojiti od novca“. S druge strane, Milton Fridman je kao Pinočeov savetnik ozbiljno potpirivao oružano rušenje legalne vlasti predsednika Aljendea, računajući da haos građanskog rata omogućava sprovođenje njegovih (neo)liberalnih mera, što se legalnim putem ne bi moglo. Uspeh tog poduhvata dokaz je da ekonomija, uprkos drugačijim tvrdnjama, nije gadljiva na upotrebu sile i da demokratija ume da joj zasmeta.

Mračno nasleđe krize sada se postepeno prekraja. Prošle sedmice dva američka fonda za nekretnine integrisala su se u kompaniju sa 82.000 nekretnina koje su za bagatelu otkupljivali od banaka kao hipotekarnu zaplenu za neplaćene kredite u vreme krize. Visok profit koji se sada može očekivati od pravovremene hazardne kupovine očituje se u berzanskoj proceni kompanije na 20 milijardi dolara, što je dva i po puta više nego što su iznosile prošlogodišnje aktive oba fonda zajedno. Zaposlenost se vratila u Ameriku; istina realne plate i produktivnost stagniraju, no sve više ljudi smirenije živi i ima volje da kupuje. Banke su čak u boljem stanju nego pre krize – bolje su kapitalizovane „novcem poreskih obveznika“, dakako. Jedino što su neugodno doživele i one i ceo finansijski sektor, i politika, i ekonomska elita, jeste gubitak moralnog poverenja, što njih ne baca u preveliku brigu.

Biolozi tvrde da su krpelji7 i akari jedno te isto, samo što su se krpelji evolucijom specijalizovali da sišu krv i prenose lajmovu groznicu koja se javlja u ciklusima kao krize u kapitalizmu. Rekao bih da su mnoge banke podjednako evoluirale u besramne društvene parazite. Danas veliki broj kompanija, naročito onih iz tehnološkog sektora, čuvaju likvidna sredstva u sopstvenim „slamaricama“. Ta sredstva nisu uopšte mala – iznose ukupno 974 milijarde dolara (izvor: Emea – EU institucija). Najvećim delom su nastala prelivanjem likvidnih sredstava iz državne blagajne u banke i kompanije. Novac do kog su došle kako bi se pokrenula ekonomija najmanje je otišao u proizvodne svrhe. Mnogo su primamljiviji profiti koji se stiču finansijskim kockanjem, a ne ulaganjem u niskoprofitnu industriju. Opšte urušavanje poverenja, a posebno u banke, dovelo je visokoprofitne kompanije u situaciju da samoinvestiraju u budućnost kao Tesla, Amazon, Microsoft, Apple… Samo ova poslednja kompanija prema procenama Moody’s ima 246 milijardi dolara van domašaja američkih poreznika i banaka. Po njihovoj računici ukupni iznos je 1.840 milijardi, što je duplo više nego procene Emea.

Stara je izreka: ako ćemo o moralu, onda u crkvu, a ne u banku. BNP Paribas, nastala kao francusko-holandska banka davno pre krize, postala je multinacionalna, treća po veličini u svetu. Pod reflektore je pala tek kada je ojadila američke investitore likvidiranjem svojih hedž fondova na početku krize. Otvoren je dosije pa se obznanilo da je pod zelenaškim kamatama davala novac za naoružavanje sudanskoj vladi u vreme Darfur krize i embarga OUN. Isto se ponovilo sa Kubom i Iranom, uprkos sankcijama; a optužena je i za tajno kreditiranje vlade Hutua u genocidnom ratu protiv Tutsija u Ruandi. Ukupna novčana kazna od 9 milijardi nije bila u stanju da je poljula, jer je očito zaradila znatno više. Poljuljala ju je kriza, ali je devet godina posle krize ta i takva banka istina pala sa trećeg na osmo mesto, samo ne zbog kazni i mahinacija nego zbog toga što su se na prva četiri mesta popele veće i jače kineske banke. Uza sav gubitak poverenja, sudske procese, smene rukovdstva, BNP Paribas je prošlu godinu završila sa aktivom od 2.190 milijardi dolara, a računa se da će ove godine premašti predkriznih 2.470 milijardi.

Italija je uzor uspeha za nesolidne zemlje. Prošla je kroz krizu kao što je prolazila kroz ratove – uvek bi se na kraju našla na pobedničkoj strani. Poslednji potresi se smiruju ovih dana. Banca Popolare di Vicenza i Veneto Banca su pale pod stečaj jer su poslovnim prijateljima, rodbini šefova i političkim partijama masovno delile kredite koji nikada neće biti vraćeni. Solomonsko rešenje za njih nađeno je tako što će biti osnovana „loša banka“ (bad bank) u koju će se preneti nenaplativa potraživanja i to uvaliti državi, a Banca Intesa se ponudila da za 1 evro preuzme one delove problematičnih banaka koji se mogu profitabilno koristiti. Naravno, sve se to događa uz mnogo buke, kuknjave i državnog samarićanstva. Veći problem je bio sa nacionalnim bankarskim ponosom – bankom Monte dei Paschi di Siena (MPS), koju su 1472. godine osnovali stočari iz Sijene i koja je najstarija neprekidno aktivna banka na svetu. Po istom ključu kao i prethodne banke opljačkali su je oni koji su je vodili u sprezi sa političarima, finansijskim špekulantima i industrijskom buržoazijom. Svoj prljavi posao pretvorili su u kuknjavu nad malim štedišama koji će izgubiti ono što su štedeli celog veka… bla, bla, bla… i država je odrešila kesu i uz odobrenje Evropske komisije ubrizgala 4,5 milijardi evra. Uz ranije posedovani deo tako je sa ukupno 53,45 odsto postala dominantni vlasnik.

I ovoga puta je upalio italijanski dominantni trik spasavanja (privatnih) kapitalista „parama poreskih obveznika“. Nisu spasavani mali štediše i sitni biznis nego banka, monstrum, krpelj i njeni spekulanti. Umesto da su male štediše obeštećene sa po 100.000 evra koliko država garantuje, a da se špekulanti puste niz vodu. Nacionalni bankarski ponos i lažna briga o sitnim štedišama imali su toliku snagu, ili je u pitanju mnogo jači interes, da je čak i EU pristala da odobri protivzakonitu indirektnu nacionalizaciju banke. A bankarski bosovi, kao što je to i u Americi i bilo gde drugde, na vreme su pobegli uz obilate „zlatne padobrane“ – otpremnine. Direktor MPS dobio je 19 miliona evra za ispraćaj. Najskromniji, Samuele Sorato, generalni direktor banke Popolare di Vicenza, dobio je otpremninu od 4 miliona evra, i još tri plate od po 600.000 evra do odlaska u penziju! A samo penzije takvih su dovoljne da se normalnom čoveku zavrti u glavi. Recimo, penzionisani direktor nevelike milanske Interbanke Mauro Gambro prima 52.000 evra penzije (istina bruto), što je u prevodi na srpski 6 miliona i 84 hiljade dinara mesečno! Za ostale nisam našao podatke, ali ne verujem da imaju problema da se protegnu s parama do narednog meseca.

U Italiji se ipak jedna politička aglomeracija pobunila: „Pokret 5 zvezdica“ (M5S)8 prekidao je ekspoze ministra finansija u Parlamentu povicima: „Dosta sa kljukanjem banaka“ i „Na ulicu pokvareni bankari“. No, kako ta sajber populistička tvorevina neprekidno pravi džumbus i viče, to je efekat vrlo mali. Novog direktora „nacionalizovane“ MPS mogao bi da pogodi zakon po kojem rukovodioci državnih preduzeća mogu imati platu najviše do 10 prosečnih iznosa plate zaposlenih. Koliko god da to iznese, biće za bankare beda, jer gro zaposlenih u bankama prima 1.500 do 2.000 evra mesečno.

U vreme kad je katolička crkva gajila latinski jezik, teolozi su formulisali da bankar vix aut numquam potest Deo placere – nikada Bogu ne može biti mio. Doguralo je dotle da se prisećamo onoga što je u srednjem veku formulisano, pa polako sada prelazi u parlamentarne predzakonske procedure. Italija raspravlja o zakonskom ograničenju prihoda, što je neizvodljivo kada su privatne banke u pitanju. Mnogo dublja i ozbiljnija je inicijativa iz Amerike – da se ukine zakon kojim građani nemaju prava da pokreću kolektivnu tužbu (class action) protiv banaka. Dubinu sumanutosti tog zakona otkriva detalj – da samo vojna lica imaju prava na takvu tužbu! Dakle, po zakonu kolevke liberalnog kapitalizma sa bankama se može suditi samo pojedinac, sa izvesnošću plaćanja astronomskih sudskih troškova i dakako bez ikakve izvesnosti da pobedi ergele bankarskih advokata. Izuzeće vojnih lica jasno stavlja do znanja svest o privilegiji. Ipak se počelo bar raspravljati, pa ako stigne predlog do Parlamenta, čeka ga nepremostivi bankarski lobi. Moć gospodara novca je prevelika.

Prema procenama Bank of England, prvih deset investicionih banaka u svetu imaju godišnju aktivu od 7.488 milijardi dolara. Pred takvom sumom svaka politika pada na kolena. Kad se nagomilaju toliki novac i moći, onda je sasvim umesno pitanje koje je londonski The Economist postavio u naslov teksta: „Odakle može doći sledeća kriza?“ Njihova analiza pokazuje da su se spregom finansijskog sektora i politike dugovi, dubioze, nenaplaćena potraživanja… jednostavno preselili iz banaka u države. Ukupni javni dugovi država u sveti iznose danas 217.000 milijardi dolara, što je porast od 327 odsto u odnosu na stanje iz 2008. godine. Ako je stanje takvo, onda banke i računovodstveno drže države u šaci, jer su one te koje poseduju dugove država. Sve zajedno je u pitanju neverovatna finansijska alhemija. No tema nije političko-etička, nego gde će prvo da pukne. Berluskonijev nekadašnji ministar finansija prof. dr. Đulio Tremonti, autor „kreativnih finansija“, panično je neki dan upozorio: „Ko ima novca u bankama neka ih vadi dok još može“. Ozbiljniji skreću pažnju na ogromne kineske unutrašnje dugove, procenjene na 290 odsto njihovog BDP-a. Ako taj balon eksplodira, zatrešće se ceo svet. Problem je toliki da je glavna tema o kojoj će se raspravljati na predstojećem kongresu kineske Komunističke partije.

Kina je čudo koje juri ili srlja, to još nije jasno. Na primer, 65 odsto posednika mobilnih telefona, a takvih je 425 miliona u Kini, obavlja finansijske transakcije, od plaćanja novina ili kafe do transfera novca i podizanja kredita, isključivo preko mobilnih telefona. Obim tih transakcija prema sajtu Market Mogul9 iznosio je 2016. čak 5.500 milijardi dolara! Pročitao sam reportaže jednog američkog i jednog italijanskog novinara koji su fascinirani činjenicom da su se u Kini, plaćajući kreditnom karticom, osećali neugodno kao da su vremeplovom iz srednjeg veka stigli u neku drugu moderniju dimenziju. Novac, ni u obliku kartica više nije „in“.

Među mnogim nagađanjima uzroka nove krize vidno mesto ima strah od kriptovaluta, koje jesu problematične naročito kao najefikasnija mašina za pranje prljavog novca. Hakerski teroristi skoro bez izuzetka traže da im se ucene isplate u bitkoinima. Međutim, ukupan obim kriptovaluta iznosi 143 miljarde dolara, što je mnogo za pojedinca, ali malo za čovečanstvo. Dovoljno je uporediti sa kineskim brojkama i videti da to nije finansijska, nego možda kriminalistička problematika.

Vidim u jednom tabloidu kako „jedini ekonomista u svetu koji je predvideo krizu 2007. godine“ najavljuje novu koja samo što nije počela. U pitanju je jedan iz mnoštva estradnih ekonomista Stiv Kin, koji ko zna šta je rekao ili napisao, ali je dobro došao za tzv. „klik ekonomiju“ – da se navedu naivni da kliknu (to donosi prihode), pa dakako ne nađu ništa što bi opravdalo naslov. Teško da će u dogledno vreme ponovo doći do neke krize. Odbrambeni mehanizmi protiv bilo kakvog prevrata, pa i finansijskog dovedeni su do maksimuma. Nisu uspele razne narandžaste, zelene i slične revolucije, afrička i druga proleća, Haselovo: Indignes Vous!, Occupy Wall Street… Ništa nije ostavilo značajne trajne posledice. Pa ipak, bar ja živim u uverenju da je današnji dominantni ekonomski i politički sistem istorijski prevaziđen i neodrživ na duži rok te da se mora iz temelja menjati. Pitanje je samo može li se to učiniti mirnim putem.

Žak Atali (Jacques Attali) je (vidim iz recenzije, knjigu nisam čitao) objavio novu ni malo optimističnu knjigu Kratka istorija sledećih dvadeset godina, u kojoj kaže: „Ako do sledećeg veka čovečanstvo ne izvrši samoubistvo… i ako istoričari budu zainteresovani da proučavaju ono što se dogodilo današnjim ljudima, onda će se iznenaditi otkrivši da 2017. nije izbila nikakva revolucija koja bi sprečila ‘Veliku katastrofu’ što će nedugo posle te godine izbiti“.

Nešto ne pratim u poslednje vreme jesu li kod nas okončane sofističke rasprave renomiranih ekonomista u stilu „nije šija nego vrat“ – odnosno da li je uopšte postojala kriza, kojoj se navršilo deset godina, ili je to bila samo recesija.

Peščanik.net, 25.08.2017.

TEMA – RASPRAVA O NEOLIBERALIZMU

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on RedditShare on TumblrShare on StumbleUponShare on LinkedInEmail this to someone
________________

1 - BNP Paribas je 9. avgusta 2007. kao treća najveća banka na svetu u tom momentu blokirala tri svoja investiciona fonda na tlu SAD i tako oštetila investitore za milijarde dolara. Ima ih u Evropi koji bi time da prigrabe primat u propadanju.
2 - Ne bih da nevešto prevodim naziv. Koristi se recimo: „privatni akcionarski“ ili „riziko“ kapital, a i jedno i drugo je samo delimično prihvatljivo, jer su u pitanju fondovi koji kupuju firme, razbucaju ih, reorganizuju i prodaju ono što vredi. Tako obezbeđuju visoke kamate na uloge, ne manje od 250.000 dolara. Ne kotiraju se na Wall Streetu, nikome ne podnose račune. Nazivaju ih i „Novi vandali“, a vide se kao bitan uzročnik krize 2007. godine.
3 - Najuprošćenije korišćenje termina „zero-sum“ je u teoriji igara, a podrazumeva da koliko god jedni učesnici gube, toliko drugi dobijaju. Lester Thurow je 1980. godine objavio uticajnu knjigu The Zero-Sum Society – gde među prvima analizira današnje društvo sa tog stanovišta nepravedne preraspodele.
4 - Mislim da je manje nasilje nad jezikom, odnosno značenjem ekonomskih termina ako se oni ostave na engleskom, koji je lingua franca za mnoge oblasti. Nasilno prevođenje nije dokaz jezičkog suvereniteta nego neracionalnosti.
5 - Termin je skovao Milton Fridman u opusu Optimalna količina novca (Amazon, polovna $25), a podrazumeva stanje kada QE i smanjenje kamata skoro do nule nisu u stanju da pokrenu ekonomiju, pa treba dodavati još novca.
6 - Američki vojni budžet je Obama želeo da smanji na 551 milijardu. Međutim, Washington Times tvrdi da je na kraju ipak izneo 610 milijardi. Jedna od prvih mera Trampove administracije bilo je povećanje budžeta za 65 milijardi, što jasno otkriva ratoborne ambicije republikanaca na vlasti. Amerika za vojsku i rat sama izdvaja (640 milijardi – podatak Sipri) više nego narednih devet najmilitarističkijih sila u svetu zajedno.
7 - Za krpelja se na arapskom koristi reč sekka, koja istovremeno znači i novčić. Na italijanskom je zecca, a drugo značenja te iste reči je – kovnica novca. Da li je u pitanju slučajnost?
8 - M5S je postmoderna tvorevina registrovana u Privrednoj komori Italije kao privatno preduzeće jednog komičara i jednog kompjuterskog gurua. Ima funkciju političke partije/pokreta i po anketama vodi sa oko 30 odsto kao najjača pojedinačna politička snaga. Preletačevićev pokret je neuspela kopija.
9 - Market Mogul je jedna od najbrže rastućih finansijskih start-up kompanija koju su osnovali tzv. milenijalci. Imaju vrlo kvalitetan sajt sa dnevnim analitičkim informacijama i nedeljnim izborom tema.

Paul Mason
04/08/2017

Umiranje demokratije

Ovlašan pregled događaja koji su se odigrali u julu i mogu se dovesti u vezu sa opštim trendom propadanja demokratije uključuje suđenje poznatom novinaru opozicionog lista Džumhurijet u Turskoj, Putinovu zabranu upotrebe zaštićenih VPN mreža koje su prodemokratski aktivisti koristili da bi izbegli cenzuru, i odluku kompanije Apple da iz svoje onlajn prodavnice za kinesko tržište povuče aplikacije koje koriste VPN tehnologiju.

Tu je, zatim, kampanja lepljenja plakata koju finansira mađarska vlada da bi opozicione partije i nevladine organizacije prikazala kao marionete u rukama jevrejskog milijardera George Sorosa; pokušaj ukidanja nezavisnosti sudstva u Poljskoj i predsednički veto kojim je to sprečeno; i najzad, referendum o promeni ustava u Venecueli koji je bojkotovalo više od polovine stanovništva zemlje koja klizi u građanski rat.

Ali svi ti događaji su zasenjeni trojnim rovovskim ratom koji se vodi u Americi između Trumpa (optuženog za saradnju sa Rusijom), njegovog sekretara za pravosuđe (koji se proglasio nenadležnim za istragu o vezama sa Rusijom) i specijalnog tužioca nadležnog za istragu o Trumpu, koga Trump pokušava da smeni.

Budimo brutalno otvoreni: demokratija je na samrti. Ono što najviše uznemirava je zapanjujuće mali broj građana koje to zabrinjava. Problem se zaobilazi tako što se usitnjava i deli na pojedinačne manifestacije. Tako Amerikanci očajavaju zbog Trumpa – a ne zbog saznanja da je najviše fetišizovani ustav u istoriji postao podložan kleptokratskim mahinacijama. Kada Erdoğanova partija ospe paljbu po evropskim demokratijama, političari iz EU se zadovoljavaju izražavanjem blagog diplomatskog nezadovoljstva. Kao i početkom 30-ih godina 20-og veka, kod većine preovladava utisak da ako demokratija zaista umire, onda to čini u nekom drugom delu sveta, ali svakako ne kod nas.

Problem je u tome što se na taj način uvode nove norme ponašanja. Ne treba da nas čudi što su parole o „neprijateljima naroda“ sve popularnije: Orban ih koristi u ratu protiv Sorosa, Trump protiv liberalnih medija, a Kina ih je iskoristila da uhapsi pesnika Liu Sjaoboa i drži ga u zatvoru do smrti.

Druga popularna tehnika je mikromenadžment svakog pokušaja izražavanja neslaganja. Erdoğan se nije zadovoljio otpuštanjem desetina hiljada neposlušnih profesora, od kojih je neke čak poslao u zatvor, nego im je oduzeo i socijalno osiguranje, ukinuo pravo na rad, a nekima zabranio da putuju. Trump koristi slične tehnike u obračunu sa takozvanim „zaštićenim gradovima“. Oko 300 lokalnih administracija u Americi odbilo je da sarađuje sa federalnom imigracionom agencijom ICE – ne kršeći pritom zakon. Prošle sedmice, sekretar za pravosuđe Jeff Sessions zapretio im je obustavom federalnih budžetskih sredstava namenjenih lokalnim pravosudnim upravama, a Trump je taj potez podržao koristeći još jednu danas popularnu tehniku – neproverene tvrdnje.

Pred skupom svojih pristalica u Ohaju Trump je izjavio da federalna administracija, zapravo, „štiti“ američke gradove od opasnosti imigrantskih kriminalnih bandi. Oni „uhvate neku mladu, lepu devojku, od 16 ili 15 godina, a onda je kasape noževima da bi joj naneli što više bola pre nego što umre“, rekao je. U školi – već u osnovnoj školi – naučili smo da na takve tvrdnje o rasnim manjinama reagujemo pitanjem: „Zaista? Kada i gde se to dogodilo?“ Trump nije naveo izvor – ali američki mediji su uspeli da pronađu primere kada su se članovi bandi tako ubijali između sebe.

Naravno, repertoar tehnika autokratske vladavine već nam je poznat iz istorije. Ono što dosad nismo imali prilike da vidimo je koordinisana i koncentrisana primena tih tehnika od strane demokratski izabranih lidera – Putina, Erdoğana, Orbána, Trumpa, Madura, Dutertea na Filipinima i Modija u Indiji – lidera koji očigledno nastoje da brzo, delotvorno i zajedničkim snagama potkopaju demokratiju.

Jednako je zapanjujuće što danas nijedna od vodećih zemalja u svetu čak i ne pokušava da ponudi pozitivan primer demokratskih standarda. U knjizi objavljenoj 2015, Demontiranje demosa, Wendy Brown, profesorka političkih nauka na Berkliju, ubedljivo izlaže tezu da je rušenje demokratskih vrednosti širom sveta posledica prihvatanja neoliberalne ekonomije.

To ne znači da su elite slobodnog tržišta proračunato podržavale autokratske projekte, smatra ona, već da su ekonomske mikrostrukture izgrađene u poslednjih 30 godina „preoblikovale sve domene ljudskog života i postupanja, pa i ljude same, prema liku ekonomske vrednosti“. Sve ocenjujemo prema ekonomskim učincima: slobodu govora, obrazovanje, učešće u političkom životu. Načela koja bi morala imati opšte važenje vagamo kao da je u pitanju roba. Pitanje glasi: „isplati“ li se dopustiti pojedinim gradovima da štite ilegalne imigrante? Kakve će biti ekonomske posledice otpuštanja desetina hiljada profesora i ograničavanja područja istraživanja kojima se oni bave?

U veoma uticajnoj knjizi iz 2010. godine, Indignez-Vous (Pobesnite!), pripadnik francuskog pokreta otpora Stéphane Hessel pozvao je nove generacije boraca za društvenu pravdu da ne zaborave bitke koje su on i drugi vodili kada je sastavljana Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima 1948. godine. Borili su se za pridev univerzalno (umesto „internacionalno“, što je bio predlog vodećih država) iako su znali da će argument suvereniteta ranije ili kasnije biti iskorišćen za osporavanje onih istih prava za koja su verovali da su ih osigurali. U vreme kada je knjiga izašla, činilo se da je njegovo opširno izlaganje o konceptu univerzalnosti suvišno. Ali izgleda da je Hessel slutio šta se sprema.

Tragedija našeg doba je u tome što na čitavoj planeti nema nijedne vlade spremne da ustane u odbranu tih načela. Naravno, izdaju se saopštenja i izražava negodovanje zbog smrti Liu Sjaoboa ili Madurovih sukoba s demonstrantima. Ali niko nije spreman da potvrdi univerzalnost načela koja su tim postupcima narušena. Bitku za univerzalna načela – kao što zaključuje Hessel – moraju povesti pojedinci. Uvek iznova moramo potvrđivati sebi i drugima da su ljudska prava, kao što piše u Deklaraciji iz 1948, „jednaka i neotuđiva“. To znači da ako ih neki klepotokrata na drugom kraju sveta oduzme svojim podanicima, on ta ista prava oduzima i nama.

Iza svakog od velikih demokratskih proboja u istoriji, od Engleske revolucije 1642. do pada sovjetskog komunizma 1989, stajalo je razumevanje da se ljudi rađaju sa određenim pravima koja im niko ne može oduzimati i davati. Danas je naš zadatak da ponovo naučimo da razmišljamo kao slobodna ljudska bića, a ne samo kao ekonomski subjekti.

The Guardian, 31.07.2017.

Preveo Đorđe Tomić

Peščanik.net, 04.08.2017.

London Review of Books
03/08/2017

Novi jezik u Nikaragvi

Podignite četiri prsta (znak za ’B’), dodirnite vrh nosa palcem i napravite pokret rukom naniže kao da gladite slonovu surlu. Upravo ste rekli „Slon Babar“ na nikaragvanskom znakovnom jeziku – što se razlikuje od znaka za običnog „slona“. ISN (skraćenica na španskom) je jezik koji su izmislila deca. Do 70-ih godina prošlog veka u Nikaragvi nije bilo škola niti mogućnosti za obrazovanje dece sa oštećenim sluhom, ali sa sandinističkom revolucijom javila se inicijativa da se obrazovanje pruži i deci sa posebnim potrebama. U Managvi je registrovano četiri stotine gluve dece i za njih su otvorene dve škole. Iz Evrope su doveli nastavnike koji su pokušali da im predaju na španskom koristeći daktilološki „alfabet prstiju“, ali deca nisu mogla da ih prate jer nisu znala španski. Imali su sopstveni znakovni jezik koji su koristili kod kuće. U učionicama, školskim dvorištima i autobusima njihovo improvizovano sporazumevanje je vremenom preraslo u zajednički jezik.

Za ISN sam saznao zahvaljujući Kathy Owston koja je uzela tri slobodne godine u Bolnici Sent Tomas u kojoj je zaposlena da bi u Nikaragvi radila sa gluvom decom. U Esteli u Nikaragvi novinar Famnuel Ubeda vodi umetnički i medijski projekat za pedesetak mladih ljudi koji prave TV emisiju i emituju vesti za gluve, a u kući svoje majke drži kurseve ISN-a. Ni jedan ni drugi projekat nemaju podršku države, zbog čega je Ubeda primoran da traži sponzore da bi nastavio rad. Kathy Owston je kod njega učila ISN, na časovima koji se organizuju svake nedelje ujutro i traju tri sata, a pohađa ih 14 nastavnika osnovnih škola i nekoliko roditelja. Jedna od polaznica je majka trogodišnjeg dečaka koji je Kathy pokazao kako se na znakovnom jeziku kaže Slon Babar. Odrastao je u porodici sa kojom praktično nije mogao da komunicira. Sada ima slušni aparat koji su roditelji kupili zahvaljujući pomoći donatora iz inostranstva i polako uči španski i ISN.

Danas je to međunarodno priznat znakovni jezik. Judy Kegl, ekspertkinja za američki znakovni jezik, potvrdila je 1986. da je u pitanju potpuno razvijen i strukturisan nov jezik. „Jezik je stvoren pred našim očima“, pisao je Steven Pinker u Jezičkom instinktu.

Prvi rečnik ISN-a objavljen je 1996, što je doprinelo njegovom širenju, iako nema dovoljno novca da svako gluvo dete dobije svoj primerak. Prvi tumači su se pojavili 2004, a danas je njihov broj porastao i često se mogu videti na televiziji i na javnim manifestacijama, naročito kada se predsednik obraća naciji.

Znak za predsednika Daniela Ortegu koji nosi ogroman roleks sat je kuckanje po ručnom zglobu. Za pokojnog Fidela Castra, koji se često pominje u političkim govorima, znak je preteće mahanje prstom, a zatim znak prstima postavljenim u oblik slova V uz pokret kojim se šaka udaljava od usta, kao kada se puši cigara. Novi znaci nastaju kada se javi potreba za novim rečima. Za Donalda Trumpa se koristi gest kojim se pokazuje predsednička ešarpa na grudima, a zatim pokret glađenja kose na čelu.

John Perry, London Review of Books, 21.07.2017.

Preveo Đorđe Tomić

Peščanik.net, 03.08.2017.

188
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
© -Copyright by Magazine "Rhinocervs"! © -Сва права задржава Часопис "Носорог"! ® -All Rights Reserved!
™ - Since 2001, Banja Luka
™ - Основан 2001, Бања Лука
ШТАМПАНИ НОСОРОГ
GOLDEN LYNX of SERBSKA