НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
NOSOROG - Međunarodni časopis za satiru, humor i karikaturu
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
Страна - 3 - Page
189
BUDUAR - Italian Magazine
(НЕ) ДИПЛОМАТСКО КОШКАЊЕ
-Србија, кажу, жели пријатељске односе са Македонијом, коју иначе неки сматрају и за Стару Србију, српску бановину, фиром ...
-Ако Македонија гласа за Косово онда је то антисрпски став. Када САД (и остали - који су бомбардовали Србију и "отели" Косово) гласају, онда је то "разумљив (не) пријатељски" став.
-Вођа признаје да Србија није имала јасну политику за (о) Косово. А тражи да други (особито) Македонија има јасан антикосовски став.
-Сада се признаје да је у политици према (о) Косову било доста промашаја - које су се некада славили као "победа".
- "Нико не сме да гази достојанство Србије" - рекао је Вођа, а као ехо одзвања "нико не сме да вас бије ..."
-Како се ови хвале да бране Србију од понижавања- па, то је стварно понижавајуће.

-Србија је жестоко реаговала пошто је,каже,открила да су је агресивно прислушкивали у Македонији а, открили су јер су их они дефанзивно прислушкивали.
- Кажу да неће дозволити да "Србија буде врећа за ударање ..." - хм, за народ нисам сигуран.
- Мало, мало, па се прети да ће Србија променити одлуку о именовању Републике Македоније у ФИРОМ - мучкарошка дипломатија. "

Зоран Гроздановски
• Уградио сам крави силиконе. Више не даје млеко, али је зарадила много пара побеђујући на такмичењима.
• Она је лака жена и користи лаке дроге, али, срећом, има тешку нарав.
• Умро је од хладноће прелазећи Антарктик. За њега више нема зиме.
• Поређење „ружан као лопов“ је нетачно. Наши политичари су лепи.
• Људождери воле здраву храну, а не старлете са силиконима.
• Ја сам врхунски хумориста. То могу да потврде све жене с којима сам покушавао да водим љубав.
• Толико мрзим рингишпил да ми се од њега окреће желудац.
• Лако сам решио нагомилане проблеме. Купио сам већи тепих.
• Мушкарци се радо боре с нимфоманком. Она је противник који свима лежи.
• Пре је имала отпор према мушкарцима, али је отпорник прегорео.
• Старлета је полила бутине вињаком. Код ње мушкарци воле да попију нешто с ногу.
Ђорђе Оташевић

ЛЕТЕЋИ ЦИРКУЗАНТИ МОНТИ ПАЈТОНА

Летив изнад Лесковац, Широку Чаршију
викав ми:
'ајде Дуленце
кое си га утупија
ко', куче реп, савија
јед'н је живот
за кое си покисја
ко' мочварна жаба
се,нађе, неко девојче, у варош
за тебе;
се нађе нека помлада, баба!?!

'Ајде главу горе
немој даваш на душмани
да се ситив са твоје муке
ће ви метнев, прстење на руке
за све, си дође време и час
веруј у Летећи циркузанти
Монти Пајтона, веруј у нас.

Дуленце

„ТАТЕ“

Тате
ти си ванземаљац
’телегентан си
као криминалац,
у све се разумеш
да нашрафиш сијалицу
да не пукне т’нка, жичка...

Како луде ’ебе, збуњетог
и, како поцрни, пичка...
кад свиња подвије реп
како је живот леп
да ти се продужив земаљски дани
само ти работи, кој ће ти забрани!?

Чукљај, тестериши
ил’ узми, вати ко ја па, пиши
ал’ шићер ти изеде вид на очи...
Ал’ боље него од лекови,
јед’н те опушти други те закочи.

Дуленце

• Ултиматум је последње што ћемо прихватити!
• Моја жена је имала један велики недостатак. Тек кад се удала постала је савршена.
• Направили смо лудницу од земље. Боље да смо користили цигле, или бетонске коцке, мотке, јаја…
• Ко вам је рекао мед и млеко? Обећајте им шећер и воду!
• Све иде из главе, а пре тога из дупета.
• Зна да ништа не зна. Скромнији је што му је знање веће.

• У друштву је говорила да жели да више времена проводимо сами. Испунио сам јој жељу. Она је на Гренланду, а ја у Пјонгјангу.
• Окречите целу зграду и никада нећете ићи лифтом.
• Истресите душу кад вам је већ у носу.
• Све ми боје добро стоје, рече камелеон.
Горан Радосављевић
• Волим све што воле млади. Тако је говорио Метузалем.
• Када су магарци на власти, грађани се уздају у се и у своје кљусе.
• Верујеш ли свом продавцу снова? Верујем, увек ми да мало више!
• Крв се у рату улудо пролива. Има пуно алкохола у крви.
• У родну груду стигао је на крилима ветра. Као прах и пепео.
• Да би мањина имала све, већина у свету нема ништа.
• За менталну хигијену мозга, палица је фалусни симбол.
• Имамо импрегниране балване и народ који тоне.
• Сиромаштво је генератор свих зала, закључила је шачица богатих.
• Радник на покретној траци у нове радне победе носи пелене.
• У јавном ве-цеу јавна личност постаје се из нужде.
• Раднике је лако пришрафити. У систему је кључ.
Зоран Додеровић
• Презаузет сам па нисам заузео став.
• Није власт покрала народ. Само је присвојила његово.
• Поуздано знам да је критика била на мјесту. Коштала ме је радног мјеста.
• Чим сване дан нама се смркне, јер чекамо рјешење преко ноћи.
• Нема шта немам. Куд год се окренем немам.
• Осјећам се погођеним, јер сам пуцао у празно.
• Некадашњи алтернативни путеви данас немају алтернативу.

• Имам своје ја. Остало ишчепркам у контејнеру.
• Телевизија приказује оно што пише у новинама, а новине пишу о оном што је на телевизијском програму.
• Нећемо у НАТО! Чекамо шта ће рећи из ове војне алијансе.
• Здравље на уста улази док на нос не изађе.
Живко Ђуза
• У стечају је просјек намирења 100%. Повјериоци не добију ништа, а стечајни управници 200%.
• Правимо државу по мјери човјека. Мјера не може бити узета од свих, па ћемо је узети само од одабраних.
• Достојевски је створио идиота, Виктор Иго јаднике, а влада је направила комбинацију; њени идиоти стварају јаднике.
• Мало смо се успавали. И транзиција прође.
• Сваки члан државне администрације добро зна права и обавезе. Своја права и туђе обавезе.
• Шалтерски радници су као лимун пиво. Горки, а кисели.
• Новинар таблоида не прати догађаје. Он их ствара.
• Сити смо свега. Само хране фали.
• Закон није пријетња криминалцима, јер ни један криминалац није страдао од закона већ од полиције.
Милан Куриџа

<<<<< Angel Boligan Corbo, Cuba/Mexico

***

- У анале се не улази одпозади.
- Где је све у реду нема редова.
- У мом селу нема ни продавнице, ни контејнера. То озбиљно отежава снабдевање мештана.
- Ако не престану да краду мораће и народ да им се придружи.
- Највише преписују неписмени.
- Не могу сви да буду паметни. Мора неко и паметне да надзорише.
- Од кда тражим посао не одмарам се ни викендом.
- Нашминкани не мисле лепо о природно лепим људима.
- Прошла година је била лоша. Ни ова не би требало да подбаци.
- Све смо прегазили. Никог нема испод нас.
- Нисмо заостали. Други су одмакли.
- Ко дуго живи лоше не нада се бољем.
- Код сиротиње је и говно сиромашно.
- Живот није скуп. Скупо је његово одржавање.
- Избори су били поштени. На њихов исход нису могли да утичу ни бирачи.
- Папир све трпи. Са њим можете и дупе да обришете.
- Глупи не знају да су глупи.
- Средили су нас. Сад смо у реду.
- Од када видим добро не видим ништа добро.
Горан ИВАНКОВИЋ

• Запослени има право на употребу тоалета у току рада. У случају мале нужде једном недељно, а у случају велике – једном месечно.
• Послодавци су све толерантнији. Допуштају неограничено умањење плате.
• Између запослених и незапослених нема велике разлике. Ни једни, ни други немају од чега да живе.
• Обичан смртник тешко долази до посла. Сваки иоле озбиљнији послодавац запошљава искључиво људске ресурсе.
• Старлета обожава своје седало. Дичи се задњицом к'о свитац гузицом.
Живко Кулић
• Ових дана је требао бити смак свијета а пошто ја не пратим штампу, молим пријатеље код којих се то десило да ми се јаве.
• Јутрос је Папа Фрањо најавио строге мјере у вези педофилије. Свећеници више неће моћи да злостављају дјецу, без заштите!
• Босански оптимисти уче енглески, а песимисти - руски!
• Моја сиротиња поприма забрињавајуће димензије, пошто све више трошим на вијагру.
• Не препоручујем Босанцима да истрчавају пред руду јер је опасна стока на челу!
• Кад би могао да види да је у Босни роштиљање главна грана привреде, и Тито би почео да се окреће у гробу!
Бојан Богдановић
Свако ко вози аутомобил крив је по Закону о аутомобилима.
Ранко ГУЗИНА

На вратима ауто-школе пише: ОБУКА ВОЗАЧА. Знају ли они и невозаче да обучавају?
Милан БЕШТИЋ

И кратак пут је дугачак ако вам се поквари аутомобил.
Невен ШИЈАКОВ

Нема више крађа аутомобила. Изгледа да је већ свако украо по један.
Душан РАДОВИЋ

Немам намеру да купујем ауто. Мој идол је Џони Вокер.
Славомир ВАСИЋ

• Европа по етапама, прихваћање, придруживање, удруживање па сунећење.
• И наша држава конкурише за Нобелову награду за књижевност. Има правог идиота.
• Једни предсједника слушају, а други прислушкују.
• Побједници пишу историју, а наши само цртају.

• Кад изађемо на европски пут, онда ће нас јахати они придружени.
• По хашким пресудама прије подне међусобно су се борили Срби, а послије подне Срби и православци.
Миле Басало

ГОБЛЕН
Жена је завршила свој гоблен ПРИРОДА у природној величини.
Затим је гоблен окачила напољу.
Сад је само важно да јој не падне на памет да га скине.
Толико се стопио са околином да би, можда, остали без природе, а живјели у гоблену.
П. Јокић

ХИЈЕРАРХИЈА
Миш и мачка су били много гладни.
Да би обоје заборавили на глад, довољно је да само једно од њих нешто поједе.
На примјер, мачка миша.
Перица Јокић

ЦЕНЗУРА
Невоља стигла у државицу. Тешка. Народу се, зачудо, вратило памћење! Појединачно и колективно. Свега се сећа. Кристално јасно. Можда због принудне дијете. Загађеног ваздуха. Тешког живота. Ђаво би га знао. Властодршци затечени. Занемели. Грађани се сваког дана присећају њихових небулоза и (не)дела. Лажних обећања. Кула у облацима. Бољег живота. Већег стандарда. Фабрика у најавама. Пропале приватизације. Уништених погона. Незаконитих работа…
Политичари побеснели. Није то више онај послушни народ. Аморфна маса. Претворена у гласачку машину. Не! Грађани сада власт прозивају. Подсећају на обећања. Чудо једно! Руковаоци државице луде од муке. Доживели да им багра, како у бесу зову плебс, говори шта и како би требало да раде.
- Мајку им народну! - жести се један од врховних властодржаца - Раја ме подсећа на слона. Све памти, сунце јој простачко! Свега се сећа. Присетили се, бедници, да сам пре двадесет година увео цензуру штампе. Банда незналица и протува!
- Баш су покварени, оца им јебем! - улагује се први заменик.
- Багра покварена, мајке им га набијем! - не заостаје у осуди први помоћник.
Власник високе функције и огромног кабинета задовољно или зловољно, ко би га знао, чешка се по ћелавој глави и наставља:
- Кад сам већ споменуо цензуру, да ми то вратимо? Обезобразили се новинари. Свашта пишу.
- Јесте, фукаре су то! Параноично мрзе нашу најнапреднију и најпоштенију партију на свету - потврђује први заменик.
- Сестру им плаћеничку! Све у апс! Има, бре, крв да пропишају! - заоштрава први помоћник.
- Да им ребнемо цензуру? - пита вођа.
- Него шта! - одлучно скаче са столице први заменик и радосно љуби руке шефу.
- Ја бих, шефе, увео цензуру и на књиге - предлаже први помоћник, док клечи и лиже вођину обућу .
- Е, књиге… Не балави ми више ципеле! Ко данас чита? Безопасни су писци.
- Ја, к’о велим, за сваки случај - упоран је помоћник.
- Кад си већ навро, нека ти буде - покровитељски каже властодржац.
Договорено - урађено. Преко ноћи је написан закон. Скупштина га усвојила по кратком поступку. И већ трећег дана постао је пуноважан. У међувремену су ангажовани цензори. Искрени мрзитељи слободе говора и писане речи. Сада народ може читати само жигосане новине, оне на којима се, на видном месту, налази цензорски жиг. На књиге, као на свињски бут, ударају штамбиљ. А држава је све то печатом оверила.
Мића М. Тумарић
ДОМАЋИХ (У)ДРУЖЕЊА НИКАД ДОСТА
Ми смо народ који воли да се дружи. Мало, мало па оснујемо неко удружење, клуб, секцију, партију, актив, странку… Није важан назив. Важније од свега је дружење. Мото свих је исти: удружење за дружење, а дружење за удружење.
Како се оснива домаће удружење?
Једноставно.
Некоме падне на памет да оснује удружење. Нашали се тај неко негдје пред неким. Чују то други, похвале идеју. А предлагач крене даље. И иде од једног до другог, прича, предлаже, убјеђује. Оснива иницијативни одбор.
Смисли назив. Али не смисли храну за удружење. Удружење треба одгајати, љуљати и питати, ако желимо да новорођенче прохода, расте и напредује.
Предложи предсједника. Смисли органе. Али не смисли марке које ће бити потребне за рад удружења. Марке не знају да су потребне за удружење. Не умију да смишљају и измишљају.
Мало-помало, приједлог дође на оснивачку скупштину. Изабере се радно предсједништво, усвоји статут, донесе одлука о оснивању. И завршен посао.
За појединце одмах кажу: Имао је свој правац, али је скренуо – у удружење.
Замислите сада једно посебно удружење у којем су све демократске странке и све демократске коалиције удружене. Такво удружење могло би се звати Удружена демократија, много краће и много боље речено, УД.
И шта послије тога? Ништа. Важно је да се народ дружи. Кад не може на други начин, кад не може у фабрикама и на радним мјестима, може бар на бувљацима и у удружењима.
Бувљака и (у)дружења никад доста.
Живко Вујић
АФОРИСТИЧКИ РЕЧНИК
Коза -> ко је за?
Понос -> због њега се сви диче, све док их не ударе по нос!
Ратовати -> у мирно време живети од рата, али кредитних!
Лимунада -> узалудна нада у велики хидроенергетски потенцијал Лима!
Јада -> само ја да, а осталима јада!
Удати -> у, па ту треба све дати у договореној дати!
Износити -> само чепкањем носа опљачкали су целу фирму!
Орате -> потребно је цео живот да орате, само да би се бринули о исплати сваке кредитне рате!
Судови -> за оне који су се некажњено најели на народни рачун, то су само обични тањири!
Обратити -> говорити народу да чува братство и јединство у својој отаџбини, а он због подела и мржње да помиње само мајку и сестру!
Парирате -> брачни пар кога цео живот због мало пара прате многе рате!
Дрпати -> доктор који пати јер не може мито дрпати!
Иван Русјаков
НИ КОШАРКА НИЈЕ ШТО ЈЕ НЕКАД БИЛА
Србија изгубила финале првенства Европе у кошарци! Ништа чудно, мада изгубили смо од Словеније. Да је пораз од кошаркашких велесила попут Шпаније, Русије, Италије, Литваније, па да и разумеш. Кад оно изгубисмо од Словеније. И џаба се неки теше да су нас победили Дончић, Драгић, Николић, Кокошков, све неки Словенци са српском генетским кодом. Ништа то. Кад Србин промени веру, најгори је душманин. И Миле Будак је био Србин. Било је српских генерала у усташкој војсци. Да не помињемо бројне потурице, најмрскије српске душмане. Знали су из које лозе потичу, коју су славу славили, а опет свом племену, од кога се одродили, чинили су највеће зулуме.
Није се много променило ни данас. Помену ли неко Ђукановића, Вука Драшковића, Биљану Србљановић...?
Но, вратимо се ми кошарци. Некада је била част и понос играти за репрезентацију. Многи велики спортисти, па и кошаркаши, никада нису заиграли за репрезентацију, иако су били велики играчи. Владала огромна конкуренција. Један Радмило Мишовић из Чачка, најбољи стртелац у кошаркашкој лиги ондашње Југославије није имао места у националном тиму. Такво је време било. А данас, када се смањила држава, многи добију позив за репрезентацију Србије, али кошаркашке величине не желе да играју. Испод части им да се боре за Србију. Рађе би да проведу одмор на мору, у дискотеци или у ленчарењу. И није срамота барабе. Такво време наступило!
И онда губиш чак и од Словеније и судија. А Хрвати ликују. Није да баш обожавају Словенију, али их свакако мање мрзе него Србију. А нема разлога за мржњу. Хрвати треба да су срећни јер живе између две највеће кошаркашке силе у Европи! Иначе, у поразу се тражи длака у јајету. Вечито судије, мада није без основа. Потом публика, повреде и слично. Овог пута приметио бих нешто друго. Финале првенства Европе у кошарци својим присуством увеличала је лично геј премијерка Србије. Прво је јахала на челу колоне Параде поноса. Што и приличи, је л' те! Потом некако стигла до Истанбула. Редовном авио линијом није могло. Биће да је дошла специјалним авионом. Колико ли то кошта? Али, нека. Сигурно је платила из властитог џепа. Толики патриотизам је непознаница шведском, норвешком или рецимо швајцарском премијеру, министру, односно некоме из краљевских кућа прве две државе. А толико богати, међутим нема шансе да они присуствују неком спортском надметању својих такмичара. Становништво би се бунило. Парламент би расправљао. Штампа би брујала. Није важно што су платили одлазак и карту својим новцем, као што је урадила Ана Брнабић, као што је пре чинио Борис Тадић, или што ради велики Александар Вучић, то на Западу коме тежимо није могуће. Једна утакмица, па била и финале европског такмичења, не заслужује по шкртим европљанима да се бацају паре улудо. Државни функционери би тиме дали лош пример грађанству. Јер, рекосмо, и кад троше сопствени новац, морају да воде рачуна на шта га троше. И да буду узор другима. Немају сви грађани могућност да одлете приватним или државним авионом на неко спортско надметање. За већину људи и на Западу тако нешто је недостижан сан. Зато се не сме бити расипник нити бахат.
Стога верујем да је присуство српске премијерке финалу, уместо да осоколи српске кошаркаше, њима донело трему. Није лако играти пред једном таквом моралном громадом. Ноге им се завежу. У овом случају, руке. И нема спасоносних тројки. Оних далекометних. А Словенци погађају и са десет метара. Зато апелујем на српске политичаре да више не гледају српске спортисте. На борилиштима. Не треба ни да их сачекују након такмичења и освајања медаља. Никакве честитке, љубљење, заједничко сликање. Оставите спортисте да раде свој посао. Ви, политичари, радите ваш. Спортисти су успешни и без вас. Једино су они и успешни. А ви водите економију, државну и националну политику, уређујте судство, школство, медицину, управу, све овако успешно као и до сада. Верујем да ћемо и убудуће имати све ово што имамо данас!
Миодраг Тасић
189
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
© -Copyright by Magazine "Rhinocervs"! © -Сва права задржава Часопис "Носорог"! ® -All Rights Reserved!
™ - Since 2001, Banja Luka
™ - Основан 2001, Бања Лука
ШТАМПАНИ НОСОРОГ
GOLDEN LYNX of SERBSKA