НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
NOSOROG - Međunarodni časopis za satiru, humor i karikaturu
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
Страна - 4 - Page
189
BUDUAR - Magazine --- Cartoon: Elena Osipina
• Тасовац диригује културом!
• Муњевитом и надасве ефикасном акцијом, полиција је успела да покупи чауре са места злочина.
• Да не беше рикошета, био би то пуцањ у празно.
• Жртва омета истрагу. Није у стању да открије име убице.
• Истрага напредује. Полиција већ има фото-роботе свих оних, који нису учествовали у овом подмуклом убиству.
• Он је велики полиглота. Поред неколико страних, натуца и матерњи језик.

• Геније је генетски модификована будала!
• Кад је севнуло њено међуножје у дотичној ТВ контакт емисији, морам да признам да ми је било чупаво!
• Земља је оног који је обрађује. Као и жена!
Зоран Т.Поповић
• Када бих све друштвене поремећаје описао требала би ми Ријеч стољећа.
• СДА поручује избјеглицама, пензионерима и штедишама да се уздају у Републику, а свим структурама власти да је Босна неминовност.
• Ако Србија и Црна Гора освоје свјетско првенство у фудбалу, тешко бањалучким семафорима.
• Кад би по откривању Осама био ладан, настало би велико весеље у свијету.

• Толико су недодирљиви да се народ једино узда да ће их казна стићи с неба.
Миле Басало

СМАК СВЕТА – ЖИВЕЛА ПЛАНЕТА

Севнуће блеском и шта се ту може
Мајчица Земља остаће без коже
Ако се свемирске силе сложе
Крах настаће да се људи не множе!

Срби нису нека сорта мекушаца
Воле да их зову народом небеским
Ех, биће им све по аршинима светским.
Тарабићи рекоше речи мудраца:
Амин је благослов за наша јајца!

Некад тако страдаше диносауруси
Ехо експлозије распрши се светом...
Касније метеор примише и Руси
Апокалипса вечно језди планетом.

Живи или скапај на жаркој паради
Истину страхотну сазнати нећемо!?
Волели смо живот, па нам и досади
Играсмо се ватром – сада путујемо!

Нову историју писаће потомци
Ону на камену у мраку пећина,
Вратиће се добу лука и стреле ловци
Апокалипсе јахачи су нам судбина.

Плането Мајко, доста си трпела
Летећемо с тобом у загрљај неба!
Амбис васионе прогутаће тела
Не треба жалити, ваљда тако треба!
Ено, већ се жари у по ноћи зора
Тајанствена лопта наша је потреба,
Аждаја нас зове у рај вечна мора.

Ђура Шефер Сремац

***

ПРВА ПЕТОЛЕТКА

Кад се, оно, комунисти
дочепаше власти,
на престолу натртише Тита,
нас сељаке покупише
са поља и жита.

Испуцале пете
к`о церова кора.
ал` сељачка нога
у ципелу мора.

Сељак ради, ради,
индустрију да изгради.
Од сељака тако стаса
та радничка класа.

Све оде у мајчину,
све сад уништише,
ципеле се честито
и не разгазише.

Драган Матејић

ОН КАД ПРИЧА БОГ ЈЕ МАЛИ

Ух,што воли да се хвали
он кад прича бог је мали

Његово је све најбоље
никад није био доље

Ако неко га не позна
ствар је више него грозна

Он помог'о свима,сваком
давао је капом,шаком

Он био у главном двору
са кључнима чек'о зору

Њега зову на банкете
позивнице саме лете

Он мора и да се чека
фаца то је,да баш нека

Важни њега онда звали
и тиме се стално хвали

Без њега се ништ' не може
ух,хвали се,благи Боже

За све њега неко пита
он је ту гдје и елита

Их,ко њега све не зове
идеје он има нове

Они с врха су му блиски
кад је с њима иде виски

До билборда фали мало
то ти не знаш,стани-хало

Памти све шта кад је рек'о
свијет је само њега чек'о

Зна причу да вјешто прода
и у сваку нешто дода

У први план себе ставља
њему прва вијест се јавља

Хвалите ме уста,каже
њега на све стране траже

Ја па ја,код њега кључно
то постаје мора,мучно

Гдје год дође стално прича
не зна да то ствар је кича

Да нај буде просто пати
дан му има мало сати

Нико не зна гдје се гаси
хвалисавца да нас спаси

Гојко МАНДИЋ

• Потребе босанске стоке за травом су толике, да се у потрази за њом коси и на пјешачким прелазима!
• Ако је голубарник кућа голубова, чија је творевина Скупштина?
• Након куће, наложена је и обдукција преживјелих повратника који су упорно давали знаке живота.
• У Босни се намножило много пензионера. Као добро рјешење Парламент предлаже хитно отварање филијала швицарске банке!
• "Комрад" и пензионери су постигли договор. Први неће празнити контејнере све док други не изађу на улице!
• Неким натурализованим Босанцима пуца прслук пред забраном уласка у америчке авионе.
Бојан Богдановић
Angel Boligan Corbo, Cuba/Mexico
• Наше дипломате су редуковале аеробик. Једино савијају кичму.
• Моја бака се плаши да иде код офталмолога. Тамо ју је у чекаоници већ два пута спопадао педофил.
• Упецао сам рибу од сто кила. Најлон кеса у којој сам је носио једва је издржала.
• Слика је речитија од неких политичара. Она говори хиљаду речи, а њихов активни лексички фонд је 800 речи.
• Чуо сам да је потрошачка корпа појефтинила. Купићу одмах две.
• Куд вођа прође, шири се светлост. Плава и ротациона.
• У Србији све прелива. Највише вишкова је међу радницима.
• За прељубу је казна сечење полног органа. Баш су им га одрезали!
• У контроверзног бизнисмена испаљено је три кила олова. Мораће на дијету.
• Годо је намеравао да дође пешице, али се на крају одлучио за српске железнице.
• Венчали смо се јер сам ја био хладан према њој, а она хладна према мени. Минус и минус дају плус.
• Жена ми је права змија па овај брак нећe дуго трајати – рече мунгос.
• Види га како хрли према својој родној груди. Покварени падобран баш подстиче патриотизам.
Ђорђе Оташевић

АПРИЛИЛИЛИЛИЛИ

Ја пораних зором и петлова пре
Одох да пазарим – јефтиније све!
Свратим у кафану сви се чајем госте
Срби рибу једу – решили да посте!

У превозу пусто – места на све стране
Свекрва и снајка једна другу бране!
Кћерка слуша мајку – син поштује оца
Пас и мачка једу из истога лонца!

Порези су пали, порасла нам плата
Код локалног боса отворена врата!
На пијаци цвеће без динара деле
Докони из града у села се селе!

Партизан је Звезди пришао уз раме
Побеђен и бољи загрљени славе!
Тргови су градски као сунце чисти
Реке и потоци као никад бистри!

Овце гајом пасу – јагањци се јуре
Деца у вртиће озарена журе!
Односи се смеће – депоније празне
На школскоме окну видљиве су вазне!

Затвори су празни – нема криминала
Новине се пишу без трунке скандала!
Политике нема – насмејана раја
Све је ко у бајци – лишено белаја!

На све стране песме – образи су врели
Свако сваком лепо добро јутро жели!
Не чује се уздах – окрепљени људи
Држава нам кредит бескаматни нуди!

Србија је своје пребродила јаде
Еврепојска браћа из чабра нас ваде.
Београд на води као гљива расте
Ка југу нам више не одлазе ласте!

Коначно смо златну ухватили коку
Гурнули смо бриге вешто у фиоку!
Сви смо ко у трансу - медени и чили
Веселיте се, браћо: Априлилилили!

Милоје Вељовић

ДА Л' МИ ЖИВОТ ТЕЧЕ 'НАКО

Лијево,десно-горе,доље
чекам нешто,а то касни
је ли другом сваком боље
јесмо ли к'о људи часни

Пролази ми живот 'нако
у чекању не знам чега
и постајем сад сит људи
и осталог,ето свега

Ту сам као ја по страни
чекам као неку плиму
пролазе ми тако дани
ух,нестају к'о у диму

Гдје сам био-нисам нигдје
шта радио-нисам ништа
да судија огласи се
чекам оно-фајронт,ништа

Ја се као ту не снађох
или ми се тако чини,
али подсвијест говори ми
није страшно,ништ' не брини

Живот бокс је,иду рунде
пада се и опет диже
важне јесу и секунде
док се дан за даном ниже

Да л' ми живот тече 'нако
тај одговор желим чути
док ми се са свима вама
укрштају моји пути?

Гојко МАНДИЋ

• Код нас има ко да млати празну сламу. Политичара имамо као плеве.
• Величину књижевног талента утапао је у чаши. Непресушна је то прича.
• У борби до последњег, народ је увек први.
• Чињенице су морале да се повуку, пред оштрим закључцима.
• Вођа је објаснио како је било. Грађанима је јасно како ће бити.
• Изашли смо кућним љубимцима у сусрет. Омогућили смо еутаназију.
• Још су стари Римљани имали канале за наводњавање. Ми имамо обећања.
• Успех је као звезда падалица. Да би се остварио, мораш да га желиш.
• Ми генијалце терамо што даље од нас. Да нам не кваре просек.
• Да гробар није био наш човек, не би нас укопао тако дубоко.
Зоран Додеровић
• Са добром платом је лако добар бити, на минималцу се познају јунаци!
• И он је оставио нешто иза себе, на тоалетној хартији!
• Ко добре односе са шефом глади, не боји се глади!
• Ко у сексу умије, од њега алимантације двије!

• У најстаријем занату на свету најважнија је величина - алата!
• Не зна се шта је боље: да нам фали даска у глави или да имамо вишак - буба!
Иван Русјаков
Доста их је погрешно паркираних. Међу њима има и аутомобила.
Љубиша МАНОЈЛОВИЋ

Мој аутомобил се заљубио у бандеру. Имају судар сваког дана.
Дејан МИЛОЈЕВИЋ

И зарђали ауто блиста ако се купац префарба.
Зоран СИМОВИЋ

Нестао црни мерцедес С класе. Молим поштеног налазача да га хитно врати јер је под терапијом и љубимац је деце.
ОБЛАК У БЕРМУДАМА

• Наша влада је запријетила великим силама да ће преузети од њих наше ствари у своје руке.
• Очекивали смо голубове мира, а неко пустио обичне.
• Ову отаџбину као да нам је маћеха направила.
• Настао је одлив мозгова из медицинских установа, са факултета, из информатичких фирми... Једино се полиција добро држи.
• Кад би политичари кренули у иностранство то не би био одлив мозгова, него нешто као дизентерија.
• У чему је разлика између тајкуна и затвореника? У мјесту боравка.

• Наши људи су овисници од виртуелне стварности. Како би другачије, кад свакодневница ни на шта не личи.
• Разлика између успјешних и неуспјешних политичара је у томе што су успјешни политичари увијек у истој странци. Владајућој.
• Турска је била најближе статусу кандидата за Европу када је била под зидовима Беча.
• Кад у македонском парламенту настане парламентарна борба, километрима около се сви разбјеже.
Милан Куриџа

КАД СЕ ЦВРЧАК ОПАМЕТИ

Оном цврчку из познате басне
(виолина, свирка током љета)
поређење са вриједним мравом
почело је све више да смета.

Знате оно: снијег, зима цича,
а за јело цврчак ништа нема...
Да не моли мрава за мрвице,
од сада ће зимницу да спрема.

Дође љето и цврчак радосно
виолину објеси о грану,
па за зиму поче да прикупља
и у кућу да довлачи храну.

Сад без страха чека хладну зиму:
кућа топла, пуна као шипак.
Позиваће и мрава на ручак,
кад ручају, свираће му, ипак.

(„Кад ти памет управља животом,
напретек ћеш имати времена –
за рад, игру, свирку и учење“,
рече једном цврчку сова снена.)

Р. Павловић

СОВИНА ШКОЛА МУДРОВАЊА

Отворила школу мудровања
мудра сова у сред густог грања.

Стигли ђаци још прије раздања
и сваки се строгој сови клања.

Њен оштар глас шумарком одзвања:
„Нема граје, нема шапутања!

О дипломи нико нек не сања
док не скупи пуну главу знања!

Прво наук, познат од постања:
кад си мудар – нема гладовања!“

Покрај сове нека птица мања
у ту мудрост мислима урања.

Сова мирно и без устезања
оштри канџе, крилом их заклања.

Онда дрско, у сред предавања,
шчепа птицу – ручак без кувања!

(„Тешко оном“, рече јеж крај пања,
„ко совина учи мудровања.“)

Ранко Павловић

УСПЈЕШНА МЕТОДА
Четири брата близанца од којих су двојица професионални возачи аутобуса, а друга двојица штићеници једне душевне болнице, ријешили су да мало замијене улоге.
Нико ништа није примијетио.
Она двојица нормалних у лудници, такође су се уклапали.
Све је функционисало добро, јер је писац ове хронике тако хтио.
Могао је да каже и то да је управник болнице луђи од осталих, али пустимо. Неко би провалио да је исти рукопис и код пакленог научног рада „Лијечење методом замјене лудих са нормалнима“, и код упитника који је попуњавао када је заглавио у лудницу. А онда био први који је себе, трагом своје дисертације, замијенио са управником болнице. А то си био ти, лудаче, зар се не сјећаш?
Перица Јокић
ЦВРЧАК И МРАВИ
Једне зиме сврати цврчак код мрава и како је ред, донесе мало понуде.
- Хвала, нисте требали! – љубазно казаше мрави.
А да ли вам нешто недостаје?!
- Ма, имамо готово све. Летос смо марљиво радили и обезбедили све потрепштине.
Па, не знам шта бих могао да учиним за вас? Имате ли какву жељу?
- У, жеља је много, али могућности...
Шта бисте конкретно желели?
- Ако би могао да нас научиш да свирамо као ти, а не само да радимо...
Е, за то је потребан урођени таленат, а ви мрави га немате. А, богами, не бисте могли то ни да платите!
- Али, могли бисмо да компензирамо. Ми бисмо вас научили да радите! Не бисте морали да мољакате када вам понестане хране.
Нама се то не исплати. Ми, цврчци не умемо да радимо. Али, када затреба знамо да крадуцкамо и сналазимо се. Немамо таленат за рад а свирка нас хоће. Него ви радите, а кад се зажелите свирке, ту смо ми. Позовите и ми ћемо доћи. Шта да радимо, таква је подела послова!
- Значи, ми и даље да радимо?!
Да, али неко мора и да свира!
НИКола ЧД Пешић
Viktor Ivančić
25/09/2017

Bilježnica Robija K.: Sestra Mjuriel

Moj dida je ležao u šok sobi u bolnici. Dida je držao čvrsto zatvorene oči. Onda je dida vidijo onu medicinsku sestru sa frčkavom crvenom kosom. Dida je nju zvao sestra Mjuriel. Sestra Mjuriel je došla didi popravit postelju i raskuštrat mu kušin. Ona je pitala: „Onda? Kako smo danas?“ Dida je rekao: „A ono, može stat!“ Sestra Mjuriel je rekla: „Preživili ste teški infrakt, moj šjor! Sad se morate strogo pazit! Gotovo je sa zajebancijom!“ Dida je rekao: „A paziću se, šta mogu…“ Sestra Mjuriel je zategnila didi lancun priko droba i rekla je: „Najvažnije od svega je da se ne smite zbog ničeg uzbuđivat! Kapito? Morate bit maksimalno smireni!“ Dida je rekao: „Pa smiren san, ono, skroz san kul…“ Sestra Mjuriel je dignila ombrvu i podviknila je: „Ali nonstop van je dignut kurac!“ Dida je tiltao sa očima i porumenkijo je po obrazima. Onda je on pogledao nizbrdo i rekao je: „Bogami nije!“ Sestra Mjuriel je odgrnila lancun i rekla je: „Kako nije, čoviče božji! Pa pogleaj kolika je to zvir!“ Dida je rekao: „Eeee, lipa moja, ne znaš ti ni po istine…“

Onda je moj dida se probudijo. Sad je vidijo samo mali miljon žica šta su mu bile prikopčane na prsi. Plus je na krevetu desno od sebe vidijo onog barba Blaža. Barba Blaž je piljio u dida i rekao je: „A šta je? Nešto smo lipo sanjali, a?“ Dida je rekao: „Ko, ja? Ma ništa, bezveze…“ Barba Blaž je rekao: „Aj, aj, nemoj mene brumavat! Cilo vrime si se keserija, tačno se vidilo da se topiš u snu!“ Dida je rekao: „Ma ništa, čoviče! Ono, obnavlja san uspomene na to kako san zajeba infrakt!“ Barba Blaž je rekao: „Nemoj mi ga spominjat! Mene je skoro ubija, mamu mu jeben ustašku!“ Dida je rekao: „I mene je tija dokrajčit! Iša je kurbin sin drito prema meni! U zadnji čas san mu se uspija izmaknit!“ Barba Blaž je vrtijo sa glavom i rekao je: „Isti slučaj!“ Dida je rekao: „Dreknija san mu – neš me skinit, pizdati materina fašistička! I nije uspija! Je me malo striša, al me nije zdimija nasmrt!“ Barba Blaž je rekao: „Ustaše su uvik loše gađali! Ono, nanišane prema Jasenovcu, a pogode Novsku!“

Onda je dida okrenija se ulivo i pitao je: „A jel se možda kolega oglasija dok san ja spava?“ Barba Blaž je rekao: „Ma kakvi! Već treći dan ni zuc!“ Dida je vrtijo sa glavom: „Čoviče…“ Na krevetu livo od dida je ležao barba sa žutom facom. Barba sa žutom facom je imao širom zinuta usta i zatvorene oči. Dida je pitao: „A šta mu ono viri iz usta?“ Barba Blaž je rekao: „To mu je sestra jutros uvalila toplomjer i posli ga zaboravila!“ Dida je pitao: „Jel sestra Mjuriel?“ Barba Blaž je rekao: „Koja te Mjuriel spopala? Sestra Manda, bogati, ona trokrilna!“ Dida je gledao u barbu sa žutom facom i rekao je: „To ja zoven karakter, brale! Tri dana ne dat glasa od sebe i ne maknit se ni milimetra!“ Onda je barba Blaž pridignijo se na kušinu i rekao je: „Jebate irud, zar on malo ne baca na Svetog Leopolda?“

Dida je opet se zapiljio. Onda je on dignijo ombrve i rekao je: „A bogati jarca, znaš da sliči…“ Barba Blaž je rekao: „Ja bi reka da je to on! Ima metar i lamicu, cili je žut i izgleda ka da je već duže vrime mrtav!“ Dida je rekao: „Možda ga ovde konzerviraju kad ga ne nose okolo prikazivat rulji! Nije lako ni mrtvacu izdržat one cirkuse! Mora i on negdi danit dušom!“ Barba Blaž je rekao: „Dobro govoriš, biće ga tu odlože kad završi sezona!“ Onda je barba sa žutom facom prokrkljao: „Je-hedite govna!“ Barba Blaž je cijuknijo: „O, izgleda da ipak nije Sveti Leopold!“ Dida je rekao: „Nije, nije! Izgleda da je u skroz drugon filmu!“ Barba Blaž je nagnijo se ulivo i pitao je: „Alo, prika, u kojen si ti filmu?“ Barba sa žutom facom je prokrkljao: „Je-hedite govna!“ Dida je rekao: „Lipo čovik priča, al ima malo ograničen repertoar! Moraš mu pametno postavit pitanje da skužiš u kojen je điru!“ Onda je barba Blaž opet se nagnijo i pitao je: „Šta bi ti, prika, moga poručit organizatorima turneje Svetog Leopolda?“ Barba sa žutom facom je prokrkljao: „Je-hedite govna!“ Dida se nakeserijo prema barba Blažu: „Jesan ti reka! Naš čovik!“

Onda je u šok sobu ugibao doktor Kurtović. Za njim je valjala se sestra Manda. Doktor Kurtović je imao stisnuta usta i mrgudnu facu. On je dizao tabele na podan postelja i smrknuto je klimao sa glavom. Dida i barba Blaž su se ušutili. Onda je doktor Kurtović pitao sestru Mandu: „A kad ste onom tamo stavili toplomjer usta?“ Sestra Manda je rekla: „Asti sveca, još jutros! Skroz san ga zaboravila!“ Doktor Kurtović je pitao: „I? Kolika mu je temperatura?“ Sestra Manda je uzela toplomjer i pogledala ga je. Onda je rekla: „Asti sveca! Sobna!“ Doktor Kurtović je pitao: „Šta to znači? Jel uređaj neispravan ili je pacijent neživ?“ Onda je barba sa žutom facom prokrkljao: „Je-hedite govna!“ Doktor Kurtović je rekao: „Uređaj je neispravan! Okej, pičimo u drugu sobu!“ Samo onda je moj dida zacvilijo: „A mi?“ Doktor Kurtović je pitao: „Šta vi?“ Barba Blaž je rekao: „Kakva je situacija sa nama dvojicon?“ Doktor Kurtović je rekao: „U tim godinama preživit srčani, to je bolesno!“ Dida i barba Blaž su piljili u njega sa težom komatozom. Doktor Kurtović je rekao: „Znači, tribate se ličit!“ Onda je on otpičio iz sobe.

Poslje je moj dida opet čvrsto zatvorijo oči. On je vidijo sestru Mjuriel kako mu ušuškava lancun priko droba. Sestra Mjuriel je govorila: „Gospe moja, ja još nisan vidila ovako nediscipliniranog pacijenta!“ Samo onda je mog dida neko drmnijo po ramenu. Dida je otvorijo oči i ustravio se od mamine face. Mama je došla u posjetu i u roku odma je zacendrala: „Čako moj, jesil mi živ?“ Dida je rekao: „Naravski da san živ! A sad san nažalost i budan!“ Mama se cmoljila: „Znan, čako, al za dlaku mi te moga đava odnit! Jadna ti san, ostala bi dite bez roditelja!“ Dida je rekao: „E znan, to bi ti masu teško palo! Ka i onom tvom!“ Mama je pitala: „Kojen mom?“ Dida je rekao: „Znaš ti dobro! Bolje da ti se u životu dogodi srčani udar, nego moždani udav, tojest zet!“ Mama je cvilila: „Aj ne pričaj gluposti, čako! Šta bi ja da mi ti partiš na oni svit?“ Dida je rekao: „E saću ti ja objasnit štaš u tom slučaju radit…“

Onda je moj dida pridignijo se prema mojoj mami i utiho je rekao: „Ako ja jednog dana slučajno krepucnen, ako me oni kurbin sin od infrakta, ono đubre ustaško, slučajno zdimi nasmrt, ne smite me ni slučajno pokopat na groblju!“ Mama je zinila: „Nego di?“ Dida je rekao: „Negošte me stavit u staklenu vitrinu i izložit nasrid kužine u kući na Šolti! Jel to kjaro?“ Mama je iskobečila oči: „Molin?!“ Dida je rekao: „Oću da počivan u staklenoj vitrini u svojoj kužini! To mi je zadnja želja!“ Mama je viknila: „Zašto, jebate?!“ Dida je rekao: „Zato da mogu kontrolirat situaciju!“ Mama je rekla: „Ma štaš kontrolirat, klipsone?“ Dida je rekao: „Eee, zna se ko će nasljedit kuću posli moje smrti! To bi ti i oni tvoj sve rasprčkali u roku keks bez mog nadzora! Ako ću možda umrit, ne znači da ću vas prestat držat na oku!“ Mama je rekla: „Ti nisi normalan, majkemi irudove! Oćeš da plašin svit sa ćaćinim lešom u kužini?!“ Dida je rekao: „Zaštoš plašit svit? Svit će bit oduševljen! Dolaziće ti masovno u posjetu! Ako rulja voli razgledavat Svetog Leopolda, razgledavaće i mene!“ Mama je dreknila: „Sveti Leopold je uzor za miljone nas hrvackih katolika, blesane! A po čemu si im ti interesantan!“ Dida je rekao: „Toš pitat sestru Mjuriel, čim ja opet zaspen!“

Robi K. (IIIa)

Peščanik.net, 25.09.2017.

SASVIM NOVI FRAM
FRANJO MARTINOVIĆ – FRAM: Crtice iz života, humor i aforizmi, digitalno i tiskano izdanje, 2017.
Za sve nas koji dobro poznajemo stvaralaštvo poznatog hrvatskog izgnanika, aforističara, satiričara Franje Marinovića FRAM-a, ova nova knjiga, Crtice iz života, predstavljaće veliko iznenađenje. Ranije su njegovi aforizmi bili kraći, svega rečenica, dvije ili eventualno tri, djelovali su bockavo kao igle akupumkture koje se zabadaju u bolesno tkivo pojedinaca ili društva. Sada je autor navukao boksačke rukavice i ide na nokaut.
Fram je promjenio iz korijena stil. Sada se sukus njegovog udarca nalazi negdje u tekstu čiji je opseg anegdote. A materijal crpi iz sopstvenog života, iz sredstava informiranja ili iz anomalija koje nas okružuju i zapljuskuju sa svih strana. Meta su mu razne nesuvislosti koje se svakodnevno javljaju u društvu na svim mjestima.
Već prvi njegov aforizam Jalova zemlja je gorak, bolno sarkastičan. U ovoj jalovoj zemlji zdravi i pošteni do pravde mogu doći samo na drugom svijetu. On u Agromafiji, s kojom se mnogo bavi, kaže: Vuku brazde i oru po tuđoj zemlji, sijeku šume, premještaju ograde i plotove, uz potporu i poticaje, nekažnjeno!
Treba znati da je FRAM potomak bogate zemljoradničke familije, vlasnik velikog kompleksa plodnog obradivog zemljiišta i šumskog područja. Nasrtaji na to bogatstvo nemaju granica. Agromafija ide u svojoj drskosti tako daleko da se uknjižila na njegovom zemljištu i dobila poticaj, povukla novce od države, a u proizvodnju nije ni ušla. Niko je zbog toga ne goni niti sudi. Ona se osjeća sigurna kao riba u vodi. Onaj koji vam je maznuo imovinu ima mišićave kumove...jer živite u vremenu fukara i kriminalaca.
FRAM je posebno ogorčen na korumpirano sudstvo. I kada dobiješ spor, uvijek si na gubitku zbog troškova koje ti nameću. Narod od kriminala i neimaštine crkava, kaže on. I dodaje: Na Baniji mnogi žive u napuštenim srpskim kućama. Udara on i po lažnim domoljubima i neiskrenim novim vjernicima, bivšim komunistima. Poseban problem su beskućnici.
FRAM je prije svega sjajan promatrač, ništa njegovom oku ne može promaći. Ni branitelje ne ostavlja na miru. Osvrće se i na pojavu kukastih krstova i neofašizma.
U ovoj knjizi ima mnogo autobiografskog. Na pr. Ono sa naslijeđem. Otac umro, a sin mu ne zna šta će s imanjem i kućama. Ili: Ako ima imovinu visoko sjedeći ...pobrinut će se da je nema.
Ponekada je FRAM upravo lucidan: Tko radi ne boji se gladi, nego neradnika...Umjesto revolucionara rađa se narod poslušnika, vjernika i podanika neradnicima...Pjeva da ne plače....Vole Domovinu i tuđu imovinu.
Mora se primijetiti da je tiskano izdanje knjige u bjelovarskom „Čvoru“ loše prelomljeno. Od dobrog informatičara očekuje se bolje uređenje knjižnog bloka.
Važno je istaknuti da je u prilogu iscrpna biografija autora, što u ranijim njegovim knjigama nismo imali. Iz nje su vidljivi brojni zanimljivi detalji o FRAM-u. Pravi avanturista. Uporan talentiran stvaralac, koji će u hrvatskoj književnosti jednog dana značiti mnogo više nego sada, kada njegovo sjajno književno djelo živi u izgnanstvu, u srpskim elektronskim medijima.
Đuro Maričić

189
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
© -Copyright by Magazine "Rhinocervs"! © -Сва права задржава Часопис "Носорог"! ® -All Rights Reserved!
™ - Since 2001, Banja Luka
™ - Основан 2001, Бања Лука
ШТАМПАНИ НОСОРОГ
GOLDEN LYNX of SERBSKA