НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
NOSOROG - Međunarodni časopis za satiru, humor i karikaturu
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
Страна - 6 - Page
189
Jason Seiler, USA

• Да нeма демократије, не би ни знали шта нас је снашло! Демократијо, где нас нађе!
• Од колевке па до гроба, чекамо боље дане!
• Не разумем комшију. Гладује, а има оба бубрега!
• Има места за све рехабилитоване. Наша историја је много велика!
• Не отварам фрижидер. Избегавам стресне ситуације.
• Историју пишу рехабилитовани!
• Тајна полиција распоређује своје људе и по обдаништима. Надзире будуће злочинце!
Милан Р.Симић

• Живот је чудна вртешка: Она која ме је остављала без текста, о мени данас песме пише.
• Ако човек стварно добија кад даје, не схватам неке жене зашто шкртаре.
• Свако добро кресање мрак чини мање црним.
• Да ли по инерцији или не знам шта, али кад она прекрсти ноге ја скрстих руке.
• Ако срећу чине мале ствари, ја сам срећан човек. А срећне су и жене које се задовољавају таквим стварима.
• Завештао сам органе. Нека се уместо мене курчи тај што преживи.
Пеко Лаличић

Е К О Л О Г И Ј А

Еколошке промене на снази –
фактор људски, све глобални врази.

После жегā стиже ледно доба –
гарантује низ атомских пробā.

– Црно ми се пише! – дахће бели меда
док стеже, без наде, комад санте леда.

Данима ме мучи ноћна мора –
слушам вику, нигде дечјег збора.

Ђура Шефер Сремац

• Закон о раду? За многе раднике то је брисани простор.
• Права радника нису кршена. Брисана су.
• Пензионерски раскорак: смањују се пензије,а расту тензије.
• Сталним растом стандарда расте и број збринутих,али још више расте број забринутих.
• Потреба преко сваке мере је незаситост.
• Заборавност је велика.За нама су многи незапамћени успеси.
• И сиромашни кругови су незајажљиви.Стално се шире.
• Сиромаштво је социјализовано.Увукло се у најшире масе.

• Светлост бачена на актуелни светски мрак распршила се у тами.
• Мрачне претензије неких моћника стварају црне рупе међу народима.
• Не дичите се само звањем,пре него што га поткрепите и својим знањем.
• Искуство је стална пракса у којој се стичу и учвршћују вештине и знања.
• Код напредовања у свим правцима могућ је и назадак.
• Проблеми сагледавани одозго изгледају много мањи него што су онима одоздо.
• Проблеми радника су све мањи,гледано одозго.
• Господо радници нисте у праву.У њему вас скоро и нема.

• Природа,сама по себи,никад не може бити запуштена толико - колико је својим немаром људи могу унередити.
• И глобална демократија је пуна неприродних састојака.Велик јој је штетни утицај.
• "Игре без граница"се настављају. Сада су озбиљније и пред границама многих.
• Новоотворена радња "Као некад"осванула је у кварту као никад.
• Наше шансе су у перспективи.А у њој је све умањено.
• Наивци се пецају друштвеним мрежама.
• Некад се веровало на реч,а сада се не верује ни ТВ слици.

• Не знамо шта је то Дубока Америка,али ова коју знамо мало,мало па понегде дубоко забразди.
• И Шекспир би се изненадио да види на којим се све светским"сценама" данас глуми и глумата.
• Обратите пажњу,пре него што из разних "форума" обрате вас.
Слободан ДУЧИЋ

BUDUAR - Magazine

• Ништа нас не може изненадити. Окружени смо међународним посматрачима.
• Америка пуно полаже на перадарство. Од нас је направила златну коку.
• Спали смо на ниске гране и високог представника.

• Нисмо остали непримијећени. Мјерка нас и Исток и Запад.
• Запад је најбоља одбрана.
Недиљко Блажић

ЛИЈЕВО-ДЕСНО

Ја све гледам с лијева
Жена гледа с десна,
Зато нам је кућа
За дијалог тијесна.

Кад ја нешто кажем
Жена ме побија,
Због тога ми живот
Дође к'о робија.

Смета ми кад она
О прошлости прича,
Јер умјесто НОБ-а
Све друго велича.

Њој је идол стричек
Који је радио
За НДХ-а владу
Кад је млађи био.

А покојна баба
Са очеве стране
Хранила је џаба
Гладне партизане.

Мој ћаћа ко младић
Домобран је био
Али је ту војску
Брзо напустио.

Са јуначким водом
Храбрих домобрана
Предао се чети
Гладних партизана.

Тако је постао
Витез мојих снова,
Борац за слободу
Кћери и синова.

И моја је баба
Била јатак НОП-а
Премда је штовала
И папу и попа.

На сличан је начин
И отац од жене
Дошао до капе
И звијезде црвене.

Служио је земљи
У прошлом систему
Гледе тога није
Имао дилему.

Али шта то вриједи
Кад је моја жена
Престала вјероват
У прошла времена.

Па је одбацила
Звијезду петокраку
Не водећ рачуна
О нашему браку.

Нит о чињеници
Да лијеви и десни
Некад изгледају
Као паси бијесни.

Јер се за вратове
Хватају и лају
А да прави разлог
За свађу немају.

Идејно скретање
Лијево или десно
За сукладан живот
Скроз је неподесно.

Оно квари везу
И људске односе
Па се муж и жена
К'о пси не подносе.

Једно лаје с лијеве
Друго с десне стране
Док им луда памет
Ил' срце не стане.

Иво Мијо Андрић


ЈАДИ СТАРОГ ЛУСТРАНТА

У дјетињству молио сам Бога
Крижао се са два десна прста,
Волио сам једнако свакога
И клечао испред Исукрста.

Касније сам мало застранио
Партија ме узела под своје
Па сам друге ставове бранио
не питајте – зна се добро које.

Због тога су болести ме снашле
Рат и знане поратне недаће,
Звијезде су ми за облаке зашле
А на штапу носио сам гаће.

Радио сам послове друштвене
Од ухљупа раднике бранио
Те сам тако - ја мамлаза мене
По дискурсу новом застранио.

Синдикални дјелатник сам био
Борио се за веће наднице,
И све што сам тиме остварио
Обичне су кучине и трице.

У пензију кад сам отишао
Добио сам тако малу своту
Због које сам с памети сишао
И тотално скрен'о у животу.

Кукаван сам, чемеран и јадан
Ситан какво је маково зрно,
Самом себи постао сам гадан
Па ми је све пред очима црно.

Зато молим државне органе
Да ме ставе под своју оптику
И претресу 'нако натенане
Моју стару политичку слику.

Те да сходно нађеному стању
Лустрацију на мени изврше,
Да утврде как' нисам на Фрању
Бац'о своје блинкере ни врше.

И да знаду о чему се ради
Због чега сам толико фрустриран
Па ми се све у животу гади
Јербо нисам поштено лустриран.

Још да додам нешто врло важно
Као круну за илустрацију,
Ја сам једном свједочио лажно
Што је добар знак за лустрацију.

С тог преклињем државне органе
Да пронађу у мени лустранта
Па да вазда не вирим са стране
Као каква захрђала канта.

Не дођем ли на листу пробраних
Морат ћу се грдно насикират,
Јер ћу бити ван круга оданих
Које нитко не жели лустрират.

Иво Мијо Андрић

***

ПОЗДРАВ БРАЋИ

Када дуне ветар с мора,
Дозива ме Црна Гора,
У мој дворац лахор свраћа
Поздрав шаљу моја браћа.

Ја од среће ширим крила
Радујем се браћо мила,
И ја вама желим срећу
Све док морем вали шећу.

И док гроом лишће шушка
Ја поздрављам брата ДУШКА.
Нек донесу моје жеље
Гојку срећу и весеље.

А Милану по галебу
Шаљем поздав према небу.
Све док траје ова рима,
Да ми живи с анђелима.

Митар Митровић

• Од приземне власти имамо приземну политику становништва.
• Док народ сједи власт стоји. Кад народ устане власт иде у мишију рупу.
• Само лажов зна праву истину.
• Све сами часни људи, а нико ником неда часну ријеч.
• Код жене, какве ноге таква каријера.
• Осим избјеглих, прогнаних и расељених особа и многи политичари и привредници „нису код своје куће“.
• И наши политичари имају идеје! Халуцинирају!
• С обзиром на заступљеност мушкараца у политици, ако је политика курва, онда је ту педер до педера.
• Ако сте небески народ зашто живите на земљи.
• Од обечаних златних кашика борцима АРБиХ од стране власти остала су само обечања.
Суно Ковачевић

• Радо бисмо завештали државне органе.
• Председник је добар човек. Запамтићемо ми њега.
• Док се ми замајавамо око Идиота, браћа карамажњавају.
• Нова Влада се лако уклопила у посао јер предходна није радила ништа.
• Сви наши путеви воде у Еврупу.
• Американце волим што мрзим.
• Дрина је крива јер на њеним обалама са обе стране живе Срби.
• Проћи ће и ова беда а после ће бити свашта.
• Сиротињо, и кутлачи си тешка.
• Толико једемо старо месо да је неизвесно ко ће кога да поједе.
• Велики пост – Београд на води.
• У Србији никад више неће бити глади.
Драган Матејић
- Загрејо сам се за нову власт. Натрљала ми је нос!
- Моја осећања према владајућој партији су све јача. Осећам их на грбачи!
- Нисам ја за старо гвожђе. Чекају ме нове лисице!
- Чуо сам да нема хлеба без мотике, али не знам где је наћи!
- Скрпио сам нешто од плате. Закрпио сам панталоне!

- Рекреарацију упражњавм свакоднвно. Бежим од стварности!
- Изложио сам своја сабрана дела. Сва су стала у један кофер!
- Не бријем се због жалости. Немам паре ни за жилет!
Милоја ВЕЉОВИЋ
ЂАВОЛИЦА
Волим када скакућеш по мени. Тада твоје очи промене боју, и постајеш ђаволски лепа.
Весна Денчић

УДРИ С ДЕСНА, ЈА ЋУ С ЛИЈЕВА

Удри с десна ја ћу с лијева
Да видимо тко ће јаче,
Нек све грми и нек сијева
Док и камен не проплаче.

Политика није курва
Коју сватко може водит,
Она земљу зна да сурва
Ал' не зна је препородит.

У арени политичкој
Многи лају ко керови,
Ту не можеш бити свој
Јер ту сватко сваког лови.

Једни мучу као воли
Јурећ слабије од себе,
Други кликћу ка' соколи
Кад навале на тетријебе.

Међу њима ријетке птице
Лијепу пјесму пјеват знаду,
Оне глуме јаребице
За пленумску променаду.

Када крену дискусије
Полемика и расправа
Сукобе се стране двије
К'о на брвну, ух два брава

Боље рећи двије клике
Које своје мане бране,
Тад све пршти од критике
Перје лети на све стране.

Неки остану без гаћа
Други гаће укењају,
Ту срамоту народ плаћа
Њему рачун достављају.

Државе са мало људи
Знају бити много скупе,
Док пук јадни не полуди
Па не смијени власти глупе.

Тад доведу странку праву
Која тјеши људе гладне
Да ће радит по уставу
Док држава не пропадне.

Иво Мијо Андрић

ЕУРОПЕЈСКА ФУГА

Каса ће нам бити дубља, шира и пунија
Кад нас прими у чланство Еуропска унија.
Тако су нам говорили еуропејисти
Док су просвјед припремали антиглобалисти.

Године су двије прошле а каса нам празна
Еуропска нам чланарина дошла као казна.
Плаћамо је у готовом новцем од кредита
А примамо потицаје за шта – бог те пита.

Потичу се приватницу док држава плаћа
Тако ће мо једног дана остати без гаћа.
У том послу с Еуропом сви смо у минусу
Осим е-у заступника који су у плусу.

Они за свој рачун беру тисуће еура
Примајући успут хрпу момака и цура
Који су им савјетници, пратња, асистенти
Придружени бирократској е-у булументи.

Све то скупа нашем пуку јадно је и смијешно
Премда сутра може бити болно, неутјешно
Кад држава као Грчка западне у кризу
Па јој банке узму задњу еуропску девизу.

Тад ће бити куку нама што смо из ината
Сами себи намакнули омчу око врата
Јер смо како Радић рече к'о у магли гуске
Залутали у еуропске подрумчине уске.

Па се тамо к'о глодавци глођемо до кости
Не знајући што са собом, Боже нам опрости,
Да ли лијево или десно, ампак у средину
Усмјерити ову нашу лијепу домовину.

Иво Мијо Андрић

***

Нови лек ми дала место вина:
„Пиј ми, драги, сок – афлатоксина!“

„Млечна влада“ има ноћне море
кога ли да тера у затворе?!

Будућност се нимало не скрива,
затрованом реком риба плива.

Земљани се баш играју ватре
док се Живот потпуно не сатре.

Ђура Шефер Сремац

ВЕЧЕ
Вече је било пријатно. Дискретна музика, љубазни конобари, одлична храна. Једино је вино било мало хладније него што ми се свиђа, али се осим мене нико на то није пожалио.
Жена ме зачуђено гледа. О каквом то вину пишем? Синоћ смо, каже, јели хлеб и маргарин, а после смо буљили у телевизор. Иста обећања смо слушали по хиљадити пут.
Очигледно их није слушала пажљиво јер јој суштина измиче. Између хартије на којој пишем, екрана нашег телевизора и стварности врло је танка граница.
Ђорђе Оташевић
ЈАБУКЕ
Колико су две и две јабуке?
- Четири, ето ти их у рукама! - рече Перица.
А колико је пет и шест јабука?
- Па, где су ти?! - упита Перица, кад имаш само четири!
НИКола ЧД Пешић
Viktor Ivančić
10/04/2017

Novi Novi list

Dan kada je u riječkom Novom listu objavljen tekst Davora Velnića o Deklaraciji o zajedničkom jeziku (2. travnja 2017.) lokalni bi kroničari trebali posebno zabilježiti i ostaviti u vidu markacije budućim generacijama, i to kao trenutak snažnoga simboličkog raskidanja s jednom tradicijom, moment od kojega – zahvaljujući nepokolebljivoj uredničkoj volji – dotad ugledna novinska kuća skreće u medijsku kanalizaciju.

Novi list, u kojem pišu neki od najboljih novinara u ovoj zemlji, znao je biti svakakav, i odličan i grozan, i neposlušan i discipliniran – u vlasničkoj eri Roberta Ježića poduzimao je čak konceptualno složene cenzorske operacije – ali se nikada, baš nikada, nije zatekao u zoni hrvatske medijske kanalizacije. Sada, tekstom Davora Velnića, odvažno je zaplutao tim gustim vodama. Za nekoga tko je dugo godina u profesiji, poput ovoga potpisnika, to je bezmalo potresno: datum od kojega ne uočavaš razliku između priloga u Novom listu i priloga na portalu Dnevno.hr ili u televizijskoj pljuvačnici Velimira Bujanca, zavrjeđuje da s osjećajem poraza začepiš nos i priznaš mu historijski značaj.

Nakon što se, povodom Deklaracije o zajedničkom jeziku, salvama pravedničke domoljubne srdžbe oglasio cijeli orkestar desničarskih truba, sam članak autora koji za sebe tvrdi da je književnik (član DHK-a i Matice hrvatske) nije dakle interesantan zbog svoga sadržaja, već zbog činjenice da je taj sadržaj obnarodovan baš u Novom listu, kao uvertira u neminovni spektakl novinske autodestrukcije, ili čin dobrovoljnog izlaganja pogubnoj infekciji, ili zorna ilustracija neopozivoga gubitka nevinosti nečeg što zovemo mainstreamom, ili – posve sigurno – prelazak preko ruba od kojega prestaju važiti zadnji profesionalni uzusi i obziri, a na snagu stupaju kanalizacijski kriteriji. Ovi su pak, u skladu s općim ambijentom, takvi da urednički poslovi postaju pacovske kreacije.

U usporedbi s Davorom Velnićem – koji u tekstu o svetosti hrvatskoga jezika masakrira hrvatsku gramatiku, ne umije pravilno upotrijebiti veliko (ili malo) početno slovo, ne zna kako rečenicu opskrbiti subjektom, predikatom i drugim zamornim formalnostima – čak se i jedan duhom siromašni i ovlašno opismenjeni Nino Raspudić nadaje kao seriozan i dobronamjeran novinski pisac; jedan Ivica Šola, koji u boj za nacionalni jezik mobilizira i svoga osmogodišnjeg sina, vjerujući da je ovaj već sad ideološki zadrt na ćaću, postaje umjeren i ostavlja kamiličasti utisak; jedan Josip Jović, sa svojim komesarskim čizmama i histeričnim pozivima na linč, djeluje kao uravnoteženi profesionalac… U samom je Novom listu, ostalom, Zlatko Crnčec objavio regularno glup komentar o Deklaraciji, kakvoga je Crnčec jedino i u stanju sročiti, no sve je to daleko od šovinističkog baleganja velnićevskog tipa, od one vrste prodora kojima se, preko paranovinarskih fenomena, na scenu uvodi golo medijsko divljaštvo.

Potpisnici Deklaracije o zajedničkom jeziku za Davora Velnića su ‘olinjala jugoslavenska nejač’, nositelji ‘četničkog zla’, ‘hrvatski izdajnici’, ‘podgrijani orjunaši’, ‘petokolonaši’, ‘yugointelektualisti’ formirani pod ‘Karađorđevićevim kundakom i Titovom partijom’, ‘priučeni novinari’ što su u boljševičkome mraku ‘žarili i palili’, a danas su ‘propala agitpropovska roba’, ‘najveći proračunski paraziti’, ‘nezahvalni pripuzi’, ‘uljezi i hrvatski apatridi’ koji ‘intenzivno žive u fikciji propale i nepostojeće države’, koji se ‘prežderavaju i bogate na hrvatskom proračunu’, ali ‘ne prestaju rovariti protiv Hrvatske’. Zloglasna Deklaracija je ‘pokušaj hegemonizacije jugoslavenstvom’, odnosno ‘preambula 3. Jugoslavije’, odnosno politička platforma ‘nove jugoslavenske nakaze’, odnosno ‘zlo u službi velikosrpstva’, odnosno ‘oružje srbo-jugoslavenstva usmjereno protiv samostalne i suverene Republike Hrvatske’.

Srbi su za Davora Velnića zauvijek ‘turski vazali’, dok je Srbija ‘država koja je pala pod Turcima i preskočila renesansu, barok i prosvjetiteljstvo’, a potom i sva druga civilizacijska postignuća, ‘da bi tek stvaranjem kraljevine Jugoslavije pokušala lažima i prijevarom steći poželjne kulturološke atribute’. No bolje nije prošla ni Rijeka: tamo su od ‘45. naseljavane ‘horde opančara ‘bratstva i jedinstva”, dovedeni su ‘legionari jugoslavenstva’, te je grad do danas ostao ‘Jugoslavija u malom’, postao je ‘projekt SAO Rijeka’, gdje se vodi ‘protuhrvatska politika’ i vlada ‘mizerna nacionalna osviještenost’, gdje caruje ‘orjunaštvo Sušaka’, i to pod upravom SDP-a, čiji birači ‘podržavaju jugoslavensku državotvornost’, to jest ‘samo prikrivaju srpsku umreženost’, što znači da su ‘Hrvati u Rijeci postali politička manjina’, a također i da će buduća ‘Prijestoljnica’ (!) europske kulture, umjesto da širi hrvatsku uljudbu, raditi na ‘promociji jugoslavenske kulture’, dakako ‘pod budnim okom Beograda’.

Fond muklih fraza ovoga napaljenog Hrvata, rekoh, nije vrijedan osvrta, ali spoznaja da su one osvanule na stranicama novina što su donedavno slovile za jedno od zadnjih utočišta profesionalnog novinarstva svakako jest. Jer kada se psovački nacionalizam, harangistički naboj i šovenska stilistika ‘Bujice’, lišeni minimuma pismenosti i boljeg ukusa, usele u Novi list, pa se zanatska perjanica mainstreama preobrati u glasnik podzemlja, to je bogme prvorazredan kulturni događaj. Zašto je dakle friško postavljeni urednik Robert Frank odlučio novi Novi list priključiti hrvatskoj medijskoj kanalizaciji i tu se, shodno zatečenome ambijentu, profesionalno realizirati kao glavni i odgovorni glodavac?

Da nije riječ o ekscesu, jasno je već neko vrijeme. Prije nekoliko dana, na primjer, Robert Frank je načinio intervju s predsjednikom DSS-a, novoosnovane stranke ‘poželjnih Srba’, a početke pitanja što ih je tada postavio vrijedi – kao malu ilustraciju tehnike žurnalističkoga beščašća – citirati onim redom kojim ih je intervjuist nizao: 1. ‘Pupovčev SDSS, pretpostavljam da se slažete, u velikom dijelu hrvatske javnosti sa sobom nosi hipoteku rata…’ 2. ‘Slažete li se da je Pupovac od srpstva napravio biznis…’ 3. ‘Ponekad se stječe dojam da Pupovac svjesno, na razini odnosa Hrvata i Srba, najprije stvori i forsira problem…’ 4. ‘Njegovi postupci pokazuju da ne pokazuje interes za unapređenje položaja Srba na lokalnoj razini…’ 5. ‘Čini se da je oko Pupovca i njegovog javnog djelovanja po pitanju zaštite interesa srpske zajednice itekako prisutan element novca… Možete li to komentirati?’

Da, možemo li to komentirati? Možemo li nekim stručnim terminom obuhvatiti taj oblik plaćeničke tendencioznosti kada se intervjuist i intervjuirani rasporede u streljački stroj, kako bi zajedničkim snagama ucmekali obilježenog Zlotvora, a ako je prvi dovoljno inicijativan, ovaj drugi mu nije ni potreban, već postoji tek u ulozi konvencionalnoga novinskog dodatka, malo kao dekor, malo kao alibi, da bi se forma smaknuća uopće mogla nazvati intervjuom?

Preobrazbu novina u potjernice uvijek prati sirovi entuzijazam odriješenih ruku. Opskurni univerzum u kojem odzvanjaju Velnićeva sočna proklinjanja, gdje ratoborno klokoće ideologija vjekovnog hrvatstva, gdje se oštre noževi za obračun s ‘hrvatskim izdajnicima’, ‘četnicima’ i ‘olinjalom jugoslavenskom nejači’, ukazuje se kao prostor slobode, prostor u kojem ne žuljaju zanatski okovi, pa će i kreativni subjekt s uredno podšišanim krznom, šiljatom njuškicom i funkcijom glavnog i odgovornog, usprkos novinarskom invaliditetu, napokon doći do punog izražaja, jer ništa ga u tome ne priječi, jer ograničenja profesije, istine, pravde, etike, gramatike ili najobičnijega dobrog ukusa više ne važe.

Besmisleno je u medijskoj kanalizaciji mjeriti razinu zagađenja, kao što je – iz perspektive rukovodnog glodavca – besmisleno utvrđivati razliku između prostačkih komentara čitalaca na internetskom portalu i temeljnoga novinskog štiva. Robertu Franku nije smetalo ni to što se među potpisnicima Deklaracije o zajedničkom jeziku, koji prema ocjeni Davora Velnića ‘rovare protiv Hrvatske’ i šire ‘četničko zlo’, nalazi nekolicina novinara Novog lista. Naprotiv, njima su te prijetnje ponajprije upućene, ne zbog toga što su potpisali mrski akt, već zato što su novinari: takvi se, naime, pokazuju suvišnima kada građanska štampa zaplovi otpadnim vodama.

Kako će putovanje završiti, tek ćemo saznati. Zasad dominira čista buka. Čvrsta urednička desnica lupa hrvatskom batinom tako intenzivno da se ne čuje ništa drugo, pa ni to da se utemeljitelj Novog lista, Frano Supilo, okreće u svom jugoslavenskom grobu.

Novosti, 08.04.2017.

Peščanik.net, 10.04.2017.

NOVOSTI, Zagreb (okupirana: Socijalistička Federativna Republika Hrvatska, JUGOSLAVIJA) - https://www.portalnovosti.com/

09. rujna 2017.
Piše Boris Rašeta

Pioniri maleni

Hasanbegović nije pobijedio Tita nego Bandića. Obrisao je pod njime. ‘Umjesto po Bundeku i Jarunu, po blještavim fontanama, novim tramvajima, Snježnoj kraljici ili sljemenskoj žičari, Miki će ostati zapamćen samo kao najbolji Titov pionir, Titov omladinac i član Titove partije koji je – uklonio Tita’, komentirao je Šprajc

Tako se to radi! Dok su se mnogi uspaljeni ‘domoljubi’ pitali kako to da gori u Dalmaciji, ali ne i u Istri – unaprijed ‘znajući’ odgovor – RTL je poslao Maju Brkljaču da ispita stvar. Nalaz je logičan: Istrani imaju razvijenu prevenciju. Riječ je o jedinstvenom vatrogasnom sistemu u kojemu nadzorne kamere, njih čak 30, 24 sata dnevno na 3400 četvornih kilometara snimaju svaki pokret. Nebom iznad Rovinja lete dronovi, svake se godine nabavljaju nova vozila, a administrativne granice općina i gradova za vatrogasce ne postoje. U posljednja tri mjeseca u Istri je, saznali smo, buknulo oko 170 požara na otvorenom, ali samo se jedan rasplamsao, izgorjelo je deset hektara gustog raslinja i u pomoć je pozvan kanader. ‘I ove godine planiramo u zajedničkom sustavu, s cijelom Istrom, sa svim područnim vatrogasnim jedinicama, ići u nabavu 40 do 45 vozila’, rekao je zapovjednik Javne vatrogasne postrojbe Pula Klaudio Karlović. ’Ima puno protupožarnih prosjeka, šumariju i HEP, koji su dužni ispod svojih vodova napravit protupožarne prosjeke, moramo pohvaliti jer nam to puno pomaže’, rekao je predsjednik Dobrovoljnog vatrogasnog društva Medulin Marin Mihovilović.
Istra je civilizacijski iznad ostatke zemlje i zato u njoj ne gori, nema uspaljenih ljudi, a RTL-u pohvala jer je ugasio još jedan nepotreban požar, zna se koji.
RTL Direkt, 31. kolovoza, 22:00

Na ekranu Šprajc, a iza njega, na velikom videozidu, prepoznatljiva glava, uronjena u šake: prizor čistog očaja, gospodin od sedam žalosti, vitez tužnog lika, poniženi i uvrijeđeni Miki Bandić. Šprajc privlači masovnu publiku ležernim i duhovitim komentarima, među kojima se onaj o Bandiću ističe psihološkom pronicljivošću. Što će Bandiću – reče, ukratko, Šprajc – vrijediti svi mostovi i sve fontane ovoga grada kad će u povijesti ostati upisan kao čovjek koji je rashodovao Tita, svog idola, kako bi udovoljio Zlatku Hasanbegoviću i Bruni Esih. Tito je ovoj zemlji vratio Istu, pola Dalmacije i otoka, Rijeku, Zadar, Šibenik, koje je Pavelić Rimskim ugovorima darovao Italiji, ali žali bože… ‘Umjesto po Bundeku i Jarunu, po blještavim fontanama, novim tramvajima, Snježnoj kraljici ili sljemenskoj žičari, Miki će ostati zapamćen samo kao najbolji Titov pionir, Titov omladinac i član Titove partije koji je – uklonio Tita’, rekao je Šprajc pa dodao kako to ‘samo potvrđuje tezu da najbolji pioniri uvijek postanu najveći papci’. Prevedeno u lenjinsku frazu, doći će nas glave mangupi u vlastitim redovima. A Zlatko Hasanbegović nije pobijedio Tita – o pobjedi bi se moglo govoriti da je dobio na referendumu, no referendum bi izgubio – nego Bandića. Obrisao je pod njime. Pretvorio ga u vileda-krpu. Već narednog dana Bandić je priznao svoju povrijeđenost idejom da digne spomenik sedmorici sekretara SKOJ-a. Bio je toliko uzbuđen da je ubojstvo Ribara pripisao četnicima, premda su ga ubili Nijemci (četnici su zaklali Ivana Gorana Kovačića). To znači da je Čovjek Dijamantne Volje u gadnom stanju.
RTL Danas, 1. rujna, 18:30

Ivan Vrdoljak odlično se snašao u ulozi voditelja RTL Danasa. Nenametljiv, smiren, lišen potrebe za afektiranjem – od koje inače boluje dio posade ove TV kuće koji misle da rade na Sky Newsu – sjajno je rješenje za novu TV sezonu u kojoj RTL-u neće cvasti ruže. Ova se televizija prilično pogubila u agrikolarnim konceptima, namijenjenima ruralnoj publici, s povremenim izletima u desnilo. RTL-u treba malo povratka na pravi kurs. Vrdoljak je naznaka da se razmišlja u pravom smjeru. Napokon jedan Vrdoljak koji nije cirkusant, šalabajzer i neozbiljnjaković – već je to, samo po sebi, vijest. Dobra vijest!
HRT TOP 20, 2. kolovoza, 00:48 – 1:32

Kad god je neka naša televizija osmislila top-listu, ta bi emisija postajala hit, od legendarne Duce Marković na TV Beogradu osamdesetih (kultna emisija) do Hameda Bangoure i Danijele Trbović (‘Hit depo’ emitiran je punih deset godina!). No te su emisije imale prikladne termine, karizmatične voditelje i nalikovale su na sport – u njima je bilo prštave energije, natjecateljskog duha, vedrine i zabave. HRT je TOP 20 napravio po posve obrnutom receptu: u negledljivom terminu (zašto bi netko gledao top-listu koja počinje u jedan sat iza ponoći? Šišmiši? ZAMP?), s voditeljicama koje misle da je čitanje najava vrhunac zanata i s dosadnom scenografijom. Onaj kojemu je u to doba do glazbe može gledati Jugoton TV ili CMC koji su puno bolji, ili neki specijalizirani glazbeni kanal, ako ima kabelsku ili satelitsku TV. Ukratko, HRT je uspio promašiti i tamo gdje nitko ne maši – u gol situaciji promašili su sama vrata!
RTL Danas, 4. rujna, 18:30

U zemlji koja se pretvorila u krčmu kavanske vizije povijesti postaju nacionalni sport broj jedan. U intervjuu koji je Damira Gregoret napravila s predsjednicom Kolindom Grabar-Kitarović šefica države odredila se prema pozdravu ‘Za dom spremni’. ’Moj stav o pozdravu ‘Za dom spremni’ je jasan. To je stari hrvatski pozdrav, no nažalost kompromitiran je u vrijeme ustaških dana’, rekla je Kitarović.
Pozdrav jest star, i to preko 70 godina. Osmislio ga je poglavnik NDH Ante Pavelić (o čemu je opširno elaborirao Index). Damira Gregoret jako je pogriješila što nije pitala Kolindu zna li za stariju upotrebu tog pozdrava. Bilo bi baš zgodno da ju je predsjednica navela.
Neusporedivo načitaniji i pošteniji momak, Ante Prkačin, veteran HOS-a, lijepo je u intervjuu za jedan portal objasnio: HOS je preuzeo ustaški pozdrav ‘Za dom spremni’, a ne stari hrvatski pozdrav kako ga danas nazivaju, koji je koristio i Ivan pl. Zajc. ‘Potpuna je besmislica’, rekao je Prkačin, ‘umjesto ove jasne istine trabunjati o nekakvim povijesnim pozdravima iz vremena Petra Krešimira IV. (11. stoljeće) i Petra Zrinskog (17. stoljeće). Možda je zaista ustašama za pozdrav ‘Za dom spremni’ inspiracija i vodilja bila misao iz Krešimirove povelje iz 1069., ‘Spremna srca’, ili izreka iz pisma Petra Zrinskog iz 1670,. ‘Spremni čekamo’. Ali onima koji su utemeljili HOS 1991. godine, jedina inspiracija bio je ustaški pozdrav iz prve emigracije i Drugog svjetskoga rata.’ Još je dodao: ‘Kao što je inspiracija za utemeljenje HOS-a, odabir odore i znamenja bila neustrašivost i spremnost ustaških bojovnika iz Drugog svjetskoga rata, prvenstveno Francetić-Bobanove Crne legije.’
Kolinda je ovim istupom otišla desnije od Zlatka Hasanbegovića, čiji stav također vrijedi citirati. ‘Za dom spremni je’, rekao je svojedobno Hasanbegović na N1, ‘naravno pozdrav koji je bio službeni pozdrav ustaškog pokreta, o tome nema nikakvih dvojbi. On je obilježen mnogim hipotekama i ne vidim razloga da se poseže za njim u modernoj demokratskoj Hrvatskoj, kao i za bilo koji drugim krilaticama, dolazile one iz propale jugoslavenske komunističke baštine ili iz baštine ustaškog pokreta i NDH. Uostalom, svastika je neusporedivo starija i izvornija od ovoga pozdrava, zašto ne uvesti nju?’

189
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
© -Copyright by Magazine "Rhinocervs"! © -Сва права задржава Часопис "Носорог"! ® -All Rights Reserved!
™ - Since 2001, Banja Luka
™ - Основан 2001, Бања Лука
ШТАМПАНИ НОСОРОГ
GOLDEN LYNX of SERBSKA