НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
NOSOROG - Međunarodni časopis za satiru, humor i karikaturu
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
Страна - 7 - Page
189
BUDUAR - Magazine

• Нашу славну прошлост нисмо ми измислили. Измислили су је наши преци!
• Хоћемо у Европу, али никако да напипамо улаз!
• Прислушкивање у Србији је заразно. Преноси се с режима на режим!
• У тунелу усред мрака сија звезда петокрака. Обасјава пут кокарди!
• У свету је много више гладних него код нас.

• Моле се грађани Србије да се у Европу не враћају појединачно. Сви заједно оставили би јачи утисак!
• Чему дијалог. Ми смо рекли све што је требало да се каже.
Милан Р.Симић

Колико год се ја трудим да уштедим, толико они дигну цјене!
Горан Кљајић

БАКСУЗ

Под багремом заједно смо кисли
чекајући бус што неће доћи
она дама створена за ноћи
а ја препун најгрешнијих мисли.

Киша цури к'о рупа на брани
нема никог прстом да је чува
видим да ће тешко да се смува
што би добро дошли кишобрани.

Низ косу јој цури црни поток
шминка капа к'о бочица тинте
куд баш данас у џепу без кинте
док поплава напада на оток.

Приђох корак да побјегнем бари
њена сукња мокра припијена
провиди се ... ал′ моја сирена
за близину и дах мој не мари.

Можда слути да је главна дива
безобразног филма којег снимам
у мислима, јер бар маште имам,
ту нападам у шест офанзива.

Док сам смишљ′о понајслађе риме
одмјери ме од главе до ногу
видим нисам мио њеном Богу
доста јој ове блатне плиме.

Слатко ломна к'о шећерна трска
диже руку неког да устопа
стаде пасат, видим да сам тропа,
њој да уђе, мене да упрска.

Махнуше ми њени прсти мазни
док из кадра са смијешком истрча,
Бог и даље сипа из свог врча
ко зна зашто хоће да ме казни.

Миладин Берић

***

Аој Сремци, стале вам „фабрике“,
место деце правите – барбике!?

Ђура ШЕФЕР СРЕМАЦ

ГОЛУБАРКА
(... напала ме као смрт на бабу...)

Напала ме као смрт на бабу
на жураји у ћошку терасе
дробила ме као рода жабу
набацила орму и кајасе.

Она кипна, распусна при вину
сколила ме у одсуству свјетла
хтјела ме је ваљда за ужину
Голубарка увијек гладна пијетла.

Ушао сам у одсудну битку
брстећ′ трећу с бадемима кесу
да оснажим посусталу притку
свјесну да ће убрзо у пресу.

Носала ме по мору олујном
сва ми једра поцијепала с брода
насуках се на попрсју бујном
зној са мене цурио ко вода.

Три пут ме је враћала из Хада
бадем ми је ломила о зубе
подизала оно мало јада
у екстази пуштајућ′ голубе...

Самљела ме - ломила ми кости
бацала ме у тамне бездане
обневидјех ал′ Боже опрости
што те молих да што прије сване.

Нашли су ме замрлога зором
трипут се ме поливали водом
ко банану растављену с кором
налик жаби док се носи с родом.

ПС...

Напала ме као смрт на бабу
закључивши:
Ниси нека марка!
Ако хоћеш да исправиш слабу.
Дођи сутра.
Поздрав.
Голубарка.

Миладин Берић

• Освежили смо нашу везу. Окупали смо пса.
• Жените баба-девојке. Нећете имати ташту.
• Није њен калибар. Го је као пиштољ.
• Гласање је лек који враћа из мртвих.
• Нема нам назад. Полтрони су заузели сва места.
• Самокритични су само то.
• Власт мења људе. Реконструкција Владе у току…
• Новац не расте на дрвету. Свуда је око нас и само га треба покупити.

• Тај човек је човек и по. Ради за двојицу и вреди за тројицу!
• Како је могла да се уда боље кад су сви мушкарци исти?
Горан Радосављевић
• Ја сам запалио Скупштину. Да би спасио народ од испирања мозгова.
• Све што нисам изрекао на нос ми је изашло.
• Лептирићи у стомаку српски су бренд.
• Дволичних је пуно. Троличних све више.
• Само код нас су шупкови поморанџе.
• Наш напредак је немогуће не уочити, јер куле и градови најбрже ничу у мраку.
• Србин је имун на све. За све га боли пета.
• Добро је печено све што је између редова речено.
Пеко Лаличић
• За Европом заостајемо највише због накнадне памети.
• Ставили смо тачку на побједнички низ. Побиједили смо сами себе.
• Набавио је наочаре за читање. Сад учи да чита.
• Годишњи одмор радника на црно може трајати годину дана.
• Американци безбрижно играју ратне игре.
• Без обзира на Маркове конаке имамо проблеме са коначењем.

• Не мора бити оригинал да би био оригиналан.
• Најједноставније је држати дијету у ери ГМО хране. Г.... су незаобилазна.
• Стигли смо на циљ и заболи заставу до пола копља.
• Убијен је грешком. Приликом сахране није било пропуста.
• Лежећи полицајци су се рабашкарили гдје је најпрометније.
Живко Ђуза
НИЈЕ ЗА ПРИЧУ
• Оно што ја имам да кажем није за причу. За то је и афоризам превелик.
• И упех на папиру има дражи. Ако је неко писац.
• Не волим промоције својих књига. Том приликом се обично прочита и нешто из књиге, па после нико неће да је купи јер сви одмах виде каква је.
• На мене критика приметно делује. Почнем да мрзим критичаре.
• Нису више неограничено глупи. Глупи су колико су тешки.
• Доброг су здравља. Мањка им само здрав разум.
• Не пуните ми главу. Није само моја празна.

• Наши у иностранству су безбедни. Наоружани су знањем.
• Овде се не види истина. Изашла је на видело.
• На грешкама се учи да је људски грешити.
• И локални политичари праве грешке од значаја за читаву државу.
• Откад се бави политиком, породица од њега чешће види велику корист него њега.
• Није безобразан. Само је ставио маску.
• Срах је плашљив. Зато иде с трепетом.
Милен Миливојевић

Old Russian caricature >>>>>

***

- Политички кадрови су увек кадри да буду у првом кадру.
- Када мислим водим рачуна да не претерам. Код нас се прековремени рад не плаћа.
- Ако немаш муда слаба вајда од к....
- Болестан човек има жељу да оздрави. Болестан политичар има жељу да нико не буде здравији од њега.
- Срби госту прво понуде хлеб и со. Да гост одмах види како им је живот сладак.

- Када политичари изађу из јавних предузећа лопови ће остати без посла.
- Ако их пустиш на леђа попеће ти се и на главу.
- Највећи унутрашњи непријатељ је глад.
- Да би био глуп не ттеба много памети.
- Најгоре је горе.
- Због пролива пишем ретко.
- Где цветају тикве ту вену руже.

- Учите стране језике. Овај наш нико не разуме.
- Унутрашњи дијалог. То је када причаш сам са собом.
- Није тешко ићи на посао. Тешко је радити.
Горан ИВАНКОВИЋ

***

• Стари мостарски мост па је сам од себе. Праљак га је само мало наредбом такнуо.
• Идиотизам и кретенизам двије су стране медаље, која се додјељује само лудо храбрима.
• Сви моји афоризми не вриједе колико један Лецов. Лецну се један наш познати афорист.

• Наше вођство води нас у пропаст, дужници смо и богу и врагу, Еуропи се не можемо допаст јер немамо господарску снагу.
Иво Мијо Андрић

- Кад је Колинда у питању, радо бих љетовао у лијепој њеној!
- За добар секс потребно је садејство двије мушке главе.
- (Ке)фалос! Мушкарци увијек мисле главом.
- Наши политичари су наше цвијеће. Цурино цвијеће!

- Пастири воде своје овце, а Говедарица СДС.
- Из Европе нам стижу необични сигнали. Биће да је Федерика Могерини због нас добила тикове.
Динко Османчевић
- Ја не пијем ради моде. Пијем из навике!
- Пао ми је камен са срца. Близанца сам му разбио у бубрегу!
- Живот ми је прави спектар. Надрљо сам ко жути, а црно ми се пише!
- Једну ствар држава ми није опорезовала. Доградњу зуба!
- Спремам се и ја за Нову Годину. Сањао сам Деда Мраза!

- Са другарима не идем више у кафану. Срећемо се на бувљаку!
- Од повећања плате купићу прасе за Нову годину. На привеску за кључеве!
Милоја ВЕЉОВИЋ
• Од свих послова у политици, најбоље се краде.
• Пазите бар на себе, кад сте нас погазили.
• Растужише ме на путу за славље.
• То смо ми подвукли прије него што смо уловили црту.
• Кроз причу дошло је до разговора.
• Прешли би ми преко тога да то они нису прескочили.
• Џаба су нас престигли на старту, кад су остали иза нас на циљу.
• На шкакљиво питање добили смо смијешан одговор.
• Нећу поткопавати никога. Не волим мотике.
• Резултате рада нерад је пограбио себи.
• Кретањем до здравља идемо тек кад се разболимо.
• Спремили смо сузе за крај. Немамо времена. Плакаћемо нешто касније.
Абдурахман Халиловић - Ахил
• ...а транзицијско господарство дијели се на крађу на велико и на крађу на мало.
• Ако те мора спашавати срећа у несрећи тада си заиста настрадао.
• Авенија суза – наше је правусуђе пресудило и правди.
• Бит ће боље једног дана. Када се први станари уселе у Потемкиново село.
• Боље је имати глупу маску него бити маскирани глупан.
• Да је Колумбо имао ГПС никада не би открио Америку.
• Да нам је знати чија је јабука која не пада далеко од стабла.
• Да се не изгубе тајне из њене прошлости здушно се брине цијело сусједство.
• Чист рачун, друга љубав.
• И ми наду очајника за трку имамо.
• Игре нарави – полудио је од среће када је добио потврду да није луд.
• Имао је несрећу на раду. Није знао да је објект под видео надзором.
• Инфаркт га је стрефил изненада, а живио је тако спортски – трчао је за женама, дизао кредите, пливао у дуговима, ловио у мутном...
• Из политичког циркуса – укротили су га подметнувши му вишу функцију.
Живко Продановић

УКИДАЊЕ ЈАВЕ

Читав народ дрма нека страва
Виспренији писали су власти
У све поре продрла је јава
Све нам снове јава упропасти.

Не можемо да склопимо очи
Нити души одушка да дамо,
Куд год крочиш неки страх те кочи
Шта је с нама, хоћемо да знамо?

Одговара агенција главна
Уплатите таксу за решење
Па ће онда књига староставна
Саопштити право разрешење.

Разматрамо проблеме горуће
Спашавамо мачке и псе худе,
А већ крајем године идуће
Донећемо закон и за људе.

Радмило МИЋКОВИЋ

ПЈЕСМА НА КРАЈУ

Стижеш, ево, крају ове књиге,
а сан вреба отуд из прикрајка.
Док му журиш у загрљај, мислиш:
Басна није исто што и бајка.

У бајкама сироте дјевојке,
принц, принцеза... хрле према срећи,
а у басни често се догађа
да мањега гута онај већи.

Али, мани сад лисице, врапце,
мудре сове, вукове и глисте.
Склопи књигу и угаси свјетло,
па зарони у сан мисли чисте.

(Свака басна има своју причу,
но у њој су поуке на мети.
Ипак, праву поуку ћеш наћи
у свом знању и својој памети.)

Ранко Павловић

СТРИПОВИ
Често одлази у продавницу половних стрипова. Полако их прелистава. Најчешће оне о Супермену. Воли и Бетмена, Спајдермена, Халка, Хи-Мена... Гледа у њих пријатељски, другарски, колегијално. Само се понекад у дну усана појави надмени смешак. Кад помисли колико ће сви они ускоро, чим се појаве стрипови о њему, изгледати слаби и инфериорни.
Ђорђе Оташевић
ЈАГМА ЈЕСТЕ ТУРСКА РЕЧ,
АЛИ ЈЕ ПЉАЧКА СРПСКА

Да у свакој шали није половица вица, истина би отишла без трага, до врага. И обратно, повратно. Да није пермутације, не би враг донео шалу, дошао по своје, оставио нам наше.
Ако уши откажу послушност, неће ваши. Кад су нам дојавили да је наша шанса у нашим рукама, ухватили смо се за главу. Памет у главу, кондом на главу. Није непознато да се глава која клима не опире кондомима, пиципевцима, јебиветрима. Ко диже глас, кондом ће му доћи главе. Асанж није оптужен због Викиликса, ипсилона и осталих непознатих величина, већ због некоришћења кондома, што у Шведској има карактер сексуалног узнемиравања.
Ако ћемо се позивати на резултате истраживања, у Србији се стиде навлачења на напету ствар, али не и на набрекле вијуге, на танак лед. Да ствари нису измакле контроли, не би небески народ био ван домашаја Земљине теже. Ми Срби нисмо једни против других, већ једни и други против себе. Срби би се национално и помирили да имају достојног противника. Срећа у несрећи губи идентитет. Одело не чини човека, наводно, како тврди прва постава.
Нобеле, извини! Драга нам је истина, још дража Кина. Вук демантовао орнитолога: “Голуб мира је птица ругалица. Мира – птичица.” Сходно томе, пекиншка патка је селица - сели се са ступца у ступицу. Држава рекла, па порекла. Ни сама не зна како свет да умилостиви, кад од милостиње живи. Повуци, потегни, не може се ишчупати. Позове Деда Мраз у помоћ Мишка. Кад би влада повукла мачка за реп, Мишко би се опет ишчупао.
Операција је акција коју компјутери обављају у име и за рачун министра. Кад је министар оперисан од стида, ортопед оперише по буџетским установама.
Илија Марковић
NOVOSTI, Zagreb (okupirana: Socijalistička Federativna Republika Hrvatska, JUGOSLAVIJA) - https://www.portalnovosti.com/

16. rujna 2017.
Piše Boris Dežulović

Demograf Mujo

Dvadeset pet hiljada Hrvata prošle je godine više umrlo nego što ih se rodilo, a najmanje dvjesto pedeset kilometara hrvatske pičke zjapi prazno! – zavapio je naš čuveni demograf, pa onda, baš poput frustriranog Muje, očajnički kriknuo: ‘Iskoristimo taj potencijal kojeg imamo i ono vrijeme koje imamo da nešto napravimo!’

Ima ona stara zajebancija, pripisana – kao većina takvih – zlosretnome Muji, u ovom slučaju siromahu što nije jadan sa ženom u krevet legao ima i godinu dana, pa pao u depresiju kad je u novinama pročitao kako su istraživači s nekog sveučilišta ustvrdili da je prosječna vagina seksualno uzbuđene žene gotovo tri centimetra dublja od prosječne duljine penisa u erekciji. Postavio, naime, Mujo jednostavnu jednadžbu s tri i pol milijarde žena puta tri centimetra fiziološkog viška, tri puta provjeravao rezultat, i svaki put mu ispalo kako on godinu dana nije ništa jebo, a na Zemlji – taman da se svaka sa svakim jebe – još uvijek ‘najmanje sto hiljada kilometara pičke zjapi prazno’.
Nije, znam, ovakav vulgarni, prostački kafanski seksizam za pristojne obiteljske i manjinske novine, već više, kako bih rekao, za seoske derneke i ginekološke kongrese. Baš na jednom takvom, recimo – ne derneku, već kongresu – nekidan je izlagao i naš čuveni demograf Stjepan Šterc, isti onaj što broji mrtve po Bleiburgu i žive po ‘hrvatskim zemljama’, a za problem abortusa predlaže uvođenje plaćenog materinstva i statusa ‘profesionalne majke’.
Čuveni je hrvatograf, naime, pao u depresiju kad je u novinama pročitao da je prošle godine u Hrvatskoj umrlo dvadeset pet tisuća ljudi više nego što ih se rodilo – i da u posljednjih desetak godina taj strašni minus iznosi cijelih sto trideset pet tisuća Hrvata – pa na Međunarodnom kongresu o humanoj reprodukciji na Brijunima, u organizaciji Hrvatskog društva za ginekološku endokrinologiju i Hrvatskog liječničkog zbora, stao računati onaj, kako je on to nazvao, ‘revitalizacijski potencijal’.
Postavio onda Stjepan jednostavnu jednadžbu s Hrvaticama između prve i posljednje menstruacije, na power-point prezentaciji postrojio u kolone cjelokupno hrvatsko ‘fertilno žensko stanovništvo’ – u Hrvatskoj 930.000, u Bosni i Hercegovini 110.000, i u iseljenoj Hrvatskoj 700.000 – pa podvukao crtu i zbrojio ukupno milijun i sedamsto četrdeset hiljada zdravih, spolno sposobnih i plodnih Hrvatica. Tri puta, da skratim, provjeravao je užasnuti Stjepan rezultat, i svaki put mu ispalo kako se u godinu dana dvadeset pet hiljada Hrvata manje rodi nego što ih umre, a najmanje dvjesto pedeset kilometara hrvatske pičke zjapi prazno.
Dvjesto pedeset kilometara, dame i gospodo, naročito dame, to je razdaljina između Zagreba i Zadra, preko cijeloga pustog Korduna i prazne Like, pet puta dulja od, recimo, Slavonike, autoputa od Sredanaca do Osijeka: golemi je to, topao i vlažan tunel čak pedeset puta dulji od Svetoga Roka, divovska fertilna vagina za koju bi i Kerumu u Ferrariju – uđi u Sredancima, izađi u Osijeku, unutra-vani, unutra-vani, pa tako pet puta – trebalo punih sat vremena. A čitava ta veličanstvena autoputena džada ovih sumornih dana pusta kao… jebiga, kao autocesta od Sredanaca do Osijeka ovih sumornih dana. Vlažna, a sablasno pusta i prazna, i cijela – nemojte me krivo shvatiti – obrasla od nekorištenja.
Ukratko, ako nije nepristojno o takvom nečemu govoriti ‘ukratko’, dvjesto pedeset kilometara hrvatske pičke – za kurac.
Dobro, znam, ona je i inače za kurac – nizašto drugo, kako vidimo, i nije – ali to je tako negdje drugdje, svugdje zapravo osim u Hrvatskoj. Negdje drugdje, kako bih rekao, i autoceste su za automobile. Paradoks ‘pičke za kurac’ u demografskoj se znanosti naziva stoga i ‘Štercov paradoks’: dvjesto pedeset kilometara potpuno prazne ceste, a dvadeset pet hiljada mrtvih.
Dvadeset pet hiljada Hrvata prošle je godine više umrlo nego što ih se rodilo, a najmanje dvjesto pedeset kilometara hrvatske pičke zjapi prazno! – zavapio je tako naš čuveni demograf na kongresu na Brijunima, pa onda, baš poput frustriranog Muje, pred prestravljenim ginekolozima i endokrinolozima očajnički kriknuo, sad doslovno citiram: ‘Iskoristimo taj potencijal kojeg imamo i ono vrijeme koje imamo da nešto napravimo!’
To valjda za one koji se mršte i rogobore nad vulgarnim, prostačkim rječnikom ovoga teksta, a ničega vulgarnog i prostačkog ne vide kad netko zbraja zdrave, plodne i seksualno raspoložive ženke – ostalo je nejasno, evo zabavnog primjera, računa li uvaženi profesor u raspoloživi ‘revitalizacijski potencijal’ i tri hiljade hrvatskih časnih sestara – pa onda javno pozove Hrvate da ‘iskoriste taj potencijal’ i ‘naprave nešto’.
‘Iskoristimo’, ponavljam, ‘taj potencijal kojeg imamo i ono vrijeme koje imamo da nešto napravimo!’ Utvrdimo: što je ‘taj potencijal’? Taj potencijal su, razumije se, fertilne hrvatske djevojke i žene. Što dakle da ‘iskoristimo’? Da iskoristimo rasplodne hrvatske žene. Zašto? ‘Da nešto napravimo’. Što da im ‘napravimo’? Dobro, sad zajebavaš. Ispričavam se. Ostaje ‘vrijeme koje imamo’: koje je to vrijeme? Kako sam ja shvatio, demografska je katastrofa biblijskih razmjera, vrijeme je krajnje, i pet je do dvanaest: imamo, znači, pet minuta. Pet minuta – dobro je naš ugledni stručnjak izračunao ‘vrijeme koje imamo’ – prosječnom je Hrvatu još uvijek sasvim dovoljno da ‘iskoristi taj potencijal’, ‘napravi nešto’ i još popuši cigaretu.
Zašto onda naš čuveni demograf nije jednostavno rekao ‘jebite ih, napravite im djecu’?!
Zato, shvatili ste, što on nije vulgarni, neugledni novinar veličanstveno nezabrinut za materinji jezik, već pristojni, ugledni hrvatski znanstvenik veličanstveno zabrinut za materinje, hm, maternice. Ja sam stoga, majke mi, očekivao da će do kraja svog nadahnutog izlaganja, kao rješenje demografske katastrofe, uvaženi profesor za fertilne Hrvatice predložiti uvođenje plaćenog seksualnog odnosa i status profesionalne ljubavnice. Ako se netko toga nije već sjetio. A vjerojatno jest, jer dok mi Hrvati domišljamo strategije, drugi svoje ‘revitalizirajuće potencijale’ koriste leva-leva.
Zašto se, recimo – to mene slabo korištenog zanima – nitko u Hrvatskoj nikad nije sjetio zbrajati ‘fertilno muško stanovništvo’? Hrvatska patrijarhalna kultura, koja ženu vidi tek kao ‘revitalizirajući potencijal’, ionako računa samo ćaću: našoj je katoličkoj statistici – suprotno popularnom kulturnom obrascu – važnije da je dijete napravio ćaća Hrvat, nego da ga je ‘rodila majka Hrvatica’. Kad je muški potencijal ispravan, ženski može biti i ukrajinski i albanski, može božeprosti i srpski. Najzad, rasplodni su mužjaci – slava Ocu i biologiji – mnogo širi i veći ‘revitalizirajući potencijal’.
Zašto onda nitko nije postavio jednostavnu jednadžbu s rasplodnim Hrvatima – onima, kako mi demografi to običavamo reći, ‘između prvog i posljednjeg drkanja’ – i na power-point prezentaciji postrojio u kolone cjelokupno hrvatsko ‘fertilno muško stanovništvo’, pa podvukao crtu i zbrojio ukupno, brat bratu, ćaća sinu, blago majci, dva milijuna zdravih, spolno sposobnih i plodnih Hrvata. Tri puta, da skratim, užasnut bi taj netko provjeravao rezultat – sva tri puta uredno bi odbio dvije i pol hiljade opravdano odsutnih svećenika, biskupa i kardinala – i svaki put bi mu ispalo kako u godinu dana dvadeset pet hiljada Hrvata više umre nego što ih se napravi, a najmanje dvjesto pedeset kilometara hrvatskoga kurca tužno landara u gaćama.
Što bi se reklo, zjapi puno.
Dvjesto pedeset kilometara, gospodo, to je razdaljina između Zagreba i Zadra: golema je to, tvrda i čvrsta batina dovoljna da probije Velebit – uđi u Svetom Roku, izađi u Marunama, unutra-vani, unutra-vani, pa tako pedeset puta. I još je ostane dovoljno da se na nju nabije cjelokupna patrijarhalna Hrvatska zajedno s demografskoj strategijom temeljenom na rasplodnoj ženki kao revitalizirajućem seksualnom potencijalu.
To je, ako dosad niste shvatili, hrvatski demografski paradoks: pun kurac pičaka, a pička kurca – ja se ispričavam na rječniku – prazna kao Kordun i Lika.

NOVOSTI, Zagreb (okupirana: Socijalistička Federativna Republika Hrvatska, JUGOSLAVIJA) - https://www.portalnovosti.com/

19. rujna 2017.
Piše Sinan Gudžević

Jaja belih orlova

Četnički bijeli orlovi su se ugnijezdili i nose jaja na jugu Partizanova stadiona, onog stadiona koji je izgradila JNA. Nijedna od više uprava kluba u posljednjih dvadeset godina nije ni riječ kazala javno protiv te sramote

Desni bek Radenko Kamberović prešao je u januaru 2010. iz drugoligaške ekipe Sevojna u Partizan. Krunska preporuka za prelazak bila je njegova igra za Sevojno u kup utakmici protiv Crvene zvezde, maja mjeseca prethodne godine. On je na toj utakmici bio najbolji igrač, a dao je i gol za pobjedu i eliminaciju Zvezde. Iako je Kamberović školovan i pouzdan odbrambeni igrač, pa možda i bolji od nekih koji su načinili uspješnije karijere, on u Partizanu nije uspio, te je ostao u ladici ‘sto boljih, sto gorih’. Prešao je u Borac iz Čačka, a odande u Budućnost iz Podgorice, pa u Slogu iz Kraljeva. Od prije dvije godine Kamberović igra za klub srpskih emigranata Srpski beli orlovi u Kanadi. To je proluprofesionalni klub koji se takmiči u ligi koja bi se mogla zvati drugom kanadskom, a odavno ga prati glas da ga je osnovala četnička emigracija.
Kako je nekadašnji Partizanov igrač onamo dospio, ne znam, nisam čuo da je ikada i igdje verbalno ‘četnikovao’. No i da je i da nije, u današnjoj Srbiji se i ne pomišlja na nešto kao prigovor savjesti kad čovjek koji je igrao u Partizanu trbuhom za kruhom ode u Srpske bele orlove. Prije desetak godina trener u tom kanadskom klubu bio je jedan od najvećih jugoslavenskih igrača fudbala Dragoslav Šekularac.
Već preko četvrt stoljeća povampireni četnici po Srbiji divljaju sa svojom propagandom. Imaju radio programe, televizije, listove i silu web-portala. Njihove pristalice u likovima moderatora i voditelja ne biraju sredstva, sve što se igdje ikako može uzeti u korist propagiranja četništva biva prekrojeno, zakrpljeno i iskorišteno. Krivotvori se, laže, galami. Nered kojim se propagatori u svojoj razularenosti i bezobzirnosti služe takav je da se čovjek mora prisjetiti slikara Maxa Liebermanna, koji je, povodom bakljade hitlerovaca kazao kako ne bi mogao žderati koliko bi mogao povraćati. Evo primjera ovdje. Državne strukture Srbije daju toj pošasti i prešutnu i glasnu podršku, izjednačile su četnike u pravima s partizanima, a blaćenje partizanskog pokreta je nekima postala javna djelatnost. Četnički masovni zločini protiv civilnog stanovništva se prešućuju, kolaboracija sa okupatorima relativizira. Ističu se dvije potjernice koju je za četničkim komandantom raspisala njemačka komanda i spasavanje američkih pilota, a prešućuju se pokolji, paljevine, pljačke i masovna strijeljanja između toga dvoga. Za glasno i vidljivo propagiranje četništva danas se u Srbiji masovno koriste i stadioni.
Četnički bijeli orlovi su se ugnijezdili i nose jaja i na jugu Partizanova stadiona, onog stadiona koji je izgradila JNA. Skandiranja ili natpisi u hvalu četnika ili u solidarnost sa četničkim vođama i idejama često se mogu se čuti i vidjeti na tom Jugu. Nijedna od više uprava kluba u posljednjih dvadeset godina nije ni riječ kazala javno protiv te sramote. Novost od ovoga ljeta je uključivanje u odbranu četništva potpredsjednika kluba Vuletića, a povodom zahtjeva koji je, navodno, iz UEFA postavljen Partizanu da pobliže objasni ko je bio Pavle Đurišić čiju su sliku navijači izvjesili na utakmici protiv Budućnosti, prije dva mjeseca. Ne zna se šta je pravni docent podastro disciplinskom organu UEFA. Ne bi bilo neočekivano da se tamo posipao pepelom i molio za oprost zbog propusta u organizaciji utakmice ili tako nešto, kako se već ponašaju branioci neočetništva u evropskim institucijama. Ali je, na domaćem terenu, zagrmio i svitnuo poput groma i munje: okrivio je sve koji su čuli i vidjeli pa rekli šta su čuli i šta su vidjeli. Kad je Partizanu izrečena kazna od dvije utakmice igranja bez publike i 130 hiljada eura, klub se žalio, pa je disciplinska komisija UEFA pozvala predstavnika kluba da dođe i usmeno obrazloži žalbu. No je dični docent Iuris Romani Vuletić u Švajcarsku išao uzalud: smanjenje kazne za klub nije postigao! A bolje mu je bilo, kad je već ondje bio, da je od UEFA zatražio proširenje kazne na barem još jednu utakmice u Ligi Evrope bez publike! Jer svako razuman u klubu još odsad strepi od toga kako će se razularene pristaše četništva ponašati na utakmici protiv albanske ekipe Skenderbega (Skënderbeu) iz Korče, 2. novembra u Beogradu. A zna se i da je UEFA Partizanu poslala posljednju opomenu pred isključenje iz takmičenja.
UEFA zabranjuje vrijeđanje po rasnoj, nacionalnoj, rodnoj itd. pripadnosti. Zabranjuje i političke poruke na stadionima. Kakav nered vlada u glavama onih koji orkestriraju pisanjem transparenata na Partizanovom jugu, to je tema za jači sociološki i psihijatrijski institut. Jedan primjer za to je golemi natpis postavljen na dnu južne tribine stadiona, na ogradi između igrališta i gledališta na utakmici protiv Budućnosti: ‘Od svoje majke ko će naći bolju?! A majka vaša to je zemlja ova.’ Ta poruka je namijenjena navijačima Budućnosti, koji sebe zovu Varvari. Oni koji su napisali tu poruku svakako Varvare smatraju crnogorskim otpadnicima od srpstva. No su dva stiha jedanaesterca koji su za Varvare namijenili Grobari prepisani (drugi još i pogrešno) od Alekse Šantića iz njegove pjesme ‘Ostajte ovdje’ napisane 1896. kojom se poručuje muslimanima da se ne sele u Tursku, što se događalo od 1878. kad je Austro-Ugarska anektirala Bosnu i Hercegovinu. Razulareni dio Grobara Šantićevo obraćanje muslimanima okreće u opomenu Crnogorcima. (U posljednjih četvrt stoljeća i ova Šantićeva pjesma doživjela je hermeneutičku reviziju: teško je naći da se gdje spominju muslimani i njihovo iseljavanje u Tursku, već se upućuje na rodoljubivost Hercegovaca i opomenu da ne odlaze iz svoje domovine.)
Ne vjerujem da većina ljudi u upravnoj strukturi Partizana odobrava ono što radi razulareni dio Grobara na južnoj tribini. Ne vjerujem, jer neke od njih znam lično i znam šta o četnicima znaju i misle. Ali se ne usuđuju da išta započnu! Zašto ne zabrane transparente i urlanja koja sa fudbalskom igrom nikakve veze nemaju? Ko bi im mogao zamjeriti zbog takve odluke? Zašto Fudbalski savez Srbije ne zabrani političke poruke na stadionima, ako, možda, ne može ili nema uporišta u labavim zakonima, da zabrani pročetničke?
Sramota se upražnjava i nastavlja i na Partizanovim utakmicama u domaćem prvenstvu. Neki dan, za vrijeme utakmice Partizana protiv Mladosti iz Lučana, razulareni pristaše četništva na južnoj tribini razvili su natpis, napisan ćirilicom: ‘Danas Momčilo Đujić, sutra ćirilica?!’ Lijevo od toga napisa bila je slika samozvanog vojvode Dinarske četničke divizije. Ispod njega (vidi sliku) pisalo je: ФСС = HNS. Prva kratica označava Fudbalski savez Srbije, a druga Nogometni savez Hrvatske. Fudbalski savez Srbije je, koji dan ranije, kaznio navijače FK Zemun zabranom odlaska na dva gostovanja svoga kluba zato što su više puta na utakmicama razvijali zastavu sa Đujićevim likom. Tobožnja briga za ćirilicu samo je tupav izgovor četničkog dijela Partizanovih navijača da stane u solidarnost sa kažnjenim pripadnicima grupe Taurunum boys (tako se zovu Zemunovi pristaše). No malo je vjerovatno da će FSS kazniti i Partizan zbog četnikovanja. Disciplinski organi FSS-a radije kažnjavaju Partizan i Zvezdu za bacanje baklji u igralište, a pred četnikovanjem žmure ili ne čuju dobro.
Partizanove navijače neko indoktrinira i instruira, a njihove vođe vjerovatno i plaća za četničku propagandu. Na zastavama i rekvizitima koje oni nose, u pravilu, nema grba Partizana, češće su crne majice ili druga obilježja sa bijelim dvoglavim orlom u retuširanom klupskom grbu. Taj dio Grobara glumata nekakav otpor tobožnjim komunistima na vlasti. Oni neće da vide da je Srbija danas zemlja u kojoj je četništvo normalizovano do nevjerovatnih razmjera, i da braniti četnike u takvoj zemlji nije ne samo nikakvo junaštvo nego je smiješno do sablasnosti. Pjesme koje navijači pjevaju dinarskom četniku popu Đujiću, inače dokazanom (dokumenata ima i previše!) i lojalnom kolaborantu talijanskih fašista i njemačkih nacista, primjer su za besprimjernu srozanost. Zdrav razum ne može dokučiti kakve veze ima taj četnik s mladim ljudima u današnjem velegradu Beogradu. Kad čovjek malo razmisli, mora zaključiti da igrač Radenko Kamberović, kad se radi o navijačkim krpama i obilježjima, pa skoro da i nije mnogo promijenio u životu: beli orlovi ondje, beli orlovi ovdje. Moglo bi biti da na utakmicama njegova kluba u Kanadi ima čak manje četnikovanja nego na Partizanovim po Srbiji.

189
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
© -Copyright by Magazine "Rhinocervs"! © -Сва права задржава Часопис "Носорог"! ® -All Rights Reserved!
™ - Since 2001, Banja Luka
™ - Основан 2001, Бања Лука
ШТАМПАНИ НОСОРОГ
GOLDEN LYNX of SERBSKA