НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
NOSOROG - Međunarodni časopis za satiru, humor i karikaturu
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
Страна - 8 - Page
189
• Изборна звијезда – побиједио би он на изборима, али је бирача било превише.
• Ја сам за слободу говора, рече доушник.
• Једном продану душу немогуће је натраг откупити.
• Ми о вуку, а вук о нама.
• Након примопредаје дужности настала је примопредаја куверата.
• Наша времена – од силног гледања порнофилмова на Интернету постао је порноидиот.
• Не знам зашто, али када видим како се склапају политички савези и коалиције, сјетим се филма „Кобна привлачност“.
• Није политика за сваког лупежа
• Од свих судаца само је Вјечни судац непоткупљив. Зато је и тако дуго на тој функцији.
Живко Продановић
• Не задужујте нас више дипломама, ни претходне још нису исплаћене!
• Није све једно, рече убица! Ако убијем прво себе, њега нећу моћи!
• Они неваспитани обично догурају до улице, а онда их она васпита!
• Прво су нас млатили па газили, јер је најпре пронађена мотка (полуга) па тек онда точак!
• Седмица на лотоу највише погађа кад после шест погодака промаши!
• Срби се љубе три пута, верујући да ће трећи пут бог помоћи!

• Хајде што је дволичан, али ни једно лице ми се не свиђа!
• Штале су нам празне, стигла нас комшијска клетва па краве поцркале!
НИКола ЧД Пешић
• Можемо бити друга Швајцарска. Али, нисмо плагијатори.
• Лидере имамо, недостаје нам Вођа.
• Наше изабране будале су савршене. Ни Бог не може створити боље.
• Народ има права на грешку, али он то своје право користи само на изборима.
• Једни другима вадимо очи само да би имали исти поглед на будуђност.
• Има разлике између нашег човека и палачинке. Палачинка се окреће само један пут.
• Сада је век доушника и неписмених. Паметни и образовани мораће да причекају 22-ги век.

• Сигурнији смо у затвору него на слободи. На слободи има више криминалаца.
• Не можемо по бандерама обесити криминалце. Немамо толико бандера.
• У нашој јавној кући проститутке наплаћују свој рад, иако су муштерије незадовољне.
• Гробарима плаћамо само пола дневнице. У гробу смо само једном ногом.
Васил ТОЛЕВСКИ

ЛАМА У ЗОО-ВРТУ

Једна лама
чами сама
васцијели дан,
зоо-врт јој
тако самој
пуст и досадан.

Наша лама,
тужна дама,
нема ламца свог,
а хтјела би,
како не би,
ламца мужевног.

Управнику,
на прилику,
шаље захтјев свој:
одмах нека
из далека
тражи мужа њој.

Нек јој мужа
наоружа
снагом, љепотом,
па ламиће
оламиће
она ламцу свом.

Једног дана
с океана
стиже ламац млад.
Више лама
није сама,
ламац с њом је сад.

(А поука,
она пука,
да ли ту треба?
Свога свако
жели тако
као глад хљеба.)

ЛАСТА И ВРАБАЦ

Замолила ласта врапца
да јој кућу пази.
Само зимус. Она, зна се,
с прољећем долази.

Гнијездо је испод стрехе,
ушушкано, суво,
па ко такву кућу не би
преко зиме чув'о?

Може врабац, вели ласта,
у њој становати.
Од уљеза тако ће је
најлакше чувати.

Нека ласта хвата правац
према јужној страни,
а врабац ће њену кућу
од сваког да брани.

„Само да знаш“, рече врабац,
„мени стан не треба.
Доста ми је пласт сијена
испод ведрог неба.

За промјену, кад пожелим,
ту је и стог сламе,
па и густа крошња јеле
палата је за ме.“

(Свако своју кућу воли
– ето, питај пужа –
јер туђа и кад је топла,
топлину не пружа.)

Ранко Павловић
BUDUAR - Magazine
• Нећеш видети циљ ако ти све смета.
• Пут ка спасењу се најбоље види из џипа свештеника.
• Ради на себи и звезде ће ти бити ближе.
• Песма нас је одржала, а за слободу гинуло се немо.
• Одговарамо им јер се ништа не питамо.
• Просипање памети – мућни, па проспи.

• Није нормалан. Накривио је капу.
• Немамо жуту банку. Кинези је још нису отворили.
• „Откуцао” га је код жене, па је он њега „закуцао” код „Два бела голуба”.
Горан Радосављевић

ШКОЛЕ ЖДЕРЕ ЦРНА „БЕЛА КУГА“

Школе ждере црна „бела куга“ –
откуд онда просветарског дуга!?

Просвета нам запржила чорбу,
књиге скупе, имам сам’ за торбу.

Ој просвето, и богу си тешка,
плата ти се већ из раја смешка!

Отерајте „профе“ у пензију,
ал’ платите бар њину кирију (!?).

Све је мање ђака, студената
не залеже ни татинана плата.

Где си, Вуче, куд то оде школа,
од магарца ми правимо – вола!?

У будућност пловимо на весла,
не помаже ту ни нови Тесла.

Од вредноће пуца нам наука
шуму знања крчи – лења рука.

Министарска туга је голема,
граде школе, а ђачића нема!

Ђура ШЕФЕР СРЕМАЦ

-Ако се наш премијер породи, родиће прасе. Јер, сви мушкарци су свиње!
-Желите бистар ум? Онда дозволите испирање мозга!
-Ако вам памет не смета, зашто прогоните интелигенцију!
-Разрешио сам мистерију времена. Време је новац!
-Да ли је и Бела Црква, српска црква?!

-Помажем вођи да скува програм за народ. Доливам уље на ватру!
-Непосредно пред рат, режим је био у дилеми да ли да повећа производњу хране, или смањи број становника!
-То што нема муда, не значи да је наш премијер променио пол!
-Од зоре хитам да побегнем од смрти, и успут сустигнем нешто живота!
-Фројд је писао о скаредности. Тек сада се види колико Европа заостаје за нама!
-Дубоко дисање и плитка памет су основни услови за срећан живот!
-Само педери имају потребу за полтронима. Зинуло им дупе за ауторитетом!
-Укључите се у нашу наградну игру. Гладујте и ви за своју децу!

-Да је судбина Србије у рукама Срба, живог Србина више не би било!
-Није проблем у полтронима, већ је проблем у шефовима!
-Слободе се плашим. Шта бих ја са толиком богатством!
Радмило МИЋКОВИЋ
• Статистички ми живимо све боље и боље - још само када би ти подаци били за јело.
• Полтрони у култури када виде трачак опасног светла одмах искључују струју.
• Стручњаци који су се продали властима - оставили су своју струку на миру.
• Политичари без образа ипак имају нешто - купљено ОБРАЗовање.
• Како стићи до пензије - идите код баке и деке.

• Нама је извесно да је све - неизвесно.
• Ми смо и даље у средњем веку - власт има своје феуде.
• Обећана будућност је почела - рачуни су већи а плате и пензије мање.
• Имамо пуно мајстора који нам стално отварају прозор будућности.
• Власт пере руке од свега али - отисци прстију остају.
• Ми немамо проблем са памећу -распамећени смо.

• Регулаторна тела без независних кандидата су као мотика без дршке.
Милорад Ћосић Ћоса
• И оне које је народ изабрао, полиција мора да чува од народа!
• Обично су посланици најприсутнији у скупштини у тренутку када примају дневнице!
• Неискусан муж је онај ко жени жели да учини све и са лева и са десна, а искусан онај ко то ради директно у центар!
• Љубав се не може купити за новац, па је зато најбоље да се у њој не штедите!
• Колико и да буде раван порез, неки ипак не могу да се на њему попну!

• Сналажљиви просјак се најлакше правда да се не може запослити тиме што је цео дан на улици!
• Обзиром на честа отсуствовања са седница, изгледа да и наши парламентарни заступници немају времена за губљење!
• Данас више ни овце ни народ нико не жели да шиша ручно!
• Док су једни скроз огулали од интернета, други су по цео дан на ,,Гуглу``!
• Од свих јавних позоришта најбоље се јавне седнице у скупштини!

• Најгоре је када вас најгоре критикују најгори критичари!
• Када музичка сала нема добру изолацију, онда у музици бесплатно уживају они који су напољу на улици!
Иван Русјаков
УПУТСТВО, ИЛИ ШТА И КАКО
Овај свјет је направљен за лавове, и ако си газела, не вреди плакати и кукати, само ћеш лаву помоћи да те лакше нађе.
Него се лепо спреми, припреми, сакриј, прикриј, или кад већ дође, приђе, - сјури рогове у њега, сјури што дубље можеш, и њега боли, и њему иде крв, и он може да умре, да се инфицира, да постане жртва хијена, дивљих паса, и свега што се туђим телом слади. Збоди га!
Немој да бјежиш.
Направи му замку, збоди лава.
Не вреди кукати, што неко жели твоје крви.
Него му пусти његову - крв!
Балкис Славјански
МАТЕМАТИКА
Комшију с првог спрата, пензионера, понекад сретнем на пијаци. Најчешће стоји поред неке тезге, броји ситниш и рачуна колико му новца остаје када плати лекове. Затим помно опипава џепове не би ли нашао још који новчић. Ништа. Окрене се и полако крене кући без воћа. Зато, сине, седи и пиши домаћи из математике. Да је наш комшија учио кад је било време, сад би знао да израчуна како да од своје пензије поред лекова купи и воће и поврће, а понекад, богами, чак и месо, па не би живео на хлебу и води.
Ђорђе Оташевић

СЕЛО ГОРИ...

Све нас ових дана иста мука мучи
кожа нам се свима црвени од свраба
и док нам по телу паразити круже
наше село гори,а чешља се баба.

Не помаже ништа против паразита
од мелема разних корист нам је слаба
и док народ гледа бар кожу да спаси
наше село гори,а чешља се баба.

Шта народу сада преостаје више
већ да леђа чеше о зид и тарабу
и док полагано с леђа кожа спада
изоре нам село,шта то брига бабу.

Боран ПОПОВИЋ

УЗАЈАМНО

Ја ћу теби, а ти мени
реци да смо сој поштени.
Похвали ме свуда својски
да сам само такав, чојски.

Да сам сорте одабране.
Ријечју, да ми нема мане!
А ја ћу рећ: - Сад и прије,
таквог створа било није!

И тебе ћу, гдје год стигнем,
у звијезде да уздигнем.
Ако ти то право није,
ја умијем и друкчије!

Душан Ђуришић

Читалачка тека
НАМИГУША И НАКУРЊАК

Боље је живот схватати озбиљно и посезати за неозбиљним решењима. Као што је сатира, на пример, или самоубиство.
(Џулијан Барнс: ПУЛС)
Брак је демократија двоје људи.
(Исто)
Чудо колико је свету који не трпи патњу директно увек до шале.
(Милан Пеца Николић: КУЛТУРАН СВЕТ)
Срби су, кад су сатерани преко руба људског, пре атентатори него терористи.
(Исто)
Ово није рат, ово је дератизација! Само, није ни пацов глуп, освојиће он свет на крају.
(Исто)
Одлазак у свет је обично срање.
(Сое Валдес: АМБАСАДОРОВА КЋИ)
Дупе и државни проблеми су две сасвим различите ствари.
(Исто)
Чим ми неко помене суживот, ја га пошаљем у сукурац!
(Адбдулах Сидран: ОТКУП СИРОВЕ КОЖЕ)
Ја људе волим, само их не подносим!
(Исто)
надрикњига, m. semidoctus
(СРПСКИ РЈЕЧНИК, 1818, стубац 431)
накурњак, m. proprie tegumentum penis
(Исто, ст. 437)
нализати се, v. pf. – Ако се не накусасмо, не нализасмо се
(Исто, ст. 438)
намигуша, f. жена која радо намигује на кога
(Исто, ст. 442)
напаствовање, n. invectio
(Исто, ст. 445)
напрдети, напрђети, v. pf. crepitu impleo
(Исто, ст. 448)
насрати, v. pf. concaco
(Исто, ст. 454)
натпиздак, m. mons Veneris
(Исто, ст. 456)
натпишавање, n. sponsio mejendi
(Исто, ст. 456)
Пола земаљске кугле више воли велико дупе.
(Ивана Михић: МОЈ ЈЕДИНИ ЖИВОТ)

Говна, ето то смо сви ми. Али, увек је било оних гована којима су у веце шољи обрадујеш и оних од којих ти се смучи, а вала има и оних од којих се уплашиш. Једино што сва смрде, ту нема грешке.
(Марко Видојковић: ХОЋУ ДА МИ СЕ НЕШТО ЛЕПО ДЕСИ ОДМАХ)
Јебеш књижевне вечери. Књиге су књиге, а музика је музика.
(Исто)
Прочитао: Анђелко Ердељанин
ЂИХА-ЂИХА, ЧЕТИР СТУБА!
Кад телевизија оспе паљбу из катодних цеви, добијемо оспе. Да не симулира стварност, не би стигла прва на место догађаја. Пре било ког бегунца, чак.
Чим мождане вијуге набрекну, почиње напет шоу.
Да смо раније дотерали цара до дувара, не би му поданици клицали, нити би клица бруталности уродила плодом: „Зар и ти?“ Родио се Мишко, ваља га љуљати. Да није играо с лоповима, не би изгубио партију. И не само он. И овај камен земље Србије отпадник је интелектуалне громаде.
Србија је лидер у региону - Београд је у Србији. Београд је Србија. Кад Срби изграде метро, Србија ће бити метропола. Београдизација доживљава бум. Бум-бум меци - бумеранг-бумеранг одјеци: „Жирафе у Јагодини, лавови у Суботици, нојеви у Београду – пустиња у Србији.“
Куда плови овај пароброд, то не знају ни они који су нам разбили илузије о чврстом динару. Да пре поринућа нису испили боцу вина, истина не би потонула. Истина је тековина вина; истина је жива, истина у њима почива. Кад је мали мозак дигао сидро, пацови су се вратили на брод. Ко је у улози тројанског коња, више држи до прилива мазгова но до одлива мозгова. Што вођа више просипа памет, одлив је већи. Докле год одлив слови као словна грешка, ђихаће на коњу с хватаљкама: „Ђиха, ђиха, четир стуба!“
Одговорна влада одговара сваком појединачно, неодговорна – вођи. Одговорна одговара и на питања која нико не поставља. Неодговорна - ни на упитничка. Зашто је ускличник мањи од упитника, знају сви који су писали, слали телеграме подршке, а сада и овде питају се дозираним депешама. Да смо се и ми питали за нешто, знали бисмо одговор на макар једно питање.
Међутим, не треба губити наду: док нас влада не изведе на пут, хватаћемо џаду. Ако изостане реконструкција владе ове године, неће наредних.
Илија Марковић
NOVOSTI, Zagreb (okupirana: Socijalistička Federativna Republika Hrvatska, JUGOSLAVIJA) - https://www.portalnovosti.com/

12. rujna 2017.
Piše Sinan Gudžević

Četnici u Partizanu

UEFA je kaznila Partizan zbog isticanja slike Đurišićeve i skandiranja Mladiću. Potpredsjednik kluba Vladimir Vuletić, inače docent za Rimsko pravo, izjavljivao je po novinama kako je ‘donekle’ uspio ublažiti one iz UEFA, jerbo je uspio objasniti kako je Đurišić bio pripadnik jednog od dva antifašistička pokreta u Srbiji. Aman!

Neki dan, u Pragu, za vrijeme utakmice Češke i Njemačke, oko dvije stotine neonacista na južnoj tribini stadiona uzvikivalo je Sieg Heil! Igrači Njemačke, dok je još trajala utakmica, dogovorili su se da ne pozdrave te navijače po završetku. Selektor Joachim Löw, pa igrači i članovi stručnog štaba, odvojeno jedni od drugih, rekli su novinarima da je to sramota za Njemačku i da oni takve navijače ne žele na utakmicama. Tako je to kod današnjih Nijemaca.
A kod današnjih Srba (i Hrvata, molim lijepo) stvar je malo drukča. Fudbalski klub Partizan je, kao domaćin, 11. jula ove godine, igrao utakmicu protiv Budućnosti iz Podgorice. Budućnost, klub najmetafizičkijeg imena na svijetu, dao je velikih igrača. Mnogi od njih su igrali u Partizanu, poneki Partizanov igrač bi zaigrao i u Budućnosti. Ždrijeb u Nionu je odlučio da ta Budućnost, prvak samostalne države Crne Gore, u kvalifikacijama za Ligu šampiona igra protiv Partizana, prvaka samostalne države Srbije.
Jedanaesti juli, uoči Petrovdana, meni je važan dan u djetinjstvu. Svečeri toga dana mi smo palili lile. Te baklje od komada stare gumene obuće, nataknutih na drvene motke, bile su i muslimanske i pravoslavne, preživjele su i Osmansko carstvo, i Kraljevinu Srbiju, i dvije Jugoslavije, i dva svjetska rata, ali nisu preživjele šovinizam i mržnju devedesetih godina dvadesetog stoljeća. Jedanaestoga jula 1995. godine srpska vojska u Bosni je, nakon zauzimanja Srebrenice, ubila preko osam hiljada zarobljenih i razoružanih bosanskih vojnika. Zato što su bili muslimani. Komandant toga zločina bio je Ratko Mladić. Masovne grobnice vidjele su se iz satelita. Najprizemniji dio srpskih nacionalista taj zločin danas slavi kao herojski čin. Na veseljima i svadbama se u Podrinju pjevaju pjesme tome Mladiću. Ima i jedan bend koji pjeva deseterce s leoninskom rimom: ‘Oj Pazaru, novi Vukovaru, a Sjenice – nova Srebrenice’. Te se pjesme pjevaju javno, i cedeovi toga benda prodaju se javno.
‘Navijači’ Partizana u sektoru Jug, na utakmici protiv Budućnosti, uoči Petrovudne, na 22. godišnjicu zločina Mladića i njegove vojske, skandirali su ime i prezime Ratko Mladić. Vođa toga mračnog hora imao je mikrofon, pa bi u njega viknuo ime zločinca, a nekoliko hiljada ‘pristalica’ oko njega bi, usloživši glas u jedan, ponovilo. To je trajalo i po pola minuta, a ponovilo se nekoliko puta. Za one koji nisu čuli, a hoće da znaju, evo jednog od više linkova. Za vrijeme toga skandiranja nije se uključio zvanični spiker kluba, e da bi zatražio da se ono prekine. On se može uvijek uključiti, u pravilu se i uključi kad neko u teren baci petardu, da opomene na moguće posljedice.
Razulareni ‘navijači’ Partizana na toj su utakmici izvjesili i sliku Pavla Đurišića, četnika i jednog od najvećih koljača Drugog svjetskog rata. To su učinili da bi vrijeđali navijače Budućnosti, a i da bi se sladili Đurišićevim pokoljima muslimana. Pavle Đurišić je, 6. novembra 1942, povodom dolaska talijanskog fašističkog guvernera Crne Gore Alessandra Pirzija Birolija u Kolašin, održao pozdravni govor, koji bi mogao ući u antologiju udvoričko-izdajničkih besjeda. No su ‘navijači’ s juga Partizanova stadiona sliku izdajnika postavili zbog ove rečenice iz toga govora: ‘Ali desilo se nešto što naš narod ne može razumeti. Izvesni nacionalni odrodi i otpadnici, iz svojih niskih računa i interesa, prošle godine, odrekli su se svoga srpskoga imena, počeli stvarati neku crnogorsku naciju, što je uzbudilo i ustalasalo sav pošteni i čestiti svet u Crnoj Gori, koji je sa Srpstvom i za Srpstvo živeo i umirao.’
Taj čitav govor može se naći na više mjesta, jedno od njih je knjiga ‘Saradnja četnika sa okupatorom u Crnoj Gori’ autora Vlada Markovića i Radoja Pajovića, gdje se na str. 212-218. nalazi transkript, faksimil govora kao i fotografija Đurišića uz Birolija. Upada u oči ekavica koju u govoru koristi Đurišić. Dvije godine kasnije, 11. oktobra 1944, taj će isti Đurišić biti odlikovan od Hitlera, željeznim krstom drugog reda. To je objavio kvislinški list ‘Lovćen’, na naslovnoj stranici. Drugi element koji je razularenoj rulji s Partizanova Juga bio važan da zločinčevu sliku postavi pred gledalište, jesu masovni zločini protiv muslimanskog civilnog življa u Sandžaku. Đurišić je bio komandant Limsko-sandžačkih četničkih odreda koji su muslimanski živalj klali, spaljivali i ubijali iz vatrenog oružja. Izvještaj o jednom od takvih pokolja napisao je sam Đurišić, 13. februara 1943. i time se dičio pred svojim komandantom Dražom Mihailovićem. Dokumenti o toj stravi, transkripti i faksimili dostupni su u više knjiga, a na internetu i ovdje.
UEFA je kaznila Partizan zbog isticanja slike Đurišićeve i skandiranja Mladiću na toj utakmici. Potpredsjednik Fudbalskog kluba Partizan Vladimir Vuletić, inače docent za Rimsko pravo na Pravnom fakultetu, izjavljivao je po novinama, ostavljajući utisak da vodi nadljudsku borbu protiv nekoga ko je ocinkario Partizan, kako je ‘donekle’ uspio ublažiti one iz UEFA, jerbo je uspio objasniti kako je Đurišić bio pripadnik antifašističkog pokreta, i da je Srbija, za razliku od drugih zemalja, imala cijela dva takva pokreta. Aman! Ja sam imao jednu tetku, sa 14 godina je, čudom i jedina, umakla pokolju četnika đurišlija u Zaostrogu kod Rudog. Od strave je bila zaboravila svoje ime, pa su joj udomitelji na Pešteri dali ime Fatima. Tek mnogo godina kasnije, već udata žena, sjetila se kako se zvala. Kad se sjetila svoga imena, pa kad joj je muž ponudio da joj se ono upiše u matične knjige, rekla je: ‘Neću vala! Hoću da se s mojim imenom na Kijametski dan suoči Pavle Đurišić!’
O Ratku Mladiću napirlitani docent rimskoga prava rekao je kako njegova krivica nije dokazana. A što ne pita one s Juga koji su mu skandirali? Oni mu skandiraju baš za ono što mu Vuletić, kao, jelda oprezan pravnički ekspert, osporava. Ratko Mladić je ubio, to jest naredio da bude ubijeno, preko osam hiljada muslimana, i on je toj rulji zato heroj. Jer su muslimani turci, a ubijati turke je, za tu razularenu rulju, sveta dužnost svakog pravog Srbina. No se docent prava Vuletić malo pravi lud. U južnim krajevima se za takve kaže da rado drže glavu u brijačnici, a guzicu u slastičarnici.
Docent prava Vuletić, kome je sjekira upala u med u partizanskoj šumi, grmi po beogradskim novinama. Te kako površna i zla UEFA, da bi kaznila Partizan, koristi Google, te kako se služi materijalima State Departmenta, te kako Partizan denunciraju ljudi iz tijela FARE, koje nije u okviru UEFA, ali ga je ova unajmila i njegove izvještaje uzima za mjerodavne. Koga bi htio da nasamari Vuletić, da mi je samo znati? Cio youtube je pun i zvuka i slike podrške Đurišiću i Mladiću, a Vuletić trabunja o denuncijatorima. Partizan su gradili Otmar Kreačić, španski borac, Koča Popović, nadrealista, španski borac i komandant Prve proleterske, Illés Spitz, Stjepan Bobek, ratno siroče Milan Galić, čiju su majku ubile ustaše, Puša Pajević, igrač logoraš, Miloš Milutinović, Fahrudin Jusufi, Branko Rašović, Abdulah Gegić, Velibor Vasović, Radoslav Bečejac, Fadil Vokrri, Mustafa Hasanagić, Momčilo Vukotić, Saša Ilić… A zašto vrtikapa na vrtiglavi Vladimir Vuletić ne osnuje klub Kokarda ili Četnik, pa neka se u njemu širi i šepiri, umjesto što putuje u UEFA da laže o trošku Partizana?
Takva, eto, došla vremena. Tolle Zeiten, rekao bi Goethe. UEFA brani Partizan od četnika, a FIFA brani Hrvatsku od ustaša. Kad je igrač Šimunić na stadionu u Maksimiru latio mikrofon i vikao ‘za dom spremni’, niko živ se u današnjoj Hrvatskoj nije javnuo u pobunu. Ni tadašnji predsjednik Hrvatske, i on profesor prava na sveučilištu! A kad je FIFA kaznila igrača zabranom igranja na svjetskom prvenstvu u Brazilu, konsternacija se spustila na Kroaciju. Danas je kažnjenik Šimunić član stručnog stožera hrvatske nogometne reprezentacije.

NOVOSTI, Zagreb (okupirana: Socijalistička Federativna Republika Hrvatska, JUGOSLAVIJA) - https://www.portalnovosti.com/
23. rujna 2017.
Piše Boris Dežulović

Republika Ustaška

Ili je ustaša Thompson, ili je ustaška Republika Hrvatska. Treće ja ni uz najbolju volju našao nisam: pače, s konsenzusom političkog i društvenog establišmenta o prihvatljivom suvremenom kontekstu notornog ustaškog, dakle nacističkog pozdrava, kao jedino dokazivo tumačenje ostaje, jebiga, ono potonje

Ukratko, svi bi se nesporazumi izbjegli da je onomad na omotu Thompsonovog albuma ‘Moli mala’, uz tekst pjesme ‘Bojna Čavoglave’, objavljen i njen – kontekst. Recimo, štajaznam: ‘Za dom spremni!/ U Zagori na izvoru rijeke Čikole…’, stajao bi tekst uspješke ustašnice – da, ustaške uspješnice – a ispod nje, recimo: ‘’Za dom spremni!’ je dio pjesme ‘Bojna Čavoglave’, koja je tijekom rata motivacijski, stimulacijski i kohezivno djelovala na hrvatske branitelje, i ako je netko u sklopu te pjesme povikao ‘Za dom spremni’, to nema apsolutno nikakve veze s ustaškim pokretom. To je dio pjesme na koji su ljudi koji su odlazili u rat i ginuli u ratu imali pravo. Tako da netko može vikati ‘Za dom spremni’ i krenuti na četnike 1991., jer devedeset prve nije bilo ustaša, ali je bilo četnika. Svaki simbol treba gledati u kontekstu.’
Pa da gore, u naslovu pjesme, piše kako spada: Bojna Čavoglave (glazba i tekst Marko Perković Thompson, kontekst Ivan Čehok).
Ne bi tada bilo nemilih incidenata kakvi su se događali ovoga ljeta, poput onoga na proslavi obljetnice Oluje u Slunju, kad je pjevač Marko Perković zbog interpretacije vokalno-instrumentalne kompozicije ‘Bojna Čavoglave’ prijavljen zbog kršenja članka 5. Zakona o prekršajima protiv javnog reda i mira, a na pitanje novinara Indexa što će biti s prijavom iz karlovačkog MUP-a odgovorili kako se vode one, kako se zovu, istražne radnje. ‘Je li uzvik ‘Za dom spremni’ kao takav kažnjiv po zakonu? Ovisi u kojem je kontekstu, odnosno, na koji način i da li je to sastavni dio pjesme, ili je to uzvik kojim se remeti javni red i mir’, objasnili su novinaru u karlovačkoj policiji. ‘Ovisi’, ponavljam, ‘u kojem je kontekstu.’
Policija bi tada – da smo na vrijeme pisali kontekstove pjesama – u sklopu istražnih radnji nabavila Thompsonovu ploču iz 1992., pa na omotu pročitala puni tekst pjesme, i ispod lijepo sročen kontekst – ‘’Za dom spremni!’ je dio pjesme ‘Bojna Čavoglave’, koja je tijekom rata motivacijski djelovala na hrvatske branitelje, i ako je netko u sklopu te pjesme povikao ‘Za dom spremni’, to nema apsolutno nikakve veze s ustaškim pokretom’ – poznatog hrvatskog kontekstopisca Ivana Čehoka, na kojega je te ratne zime Thompsonova ‘Bojna Čavoglave’ djelovala tako motivacijski, stimulacijski i kohezivno da se odmah prijavio kod Budiše u HSLS. Jer devedeset prve, djeco, nije bilo ustaša, ali je bilo socijalnih liberala.
Svaki obol treba gledati u kontekstu.
Ili, recimo, druga jedna ploča, ona već čuvena spomen-ploča poginulim HOS-ovcima u Jasenovcu: uklesani pozdrav ‘Za dom spremni!’ na njoj, istina, nije dio pjesme, ali je dio grba HOS-a. Sve bi, rekoh, bilo jasno, ne bismo evo već godinu dana raspravljali o nacističkom pozdravu u javnom prostoru da je i na njoj – ispod HOS-ova grba, sitnim slovima u dnu, poput fusnote – uklesan, na primjer, dojmljiv kontekst dubrovačkog biskupa Mate Uzinića: ‘To treba gledati u kontekstu. Jedan je kontekst ‘Za dom spremni’ u Drugom svjetskom ratu, a drugi u vrijeme Domovinskog rata. Pripadnicima HOS-a taj je pozdrav služio za podizanje morala.’ Ili, štajaznam, onaj Ante Nazora, uglednog hrvatskog povjesničara, pisca ratnih i domoljubnih kontekstova: ‘Postoje dva konteksta pozdrava ‘Za dom spremni’. Pripadnici HOS-a koji su se 1991. borili za hrvatsku neovisnost većinom nisu bili simpatizeri ustaškog pokreta. Amblem HOS-a nije fašistički amblem.’
Vrag je, kako vidite, kontekst. ‘Za dom spremni’, recimo – priznao je to čak i naš najpoznatiji kontekstopisac Zlatko Hasanbegović – posve je izvjesno, dokumentirano i dokazano autentični ustaški pozdrav iz vremena nacističke Nezavisne Države Hrvatske, koji je po uzoru na talijanske fašiste smislio sam poglavnik Ante Pavelić: nikakvo i nijedno drugo značenje, upotrebu i smisao te tri riječi nikad u povijesti nisu imale doli isključivo kao ustaški pozdrav i evokacija NDH, pa ipak – dočim umjesto poglavnika ‘Za dom!’ podvikne neki popularni pjevač, a ‘spremni!’ umjesto 369. pješačke pukovnije uzvrati deset hiljada ljubitelja glazbe – ‘Za dom spremni’ odjednom veličanstveno izmakne iz ustaškog konteksta i postane tek ‘sastavni dio pjesme’.
Je li to onda bolećiva neka ljubavna pjesma, ‘Te tri slatke riječi’, blues slavonskog uzgajivača šećerne repe ili, nemam pojma, pjesma o moru, barci, mriži, stini i maslini? Ne, već ratna, domoljubna pjesma o hrvatskim vojnicima i srpskim banditima, u čijoj ratnoj, takozvanoj ‘imotskoj’ verziji – danas nepravedno zapostavljenoj – Thompson za svaki slučaj pjeva i stih ‘Za dom braćo, zovemo se Poglavnikovi’.
Da li bi, dakle, ta pjesma – da nema početni stih ‘Za dom spremni’ – bila manje hrvatska, manje ratna i manje domoljubna, da li bi bila božeprosti jugoslavenska ili srpska, ili možda tek banalna pjesma o moru, barci, mriži, stini i maslini? Naravno da ne bi: bila bi ona jednako hrvatska, jednako ratna i jednako domoljubna. U koji je onda kontekst – kad smo već kod kontekstova pjesama – gura stih ‘Za dom spremni’? Ili, da pitanje preformuliram u ključno: da li bi ‘Bojna Čavoglave’, ovakva kakva jest, 1941. bila izvan konteksta?
Ukoliko je, naime, njen ‘motivacijski, stimulacijski i kohezivni’ kapacitet bez pozdrava ‘Za dom spremni’ isti, jednako hrvatski i domoljuban, čemu onda taj stih osim – samo i isključivo – da je autor ugura u ustaški kontekst? Ukoliko pak, dopuštam i tu mogućnost, tek s tim stihom – jednako 1991. kao i 1941., pa jednako 1941. kao i 2017. – djeluje ‘motivacijski, stimulacijski i kohezivno’, onda to više nije pitanje pjesme, već države u kojoj je nastala i društva koje taj pozdrav do danas motivira, stimulira i, hm, kohezira. I odjednom ne postoje više njegova famozna dva konteksta, već samo onaj jedini mogući. Ukratko, ili je ustaša Thompson, ili je ustaška Republika Hrvatska. Treće ja ni uz najbolju volju našao nisam: pače, s konsenzusom političkog i društvenog establišmenta o prihvatljivom suvremenom kontekstu notornog ustaškog, dakle nacističkog pozdrava, kao jedino dokazivo tumačenje ostaje, jebiga, ono potonje.
Potpuno je ista stvar – da ne lupamo u istu ploču – i s kontekstom druge, one jasenovačke. Jesu li HOS-ovci s tim pozdravom odlazili na fakultete, na bauštelu ili u proljetnu sjetvu? Nisu, dakako, već u rat, baš kao što su u rat s istim pozdravom išli i ustaše 1941. Da li bi, dakle – nastavimo ovo unakrižno ispitivanje – ti vojnici, da nisu na grbu, zastavi i usnama imali pozdrav ‘Za dom spremni’, bili manje hrvatski domoljubi, da li bi bili božeprosti JNA, a država za koju se bore Nezavisna Država Velika Srbija? Naravno da ne bi. U koji ih onda kontekst gura pozdrav ‘Za dom spremni’? Ili: da li bi – dalje znate i sami – takvi kakvi jesu 1941. bili izvan konteksta?
HOS-ovci su, uostalom, paradirali u ustaškim uniformama, izbacivali Srbe iz stanova, premlaćivali ih i ubijali te otvarali logore. Po čemu je onda ideja Hrvatske za koju su se borili drugačija od one za koju su se četrdesetih ‘Za dom spremni’ borili ustaše? Da li možda po tome što je HOS-ovcima Hrvatska na kraju rata – u kojemu su, nota bene, pobijedili – nečijom grubom greškom ispala moderna demokratska država u kojoj su oni tamna mrlja iz prošlosti, a ‘Za dom spremni’ zabranjen nacistički pozdrav? Ili po tome što su ustaše sretnih četrdesetih ‘Za dom spremni’ neometano klesali i u Jasenovcu i u Novskoj i u Zagrebu, jer je o kontekstu tog pozdrava u NDH postojao politički i društveni konsenzus?
Po čemu opet kao jedino dokazivo tumačenje ostaje – sedam puta sam računao i provjeravao – da je Hrvatska ustaška država. Što je, naravno, samo sastavni dio ovog teksta i nema nikakve veze s NDH. Netko, naime, može napisati ‘Hrvatska je ustaška država’ i krenuti na ustaše 2017., jer dvije i sedamnaeste nije bilo četnika, ali je bilo ustaša.
Vrag je, kažem vam, kontekst.

189
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
© -Copyright by Magazine "Rhinocervs"! © -Сва права задржава Часопис "Носорог"! ® -All Rights Reserved!
™ - Since 2001, Banja Luka
™ - Основан 2001, Бања Лука
ШТАМПАНИ НОСОРОГ
GOLDEN LYNX of SERBSKA