НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
NOSOROG - Međunarodni časopis za satiru, humor i karikaturu
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
Страна - 9 - Page
189
Прослеђено од стране председника жирија г.Живка Вујића, дана 28. септембра 2017:
-----Original Message-----
From: zivuj@blic.net [mailto:zivuj@blic.net]
Sent: Thursday, September 28, 2017 1:03 PM
To: Nosorog
Subject: Konacno

Izvinjavam se zbog kasnjenja.
Pozdrav!

РЕЗУЛТАТИ ГЛАСАЊА:

Појединачна Гласања:
From: Slobodan Ducic [mailto:slobodanmducic@gmail.com]
Sent: Wednesday, September 27, 2017 2:49 PM
To: nosorog
Subject: Резултати гласања

Поштовани г.Вујићу,
Моје опредељење ,на основу номинованих предлога,за овогодишње признање НОСОРОГ ПРВОГ РЕДА је јасно и недвосмислено:
на основу образложења које сам вам доставио. Ово значајно признање би требало доделити,нажалост постхумно,за стваралаштво Илије Марковића.

С обзиром на то да инсистирате на редоследу сва три номинована кандидата,достављам вам и редослед,али без додатних образложења:

1.Илија Марковић,
2.Горан Радосављевић и
3.Симеуновић Сендан.

С поштовањем,
Слободан ДУЧИЋ

*******************************************************************************************

Наслов ВЕЗАНО ЗА НАГРАДУ НОСОРОГ ПРВОГ РЕДА
Од Zivko Djuza За zivuj@blic.net Датум Пон 19:09
Поштовани колега, г. Вујићу!

Добио сам сугестију г-дина Горана Кљајића, која и те како има смисла.
Међутим, не могу се отети утиску да је његова реакција добро закаснила.
Ствар се може посматрати и другачије.
Ако се будемо опредјељивали између било која два друга кандидата било који да добије признање може схватити да му је про-форме додијељено.
Иначе, прије ове преписке већ сам се био одлучио за Илију Марковића.
Ево и кратког образложења:

Ако се на основу афоризама може (а може) процијенити и карактер човјека, онда се за Илију Марковића може рећи да је у свему нетипичан.
На цјелокупном YU простору су ријетки овако бриљантни мајстори кратке књижевне форме.
У Марковићевим афоризмима нема вишка ријечи.
Али, нема ни мањка...
Овај сатиричар с лакоћом скенира друштвене аномалије и рекло би се још лакше на њих указује, излажући их оправданом подсмијеху кроз афоризам.
Просто да се човјек запита како је могуће таквом лакоћом тим књижевним минијатурама дати толику ''тежину''?!
Марковићеве жаоке забадају дубоко, али је то углавном лишено било какве вулгарности.
Ако је у хумористично-сатиричном миљеу могуће формирати лиге, Илија Марковић је у кругу суперлигаша и то међу водећима.

Па, ипак без обзира на мој приједлог и образложење, ако је став осталих чланова жирија да се уваже сугестије г. Кљајића и да се одлучује само између двојице номинованих наравно да пристајем и ја не бих да ''искачем''. У том случају мој глас би ишао Горану Радосављевићу. Тада бих накнадно образложио став. Признајем да сам у дилеми. Процедура је била по мало неспретна, али нећемо се огријешити, ако обе награде додијелимо Илији Марковићу постхумно.

Живко Ђуза

****************************************************************************************

 Поштовани господине предсједниче жирија

Велика ми је част да будем члан жирија за додјелу ове престижне награде. Нисам дуго присутан у сатиричној области, али се надам да ћу одговорити задатку.
Од првог тренутка немам дилему о томе кога ћу, од предложенх кандидата, изабрати. Уз пуно поштовање преосталих кандидата, сматрам да је покојни Илија Марковић један од водећих балканских сатиричара, који је оставио значајан траг у сатиричном стваралаштву.

У питању је аутор који је:
- одлично владао српским језиком,
- имао искричав дух, који је његовој сатиричној причи и афоризму давао дубоки смисао и разликовао од једноставне досјетке или плиткоумног играња ријечима,
- чија је сатира понекад захтијевала и одабраног читаоца, јер је бистрина ума овог писца тражила бар у пола сличну бистрину ума његовог читаоца,
- који је са сатиром живио пола вијека и оставио траг који ће се видјети и када одлука овог жирија буде изблиједила.
Због тога, без било какве дилеме за награду предлажем, постхумно, Илију Марковића, писца, креативца, сатиричара бистрог ума и изванредне технике писања.

Поздрав
Милан Куриџа

**********************************************************************************************

Наслов Предлог за доделу годишње награде "Носорог првог реда",за 2017.годину
Од Slobodan Ducic За zivuj@blic.net Датум Суб 12:59
Господину Живку Вујићу,
Председнику Жирија за доделу годишње награде "Нососрог првог реда",за 2017.годину

Поштовани колега Живуј,
Обавештавам Те да сам се,на основу усвојене номинације о предложена
три кандидата -као члан овог Жирија определио да се овогодишња награда постхумно додели Илији Марковићу.

Образложење

Илија Марковић(1940-2016) је једно од најугледнијих имена наше афористике,а
своје афоризме објављивао је у готово свим гласилима у којима је било слуха за
овај књижевни облик изражавања.Посвећено радећи на томе четрдесетак година
један је од афористичара који су највише допринели расту квалитета,читаности и угледа овог најкраћег књижевног исказа.

Неке од књига његових афоризама,а има их десетак,изазивале су општу пажњу јавности и тако доприносиле ширењу популарности и значаја афористичког
израза код нас.Такве његове књиге су примера ради,Прва Југославија,друга
југославија,трећа Југославија - продато, Потврда из катастра . ваше земље нема,
Пљачка и материна,први афористички роман у нас,састављен од 103 афористичке приче.О значају његових књига и афоризама писали су,поред осталих,проф.др Мирослав Егерић,др Ђуро Шушњар,проф.др Ратко Божовић ...

Поменимо још и значај јавне полемике за популарисање афористике,а коју су,
поводом изласка из штампе чувене антологије Враг и шала,коју је приредио
Витомир Теофиловић,један од најбољих познавалаца светске и наше ефористике.Полемика В.Теофиловића и И.Марковића посебан су допринос
популарисању и развоју афоризма код нас.

Слободан ДУЧИЋ

*******************************************************************************************
За zivuj@blic.net Датум Срi 19:44
Поштовање господине Вујићу.
Гласам за Срђана Симеуновића.
Разлика је у нијансама.
Поздрав
Милан Куриџа

Општи Услови Награђивања:
ГОДИШЊА НАГРАДА
„НОСОРОГ ПРВОГ РЕДА“ – за 2017-ту годину
Међународног часописа за Сатиру, Хумор и Карикатуру „Носорог“, Бања Лука, Српска
- Награда се додељује сараднику/сарадници, који/а у дужем временском периоду искаже уједначен, висок квалитет сатиричног и/или хумористичног стваралаштва (без обзира на књижевну форму у којој се изражава: афоризам, епиграми, поезија, приче...)
- Ове године, НОМИНОВАНИ СУ:

1. Илија Марковић, постхумно (Нови Сад, Војводина, Србија)
2. Горан Радосављевић (Београд, Србија)
3. Срђан Симеуновић (Београд, Србија)

Номинацију извршио: Мића М.Тумарић, члан редакције Часописа.

Одлуку о победнику ће донети ЖИРИ, у саставу:
1 – Живко Вујић, председник (писац, Бања Лука, Српска)
Чланови:
2 – Живко Ђуза (писац, Мркоњић Град, Српска)
3 – Слободан Дучић (писац, Нови Сад, Војводина, Србија)
4 – Милан Куриџа (писац, Приједор, Српска)

Чланови Жирија ће се изјаснити најкасније до средине септембра, и то председнику жирија.
У случају изједначеног гласања, Председник Жирија има одлучујући глас, односно његово гласање важи два гласа.
Сва гласања биће јавно објављена у онлајн издању Часописа.
Председник Жирија ће коначну одлуку, са образложењем, доставити редакцији Часописа, до 25. септембра.
Коначна одлука о Победнику, биће саопштена, у новембарском, онлајн издању Часописа.
Награда се састоји у Дипломи и објављивању на сајту Часописа.
Желимо жирију успешно гласање, а сваком номинованом прижељкујемо да баш он буде проглашен победником!
Редакција
За Редакцију: Горан Кљајић, уредник
У Бања Луци, 26. Априла 2017.

<<<<< Cartoon: Ernest Priego

***

- Ко се учи на туђим грешкама своје прави без грешке.
- Народу који има јака леђа свеједно је ко га јаше.
- На службена врата улазе они који дају.
- Богати не плачу. Они стално за нечим плачу.
- Нисмо за продају. Знамо да не вредимо.
- Ако сте гладни не жалите се. Неће вам веровати.
- Реално смо нереални.
- Апсурд: Сви траже посао, а никоме није до рада.
- Полицајци су одустали од најављеног штрајка. Јављено им је да им
посао могу преузети криминалци.
- Шта вреди што знамо шта треба да радимо када овде посла нема.
- Зло се добрим истерава.
- Ако узмете два јаја оно треће добијете гратис.
- Сви моји у прошлости ду били радници. Ја сам први раскрстио са
прошлошћу.
- Кваран зуб може удпешно да се поправи. Кваран човек тешко.
- И они без јаја могу да буду мућкови.
- Због власти мозак се уптопасти.
- Од када смо окачили мотике о куке само кукамо.
- Човек када умре не зна да више није жив.
- Није тачно да нам се пише лоше. Нама се не пише добро.
Горан ИВАНКОВИЋ

• Наше море не може бити мирно. Сваки час неко се дави!
• Последњи Македонац и последњи Мохиканац имају исту судбину! Немају Поглавицу.
• Док се старији баве географском картом, млади мисле на аутобуску и авионску карту.
• Политика је показала да је наш човек анатомски савршен! Функционише и без мозга.
• Теже је бити шеф владе него шеф јавне куће. У јавној кући нико не протестује.
• Градићемо јавну кућу само за мушкарце. Скупштина је мешовита.
• Раније је Сунце залазило на Запад. Сада 'око петнаестог у месецу.

• Председник је врховни командант наших оружаних снага. Пазите људи, да човек не верује: наших оружаних снага!?
• Очерупали су људе као кокош јер немају јаја.
• И Бог греши. Највише помаже атеистима.
• Бадава Македонија и Србија имају изборе! Њима ионако други одаберу председнике.
Васил ТОЛЕВСКИ
• Упала им кашика у мед. А ни кашика ни мед нису њихови .
• Од извора два путића ... и на оба путарина.
• Код нас "ноћни живот" траје свих 24 часа.
• Гдје нас има - први смо . И гдје нас нема - први смо .
• Радим за мале паре. Друге ми нема .

• Када нам се пише - ништа нам се не пише. Када нам се пише - лоше нам се пише.
• Паметни од нас одлазе. Глупи код нас пролазе .
• С и т и не вјерују да гладни могу појести више него они.
• Члан сам више партија , па не знам ни гдје сам прозиван.
• Влада нас је фасцинирала , колико је у возни парк финансирала .
• И право на глупост треба ограничити .
• Још нас само статистика одржава у животу.
• Како нас гази вријеме - не видимо невријеме .

• У тако малом животу толико великих грешака ?
• Органима гоњења често откажу органи хватања .
• На крају сам добио орден. Немам га на шта окачити .
• Неко ништа не памти . Неко све заборавља.
Слободан Живановић
• Нови светски поредак није нова идеја. То је почело још од камене секире.
• Кад се посвађају татини синови на Западном Балкану, јасно је да су њихови очеви јунаци Дивљег Запада.
• Каубој на Западном Балкану јаше, као што је ред, тројанског коња.
• Нуде нам равноправни дијалог, под условом да они командују.
• Искрени пријатељи у политици као да су нам – искренути.
• Има ли нешто горе него кад најбољи морају да се правдају пред најгорима?
• Пошто је Хитлер најзад добио Други светски рат, вероватно ће, посмртно, добити и Нобелову награду за мир.
• У питању је погрешан превод: ВЕЛИКА СИЛА не би требало да буде исто што и ВИША СИЛА.
• Није лако америчким експертима. Морају да се ослањају на европске пришипетље.
• Зна се редослед: прво – руке даље, а онда – можемо да се рукујемо.
• Напад је најбоља америчка самоодбрана.
• НАТО је савез јаких, за одбрану од нејачи.
• Ко жели да нас НАТОЦИЉА?
• Откако су схватили да је широка душа словенска, убацују нам емотивне шпијуне.
• Лако је протерати 200 хиљада Срба, нека пробају да отерају двеста терориста.
• Да ли нам је нужно зло и политичар који врши нужду где се људи крсте?!
• Кад нам направе лажне слике, можемо опет да се сликамо.
• Некима је довољна плишана револуција а некима не помажу ни кожне гаће.
• Чули смо глас разума и аплаудирали, а затим га је диригент избацио из хора.
• Остварен је циљ: кругови мете су нетакнути.
• Голи и боси не морају да стежу каиш.
• Родну равноправност траже и они који неће да буду у сродству.
• За испуњење празних обећања потребно је пуно радно време.
• Ја сам оптимиста, пун негативне енергије!
Анђелко Ердељанин

Askin Ayrancioglu, Turkey >>>>>

***

-Слана вода папрено кошта.
-Босански народи могу само у три лијепе материне, никако у једну!
-Комарци су нас изуједали душмански. Погана је то крв!
-Спремам докторат. Фали ми још пет-шест хиљада, марака.
-Од када радим ретроскопије, гузим све што стигнем.
-Све су биле секс бомбе, само Костић Мина.
-Сви теже обали, само Ђакомо Пучини.
-Сви виле слатко, само Елин Пелин.
-Сви водитељи некада су били ватрени мушкарци, само Оливер Млакар.

-Из сваког пораза извучемо мудрост, зато и јесмо побрали сву памет свијета.
-Исус је рођен прије Христа.
-Дуг језик код паса служи за расхлађивање, а код људи за лајање.
-Узалуд косиш, дао сам ријеч, рече Ријеч косцу.
-Возачи, пажња! Пилићи су кренули у први разред, а маме шетају батаке!
Динко Османчевић

• Изјавом да нисмо на продају, купио нас је за сва времена!
• Највише нам недостају они који су увек са нама.
• Течно причам енглески јер сваку реч процедим кроз зубе.
• Од овога може да се рикне, а ми и даље блејимо?!

• Кажеш да ниси плагијатор? Кад ти кажеш, то је речено!
• Камен мудрости, луди и камен спотицања. Погодите који је камен земље Србије.
• Плате и пензије су нам све веће! Што се и ви не преселите у Швајцарску?
• Изгубили смо компас. Остало су нам украли.
• Остварио је високи циљ. Попео нам се на врх главе.
Горан Радосављевић
• Медијски специјалитет је новинарска патка на ражњу, добро зачињена.
• Разум ће победити тек кад му израсту стални зуби.
• Дневна тмина изазива већи страх од ноћног мрака.
• Њиховом кажипрсту веровао бих кад не би учествовао у прављењу шипка.
• Шта је политичарима у крви, то не показује ни крвна слика.
• На старту имамо добро пролазно време, а трку губимо у почасном кругу.

• Мењамо правац мишења и када мета остаје иста.
• Заштићени сведок је ухваћем у лажи, те суд не верује ни оптуженима.
Живојин Денчић
• Откако су батине избачене из школе или више нема толико добрих ученика, или добрих средстава за васпитање!
• Шкртицу највише кошта писмо са оправдањем због чега не може да даје новац!
• До сада нико није полудео од превише новца, али се многима то десило због беспарице!
• Најнекултурније је када неписменог опомињете да не пише оловком, него пенкалом!
• Када се спомене буџет код нас, аутоматски се мисли на недостатак новца!

• Цео свет се са земљом лако може окренути око њене осе, само појединци у њему не дају ротирати!
• Песимиста је богаташ који се боји да на крају свог живота не постане просјак, а оптимиста је просјак који мисли да то остане до краја живота!
• Када се вино квари водом, поправља се на боље проценат алкохоличара на свету!

• Непријатељство се најлакше ствара позајмљивањем новца пријатељима који га не могу вратити!
• Најбољи наставник више понавља градиво у истом разреду школе, него најгори ученик!
• Неки данашњи песници су исти као најбољи некадашњи, али само у пијанству!

• Ономе ко је без посла и у дуговима, једино преостаје да се запосли као менаџер за продају свог преосталог имања!
• Предност жене која не зна кувати је у томе што јој никада не може загорети јело!
Иван Русјаков
ЗНАТИЖЕЉА
Сигурно ће бити боље. На лицима људи видим осмехе и оптимизам. Нешто ми, ипак, није дало мира, копкало ме. Као да су сви ти осмеси били лажни. Погледао сам изблиза.
Није требало. Пре сам се барем надао.
Ђорђе Оташевић

НА ФЕЈСБУКУ КУЛ ЈЕ, СУПЕР СЛИКА

Дечица нам кичму разгибава
крај екрана, а не преко справа.

Енглески је за псовке погодан
и српски је за те ствари плодан.

Дивимо се валцеру Штрауса
без клавира школица нам куса.

На конкурсу ђак нам срећан – први!
Црта срце што ропти у крви.

Сјајне су нам литерарне теме:
„Волем школу – кад паднем на теме!“

Клонирана Европа тетура
под тепих нам неправде потура.

Шта ће нама пасоши и визе,
нема за шта пас да нас угризе.

Живећемо гладни од туризма
без горива – вреба катаклизма.

Дивна бајка биће екскурзија,
(ев)ропски папрено ће да прија!

На фејсбуку кул је, супер слика
баш се одмарам од – наставника!

Ђ. ШЕФЕР СРЕМАЦ

ПРОСВЕТНИ МУЗАР КРАВА

Ех, Вуче, Вуче, Европа туче
образовање и васпитање!

Професор ја сам и музар крава,
а имам и две-три године права!
Не знам кол’ка је државна такса
што ми је неовлашћена пракса.

Кад краве музем, државу варам,
нисам нотарош – евриће да стварам!
Постоји разлика два занимања:
једно је живот, друго – отимања!

Не замери нам, светски Вуче,
неко нас намерно у амбис вуче!

Код куће не учим ниједног ђака,
у чему онда је „правничка квака“?
Џабе ми наивне глупе чедности –
у моди су нам тајкунске вредности!

Људи, ко ли нам Судбином суди?
Јесмо ли нормални, здрави ил’ луди!?
Пре би се рекло да смо кретени...
Живот је школа – ђаци малени!

Нисмо ми, Вуче, наивци од јуче –
нема школу за шта ујести куче!

Ђура ШЕФЕР СРЕМАЦ

ТЕСТИСИ
Природа је тестисе ставила у кесу, покрила длакама па онда сакрила међу ноге. Људи су на њих навукли гаћице и панталоне, али жене опет пронађу! Тестити су парни орган. Ако један, не дај боже закаже, ту је други да спасава образ и мушку сујету. Они су варљиви орган; догађа се да неко има тестисе, али кад треба нешто да јавно каже, нема муда. Лако је имати тестисе, али имај ти муда, брајко! Мајке се радују кад опипају дјетету тестисе и виде да су се спустили у скротум. Одрасле жене се радују кад их опипају и виде да су се подигли. Неки тестисе зову кликерима за жене, јер оне воле да их титрају.Тестити производе сперматозоиде, сперматозоиди праве људе, а људи праве свакакве глупости. Зато се и каже: Јебо га сперматозоид од кога је настао!
Тестиси служе за оплодњу, али то не значи да млада згодна жена не може остати трудна иако јој муж нема тестиса. Има жена којима су тестиси нека врста сувенира па иду од једних до других. Да би се тестиси и у мраку могли пронаћи повише њих има некакав клинчић.Успјеше жене су оне које су се ухватиле за њега. Поштени мушкарци своје тестисе не сликају на телевизији, а они пажљиви их стално носају са собом. Кад уђемо у европску зајдницу, ако ништа друго, имаћемо да унесемо тестисе. Зато, не празнимо тестисе, чека нас свијет раширених руку. Уосталом, за свијет треба имати муда!
Слободан Јанковић
ВЕЛИКИ ПРАСАК
"Овај свет је најгори од свих могућих светова и да је за длаку гори, престао би да постоји" - каза једном филозоф Артур Шопенхауер. Изгледа да филозофово мишљење деле извесни Доналд Трамп, односно моћници који га држе у шаци, и Ким Џонг Ун, такође један истински филозоф и стваралац, између осталог.
Поменути Трамп је случајно, ничим изазван, председник ваљда још увек најмоћније државе на планети Земљи. И предводник за многе "слободног света!" Макар ти из тог слободног света, демократског, цивилизованог, како себе доживљавају, због свих наведених атрибута себи дозвољавају да друге, који нису по њиховој мери, то јест, недемократски системи, варварске државе, агресивни народи и слично, да их доведу у ред. То значи прво их избламираш преко медија из свих пропагандних оружја (највише лажима), потом убациш новац да покупујеш себи одане и привржене слуге и шпијуне, на крају убацивање демократије путем бомби, осиромашеног уранијума, понегде и копнених трупа!
И тако настају узорна демократска друштва; читај Гренада, Ирак, Либија, Авганистан, Србија, Грузија, Украјина... Где год су Америка и НАТО пакт пружили шапе, остала је пустош. Моментално поменутог Трампа највише иритира Северна Кореја и њен млађани лидер, уједно врховни господар азијске комунистичке силе! Кажемо силе премда непристрасни Запад тврди да се у Северној Кореји умире од глади. Такође, нема ни демократије. Државом влада сурови диктатор, који чак и лично усмрћује своје стварне или измишљене противнике. У Северној Кореји, што је најгоре, нема ни демократских избора. Попут оних америчких. У најгорем случају бар да имају слободне и демократске изборе сличне младим балканским демократијама. Али зато Кореја има атомске бомбе. Не зна им се ни број. И свакодневно производе нове. Па направили и моћну хидрогенску бомбу. Далеко разорнију од обичне атомске бомбе!
И како сада да усадиш демократију у државу која се демократији противи атомским наоружањем? Има Америка и уопште Запад више бомби од Ким Џонг Уна. Међутим, оно што Северна Кореја поседује, довољно је да разори њеног архинепријатеља у лику Јужне Кореје, а ни Јапан не би избегао катастрофу. Све и да Америка на земљи уништи севернокорејске атомске бомбе, радијација би уништила све живо стотинама километара од корејске границе. А ако би нека атомска бомба успешно била лансирана, ваљда би докачила и Америку? Квадратура круга!
Све изгледа да ће Трамп и компанија морати да се задовоље претњама и новим економским санкцијама против Северне Кореје. Чак и да Трампу обећају Нобелову награду за мир, коју још није добио а његов претходник је награђен њоме одмах по избору за председника прве земље "слободног света", верујем да Трамп није толико блесав да се упушта у атомски рат. Тим пре што је и једна, много већа сила од Северне Кореје, дакле Кина, предочила да неће трпети атомске ударе на својој граници. Пошто радијација не зна за границе. Ако, пак, нека будала и поред свих опасности притисне црвено дугме, овај свет и није заслужио да постоји. Ако су постојали и несметано делали Буш стари и млађи, Клинтон, Обама, Трамп, Кол, Јелцин, Блер, Шредер, Бин Ладен и слични, свет који трпи такве узорне величине нема разлог за постојање!
Миодраг Тасић
Svetlana Slapšak
19/09/2017

Okolina jezika

Verovatno se nikada ne bih odlučila da potpisujem neku izjavu ili peticiju o jeziku i jezicima, jer sam po osnovnom akademskom usavršavanju lingvista: u ovome slučaju, praksa mi je pokazala da je potpisivanje neophodno kao politički i građanski čin, pa sam tako i uradila. Reč je o Deklaraciji o zajedničkom jeziku, o kojoj ćete u hrvatskoj Wikipediji moći pročitati samo da je oštro napadnuta, i zatim dugi niz imena onih koji su je napali: dato je vrlo malo podataka o tome ko ju je inicirao i kako je nastala. Zvuči kao nedvosmislena denuncijacija. Već to bi bio dovoljan razlog, ali imala sam i svoj. Nedavno sam jedan svoj tekst priređivala za hrvatsko izdanje, odnosno kroatizirala. Kako nisam bila sigurna u nekim formulacijama, napravila sam eksperiment i pustila fragment teksta na „srpskom“ kroz Google Translate, da bih dobila prevod na „hrvatskom“. U tekstu je bilo i ime Vuka Karadžića, koje je takođe „prevedeno“ – u Dinka (Dominka) Zlatarića, velikog dubrovačkog filologa, pesnika i prevodioca. To je bio najjasniji znak da je dara prevršila meru, odnosno da je proces ideološkog kasapljenja, posle naivnog menjanja i izmišljanja termina i usiljenog nacionalizovanja jezika, došao i do druge faze, kulturnog izolacionizma. Potpisivanje Deklaracije postalo je neophodni moralni čin, kao što je jugoslovenstvo danas, po Viktoru Ivančiću, političko i moralno opredeljenje.

Kakve šanse ima Deklaracija? Sve nove države snabdele su se ne samo prodanim dušama stručnjaka i nestručnjaka za jezik, nego i nabildovanim birokratskim aparatom, propisima, i, naravno, velikim brojem ludaka spremnih da ćirilicom ili latinicom napadnu sve njihovo da bi odbranili sve naše. Ne možete nekom državnom službeniku koji platu prima na osnovu odbrane osamostaljenog jezika govoriti o nepostojećoj razlici između jezika i dijalekta, o arbitrarnom pozajmljivanju ne samo reči nego i, recimo, cele sintakse, o kreolizaciji, o pidžinizaciji, o tome, konačno, da lingvistika uslovno pripada humanističkim disciplinama ali ne podleže njihovim zakonima, čak ni formalnoj logici. Vaš slušalac sluša samo tri tona: svoju platu, svoju pokvarenost i svoj kukavičluk: vi o dijalektu, on o narodnom identitetu, potvrđenom u Ustavu i trista hiljada savršeno besmislenih zakonskih propisa. To je spoljni, okvirni dokaz da je reč isključivo o moralnom i političkom pitanju, i jedini stvarni cilj tu može biti samo rušenje ili temeljno menjanje takvih vlasti. Deklaracija o zajedničkom jeziku je dakle umiljata verzija osnovnog teksta mirne ali revolucionarne promene ne samo jednog društva. To jeste jedan od osnovnih tekstova novog jugoslovenstva.

Sa svojom liberalnom rašrafljenošću bila sam na početku procesa osamostaljivanja nacionalnih jezika, odnosno njihovog uterivanja u neudobne kaveze, spremna pre svega da se ludo zabavljam novogovorima – čitanje „rečnika razlika“ naglas bila je standardna zabava u našem malom svetu isključenih, izbeglica i trajno izbezumljenih. Setila sam se svog vraćanja u čvrste okvire lingvističkog razmišljanja kada je, nedavno, neko grubo i neznalački posegao upravo u sećanje o prijatelju koji mi je u tome pomogao – Dubravku Škiljanu. Početkom 1994. sam se našla u Americi. Ustanova koja se u Sloveniji upravo oblikovala, ISH ili Ljubljanski postdiplomski fakultet za humanistiku, nije još imala sredstva ni jasnu strukturu, ali smo se dogovarali o tome koje bismo ljude pokušali da privučemo. Prvi na koga sam pomislila bio je Dubravko Škiljan, klasičarski kolega i prijatelj od sedamdesetih godina, kada smo se sretali na klasičarskim kongresima, i urednik Latina&Graeca gde je objavljen moj prevod recepata na latinskom legendarnog rimskog kuvara Apikija. Zbog predstavljanja te knjige i mojih predavanja na njegovom odeljenju na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, često smo se viđali 1989-90. Kad je rat započeo, Dubravko Škiljan, izvrstan lingvista i humanista istovremeno, nije mogao da proguta ništa od novog nacionalizma na univerzitetu, posebno ne novi jezički eksluzivizam i nužno gaženje lingvistike i njenih zakona u tome. Posledice po njega bile su predvidljive. Od svojih kolega dobila sam nalog da se javim Dubravku sa našim predlogom, jer sam ga jedina lično poznavala. Pisala sam dakle Dubravku Škiljanu iz Amerike, i dobila njegov odgovor – još uvek čuvam pismo – sa rečenicom „Izvadite me odavde“. Napravila sam prva dva verifikovana programa na ISH, antropologiju antičkih svetova i antropologiju roda, i kada sam se krajem 1995. vratila, postojali su formalni uslovi i za moje i za Dubravkovo zapošljavanje. Dubravko je predavao i na drugim, još neverifikovanim programima, ali bio je pre svega profesor na antropologiji antičkih svetova. Godinama smo zajedno sedeli u istoj sobi, imala sam priliku i da pročitam i da slušam njegovu argumentaciju o zajedničkom jeziku; morali smo se baviti istim administrativnim glupostima, bolonjskom reformom, stalnim novim potvrđivanjem programa, propisima i dopisima, pa je razgovor bio nužna terapija da preživimo. Njegov naporni raspored – putovanje iz Zagreba i nazad, povećan broj časova kao da ga nije ometao: to je uistinu bio najplodniji period njegove karijere. Trebalo je da prođe više od deset godina da Dubravko Škiljan doživi povratak na svoj univerzitet u punoj slavi: njegov život bio je jedva malo duži.

Sklona sam tome da najviše cenim rad Dubravka Škiljana u izučavanju antike: u svetskoj akademskoj produkciji još nisam našla studije u kojima bi Aristofanovo delo bilo obrađeno sa tako produbljenim teorijskim uvidom i književnim i društvenim tumačenjem, kako su to napravili Škiljan otac, Mladen (uvodi) i sin Dubravko (prevodi i komentari). Pitanje jezika bilo je za njega rešeno. Sa svoje strane, mogla sam samo da zaključim da to pitanje uistinu više ne nudi neke velike mogućnosti lingvističke radoznalosti, ali da je politički i moralno itekako važno. I za to je Dubravko Škiljan bio spreman da žrtvuje svoju karijeru i deo svog života. Potpisnici peticije morali bi znati da su potpisali nešto što od njih može zahtevati slično.

Peščanik.net, 19.09.2017.

Пет породица које владају светом (видео)

Ако је веровати теоријама завера, ове породице већ вековима владају светом.

Америчку и светску политику обележило је неколико „династија“, а ово је пет најмоћнијих породица које, наводно, владају светом.

5. Породица Ротшилд

Породицу Ротшилд дуже време сматрају најбогатијом на свету. Процењује се да су власници 500 милијарди долара вредних ствари, а неке процене кажу да управљају са 100 трилиона долара вредним финансијама. Од шездесетих година осамнаестог века, откако је Мајер Амшел Ротшилд послао својих пет синова у пет финансијских центара, били су на најважнијим местима светских финансија.

Ротшилд: Централне банке спроводе глобални финансијски експеримент
У 19. веку породица Ротшилд учврстила је своју позицију глобалне моћи тако што су пружали финансијску подршку монархијама и властима на обе стране Наполеонових ратова. Тадашње новине описале су их као „саветнике и финансијере краљева Европе и републичких шефова Америке“. У данашње време плету се теорије завера које кажу да Ротшилдови контролишу свет преко Централне банке САД. Теорије кажу да је њен оснивач Пол Варбург, заправо агент породице Ротшилд.

4. Породица Рокфелер

Породично царство Рокфелерових настало је током седамдесетих година 19. века кад је Џон Д. Рокфелер основао „Стандард оил компани“. Била је то највећа нафтна компанија тог времена, а сам Рокфелер био је „тежак“ око 400 милијарди долара чиме је постао један од најбогатијих људи у светској историји.

Амерички председник Теодор Рузвелт упозорио је да Рокфелера занима стварање невидљиве власти. Од тада су Рокфелери помагали изградњу седишта Уједињених нација у Њујорку и основали конференцију Билдерберг где се најмоћнији људи света састају једном годишње.

Прича се да породица Рокфелер данас наставља своје тајно деловање кроз управљање великим нафтним компанијама као што су „Ексон Мобил“ и БП и банкама попут „Чејс Менхетн банк“.

3. Породица Морган

Породица Морган доживела је процват када је Џон Пирпонт Морган, заједно са Ротшилдовима, позајмио стотињак тона злата америчким властима током банкарске кризе 1893. године. Зато што је контролисао највеће залихе злата у САД, Морган је финансирао стварање највећих америчких компанија попут „Еј ти енд ти“ и „Џенерал електрика“.

Једно краће време је финансирао и истраживања Николе Тесле. Због великих веза са Министарством финансија, појавиле су се теорије да су Морганови натерали САД на учешће у Првом светском рату како би заштитили кредите издане Русији и Француској. Џон Пирпонт Морган Млађи дао је Американцима зајам од 500 милиона долара, а узимао је и 1 одсто провизије за све што су његове компаније продавале америчкој војсци.

Осим тога, колају гласине и да су Морганови подстакли јапански напад на Перл Харбор тако што су обећали јапанским клановима да ће делити зараду од ратовања. Данас Морганови поседују највећу породичну залиху злата која је, наводно, тунелом повезана са њујоршком подружницом Централне банке САД.

2. Породица Ди Понт

Еледер ди Понт био је син француског емигранта. Своје богатство стекао је након оснивања барутане у Делаверу. Његова породица пустила је корење у америчкој високој политици након што су, наводно, осигурали америчку куповину територија Луизијане од Наполеона 1803. године.

Избори у САД: „Династија“ против „Даласа“
До почетка Првог светског рата, компанија Ди Понт производила је 40 одсто светског експлозива, а током Другог светског рата су учествовали у пројекту изградње америчке нуклеарне бомбе. Неки верују да је породица Ди Понт до те мере утицала на америчке власти да је само због њих дошло до забране коришћења марихуане и производње индустријске конопље, све како би се заштитила производња најлона, једног од најбитнијих производа компаније Ди Понт.

Данас је та компанија један од највећих светских произвођача генетски модификованог семена, преко „Пајонир Ди Понта“, и, наводно, стоје иза „трезора судњег дана“ где се чувају примерци семенки биљака које би људска врста могла поновно да засеје после апокалипсе.

1. Породица Буш

Политичку династију Буш, која је подарила два америчка председника, установио је Прескот Шелдон Буш, рођен 1895. године. Он се први пут сусрео са политичком елитом кад је као студент Јејла постао члан друштва „Лобања и кости“. Постоје гласине да је управо Прескот стајао иза неуспешног војног удара 1933. године чији је циљ био свргавање америчког председника Френклина Рузвелта.

Током Другог светског рата, Буш је био шеф „Јунион бенкинг корпорејшен“, инвестиционе банке која је на крају заплењена због доказаних пословних веза са нацистичком Немачком. Прескотов син Џорџ постао је амерички председник крајем осамдесетих година прошлог века, а његов унук Џорџ Млађи у два мандата седео је у Белој кући. Обојица су започела сукобе са Ираком у којима су огромне зараде оствариле компаније, као што су „Халибартон“ и КБР, повезане с Бушевима.

Породица Буш сматра се најмоћнијом породицом у америчкој политици, а имају и баснословне суме новца у банкарском и нафтном сектору.

189
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
© -Copyright by Magazine "Rhinocervs"! © -Сва права задржава Часопис "Носорог"! ® -All Rights Reserved!
™ - Since 2001, Banja Luka
™ - Основан 2001, Бања Лука
ШТАМПАНИ НОСОРОГ
GOLDEN LYNX of SERBSKA