НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
NOSOROG - Međunarodni časopis za satiru, humor i karikaturu
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
Страна - 2 - Page
Anthology Cartoon Magazine, France
• Избори су показали да памет може одмах да крене. С њом смо се већ поздравили.
• Националне мањине у Србији имају двоструко већа права од Срба, што показује да су прилично обесправљене.
• Криминалце треба ударити где су најтањи. Зато су добили моралну осуду.
• Шнајдерски занат има обезбеђену будућност. Много младих користи иглу.
• Вођини телохранитељи претерују. Не дозвољавају да до њега продре чак ни глас разума.
• Војна парада је ојачала наше војнике. Поготово оне који су гурали покварене тенкове.
• Чим је ломача почела да гори, осуђеник се изнервирао. Баш се лако пали.
• Не треба срљати већ прво треба избројати до десет – помисли боксер лежећи на поду ринга.
Ђорђе Оташевић
- Ако пристанете на два оброка дневно убрзо ћете бити задовољни и са једним.
- Код нас је увек весело. Права лудница.
- Није лако саставити владу. Треба наћи људе који могу да не мисле својом главом.
- Наш циљ је да уђемо у ЕУ. Доста смо брукали само себе.
- У теорију да је човек постао од мајмуна не верује ни мајмун.
- Годинама нам не цветају руже, али нам зато тикве добро напредују.

- Бирое рада треба затворити. Постали су место окупљања оних што не раде.
- Кад год помислимо да станемо на своје неко нам избије штаке из руку.
- Не може да нам буде боље. Ни ово нисмо заслужили.
Горан ИВАНКОВИЋ

КОАЛИЦИЈСКИ

ЗАВЈЕТ

Што да кажем осим да се слажем
Са министром нашим узоритим,
У прилог му присегу полажем
О њему ћу пјесмицу да скитим.

Он је понос наше домовине
Борио се против агресије
И за добро своје дједовине
Он још увијек поклекнуо није.

На њега су пуцали рафално
Сви медији лијево усмјерени,
Ал' то бјеше јадно чак и јално
Јер премијер њега не замијени.

И страначки предсједник му даде
Појачање да напад одбије,
Повјерење у њега имаде
Сто чланова вољене партије.

Залудна су писма и просвједи
Академски признатих грађана,
Све то ништа за владу не вриједи
Она ћорком није погођена.

Министар је остао у рову
Одакле се надзире култура,
Увео је политику нову
Да се старо тумбе испретура.

Смијенио је једно повјеренство
Као примјер бацачима новца,
Нек се види да југославенство
Нема шансе – јер он није овца.

Невладине удруге морају
Трошит мање а радити више,
Иначе ће извисит на крају
Пошто им се црним словом пише.

Ова пјесма није сатирична
К'о што мисле неки повјесници,
Она није чак ни оди слична,
Панагере не пишу пјесници.

Због тога ћу казати на крају
Бог је памет дао подобнима,
Они своје министре бирају
По правилу које паше њима.

Критерији друштвени не вриједе
Нит сазнања модерне науке,
Они своје идеале слиједе
Баш их брига за мишљење струке.

Суд јавности они не признају
Одбацују упливе са стране,
Други ништа по њима не знају
Зато свога кандидата бране.

Само он је по заданој мјери
Скројен негдје у нечијој глави
И одабран у властитој вјери
Да ће бити користан држави.

Све друго је политизација
Коју шири опрбена странка
Да је наша ад-министра-ција
Политички мршава и танка.

Али није кунемо се Богом
Кардиналу ми смо завјет дали,
Да ће мо све рјешавати слогом
Па макар нам опет мандат дали.

И. М. Андрић

ЋИРИНА ХИМНА

Некад давно кад сам дипломиро
У Швицарској калио се Ћиро,
Пикао је фудбал као странац
Тај по свему атомски Босанац.

Радио је свакакве послове
Да заради нешто ситне лове
Од које ће хранити обитељ
И у кући бит' главни чинитељ.

Но онда се сјетио младости
И травничких дјечијих радости
Кад је лопту шут'о по ливади
Што у Босни сваки максум ради.

Па се храбро спортски активиро
Те је неку момчад утрениро,
За кратко је вријеме с пуно бриге
Догурао чак до прве лиге.

Ту је стек'о углед и реноме
За напредак неслућени боме,
Те је као млађан тренер главни
Намјештен к'о селектор државни.

Но зов шпорта из земље рођења
Будио је неслућена хтијења
Бити првак у првенству 'Југе'
Гасио је носталгијске туге.

Вратио се Ћиро домовини
Било га је у свакој новини,
С бијелим шалом сви то добро знамо
Водио је пургерски Динамо.

Није шала то знаду и ђаци
Убрзо су постали прваци
Хајдук, Жељо, Партизан и Звијезда
Згажени су к'о птичија гнијезда.

Делао је Ћиро по свом ћефу
Никад није продав'о ублеху,
С њим је сватко волио тренират
И мртве је знао мотивират.

Кад је дошло вријеме сецесије
И познате српске агресије,
Склонио се од мине и пушке
К'о што раде мудре главе мушке.

Али чим је минула олуја,
Кад је Фрањо рек'о 'алелуја',
Вратио се Ћиро воље чврсте
И постао шеф државне врсте.

Препун снажних Цроат идеала
Улио је потоке морала
У стабилност Хрватске екипе
Не жалећи ни куне нит липе.

Те године деведесет осме
У повијести наше судбоносне,
Скухао је у босанском лонцу
Својој врсти ногометну бронцу.

Од тада је постављена мјера
Да је Ћиро 'тренер свих тренера'
Тко не мисли тако већ друкчије
Тај вам Хрват никад био није.

У Ћиру се куну к'о у папу
Њему сватко мора скинут капу,
Јер од њега нема бољег ћаће
Па макар се покењо у гаће.

Госпон Ћиро тренер свих тренера
Пролетер је изнад пролетера,
Екипе је он зналачки биро
Нема тога ког' није трениро.

Босну, Иран, Кину и Швицарску,
Ријеку, Хајдук, Динамо, Хрватску,
Свуд је им'о добре резултате
И богате новчане наплате.

Зато данас ужива у лови
Као и сви храбри соколови,
Који су нам повијест прославили
Живи, здрави ииии...богати били.

Иво Мијо Андрић

IN MEMORIAM
Умро је Анђелко Ердељанин, један од најистакнутијих савремених сатричара. Почео је као писац афоризама и сатирично епиграмских стихова 1970. године у Новом Саду са књигом Памет против ума, потписаном псеудонимом А. Камен. Од тог времена, које је обележавала Трибина младих као повлашћено место многих уметника и интелектуалаца различитих усмерења, Ередељанин је био изузетно присутан скоро пет деценија у културној јавности Новог Сада и Србије са својим особеним прилозима објављиваним на страницама штампе; од часописа Поља до листова Дневник и Политика, тако и на таласима радија, посебно радија Новог Сада.
Писао је афоризме, сатиричне кратке приче, поезију, књижевност за децу, радио драме а у новије време чешће се оглашавао на страницама часописа као критичар савремене позије. Написао је и исцрпну монографију посвећену свом родном месту Војка.
Критика је у њему виделу једну врсту актуализације домановићевског начина размишљања. Неспорно је да је Ердељанин би упућен на савремни тренутак, бавећи се различити феноменима друштвеног живота, па и неким општим премисама који се тичу човека уоште, његове култре и друштва. Ередељанин је поштовао и изграђивао своју интерпретацију форме, како њених могућности у изражавању парадокса и ироничних двосмислица, тако и усавршавања стиха или посебних облика сатиричне нарације.
Анђелко Ерељанин је рођен 1941. године. Школовао се у Војки, Старој Пазови и Новом Саду (дипломирао југословенску књижевност на Филозофском факултету). Радио је у Сремским новинама, Радио Новом Саду и у још неким медијским кућама. Писао је песме, причу, афоризме, књиге за децу, радио-драме, књижевну критику.
Објавио је следеће књиге: Памет против ума (1970, сатира; под псеудомином А. Камен); Полутешке белешке (1976, афоризми); Заврзламе (1977, песме за децу); Лаке песме (1979, сатирична поезија);За интимну негу (1985, сатира); Свет је мали (1985, песме за децу); Нешто слатко (1994, песме за децу); Кокоштркља (1996, роман за децу); Војка (1997, хроника); Српски афоризми (1997); Бездушна опасност (1999, афоризми); Смешне песме (2002); Ником ништа (2004, афоризми); Ситне зверке и барабе (2004, сатирична поезија); А мени непријатно (2005, афоризми); Размишљатор (2005, афоризми за децу); Највећи коњ у Србији (2008, афоризми) итд.
Написао је већи број радио драма које су извођене на Радио Новом Саду, Радио Загребу, Радио Љубљани, Букурешту итд.
Заступљен је у многим домаћим антологијама, панорамама и зборницима афоризма, сатире и хумора и у светској Антологији мудрости (Вече, Москва, 2005, 2007).
Ередељанин је добитник многих награда за сатиру.
Био је члан Друштва књижевника Војводине.
(са сајта Друштва књижевника Војводине; послао Мића М. Тумарић)

- Многи су под демократском власти откачили од посла. Добили су отказ!
- Живимо у духу православља. Ко на гробљу!
- Није све црно у нашим животима. Код поштених се чeсто јави и црвенило!
- Отворили смо бандорину кутију. На жалост – брзо су је запечатили!
- Коначно нешто радимо. Правимо резове у исхрани!
- Многи наши верници су се омрсили пре времена. Упала им кашика у масло!
- Сладак нам је овај живот. Види се то и по најезди мрава!
- Неки политичари су прескочили пубертет. Са ноше су улетели у фотеље!
- У нашој Народној скупштини пуно је рекреатора. Климају главом!

- Немаштиња нам пуно помаже у медецинском смислу. Регулише столицу!
- Предосећам шта ће бити на предстојећим изборима. Вук ће појести магарца!
- Постао сам аутостваралац. Поједох самог себе!
Милоја ВЕЉОВИЋ
• Некад смо извозили памет. Данас нас она напушта.
• Замагљивање је постала пракса. Данас се њим и ведри и облачи.
• Наш напредак је немогуће не уочити. Све је огољено и голим оком видљиво.
• Данас скоро сваки грађанин зна оно што полиција неће да зна.
• Председник треба да зна: Није Он наш, ми смо његови.
Пеко Лаличић

• Још и сад довољан број Срба није за улазак у НАТО. Међутим, ако би нас још једном бомбардовали...
• Најефикасније оружје двадесет првог вијека јесте – тастатура.
• Лако је нама да будемо свјетски шампиони у ватерполу кад нам је вода дошла до грла.

• Свијет упао у финасијску кризу. Срећа па смо увијек били мимо свијета.
• Земље бившег Источног блока су у транзицији само промијениле Великог брата.
Миладин Берић

Angel Boligan Corbo, Cuba/Mexico >>>>>

***

• На крају борбе за живот, изгубио је.
• Према томе, не мој те ићи ка овоме.
• На утакмици су лезбејке скандирале судији: "Педеру, педеру!"
• Јаки противници понијели су нас заједно са игром, и разбили.
• Гањали смо резултат... и нисмо га стигли.
• Ми смо само прочитали њихову игру. Они су нашу научили напамет.
• Предали смо се судбини, а није ни пуцала.
• Код нас је како тако док код њих није ни овако ни онако.
• Нашли смо се у кризи. Ту смо упознали биједу и јад.

• Пут ка сиромаштву води кроз биједу и јад.
• Кад сам се опарио сви су ме се рођаци сјетили. Брзо су ми долетили.
• Није ми до мора од кад имам море проблема.
• Због несреће која ми је здрава као дрен, срећа ми се разбољела.
• Са својом одговорности нашао се у затвору.
Абдурахман Халиловић - Ахил

***

• Јак оркестар је најбоље решење за слабо певање солиста!
• Најгоре је када су новине купљене заједно са уредницима, пре него што се почну продавати по трафикама!
• Они који возе само обичне комбије не могу правити такве комбинације, као они који возе блиндиране мерцедесе комбиниране са скупом опремом!
• Много бука само око његовог фејс-бука!
• Очигледно је да је Адам у свом јеловнику имао само ребарца и јабуку!
• Црно се највише пише ономе коме се у његовом завршном рачуну пише црвено!

• У рату народ гине масовно за спас отаџбине, али не толико као што се од њега тражи на изборима за спас неколицине његових претставника!
Иван Русјаков

• Ставио сам све на коцку. Али, и она је, нажалост, била округла.
• Толико сам се у њу клео, да ми је и бог на крају опростио.
• Уздао сам се да ћу бити први. Али су ми пред самим циљем узде испале из руку.

• Тог политичара смо извукли из гована. Али он, нажалост, и даље смрди.
Иво Мијо Андрић
• Телевизор кроз прозор па у свет.
• Дотерала нам орла зла година.
• Демонстранти су бацали и откинута јаја.
• И Народни оркестар је под управом.
• Нашим политичарима Србија је прва разбибрига.
• Тренинзи су нам гвоздени. Префорсирали смо се у демократији.
• Не можемо да заспимо. Броје нас у овце.
• Буди се исток и запад, а код нас ни петао да кукурикне.
• Ма какав пичкин дим? То је покуљало из народа.
• Преформулисали смо одговоре. Без питања.
Драган Матејић
ЖИВОТ
• Живим противно законским одредбама.
• Наиме, мучење је законом забрањено.
• Важне информције до нас брзо стижу
• Увек смо обавештени да добро живимо још док једва преживљавамо.
• И ја бих живео као човек, само кад бих имао свога горилу.
• Без кога се не може, њега нема.
• Немамо горућих поблема. Сви су отпорни и на ватру и на воду.

• Знамо да овакво решење иије добро.
• Али ни сам проблем нам није нудио ништа боље.
• Народ је огорчен, што је подношљивије него да је љут.
• Нама ништа не пада тешко.
• Зато нам је све и пало.
• Најгоре је прошло. Такви код нас најбоље пролазе.
• Зашто бисмо се радовали туђој несрећи?
• Мала ли је ова наша!

• Своје проблеме решавам у ходу. Прво, немам ауто. Друго, имам мобилни телефон.
• Треће, гурнути су под тепих.
• Постао сам свој човек. Толико сам ја себичан!
• Најбољи сам у свему. Ако ми не верујеш, чик буди то ти!
• Кућа ми је 24 сата пуна пријатеља. Фејсбуковаца.
Милен Миливојевић
IN MEMORIAM
АНЂЕЛКО ЕРДЕЉАНИН (1941 - 2017) - Напустио нас је још један великан српског хумора и сатире, Анђелко Ердељанин. Анђелко је био свестран писац. Не само да је оставио иза себе неизбрисив траг у хумору и сатири, него се током своје богате и успешне каријере остварио и као песник, књижевни критичар, писац радио драма за децу и одрасле, аутор сценарија "Веселих вечери... Добитник је многобројних награда и признања. Сахрана је данас, 18. октобра, у 9.45х, на Градском гробљу у Новом Саду. Секција хумориста и сатиричара Друштва књижевника Војводине
(Послао: Нинус Несторовић)

НЕУЛИЗНИ

ВЕРСИ

 

Рекли су ми да се неки
Дужносници љуте
Што им пјесме посвећујем
А не љубим скуте.

Морам казат' да су људи
Сто посто у праву,
Јер ја сам вам мокром крпом
Ударен у главу.

Годинама писао сам
Версе и сонете,
Које читат није хтјело
Чак ни моје дијете.

Књиге су ми сакупљале
Прашину по кући,
Па сам потез радикалан
Морао повући.

Престао сам записиват
Пјесме о љубави
И наскроз се посветио
Поетској забави.

Сад умјесто елегија
Пишем пародије,
Које народ много воли
Јер их разумије.

У времену демократском
Све је дозвољено,
Што је добро закухано
И још запапрено.

Тко се жели окитити
Државним частима,
Мора кожу премазати
Свакаквим мастима.

И трпјети критичаре
Који мане куде,
Јер се они тако боре
Да нам боље буде.

Политичар није добар
Коме хумор смета,
Он не смије бити гробар
Писцима памфлета.

Зато молим дужноснике
Нека се не љуте
Што им смијешну страну гледам
А не љубим скуте.

 

И. М. Андрић

СВЕ МИ СМЕТА

Не знам шта се самном збива и догађа
И каква ме судба ухватила клета,
Кад ме свака туђа критика погађа
И кад ми код других ама баш све смета.

Немам појма гдје сам изгубио мјеру
Па не разликујем боље од доброга,
Можда сам у себи потрошио вјеру
Те сам сагријешио код господа Бога.

У прошлом систему бранио сам људе
Радио послове за добро народа,
Данас неке бивше комуњаре тврде
Како им је тада фалила слобода.

А многи су од њих згртали динаре
Крадући друштвено и из туђег џепа,
Сад су прекрижили своје гријехе старе
Па им је држава независна лијепа.

Њих не занимају државни дугови
Нити људи који копају по смећу,
Они су господа – не више другови
Који сиротињи стражњицу окрећу.

Иза говорница њихови гласови
Одјекују као испражњене канте,
Брига њих што народ скандира - 'лопови'
Они вазда глуме моћне фолиранте.

Докле ће то тако ја вам појма немам
Знам једино да ме раздиру дилеме,
Да ли да се на пут за онај свијет спремам
Или да баталим те и сличне теме.

Ако други могу очи затварати
Пред стварима које и ћорави виде,
Могу и ја своју памет прецртати
Па нека ми живот у неку ствар иде.

Ионако све је ван моје контроле
И ван утјецаја сиротог народа,
Нас ни наши ближњи баш нешто не воле
Јер су нам приходи нижи од расхода.

Како дићи морал задуженом пуку
И вратити вјеру гладном невјернику,
Кад сити не виде сиротињску муку
Него своју лијепу с насловнице слику.

Ту не може помоћ ни Блажевић Ћиро
Који је савршен стручњак за побједе
И он је због лошег стања абдициро
Па га данас прате јали и обједе.

А како би моја минорна појава
Могла разумјети сустав капитала,
Кад је демократска слободна држава
Биједну мировину за њезин труд дала.

Па се с том пензијом може селфи сликат
Испред трговине са крухом и млијеком
И изгледат као фосилни уникат
Који тежи циљу скромном, а далеком.

Зато бацам копље без борбе у трње
Нека се маришу они који желе,
Мени ће већ сутра бити много црње
Јер стари ме дани више не веселе.

Природа је ваљда тако удесила
Да не видим шуму од једног дрвета,
Некад ми је свака чаша била мила
А данас ми чак и пуна флаша смета.

Иво Мијо Андрић

СЕКЦИЈА ЗА ПЛАКАЊЕ
Плачеш ти. Плачем ја. Плачу многи.
Појединачно.
Над овом ситуацијом.
Није проблем у томе што плачем ја. Нити је мука у томе што плачеш ти. Већ је проблем што плачу многи.
И мука што плачу појединачно.
А ситуација је сазрела да се заједнички плаче. Ситуација је као створена за колективно плакање.
Зато оснујмо секцију за плач.
Кад вас неко упита: – Гдје идете?”
Реците му слободно.
Ако вас упита: – Могу ли и ја?”
Поведите га слободно.
И исплачите се заједно.
Биће вам лакше.
Ова ситуација то од вас тражи.
Док сте у просторијама секције, ништа не причајте. Само се окупите и на знак предводника плача почните плакати. Разлога имате на претек.
Плачите за чим хоћете! Плачите колико хоћете! Плачите с ким хоћете! Плачите с разлогом.
Бар код нас има зашто да се плаче.
Нека вам плач буде главна релаксација.
А касније – главни хоби.
Још касније – главно занимање.
Зато, оснујмо, за почетак, секцију за плакање.
А касније – формирајмо клуб.
Још касније – удружење.
Још, још касније – странку за плакање.
Министарство за плакање ће се наметнути само. Јер, плач је наша неизбјежна перспектива.
Живко Вујић
НЕМАЊИНА 11 ОД СТО
Када истина о Србији обиђе свет, врати се на адресу пошиљаоца. Аустралијским домороцима бумеранг, нама истина у лику буздована. Најубојитије оружје после теве.
Откад је све округло па на ћоше, центар моћи је критична тачка квадратуре круга. Ако Срби виде вођу у сваком слепцу, значи да су далековиди. Ко бирачком телу узме меру, прави систем по своме. Не бира средства да дође до циља, већ циљну групу - да дође до средстава. У стара добра времена били смо млади луди. Нису нам завидели што смо недоказани, већ што смо без премца. Ивер не пада далеко од иве.
Погодили сте као прстом у пекмез: власт је сласт прве врсте - да оближеш дуге прсте. Покварена је колико је тешка теретна вага. И инфективна. Преноси се пипањем пулса. Остало знате. Као што знате и да се историја понавља из дана у дан: после подне ништа неће бити као пре. Ако сте себе ухватили у лажи данас, сутра ћете у крађи. Шта год глави
становника падне на памет, испостави се после као статистички податак.
Ако Србија увезе 50.000 крава, комшије ће црћи-пући од зависти; ако ћемо право - реформишите обавезе; ако одговорност дигнете на највиши ниво, Свевишњи ће се наћи у незавидној ситуацији. Ко држи све конце, изиграва марионету на позоришној сцени, Свевишњег – на политичкој. Хватао за кваку или цаку, кључ је у бравури!
Одговорност је уставна категорија управо зато што је устав највиши акт – слика голог творца. Не треба га мењати у потпуности, већ само његове (и њихове!) прелазне одредбе. Да не кажемо, потоње чланове.
Према најновијем открићу, банке су одговорне за јачање динара: што је чвршћи, одговорност је већа. Немањина 11 има решење за инфлацију 11 одсто. На први поглед 11, на други 5 до 12. Откад влада има решење за све, нико се не боји добра, нико не броји добро.
Илија Марковић
ДЕСЕТИ БАРИТОН
Десети баритон је био један од 120 чланова бечког хора. Једном је само отварао уста и нико није примијетио да не пјева. Ово му је омогућило да за вријеме наступа обавља и друге послове.
Тако је ономад из Беча одлетио за Москву на свој омиљени балет.
И одмах му је пало у очи да на сцени нема осамдесет петог балетана.
Овај је авионом збрисао за Мадрид на фудбалску утакмицу, али и да мијења брата близанца који је са утакмице клиснуо на берлински филмски фестивал да види главног глумца, који се, у то вријеме, на бечком концерту дивио складном пјевању десет баритона који звуче као девет.
Већ првом сљедећом приликом није било нити концерта, нити опере, нити утакмице, нити берлинског филма.
Сви су шмугнули.
Перица Јокић
Dejan Ilić
25/10/2017

Gosti iz belog sveta

To se jednostavno mora dogoditi, čim se otvorite prema svetu. Svet izvan granica dosega ovdašnjih institucija naprosto se ne može kontrolisati kao što se kontrolišu stvari unutar zemlje. Eto, taj Sajam knjiga i ti gosti iz Nemačke, na primer. Šta nam je to trebalo? I lepo smo zamislili da čuvamo ćirilicu, i lepo stoji u strategiji kulture da se o srpskom 20. veku mora govoriti kao o stoleću stradanja nacije (srpske, naravno) – i onda dođe ta Nemica, još i nobelovka, i kaže: Srbi su krivi za sve što im se dogodilo krajem 20. veka, a među Srbima, ponajviše Srpska pravoslavna crkva. Ej, Nemica, od svih baš ona, Nemica dakle, da nam to sruči u lice.

I šta sad? Da joj prevedemo strategiju? Da joj objasnimo da se ne uklapa; da je promašila zadate smernice; da ovdašnje institucije zadužene za sprovođenje strategije to neće tolerisati? A baš nam je krenulo sa zaštitom ćirilice. I lepo smo zamislili da sve svalimo na Jugoslaviju: Jugoslavija je kriva za to što je ugrožena ćirilica, za to što se raspala, za stradanje Srba i u Jugoslaviji i posle nje, pa – kako ispada – i za zločine što su ih Srbi počinili nad drugima. Kako to lepo sažima Zoran Avramović, predsednik Odbora Sajma knjiga, ali i donedavni direktor Zavoda za unapređenje obrazovanja:

„Ako postoje zavodi za zaštitu spomenika kulture (i prirode) sasvim je razumljivo da i pismo kao deo jezičke kulture uživa zaštitu države. Ćirilica je stara osam vekova i njen jugoslovenski susret sa latinicom je doveo do određenog potiskivanja.“

Eto, sve je jasno i jednostavno. Osam vekova je ćirilica odolevala, a onda je došla Jugoslavija, sa sobom donela latinicu, i od tog susreta ćirilica još ne može da se oporavi pa joj je potrebna lekovita pomoć države. Kako je Avramović (htedoh da kažem – ovaj nesrećnik, ali, evo, uzdržao sam se) izračunao da je ćirilica stara baš osam vekova – ja ne znam. Možda on početke ćirilice vezuje za, recimo, Miroslavljevo jevanđelje, staro otprilike tih osam vekova. Ali, tu je ćirilica iz tog doba na svom vrhuncu, to joj nikako ne može biti početak. Kako to kaže Pavle Ivić u svojoj knjizi o srpskom narodu i njegovom jeziku, ti počeci su nam danas daleki i tamni, i o njima se malo šta pouzdano može reći, sa distance od nešto više od jednog milenijuma.

Dakle, ode Avramovićevih osam vekova dođavola; al’ ni sa njegovom ćirilicom stvari ne stoje bolje. Za koju ćirilicu Avramović tvrdi da je stara osam vekova? Ova što je danas koristimo i hoćemo da je štitimo, stara je tek nešto manje od dva veka. Tačno joj se znaju počeci. I tačno se zna da je nastala u raskolu sa, recimo, onom Miroslavljevom ćirilicom. I o tome se ima ponešto naći kod profesora Ivića. A ta Vukova ćirilica, kojoj je Avramović tako privržen da bi da je zaštiti, nastala je upravo u susretu s latinicom i u želji da se latinici približi, a to je bilo čitavih pola veka i više pre Jugoslavije.

I to usred vremena kada se zajedno sa tom novom ćirilicom razvijala i jugoslovenska ideja. Za razliku od neobaveštenog Avramovića, može se u stvari tvrditi da ćirilica kojom on piše ne bi ni postojala da nije bilo želje za Jugoslavijom i hrljenja u susret latinici. Ali, Avramović je tužni ideološki komesar: on ponavlja floskule koje je pokupio usput i čije ponavljanje mu pomaže da napreduje u službi – sve do mesta direktora Zavoda za unapređenje obrazovanja (jadno je obrazovanje koje je unapredio ovaj bivši direktor: on bi da štiti ćirilicu, a nije ni pomislio da zaštiti đake, a mogao je barem da pokuša, od imbecilne ideje o dualnom obrazovanju, dakle od obrazovanja protiv koga je nedavno, u nedalekoj Italiji demonstriralo dvesta hiljada učenika; al’ šta se Avramovića tiče šta se događa u svetu, makar i susednom).

A i ta ćirilica, stara dva ili deset vekova (samo ne osam), uostalom, nije naša. Nju su sastavili „tuđini“ od grčkih slova („to je u suštini tadašnje svečano grčko pismo“, stoji kod Ivića). Pa ni tada, kad su je sastavili, ona nije bila jedino pismo, nego se još koristila i nešto malo starija glagoljica (opet poklon od „stranaca“), pomalo nalik na latinicu. I tako par vekova. Pa su neki koje bismo danas da nazovemo Srbima pisali ćirilicu, a neki drugi, iz današnje perspektive takođe Srbi – glagoljicu. A govorili su gotovo isti jezik: nazovimo ga, za ovu priliku, srpskim. I na toj glagoljici, a ne na ćirilici, imamo najstarije zapise na tom ondašnjem srpskom. Eto, onda, kao i sada, čim se umešaju stranci, nastane neka pometnja i zbrka.

Pa se predsednik Odbora i donedavni direktor Zavoda dosetio da napravi red tako što će neku, samo njemu znanu ćirilicu staru osam vekova proglasiti za nešto što je ravno spomeniku. I tako će Srbi ubuduće, ako sledimo ovu naročitu viziju, govoriti i pisati jedan spomenički jezik, krut i okamenjen, kakvi spomenici inače jesu, i bez ikakve veze sa realnošću. A ako ga pitate – zašto, pobogu? On će mirno odgovoriti – kriva je Jugoslavija. Samo, ima tu jedan problem. Kao direktoru Zavoda, lako je bilo Avramoviću da krivi Jugoslaviju. Na takvoj je poziciji bio, moglo mu se, unutar Srbije.

Problem nastaje za Avramovića kao predsednika Odbora. Jer, na taj đavolji sajam knjiga stižu i neki gosti iz sveta. I što je još gore, gosti koji ponešto znaju o događajima s kraja 20. veka i raspadu Jugoslavije, jer ih je zaobišlo obrazovanje koje su unapređivali Avramović i njemu slični. I onda ti gosti, sasvim nekontrolisano i nepoželjno, i bez ikakvog obzira prema ćirilici, izgovore da ih svi čuju – nije kriva Jugoslavija, krivi su Srbi.

Peščanik.net, 25.10.2017.

190
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
© -Copyright by Magazine "Rhinocervs"! © -Сва права задржава Часопис "Носорог"! ® -All Rights Reserved!
™ - Since 2001, Banja Luka
™ - Основан 2001, Бања Лука
ШТАМПАНИ НОСОРОГ
GOLDEN LYNX of SERBSKA