НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
NOSOROG - Međunarodni časopis za satiru, humor i karikaturu
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
Страна - 3 - Page
• Ирачани и Авганистанци су преозбиљни. Амерички разлози за бомбардовање су комични, а они ни да се насмеше.
• Ти се са мном не можеш мерити у патриотизму. Ја сам на њему зарадио милион евра више од тебе.
• Наше фабрике служе за оријентацију. Маховина показује север.
• Поплаве, земљотреси и олује буду па прођу. А политичари остају.
• Све је више агената у цивилу. Развијају цивилно друштво.
• Зашто разговарамо телефоном већ два сата!? Телефонски гајтан би имао исти ефекат већ после два минута.
• Више ценимо туђе него своје. Поред оволико шљива постали смо банана-република.
• Кладионица у цркви је брзо затворена јер су кладионичари долазили свега по пар пута. Знају да Бог само трипут помаже.
• Сигурно бих постао члан Менсе само да се нисам изгубио у њиховој згради пре тестирања.
Ђорђе Оташевић
Русија је вулкан који се угасио!
Горан Кљајић
• У Европи има места за све. Чак и за оне који ће је у црно завити.
• Млади су наша највећа извозна шанса. Толико су тражени, да се и сами извозе.
• Ценим расрбљене Србе. Даноноћно раде против свог народа, а не одричу се своје националне припадности.
• У Србији нико није умро од глади. Народне кухиње и контејнери раде по цео дан.
• Међународно право је постало мачији кашаљ. Натоисти су га давно окачили мачку о реп.
Живко Кулић
- Све више контрирамо јапанцима. Земља смо залазећег сунца!
- Много нас, брате, живи на рате. Од избора до избора!
- Живот ми је прави спектар. Надрљо сам ко жути, а црно ми се пише!
- Наш премијер је имао пех. Палац му се заглавио између комшијска два прста!
- Радници су нам чврсто на земљи. Ојели се од посла!
- Весељу нема краја. У ђавољем смо колу!
- Кројачи наших судбина кроје нам уска одела. Пуцамо по свим шавовима!
- Узели смо меру неким мафијашима. Кола и станови им остају!

- Многима који другом секу гране на којима седи упадне трн у око!
- Све је почело је од руке до руке, а стигло од узде до узде!
- Нешто се стварно демократијом променило. Магареће године трају дуже!
- Нисмо само сишли с коња на магарца. Гурамо и даље!
- Живели смо са слоганом: Сви за једног, а један за све. Још смо сложни, али слоган је: Куку леле!
Милоја ВЕЉОВИЋ

Angel Boligan Corbo, Cuba/Mexico >>>>>

***

• Чим глава државе почне народу да се удвара, то значи да је нешто у држави почело да заудара!
• Онај ко стално касни мора да живи дуже, како би све то надокнадио!
• Издајице се познају по томе што док се клањају непријатељу, истовремено најбољим пријатељима показују задњице!
• У почетку је она све од њега носила у свом срцу, а касније у стомаку!
• Прво су се волели кроз пољупце са уснама на кревету у спаваони, а затим кроз уста на куњиском столу!
• Онај ко седи на две столице мора стално да пази на не пропадне у средину!
• Успешна премијера у влади је најбоља глума сваког премијера!

• За личне унутрашње послове министра унутрашњих послова највише брине његова верна супруга!
• Да су новине постале све више народне види се по томе што се у њима највише критикује народ!
• Стао је на луд камен само да се не би говоркало да не попушта јер није паметнији!
• Оптимиста и када симболично добије бич на поклон, размишља да купи још и кола са коњима како га не би употребио само за себе!
Иван Русјаков

***

• Кад им нестане струје па не могу да усисавају прљавштину, сарајевски Срби то одмах гурају под теспих.
• Иза тврдње да су избори били живи упиш, крију се генијалци који су открили топлу воду!
• Кад је чуо да у овом стресном времену прво попуштају паметније главе, Премијер је одмах појачао своје резерве вијагре!
• Небески народ одбија инсинуације о Великој Србији, иако и обична будала види да се свемир шири...!
• Откако је направио Србина на своју слику и прилику - и Богу је постало тијесно на небесима!
Бојан Богдановић

• Да би дао мито морао сам - да дам мито.
• Наше шансе да уђемо у Европску Унију - никакве су. Уласком Бугара, Румуна и Хрвата попуњена су сва мјеста резервисана за слуге.
• Наталитет нам опада јер држава празни бешику по празним "бешикама".
• Добре вијести доносе Ангели, а лоше - Ангела.
• Владајућа странка има свој програм. И Први и Други.
• Удружење поштовалаца лика и дјела Јосипа Броза Тита налази се у улици Драже Михаиловића.
• Ми смо много прије држава Европске Уније остали без граница.
• Упао сам у лоше друштво. У Скупштину.
• Да би дошли на европски праг, морали смо ићи испод прага.
• Од читавог америчог сна остао нам само вијетнамски синдром.
Миладин Берић

• Кад год сам полазио од себе, ништа ми није ишло за руком.
• После разговора са собом схватих која сам ја будала да разговарам са сваким.
• Откако ме будилник не буди, ни петлови ми не кукуричу.
• Oсуђујем све који би накриво насађене набијали на колац. Зашто, кад има хуманија метода?
• Све мој до мојега, а сви очекују нешто од мене.
• Пада ми тешко све што ми иде лако.
• Питање свих питања: Зашто на малу Србију сви дижу патку?!
• Кад год упрскамо мотку ми смо своји на своме.
• Иако нисмо лењ народ, све мање нам се диже. Зато нас и има мање.
Пеко Лаличић
• У животу се не дешава све онако као на телевизији.
• Ни министра правде не оправдава непознавање закона.
• Министри себе цитирају не битрајући речи.
• Веровање у смемоћ власти постаје празноверица.
• Ако се говори о прошлости, дугачак је списак људске глупости.

• И климање главом је одређен начин мућкања.
• Мени политичка збицања не сметају. Нисам гадљив човек.
Живојин Денчић
• Млади лук пита старијег: „Хоћу ли и ја бити толико љут кад одрастем?“
• Цијелу ноћ је сањао, али да га је учитељица ујутро питала шта, добио би кеца.
• Моја мама је у болници играла лутрију и извукла брацу, а жена до ње двојке!
• Дјеца су таква сировина од које може свашта да постане. Од одраслих сировина – старци и старице.
• Легао је и хтио да замрачи собу, али није знао гдје се звијезде гасе.
• Мама ме будила у понедјељак да идем у школу, а ја сам рекао да је код мене још недјеља и наставио да спавам.
• Док јој је учитељица уписивала јединицу у домаћи задатак, мала Зорица се смијала и говорила: “Тата добио кеца из рачуна!“

• Једна жена је своје срце поклонила мужу само да би он ушао у Гинисову књигу рекорда, као човјек са два варајућа срца.
• Гром ударио у јелику и запалио је, а храст је грди: „Гром те убио, што се не чуваш!“
• Кад су Мирка грдили зашто не учи, рекао је да ни његова баба Смиљана није учила за баку, па шта јој фали. .
• Нове санке, први пут изашле на снијег, оклизнуле се и преврнуле.
Слободан Јанковић

МОЖЕ МУ СЕ

Може му се, да плени
од почетка до краја
може му се, јер он је
у Cirkus M-u, главни баја!

Може му се да се
кисело кези,
слушаоце пези,
прво их најури
онда их тражи,
држи до истине,
некад од вицева,
а, сад' живи, од лажи!...

Њему се све може, јер
он је главни даса
у емисији Cirkus M,
с', Belle amie
радио таласа.
Фрустртације,
и комплексе лечи
од њега, је тешко,
доћи до речи...
Ако па добијеш укључење, ко' честитку,
онда си лојалан, и ниси за чистку...
Режимски баја, за њега се далеко чује
цајкане зеза, а с њима се „милује“..
Интелигенцију, и знање вређа
Све му се може, јер има леђа!

С њим иде руку под руку цензура
она му је стална цура!
Сваког би да критикује
а, критику гуши
У суштини је осетљив, сујетан,
добар, није јебиветар!
Нек ми не замери ово што ми лежи на
души!!!

Писуваја: Драгослав из Прћиловицу, код
Алексинац

БАБА МИ РЕЧЕ

ДА НАПИШЕМ ПЕСМУ

Пре неко вече
баба ми надахнуто рече:
„Србија је земља велика,
а тако мало има песника,
само два песника
по глави становника.“
Још је стара ума бистра,
паметнија од министра.
Гледа стара „Парове“ на Хепи
па се бојим да је шлог не стрефи.
Баба даље тера своје:
„Паметно унуче моје,
знам ја квалитете поетске твоје,
мало времена уграби
па напиши песму баби.“
Тако ме она песнички куражи,
а знам шта она у песми тражи,
све би баба да позлати
само да јој се младост врати.
Китим стихове каква је била,
лепојка права, горска вила.
А баба ко свака баба
матора, сетна, на песму слаба.
Oпевам младост, а њој све мило,
баби паде и суза у крило...
Песму ћу ову сада да скратим,
и саопштењем да се обратим:
„Било би у песми још поезије,
да ми је баба дала који
динар од пензије.

Драган Матејић

• Ћеле кула је један од темеља будућности данашње Србије.
• Вожд је утемељитељ модерне Србије. Зато је она већ дуго обезглављена.
• Медији су моју изјаву истргли из контекста и тиме су добили управо оно што сам ја хтео да кажем а нисам смео.
• Вођа живи као да је бог. Зато сви верници гласају за њега.

• За разлику од других, ја то искључиво радим у кревету. Спавам као јагње.
• Човек често мора сам себе да преиспитује. Једном ће да призна.
Зоран Т. ПОПОВИЋ
• Да немам смолу, за мене се не би лијепиле само ружне жене.
• Не радимо ништа на силу. Осим... кад нам је сила.
• Лудог ли човјека, толико се збунио да су га на крају прогласили педером.
• Нашао сам се између двије ватре. На једној страни је жена, а на другој сам ја.

• Он је толики пироман да је на крају, спалио и властите илузије.
Иво Мијо Андрић
ШПИЈУНСКО ПИСМО
− Ех, што нисам шпијун, мој Стевара! Како би’ само путов’о светом к’о господин човек. Завирив’о би’ и тур’о свој нос у туђа посла с уживањем, то ти је данас здраво отмено. Био би’, брате мој, шпијун прве класе.
− Да ниси ти, пријатељу Пантелија, мало онако, знаш већ како, пролуп’о, не дај боже? Каква шпијунажа? Какве трице и кучине сад под старе дане!
− А јок! Никад није касно.
− Добро, кад тражиш ђавола и наћи ћеш га. Само ми једно реци: како би се споразумевао са сарадницима кад их не смеш виђати, а радиш тајни посао?
− Ех, то бар није тешко. Срочио би’ лепо писмо, ал’ такво да га нико не може одгонетнути. Имам већ пар мустри за такву работу.
− Види, види наше шпијунчине! Та, ти се већ сâм ишколовао!
− Само ти кокодачи к’о она моја баба Роска!
− Баш ме живо интересује та твоја мудрост! Да чујем то писаније.
− Слушај, Стевара, па се чудом чуди, шта сам срочио: „ПРИчам ја, али не ВРЕДИ, мојој баБИ да ми ТРЕБА ЛОва. Морам купити ТЕЛЕ. А БАБА МУЧЕница КАО да МИ НИ овако СТАРом не да мира. „Иди нек ти дâ министар. НеКО треба иза ОВОг телета да ЧИсТи говна по Авлији“, ГОвоРИ она, а ја ЈЕ не слушам. ОД МОГ плана овог топлог ТЕшког ЛЕТА БАш нећу бити БЕз брИге. А МИра НИСам ни ТРАжио.“ ‒ А – ха-ха-ха! Какве су ово глупости, Панто, побогу? Као да личи на кинески!?
− Ти баш ништа ниси утубио у ту твоју учену главурду. Није ово говоранција о телету, то ти је шифрована велика тајна преписка, строго поверљива.
− Чекај, а што пишеш велика слова у сред речи, и где треба и где не треба? Знао сам ја да ти не можеш бити шпијун.
− Ту сам те чек’о, брале мој! Већ си пао на шпијунском испиту. Писмо је само тобоже наивно. Ево ти га у руке, па протрљај добро очи. Само пажљиво сричи баш та велика слова, а ова мала занемари.
− А, тако значи! Ругаш ми се! Где ти је ту шпијунажа? Добро, кад ти кажеш. Ево читам: „ПРИВРЕДИ БИ ТРЕБАЛО ТЕЛЕ. БАБА МУЧЕ КАО МИНИСТАР. КО ОВО ЧИТА, ГОРИ ЈЕ ОД МОГ ТЕЛЕТА, БАБЕ И МИНИСТРА.“
− Зар тако ти старом пријатељу, црни Панто! Добро, добро! Памти па врати!
Ђура ШЕФЕР СРЕМАЦ
БУЏЕТ
Владари државице, дружина акционара, слуге и полтрони неолибералног капитализма, код куће се понашају силеџијски. Вичу. Прете. Инате се. Смању зараде, повећавају порезе. Узимају што им дође под руку. У свету су као мачићи. Преду. Послушни као кучићи. Све налоге, ма колико били неумерени и луди, беспоговорно извршавају, без обзира колико ће то народ коштати. Главни им је циљ непрестана штедња на народној грбачи. И по цену смрти. Од немаштине и глади. Никад нису задовољни, па измишљају нове подвала. Не презају ни од безочне пљачке грађана. Зато су властодршци и капиталисти све богатији.
- Наши пријатељи из света - истиче врховни владар - подсећају нас да морамо више да штедимо. У свим областима. Хајде, да рекапитулирамо досадашње подухвате.
За реч се први јавља звезда полтрона, акционар задужен за социјална питања:
- Најновијом уредбом укинули смо издвајање за дечје додатке и трудничко боловање!
- Одлично! - хвали га шеф и љутито упозорава: - Не љуби ми руке, сад сам био у клозету!
- Нема везе! - одговара политичко-партијска протува и наставља где је стао.
Главни ногама безуспешно гура досадног типа и наставља:
- Ко је следећи?
- Ја! - јавља се просветни акционар. - Учитељима и професорима смањили смо плате за 33 одсто! И још ћемо, ако бог да - побожно се крсти три пута.
- Свака част, тако се ради. Идемо даље.
- Војницима уместо три служимо два оброка дневно - рапортира војни акционар. - Ужину смо већ укинули, а распродали смо и све тенкове. Превише горива троше.
- Паметно!
- Ове године нећемо дати ни цент за културу - прси се акционар задужен за културу. - Сав расположив новац искористићемо за обнову министарског возног парка и опрему кабинета.
- Свака част!
Пуних сат времена су набрајали своје успехе. На крају су подвукли црту и остали запрепашћени. Опет нема довољно новца.
- Шта је ово, људи? - љути се главни акционар. - Урадили смо и више него што су странци од нас тражили. Не разумем.
- Имамо рупе у буџету - упозорава млади саветник зе финансије.
- Објасни! - виче главни.
- Све што уштедимо, директори државициних фирми и локални шерифи зачас потроше на пиће, храну, промашене инвестиције, лажне набавке, певаљке, водитељке и ватромете.
- Незгодно, мајку му. - вајка се шеф шефова. - Шта ћемо сад?
- Предлажем - поново се јавља дупелизац из социјале - да укинемо оброке деци у вртићима и да натерамо породиље да за свако рођено дете плате две просечне плате. Неће им више пасти на памет да рађају и да нам праве трошкове.
- Е, ово је већ нешто. Добро је, бежи, не лижи ме! - брани се владар.
- Војницима ћемо укинути и она два оброка! - храбар је војни. - Можемо продати и ловачко-бомбардерску авијацију. Ионако се возимо само хеликоптерима.
Низали су се планови. По народ све гори. Све док, бар на папиру, нису попунили буџет о чему су хитно известили газде неолибералног капитализма.
Мића М. Тумарић

Luiz Carlos Fernandes, Brazil >>>>>

***

КИКА СЕМЕНКАР

Кика, семенкар
је у оно време, био цар!!!
Крошња у руке
од цепене новине, фишеци при груди,
нон-стоп, нуди:
„семке, семке, ајмо људи..!
Док зађе трибину
он прода из крошњу, б'р, половину
брго, црпе, семке и равња
за једну чашку,
наплати ти једну
а да ти две...
Викаше:
„ако за адет,
за адет, дете!!!
Док Дубочица, дође до победе
„много су добре“, народ Кикине семке
изгрицка,
целу крошњу, изеде...
Псује, навија, гласно коментарише
ал' један је Кика семенкар, у плаву радничку блузу
с качкет, плаве панталоне, још једна Лесковачка легенда,
која ме инспирише...
Док Дубочица дође до два бода
народ ги грицка, Кикине семке
Тој му занимација, тој му згода...

Душан Дојчиновић

ВОДЕНИ КРЕВЕТ
У свом луксузном стану он је имао водени кревет. Тако се десило да се једном успавао на душеку док се сунчао на морским таласима.
Када се пробудио није опазио разлику између бродића у боци и прекоокеанског брода којег никако није могао имати на узглављу у својој спаваћој соби.
Устао је и пошао према купатилу на јутарње туширање.
Успут је прошао поред акваријума у предсобљу, а онда је стало да се ређа све оно што није имао. Корали, медузе, делфини, а на кратко се дружио и са јатом пирана.
Послије тога више није бринуо ко ће вратити душек на обалу.
Перица Јокић
СВЕ ИМА СВОЈ РЕД

Кажу моја дјеца: Тата, купи нам јабука!
Кажем: Купићу. Сачекајте!
Питају: Кад ћеш купити?
Кажем: Кад добијем цијелу плату.

Од тада је прошло толико мјесеци колико у четврт године има дана. Дјеца више не траже да им купим јабуке.
Кажу: Тата, купи нам бицикл!
Кажем: Купићу. Сачекајте!
Питају: Кад ћеш купити?
Кажем: Кад бицикл дође на ред.

Од тада је прошло толико мјесеци колико у пола године има дана.
Дјеца више не траже да им купим јабука, не траже бицикл.
Кажу: Тата, купи нам кола!
Кажем: Купићу. Сачекајте!
Питају: Колико да чекамо?
Кажем: Кад кола дођу на ред.
Питају: Кад ће то бити?
Нисам знао шта да им одговорим, али сам знао да у овој земљи све има свој ред. Нисам више могао издржати. Узео сам пола плате и отишао да купим пола гајбе јабука. Па нека дјеца једу и чекају да добијем цијелу плату.
У овој земљи све има свој ред!
Живко Вујић

СВИ НУДЕ РЕЦЕПТЕ –
НИКО ДА ПОЗОВЕ НА РУЧАК

Где је влада властита именица, реконструкција је непотребна. Где није – јесте.
Све се може кад се неће. Док је центар моћи далеко од очију јавности, реконструкције нема на видику: кад би се први министар уозбиљио, реконструисао би је пре првог (априла?); први не може реконструисати владу без пуномоћи другог. Чим је први међу једнакима превидео да од реконструкције нема ништа, први министар је стао на исто становиште. Одустао.
Ако је реконструкција владе немогућа мисија, емисија Народне банке није. Ко од једног динара прави два, игра на карту инфлације. Четири јахача галопирају.
Ко је на репу догађаја не види чело од задњица. Присталице не знају да ли је предводник слеп док га не стигну. Док нас не стигне што нас је стигло. Да су се бирачи уздали у се и у тројанско кљусе, не би нас јахали Курта и Мурта.
Једни живе горе од других, а они горе – боље од свих. Толико смо се отуђили једни од других да нас први не препознају. Да није незнаних јунака, јунак нашег доба био би анонимус. Апаратчик не би био главни шраф државног апарата, који понавља шта је Косово, шта ће бити ил’ не бити. Косово ће бити Србија док га и Србија не призна. Одавање признања је посебан вид задуживања: ко политичком мртвацу одаје пошту не даје пет пара за државну тајну; ко ведри и облачи не скида се са говорнице. Ако је истина што говорите, лаж је што чујемо: да је „кора од банане корак, а не раскорак, до циља“; да су „јабука раздора и шипак мултивитамински напитак“.
Да не беше вође, лопови би однели све. Све што су могли. И немогли. Заскочили нас, прескочили, надвисили себе. Истрага је у току. Остали нису. Изгледа да им се поткрала непогрешивост у животу и раду. Грешка, погрешка – уџбеник.
Штрајк је школски пример обуставе рада: учите, учите, учите – да не радите!
Илија Марковић
Ljubodrag Stojadinović
25/10/2017

Čiča Tomina koliba

Ne beše Tomislava Nikolića na Tašmajdanu. Deveti rođendan njegovog političkog čeda, koje još hoda u kratkim gaćama a možda ispod nosi i pelene, proslavljen je kao fanatični obred opasne sekte. Guru je govorio dugo, zaneseno, prazno i dosadno, samo ono, dakle, što sledbenici očekuju, pa je beogradski park u tom času bio simboličko ostrvo fantastične vladajuće vizije, u kojoj se ideje začinju ni iz čega, a okončavaju u ništavilu.

Od osnivača SNS-a nije bilo ni Borisa Tadića, čiji sunovrat pred prekrečenim neoradikalima dokazuje da je za politiku potrebno bar malo pameti, što ovome ipak nije bilo na raspolaganju. Bez muke su ga nadmudrili mimikrični reptili iz Šešeljevog zmijskog gnezda. Taj radikalski kopernikanski obrt i prevrat, Toma Nikolić je izveo protivrečno, nepismeno, uz nezaboravne gafove, držanje guzice na stiroporu i falsifikovane štrajkove glađu, ali sa lakoćom.

Uzdao se u pileću memoriju svojih budućih glasača, nakrivio šajkaču na desno, okrenuo Vučića na Zapad a sebe ostavio u ruskoj guberniji, pretvorio se u aristokratu, a svoju domaćicu proizveo u prvu damu. Kupio nešto škole, predao stranku mulcu, nabavio pecaru, udao ćerku za sina ministra Bačevića, postavio sina za gradonačelnika Kragujevca. Podržao ideju da se svakako kopa od Beograda do Soluna, Moravom da plove kruzeri i po njoj se vata krupna riba, ako uz srpske somove može da se zapati tuna ili sabljarka.

Vučiću Srbija – Nikoliću hedonizam. U početku je iz takve podele nevoljnik Tomislav pokušavao da udeli pokoju sugestiju „političkom sinu“, čije su ideje ipak bile gore od svakog lošeg saveta. Ali taj više nije slušao nikoga, nego je koristio samo svoj, najkošmarniji um. Toma je iz uboge radničke kolonije šorom i prečicom stigao do vrhunca. Nije tako zamišljao svoju revoluciju, ni on niti bilo ko. Njegov „srpski san“ ostvario se izvan svake vrednosne logike, saga o usponu nepismenog Šešeljevog služitelja zapravo je čudesna novela iz žanra ruralne fantastike. Ali, ipak je Nikolić oblikovan za prelazno živo biće na vlasti u razorenoj Srbiji, kako bi pripremio uzlet mnogo goreg i zloćudnijeg oblika života od sebe: Aleksandra Vučića.

Stranka je nastala u čiča Tominoj kolibi, a na njegovim plećima je mladi AV vežbao svoj otrovni i bezobzirni poskočki zahvat. Ako je Toma pobedio Tadića kao kandidat polutanske i uvređene Srbije belih listića, Vučić je bez milosti i zahvalnosti razorio Nikolića instinktom klasičnog srpskog političkog oceubice.

„Dete je poraslo, osamostalilo se!“ Tim je rečima, uz smrtonosni patetični otklon, Toma predao stranku mladom poskoku iz Šešeljevog jajeta. Sa dva tako opskurna oca, uz njihovo iskustvo i zbir jezivih iluzija, uz sve prevrate i zla koje su nosili u svojoj političkoj i nadrimilitarnoj genetici, Vučić nije mogao da pogreši.

Bilo je dovoljno da njihove ekstremno opasne stavove izvrne kao čarape, vrednosno ih preusmeri, pronađe dobre no neostvarive ciljeve, izabere privlačne i bezočne laži i obećanja koja pileći um zaboravlja i da počne da drži govore.

Svi njegovi javni nastupi su besprekorno Tomino i Šešeljevo nasleđe, uz samo jedan (važan) otklon: vojvoda pokazuje nastran smisao za humor i neku verziju sumorne ironije, uz niz uvredljivih parabola. Od toga je nešto čak i duhovito. Nikolićevi antologijski gafovi imaju komadiće šarma bezvredne provincijske bitange, pa i u formi teških budalaština. Toma ume da bude i te kako zao i jedak dok govori, ali mu uvek preostaje nešto štofa za prostačku dosetku. Vučić je apsolutno lišen smisla za humor, što je hendikep prvog reda. Kao čovek bez duha, prinuđen je da svoje česte, agresivne, nadmene i nekontrolisane ispade ukrašava ciničnim začinima, koje njegov javni govor čini grotesknim trivijalijama, skoro nepodnošljivim za praćenje.

U tome što radi više nema mesta za nove stvari, jer AV naprosto nema nikakav kreativni dar. I on je osuđen na ponavljanje već rečenog, bez učinaka koji bi opravdali bilo šta od toga. Ovacije koje dobija od sledbenika mogu biti objašnjene tek posle neizbežnog sloma sistema vlasti, koji proizvodi samo totalitarni govor.

Na produženoj proslavi rođendana vladajućeg adolescenta (konferencija za medije u Pančevu) ispad je bio tipičan, uz mučan, polupismeni, nervozni, agresivni i nedržavnički obračun sa opozicijom i „američkom“ televizijom N1. To je isti čovek koji je devedesetih, kao ministar-inkvizitor zabranjivao slušanje Glasa Amerike. Šta se odonda promenilo?

No ipak, najmračniji deo slavljeničkog govora u tašmajdanskom parku bilo je par Vučićevih gatanja o prstu sudbine, koja u slobodnom ali suštinski tačnom prevodu glase: Nama je (dakle SNS-u) sudbina dodelila da vodimo računa o narodu i državi!

Šta je ovde fatum? Nešto neodredivo, zastrašujuće, pogubno ili utešno. Čak spasonosno, ona vrsta čuda koje dolazi iznenada i niotkuda i daje nas mesiji na milost, čuvanje i upravljanje.

Dakle NJEMU smo ustupljeni svi mi, pogrešno uvereni da raspolažemo svojim životima. On nas je udelio sebi, velikodušni vođa od gipsa, sudbina lično.

„Jebeš sudbinu“, rekao bi moj deda Radoje, najbolji kosac u istoriji južnog pomoravlja. „Nego, stisni muda, uzmi stvar u ruke!“

Peščanik.net, 25.10.2017.

190
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
© -Copyright by Magazine "Rhinocervs"! © -Сва права задржава Часопис "Носорог"! ® -All Rights Reserved!
™ - Since 2001, Banja Luka
™ - Основан 2001, Бања Лука
ШТАМПАНИ НОСОРОГ
GOLDEN LYNX of SERBSKA