НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
NOSOROG - Međunarodni časopis za satiru, humor i karikaturu
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
Страна - 4 - Page
• Ваља ли питати гдје завршава конфискована марихуана? Ваља се, ваља се!
• Након битке сваки генерал је паметан, ако уз карту за Хаг извади увјерење о неурачунљивости!
• Опасну жену ћете препознати по крзну животиње коју је уловила и одерала, уз помоћ матичара.
• Стигла је јесен. Из босанских ормана извирују старе униформе пуне богомољаца.
• Информације о туристичкој рути по Балкану заинтересовани могу наћи на сајту: буре.ба рута
Бојан Богдановић
Какав би то Свет био без Рата?!
Горан Кљајић
• И даље пишем афоризме о рату на Балкану. Не желим да ме догађаји затекну неспремног.
• Америка се бори против терориста тако што их наоружава и обучава. Што више буду ратовали, више ће их погинути.
• Рат је сличан с изборима, само што у њему металну куглаци убацујеш у кандидата којег не подржаваш.
• Кад жени купујете ципеле од змијске коже, гледајте да буду у складу са њеним карактером – или од отровнице или од удава.
• Пре су мобилисали за рат. Сада мобилишу за мир.
• Мој унук је као балон. Стално је надуван.
• Ако гледам две голе девојке док играју шах, да ли сам кибицер или воајер?
• Неки послодавци не плаћају запослене јер тврде да је рад задовољство. Добро је што их не терају и да дахћу.
• Да би стала на сопствене ноге, често је пред мушкарцима била на коленима.
• Не показујемо знаке живота. То су наши особени знаци.
• Други нас нападају, вређају и понижавају, а ми не реагујемо. То ће нам узети као олакшавајућу околност.
• Да се стари Словени приликом досељавања нису прерано зауставили, сада бисмо живели у богатој Немачкој.
Ђорђе Оташевић

ЋУ СЕ СПИТОШЕМ ЈЕНПУТ НА ШПИТАЉ
(црни хумор на језику дијалекта)

Ћу се спитошем јенпут на Шпитаљ
ћу отегнем краци, ћу одморим коске
ћу испуним на душмани жељу
кад ме јен'пут закопав у недељу
ти не рови, слузе
немој се чукаш у груди,
Викаш :“Бошке! Бошке“!
С'м ћу легнем, ко да ћу преспијем
кад јенпут од'пнем Роске.
И ти не мој млого
да ме жалиш, у црно се завиваш,
Раздавај се на сви, ко за моју душу
нек бутав и сарме, и жито у гушу
Ако све је за адет, :“за душу! За душу“!
И поп не мој млого
да орати, и да кади, онај с голему паљку
боље викај, нек ми се нешто смешно прочита
боље викај, мога друга, Залупајку.

Д. Дојчиновић

БИЗОН

Хода тромо,
прави штрапке,
као да је слон,
бизон!

Пио, је пиво
вино, и ракију
на екс
нико као он,
Бизон!!!

Реко му једном
падо на испит
:“не ли се распучи!?-пита ме
Ууу!... Б'ш му је фазон!!?
Бизон!!!
Закуцавао је тројке
Играо с Бацка професора
кошарку...
С'г пије, киселу воду с'мо
зева у плафон
Бизон!!!

Душан Дојчиновић –Дуленце

ПОЛИТИЧКИ ВИЦ
Доктор се обраћа пацијенту, политички острашћеном:
‒ Вама је потребан савршен мир. Преписаћу Вам таблете за смирење.
‒ А колико, докторе?
‒ За почетак – само једна на дан.
‒ Али, докторе. То је мало. Ја имам седницу по цео дан.
‒ Извините, нисам завршио. Свом председнику Владе дајте три комада
дневно.

*
ПИТАЛИЦЕ
* * *
‒ Ш’а има ново, брате?
– И страначким лидерима мозак у кризи.
– Их, брате, питам за ново!

* * *
– Куд ти је одлут ̓о лидер странке, момче?
– Отиш ̓о у касапницу.
– Да неће узети мустру за свињарије?
– Не, него чуо да се продаје мозак на кило.
* * *
– Је ли, синко, ко су нам сад ови на листи?
– Ало, деда, како не знаш, па они исти!
– Аха, мислиш они што ми лане нису спасили ниједно јагње из поплава.
‒ А чујем после, правили јањетину под сачем.

* * *
‒ Ћале, колика ти је полу-плата? Мислим, колико ти износи тај лични!?
− Куш, балавче један! Даћу ти ја лични! Више ми личи на безлични! Кад га поделим по данима, не могу купити ни три-четири палца сланине, а о килограму да и не сањам.
− Ко ти је крив, ћале, кад имаш толико велики палац!

* * *
– Имате ли свињску главу? – пита муштерија касапина.
– Не, то се ја тако само чешљам.
Ђура ШЕФЕР СРЕМАЦ

- Ухватио сам се са Бригом у коштац. Тако ми се зове колегиница с посла!
- Ушао сам у Легенду. Тако се зове бирцус у мом крају!
- Имам и ја своју задужбину. Дужан сам и Курти и Мурти!
- Потпуно имам исто мишљење као покојним Добрица Ћосић. Далеко је сунце!
- Трасиро сам и ја свој пут. Туцаником!
- Живот ми је прави спектар. Надрљо сам ко жути, гледам бледо, а црно ми се пише!

- Показао сам се као добар математичар. Лако сам израчунао да сам на нули!
- Нико ми не може рећи да сам националиста. Цео живот циганчим!
- Стојим на бранику нације – против сам евроинтеграције!
Милоја ВЕЉОВИЋ
- Ако се земља стално окрећр како то да се ми никуд не померамо ?
- Волео бих да радим тамо где се не ради.
- У Беогрaд многи одлазе „трбухом за крухом". Тамо је много већи број контејнера.
- Највише се види код оних што раде на невиђено.
- Што ОН више ради све је више глади.
- Све што зарадимо памећу обично потрошимо на глупост.

- Данашњи дан ми је другачији од предходних. Изгледа да јутрос нисам попио лекове.
- Народ који има овакву власт треба да је срећан што је жив.
- Од када се купују школске дипломе незнање је почело да се цени.
- Кад срце сиђе у пете ноге добиу убрзање.
Горан ИВАНКОВИЋ
• Момир је пио кафу и није му израстао реп, али му се покварио компјутер.
• Кад идемо на излет у планину па се измијешамо са шумским животињама, не зна се ко је љепши, а ни ко је ко.
• Он има малу главу па су у њу једва стале четири рачунске радље, а наставница хоће да угура и мала и велика слова.
• Учитељица је мислила да Ђуро нема ништа у глави, док јој он није рекао да има перут.
• Питала учитељица ђаке шта мисле о њој и сви до једног су говорили све најбоље. Тај један је рекао да не смије да каже шта мисли.

• Један слабуњави облачак се дигао високо и од страха се расплакао, а ми милили да пада киша.
• Чим мама легне с татом у кревет знам да ће ме питати спавам ли и ја ћу јој одговорити ћутњом.
• Кад год се моја бака моли Богу суботом и недјељом, да не добијем кеца, услиши јој молбу, јер у те дане школа не ради.
Слободан Јанковић

Angel Boligan Corbo, Cuba/Mexico >>>>>

***

• Ко другоме јаму копа, сам упада у минималац!
• Волите се људи, али не само сами себе!
• Неки мисле да су хумани када некоме поклоне штап којим су га тукли, да би могао да са њим да иде до болнице!
• Да је свет мали најбољи доказ је његова пренасељеност!
• Био је толико тврд орах, да када су га ставили на зуб одмах им га је поломио!
• И поред тога што сам зашао у осму деценију живота, сви мисле да сам млад јер ми ништа од тога што сам до сада у животу урадио нико не рачуна!
• Остали су кратких рукава, па сада немају како да засукају рукаве да би то поправили!

• Брица који прича хорор приче, најбоље шиша оне муштерије којима се од тога диже коса!
• Некада се лепио као марка на писму, а сада се залепио на интернет!
• Најтеже је напунити најлакшу потрошачку корпу!
• Боље је сањати ружне снове, него не спавати због ружне реалности!
• Онима којима је писменост у палцу, најтеже је баш када им држимо палчеве!
• Највише су испунили народну вољу они који су се макли због њеног неиспуњавања!

• На Балкану обично гледамо чак и оно што нисмо никад тражили!
• Цензор је најбољи брица за све оне који имају било какве бодље!
Иван Русјаков

• Према резултатима најновијег испитивања јавног мнења, моја анонимност је и даље у порасту.
• Искреност му је била највећа слабост, све док није почео да ради на њој.
• Кад пожелим да побегнем од свих, ја се повучем у себе. Тамо нико не може да ме пронађе.
• Што сам старији све сам луђи. Све у своје време!

• Ја не знам где се налази тачка „Г“ код жена. Мени све мора прстом да се покаже.
• Новоосновано Удружење просјака зове се „Три шешира“.
Зоран Т. ПОПОВИЋ
• Прави спортисти се тешко заљубљују. Они остављају срце на терену.
• Продајемо коров, али пара ни од корова.
• Наши фудбалери не купују лозове. Њих згодици заобилазе.
• Нашао сам посао за стално. Сад стално радим.

• Отишли смо на пиће. Она је попила вино, а ја пиво и педалу.
• Мазга не мозга.
• Кукољ је класни непријатељ.
• За њих је лук и вода да обећају мед и млеко.
• Пометеном је жена вештица.
• – Прао сам судове, усисавао, чувао децу… а ти ми тако враћаш?! Преварила си ме! Ти си ме преварила?! Шта да ти радим сад?!!! – Иди рашири веш!
• Више не трчи пред руду. Легао је на њу.
Горан Радосављевић
• Испао сам из комбинације, само зато што сам се прекомбинирао.
• Тај министар је испунио само један увјет. У младости је био министрант.
• Коалиција је кадровску крижаљку су тако посложила, да је ни нестраначки премијер не може ријешити.
• Ухватили су га на дјелу. Годинама није ништа радио.
Иво Мијо Андрић
ПРИВАТНИ ЗАТВОР
Приватизација је имала хиљаде цветова. Отровних. Сви су, на радост владајуће клике, непрестано цветали. Током транзиционих година. Државица, чим јој понестане пара, као сваки лош домаћин, прода део имовине. Испод цене, нормално. Партијским пријатељима и рођацима. На дођем ти. Нема везе. Само да капне нека лова. Макар се пресипало из шупљег у празно.
Планско распарчавање државицине имовине трајало је годинама. Увек с једним циљем: да се смањи вечита промаја у алавом буџету. То је довело до наглог богаћења новобогаташа. Караконџула којима је државица поклањала фабрике, зграде, земљиште... Истовремено, ионако сиромашан народ постао је још сиромашнији. Туга и јад у грађанском, тобож демократском друштву.
Ових дана, из врха власти помпезно је најављена посебна акција. У незајажљивом буџету поново има пуно рупа. На продају су стога понуђени – затвори! У почетку су чак и рогоње са државициних јасли биле неповерљиве према овој замисли. Сматрале су да је то глупост. Огромна. Неизрецива. Хорски тврдили: купаца неће бити ни на видику. Али... Чудна је то земљица. У њој станују све немогуће и нелогичне ствари. Супротно очекивањима, настала је јагма за затворима. За тридесетак казамата пријавило се десет пута више заиста расположених купаца! Нису питали за цену.
Конкурисали све сами крупни криминалци. Капиталци. Искусни затворски вукови. Са завидним стажом. Потом и они нешто ситнији, али вични затворском животу. Заинатили се. Баш онако. Балкански. Сви хоће свој, приватни затвор. Прави правцати. То им је био животни сан. Још док су били ситни преступници.
Замислите само како би то у пракси лепо функционисало. По криминалце. Некога од њих, на пример, најзад суд и осуди. Строго. По закону. Одведу га стражарно у затвор. А затвор је, јебо те, његов! Приватни! Његова лична имовина. Све је његово, од чувара до управника. Маестрално. С друге стране, затвореници су његови добри пријатељи. Сарадници. Другари. Рођаци. Шта би један криминалац више могао да пожели. Само би уживао. Излазио из затвора кад год би хтео. Ортаци би му, када иде у пљачку или по рекет, давали алиби. Као, све време је био са њима. У ћелији. Милина, брале.
Или, неки пајташ од господина криминалца, зачудо, буде осуђен. Онда се он, уз уобичајено мито и корупцију, избори да колегу пошаљу у његов затвор. Па се они ту лепо друже. Договарају. Изнедре идеје. У затвору праве стратегију о новим криминалним радњама. Разрађују планове. За то заиста бољег места нема. Тамо су све стручњаци за криминал. На једном месту море експерата. Обијачи. Рекеташи. Убице. Пљачкаши банака. Џепароши. Силеџије. Лопови високе класе. Негдашњи директори државних предузећа. Понеки министар, бивши, дакако. Људи богатог знања пара вредног.
Промућарни власник затвора би могао бесплатно да користи њихове услуге. Ионако леже и ништа не раде. То би им била нека врста показне вежбе. Или, тек ментална вежба. Да не зарђају док су у ћорки из снова.
Криминал би цветао. Боље од приватизације. Била би то најважнија привредна делатност државице. Још кад би приватизовали полицију. Па тужилаштво и судове. То би, брајко, била права ствар. Мада, како је кренуло, можда и хоће.
Мића М. Тумарић

КАД ГИ ПАТОШЕМ ЈЕН'ПУТ У ГЛАВУ

Кад ги патошем
јенпут у главу
брго ко Бари
ко Цеци Тарзан
ће мислив
да сам најбрз тепач
ће мислив
да сам ја, Сандокан!?
Неће ме пуштав
у луду кућу
кад ги ко Брусли
избијем сви,
с'м ће се чешав
куде ги не сврби
има се уцвикав
разбегав, сви...
К'д ги патошем
С',овеј, патике нове,
џабе ги кола
џабе ги лове(паре)
Има ги збрзам,удрим куде стигнем!!?
Па они ће ми не мене притисак дигнев.
Дуленце
Писуваја у један дах

ИСКРИВИЛО

МУ СЕ НЕШТО

Искривило му се нешто
наљутија се
ко' љуто паприче
нема га да се јави
шунел, ни песме, ни приче!?...

Искривило му се нешто
туђ, гроз' ко да је убраја
уцрвенеја се ко' љуто паприче
посрамија се, ко усран голуб се ућутаја...

Искривило му се нешто,
искривија се ко зелено љуто паприче
па такој ницав баксузи
па такој б'ш, од људи, порастев
гадне чиче.

Душан Дојчиновић

ДЕСЕТ ЗБУЊЕНИХ ПОЛИЦАЈАЦА
Човјек је спровео полицајца и убацио га у марицу. Пријетходно му је, по прописима, везао лисице.
Затим је и другог спровео на исти начин.
Све се понављало док је трајало полицајаца. Они нијесу пружали никакав отпор што их је и саме изненадило.
Онда их је човјек уредно стрпао у затвор.
Тек сјутрадан ови су примијетили гдје су направили грешку на свом првом задатку. Требало је да лове тог човјека, иначе криминалца приправника, и да они њега приведу, а не он њих.
До забуне је дошло јер су, до јуче још, сви били љути криминалци.
Али навићи ће се.
Перица Јокић
АПЕЛ
Стотине произвођача намештаја код нас, а тако неудобан намештај производе.Где су ти дизајнери, где су идеје? Изгледа да се нико од њих не бави овим послом којим се ја бавим у слободном времену. Слажем се да су лежајеви удобни, кухиње функционалне, фотеље и троседи лепи, али ормани и регали су нула, мој бато. Кад их човек погледа онако овлаш, са стране, они и личе на нешто. Да се погрешно не разумемо, немам ја против лепоте истих ништа. Све те украсне јабучице, бравице, шнапери, шарнири, повуке, све је то у реду, али фунционалност њихова је очајна. Питао бих ја те што измишљају намештај да овако уђу у орман и остану у њему само пола сата, не треба целу ноћ, гарантујем да би се према овим деловима намештаја односили другачије. Сада унутра мирише на лепак од иверице, ниско је, смрди на нафталин, и да не набрајам све нелагодности које човек доживи кад уђе унутра. Ја клечим у овом орману још од синоћ а тек је почео викенд и њен муж иде поново на службени пут за два дана. Тешко да ћу да дочекам понедељак па стога апелујем одавде са лица места да се убудуће предузме нешто радикалније код изградње истих.
Драган Матејић
ЗАСВИРАЈ И ЗА ПОЈАС ЗАДЕНИ!
Нисам сигуран да српски политичари познају српске пословице. Нисам убеђен ни да познају сопствени народ кога усрећују. Међутим, држе се неких устаљених правила. Тако да је свеједно шта знају и колико знају. Под условом да ишта знају!
Рецимо, певање. Српски политичари умеју да запевају. Не само када су пијани ко земља. На неким светковинама, слављима или крсним славама. Као вечити Дачић, на пример. Кад се човек нађе у друштву код земљакиње Цеце Ражнатовић, ех Величковић. Обоје су из Житорађе, дубоко на југу Србије. Није баш велеград и кад се двоје амбициозних, способних и успешних људи удоме у престоном белом граду, шта ће него да запевају. Неко успешно, други нешто мање, али ко пева зло не мисли. Давно понављана мисао. Мада неки кажу да онај ко мисли, није му до певања!. Тек Дачић неће пропустити прилику да сваког виђенијег госта усрећи својим раскошним гласом.
Певао је Дачић својевремено Слоби Милошевићу. То јест, гудио му је на увце све што је Слоба желео да чује. Млађани Ивица се умилним гласићем добро увукао Слоби под кожу. Не питај у који отвор се најдубље угурао! Али, кад су Слобу појели хашки скакавци, Ивица је певушио и мрском Коштуници. Потом Тадићу, нешто касније и самом Александру Вучићу. Ето нечега што није први пут у историји Србије.
Уме вечити и свим мастима премазани Ивица да запева и вољеним Русима. На руском језику. Исто тако огавним империјалистима, овде Италијанима, запеваће на италијанском. Али кад турском неосултану, моћном Ердогану, отпева песму на турском, то је збиља прави потез. Колико јуче исти тај Ердоган први признао државу "Косово". Малом Изетбеговићу обећао заштиту од агресивних суседа. На кога ли је само мислио? Некакав Давутоглу, до јуче Ердоганов миљеник, тврдио да су Слободан Милошевић, Башар ел Асад, Садам Хусеин и Адолф Хитлер једно те исто! Упоредио Милошевића с Хитлером! А Ивица, изникао из Милошевићевог шињела не само да прећутао одговор, него још пева таквом Ердогану! Ђаволска посла су недокучива. Комунистичка, дакако. Јер комунисти не верују у Бога, онда верују у Ђавола. Мислим да је тако. А Ивица је био и комуниста и социјалиста, евроскептик, али и еврозаговорник. Националиста и интернационалиста. Србин, али кад треба и грађанин света. Био је све и свако, али и нико и ништа. По потреби. Верујем да ће као нико и ништа бити и упамћен, а да ли ће од нас нешто остати после њега и њему сличних, не бих умео да кажем. Колико сутра, кад Себастијан Курц постане најмлађи премијер у Европи, Дачић ће певати истом том Курцу на немачком језику. Све зарад српских националних интереса и добробити српског рода. Истина, то неће бити први пут у историји Србије. Мало, мало, па ми падну генијалне мисли на памет. Цитирам српског великана. Дакле, није први пут. Нешто се мање певало. Углавном се свирало. Не једном, много пута, скоро свакодневно свирају српски политичари. Свирају курцу за мале паре!
Миодраг Тасић
Viktor Ivančić
23/10/2017

Devijacija koja teče

Nedavno službeno i nadasve srdačno druženje predsjednice Republike Hrvatske i predsjednika Ruske Federacije izazvalo je veliku medijsku pažnju, barem u balkanskoj državici, efekti toga posjeta još uvijek se zbrajaju, mudre analize i dalje pune novinske stranice, laude o veličanstvenim diplomatskim postignućima ne jenjavaju, detektiraju se skrivena značenja fraza izgovorenih u javnome dijelu programa, no jedan po svemu pikantan detalj upadljivo nije problematiziran – makar je uredno evidentiran – niti mu je pripisana osobita važnost, iako on bez sumnje, kada su slični susreti na stvari, radikalno odstupa od proklamiranih konvencija.

Radi se, naime, o tome da su Kolinda Grabar Kitarović i Vladimir Putin došli na dugo očekivani sastanak svaki sa svojim psićem: hrvatska predsjednica na uzici je vodila državnoga odvjetnika, koji se odaziva na ime Dinko Cvitan, dok je ruskome političkom vođi uz nogu skakutao direktor Sberbanka, nazvan Herman Gref. Premda je sastanak u Sočiju, koji je uključivao i radni ručak, bio zatvoren za javnost, neke je kurtoazne epizode lako rekonstruirati. Recimo:

„Krasan vam je psić“, kaže Putin i energičnim potezima pomiluje Cvitana po tjemenu, na što ovaj zadovoljno isplazi jezik i krene metodično dahtati.

„I vaš mezimac je stvarno impresivan“, uzvrati gospođa Kitarović i pruži ruku prema rudlavome Grefu, a ovaj blago ustukne i tiho zareži.

„Pripazite, molim vas, ne voli baš da se mazi“, upozori je domaćin. „Tako je nedavno jednom Srbinu slučajno otkinuo ruku iz ramena, a drugoga ujeo za dušu. Mada su ovi to kasnije predstavili kao značajan diplomatski uspjeh.“

„Hranite ga sirovim mesom?“ upita gošća.

„Samo onim kontrolirana porijekla“, osmjehne se Putin. „I nikako uoči bilateralnih susreta.“

„A ovaj moj uvijek žica ostatke od ručka“, reče hrvatska predsjednica i žmirkanjem osokoli ljubimca: „Je li, Dinkiću? Hoćeš li poslije probati boršč?“

Vjerojatno je da su se hrvatski državni odvjetnik i direktor ruske banke potom ljubazno međusobno onjušili, posebno se udubivši u predjele međunožja, te poslušno parkirali natrag uz potkoljenice gospodara.

Ovi su, pak, prije radnoga dijela sijela, moguće ćaskali o tome kako je opći ambijent u kojem oni danas, kao demokratski izabrani lideri, uljudno i konstruktivno pregovaraju – ambijent obilježen liberalnom demokracijom i slobodnim kapitalističkim tržištem – sasvim drugačiji nego u mraku totalitarne prošlosti, kada su i Hrvati i Rusi stenjali pod stravičnom komunističkom diktaturom, kada je kompletan život bio pod strogom ideološkom paskom i kada su politički moćnici kontrolirali ama baš sve, od tužioca do bankara.

U izvještajima vodećih hrvatskih medija to se ne spominje. Veli se, doduše, da su na sastanku – prilikom razgovoru o „slučaju Agrokor“ – „Rusi jasno dali do znanja hrvatskoj predsjednici da njihove banke neće odustati od naplate potraživanja, dok je Grabar-Kitarović ponovila hrvatski stav da lex Agrokor ne znači i nacionalizaciju kompanije i državno preuzimanje dugova“.

Objavljeno je još i da se u pojedinim momentima „Putin izuzetno trudio ublažiti naelektriziranu situaciju“, iz čega se moglo pomisliti da su Dinko i Herman, kada je gazdama popustila koncentracija, kesili očnjake, lajali i divljali oko punog stola, možda čak i pokazivali spremnost da štogod prikolju, pa ih je domaćin morao oštro ukoriti, a barem svoju zvjerku i isprašiti uzicom po turu.

No, to je već sfera čitalačkih špekulacija. Činjenica da su hrvatski državni tužilac i ruski direktor banke prilikom državničkog susreta nastupali u svojstvu kućnih ljubimaca dvaju političkih vlastodržaca, u vodećim medijima uopće nije naznačena, a kamoli kritički razmotrena. To je doista neobično, budući da tužilac i bankar reprezentiraju pravnu državu i slobodno tržište, svetinje koje – prema katekizmu poretka što je na snazi širom svijeta – imaju djelovati oslobođene političkih utjecaja. A ni politika – reprezentirana ovdje kroz dvije predsjedničke figure – nema što činiti u polju pravosuđa i tržišne ekonomije.

Mediji su tek hladno evidentirali njihovu nazočnost, kao najnormalniju stvar, ne zamarajući se sitnicama, poput one ima li netko dvije ili četiri noge. Tiražni hrvatski dnevnik piše: „Znalo se da će na službenom ručku biti i prvi čovjek Sberbanka, ali i hrvatski glavni državni odvjetnik Dinko Cvitan, jer je ruska strana željela doznati detalje o provođenju istrage vezane za Agrokor i Ivicu Todorića.“

Detalje o provođenju istrage vezane za Agrokor i Ivicu Todorića ne bi od državnoga odvjetnika ni pod koju cijenu smjela doznati ni predsjednica Republike Hrvatske, a kamoli njezin pregovarački partner, predsjednik Ruske Federacije, te njegov prgavi psić iz oblasti bankarstva. Po uzusima klasičnoga demokratskog sustava – kakvim se Hrvatska na sva usta hvasta – učestvovanje državnoga tužioca u političkim pregovorima bilo koje vrste, gdje će referirati o detaljima istrage, upravo je nepodnošljivo.

Svejedno, šefica države ga je bez krzmanja okačila na povodac i povela do ruskoga kolege da izlaje sve što zna i što kani poduzimati, zauzvrat je Putinov bankar opširno režao o svojim potraživanjima, a novinari su sve to tretirali kao dio političke rutine i regularnu diplomatsku aktivnost. Nitko da u samome činu zajedničkog putovanja prepozna svetogrđe i uključi sirenu za demokratsko uzbunjivanje: predsjednica i tužilac u avionu za Rusiju, zar to ne obećava mlazni progon?!

Rudlavi Herman i kratkodlaki Dinko, dakle, poslušno slijede političke nalogodavce i naočigled široke javnosti drobe mit o liberalnoj demokraciji i slobodnome kapitalističkom tržištu, o trodiobi vlasti i sličnim tricama, a nitko se zbog toga ne uzbuđuje, jer su uloge striktno propisane – i akteri i izvjestioci upregnuti su u izgradnju i propagandnu reprodukciju mita, naročito u prilikama koje upućuju na njegovu praktičnu demontažu.

Kolinda Grabar Kitarović pokušava dati svoj doprinos rješavanju „slučaja Agrokor“ služeći se istom političkom tehnikom kakvom je svojedobno „slučaj Agrokor“ proizveden, a zapravo i sam Agrokor izgrađen, naime – udruživanjem državne i ekonomske moći u istu oligarhijsku strukturu, kojoj će biti pridruženo i „nezavisno pravosuđe“, dok će „nezavisna štampa“ dobrovoljno suflirati. I ona i njezin ruski partner slijede realnu, a ne imaginarno-promidžbenu logiku sistema. A ova bi mogla biti sljedeća:

Kapitalizam se razvija i snaži kroz kontinuiranu sabotažu svojih svetih spisa. Mogućnosti kapitalizma šire se skupa s veličinom groblja njegovih ideala. Malo je totalitarnih opačina za kojima mnoge demokratske vlasti neće posegnuti kako bi utvrdile razliku u odnosu na deklarirane diktature, jer se ta razlika tiče ponajprije efikasnosti.

Optimistički promatrači koje vjera u katekizam i liberalne vrednote nije napustila, pa će u prizoru ugledne Hrvatice s dirigiranim tužiocem i uglednoga Rusa s dirigiranim bankarom očekivano prepoznati tek „ostatke socijalističkog mentaliteta“, trebali bi se osvrnuti oko sebe i vidjeti koliko se kućnih ljubimaca različitih sorti, recimo, disciplinirano šunja po Bruxellesu, pobožno provodeći direktive političkih gazda, kao i po drugim uštirkanim zapadnim metropolama gdje se interesi kapitala umataju u parlamentarne i slične procedure.

Prilično podmukla može biti naivnost onih što su rusko-hrvatski „susret na vrhu“ spremni proglasiti devijacijom u odnosu na vladajuće standarde. Ako bolje pogledaš, svijetom vlada jedna velika adaptabilna Devijacija. Devijacija koja teče. Nešto što ne bi polizao ni Cvitan s maslom.

Peščanik.net, 23.10.2017.

190
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
© -Copyright by Magazine "Rhinocervs"! © -Сва права задржава Часопис "Носорог"! ® -All Rights Reserved!
™ - Since 2001, Banja Luka
™ - Основан 2001, Бања Лука
ШТАМПАНИ НОСОРОГ
GOLDEN LYNX of SERBSKA