НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
NOSOROG - Međunarodni časopis za satiru, humor i karikaturu
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
Страна - 5 - Page
Powered by: Mauri E. Monti, Italy
• Очију ми тако је било – посведочио је Киклоп.
• Отворићу четворо очију, обећао ми је Киклоп.
• Нису сви дигли руке од нас. Ми се још отимамо.
• Оптужени нема ниједну олакшавајућу околност. Монтирани процес не дозвољава такву могућност.
• Курје око је моја Ахилова пета.
• Ми плату одавно не добијамо, али радићемо и за мање ако је то за опште добро.
• Играли смо бескрвно, све док нисмо почели да гриземо.
• О мору ни не размишљам, већ о томе како како да скупим паре за зимовање у Гармишпатенкирхену.
Зоран Т. ПОПОВИЋ
• Код нас је истина, да је вођа, иако није анестезиолог ,ипак парализовао институције власти
• Код нас је истина, да су повезана лица на власти а везана у затвору
• Код нас је истина, да смо доживели велике промене - некада смо били марва а данас смо стока
• Код нас је истина, да морате уважавати родитеље - јер нећете имати пензију

• Код нас је истина, да нисмо задовољни постигнутим - него срљамо даље.
• Код нас је истина, да су пензије смањене привремено - за стално
Милорад Ћосић Ћоса

ПИЈАН ЛУТАМ

Срце моје
Не могу да спутам,
Од кафане
До кафане лутам.

Са ким пијем
Баш много не марим,
Само лудо
Срце да преварим.

Али како
Да срце преварим,
Кад заједно
Са њиме крварим

Митар Митровић

ЉУБАВ

„Волиш ли ме?“ пита врабац врану,
слијећући на храстову грану.

„Више него кљун и своје очи“,
рече врана, па на врапца скочи.

Страсно врана крхког врапца стишће,
лети перје кроз храстово лишће.

Спознао је врабац љубав пуну
и нестао у вранином кљуну.

(Шта још рећи? Истина је јасна:
није свака љубав безопасна.)

Ранко Павловић

- Ко гледа далеко не види по чему гази.
- Ухапшени крииналац је одавно познат полицији. Раније је радио за њу.
- Овде лопова неће бити више. А ни мање.
- Да је бивша власт радила као ова данас овде не би имало шта да се ради.
- Влада успешно контролише кризу. У последње време је, чак, и унапређује.
- Ко је на дну не може да пропадне.
- Ако је човек постао од мајмуна зашто онда од себе поново прави мајмуна ?
- Пљување по политичким неистомишљеницима је политичка дисциплина.
Горан ИВАНКОВИЋ
• Судска комедија – он је неправомоћно жив.
• Сви они који тврде да говоре у име народа никако да схвате да у име народа треба и шутјети.
• Теретана духа – и машта политичких патуљака има дивовске размјере.
• Толико их је да би и продане душе могле основати свој синдикат.
• У прошлости сваке хуље има неко добро дјело које се није могло избјeћи.
• Влада је објавила рат корупцији. У карневалским новинама.
• Завршен је процес приватизације у нашој фирми. И укупно узевши ништа није остало.
• Живјет ће овај народ. Као подстанар Еуропе.
Живко Продановић
- Испред Скупштине обавезно поставити ватрогасна кола. Тамо често падају у ватру .
- Све се врти око бројања . Броје се паре, овце, звезде, гласови ... А код наш највише залогаји .
- За ситне рибе довољан је и рибљи котлић, крупне рибе завршавају у казану пакла .

- До сада је власт све гурала под тепих. Дошло време да се тај тепих истресе .
Славица Јовановић
• Основно правило капитализма: Ради како ти се каже и не кажи како те раде!
• Жене се не пипају за године.
Афоризам је полуистина – истина и по!
• Пушимо јер не знамо шта да радимо са рукама. И осталим органима.

• То је друштво изврнутих вредности. Код њих је нормално оно што је нормално?!
• Увек се напијем од парног броја пића.
• Провео је читав живот у њеној сенци. Толико је била дебела.
• Глупи су јаки јер су увек у већини.
• Није мени што смо биљке, већ што смо пузавице!
• Није нама ни лоше. Ни горе…
Горан Радосављевић

Angel Boligan Corbo, Cuba/Mexico >>>>>

***

• Ништа на овом свету није толико тешко као карактер неких његових становника!
• Најгоре је када се и неверници крсте због неких потеза власти!
• Увек се борио својски, али не толико са страном војском колико за себе!
• Она је свакога могла да разоружа, јер уопште није била ружна!
• Боље је да ставите свињску главу у лонцу, него своју у торби!

• За сваког петла најбогатије царство је буњиште!
• Нема демократије тамо где су и најгори цензори богатији од најбољих писаца сатире!
• Дигао је обе руке од свега, па су му и то неки зарачунали као два гласа за њих!
• Само они који су дуго на пиједесталу могу да пију и једу стално!
• Снашка је родбина која се од свих у нашој породици највише снашла!
• Компјутерска техника се толико брзо развија да у њој више нису најбољи они који су се први почели бавити са њом, него ови који су данас остали последњи!
• Једино октоподи у људском облику могу имати и више од осам крака за сисање!

• Бесмртни су обично они који се највише налазе у читуљама!
• Некада су нам били интересантни покварени телефони, а сада прислушни!
• Поглавица је обично онај ко друге удара по главици!
Иван Русјаков

• Раније смо били људи. Сада – стадо!
• Тамо где су кловнови стубови друштва, Скупштина је циркус.
• Скупо нас кошта наша истина. Највише трошимо на шминке!
• Народ је спреман за геј параду. Још само да изабере највеће Дупе за чело колоне.
• Само су у бајци Вук и Црвенкапа непријатељи. Код нас су у коалицији.
• Направљен је фото робот лопова. Пљунути министар!
• Код нас најбоље успевају будале. Ђубре им помаже.
• Има разлике између мале и велике Свиње. Мала је на локалној, а велика на државној функцији.
• Нормално је да народ тражи да једе, јер он једе све што нађе!
• Народни посланици нису људи. Гори су!
• Не можемо излечити све болесне за власт. Немамо толико државних функција.
• Моја је савест перверзна. Гризе ме на незгодно место.
• Судбина хартије је да трпи све. А судбина народа да трпи и оне који пишу по хартији.
• Ваша величина зависи од тога дали гледате микроскопом, или вас гледају преко микроскопа.
Васил ТОЛЕВСКИ
• Тај џокеј је толико крао, да је и из најбрже кобиле украо ждребе.
• Баш сам сретан. Данас сам за длаку избјегао прометну несрећу.
• Она ми је била све. Свега ми.
Иво Мијо Андрић
• У свим ратовима до сада смо побиједили. У овом, срећом, нисмо.
• Смањујемо говорнице због тога што су у лажи кратке ноге.
• Идем у школу за патриоте. То је занимање које се највише исплати.

• У социјализму се бирало онолико кандидата колико је предложено. То се показало као најбоље рјешење, јер кад год можемо ми бирамо најгоре.
Милан Куриџа
ГУЛИВЕР И ПРВОМАЈСКЕ ВАТРЕ
Све је изгледало као да ће киша.
Три змаја су лудовала палећи мајске ватре. Благи повјетарац им је ишао на руку и пламсању ништа није фалило.
Цијело насеље је било у паници. Ако се киша што скорије не сручи, све ће се претворити у пепео!
Већ су се и куће нашле у пламену.
Ватрогасне јединице су допремале пуне резервоаре воде, али на толики пожар као да кану једну кап!
Онда се Гуливер на својим путовањима попишао на све то и ријешио проблем.
Перица Јокић

МАЈМУНСКИ СНОВИ

У мајмунскоме свијету
радозналом мајмунчету
распричани мајмун деда
пред спавање приповиједа,
преде приче из прошлости:
о поштењу и скромности,
о прослављеним прецима,
добро знаним јунацима.

Шта мајмунче затим сања
огрнуто сном сред грања
у кућици од лијане?
Сања укусне банане,
веће од сурле слонове,
и вратоломне скокове,
а понекад, увјеравам вас,
кокосов орах и ананас.

(О јунаштву старе приче
мајмунима каткад личе
на товаре сласне хране,
на ананас и банане.)

Р. Павловић

ЗЕКИНА ХРАБРОСТ

„Јој, кад једном, поиздаље,
ја разјапим страшне раље,
звијери што јуре мене
побјећи ће престрашене!“

Храброст наглу док не стиша,
мјерећ' купус из густиша,
зец се хвали и велича,
јуначка му треба прича.

У мислима ствара слику,
сличну овој, наприлику:
пси, вукови, сви до једног,
бјеже репа подвијеног.

Иза једног завијутка
искочи миш тог тренутка.
„Страшна звијер!“ врисну зеко
и побјеже подалеко.

(У сновима зеко себе
к'о јунака препознаје,
али чим сан отпрхуће
и миш звијер тад постаје.)

Ранко Павловић

ЛОВ
Крајње је време да ухватимо корњачу. Колико је само она биљки изгрицкала! Њена спорост нас неће заварати – читали смо ми басну о зецу и корњачи.
Дилери дроге, што стоје на сваком ћошку, пратиће њено кретање. Силоватељи ће јављати кад зађе у мрак и жбуње. Ту су у заседи и по целу ноћ. Лопови ће је ухватити. Њихове су руке спретне. Онда ће је предати зеленашима, који када им не врате паре на време, секу прсте и копају очи. Они ће знати како да је казне за све што је учинила.
Наше ће биљке тада бити сигурне. Ма, као да је већ све око нас зеленије!
Ђорђе Оташевић
КРИМИНАЛЦИ МЕЂУ НАМА!
Отрцана флоскула каже да неке државе имају криминалце, а негде криминалци имају своју државу. Да не буде забуне, под овим друге мисли се, пре свега, на Колумбију, Сомалију, Конго... У Европи, разуме се, криминалци су далеко од власти и владајућих структура. Европа познаје криминал и криминалце, али све то послује испод жита, у подземљу, што је и логично, мање - више тајно и скривено од очију јавности. И од полиције, судства, тужилаштва...
Криминала у власти најмање, чини се, има на Балкану. Јер, Балкан је оаза демократије, транспарентности, владавине права. У балканским скоројевићким државама, које неки злобно називају квази државама, није могуће непоштеним (не)делима зарадити аутомобил, стан, кућу, базен, фабрику, ергелу коња, милионски конто у тамо неким Девичанским Острвима. Таман посла. Свеједно да ли је то можда Србија, Босна, цела или из два дела, Монтенегро, пардон Црна Гора, Независна држава Кроација, Бугарска, Албанија, а тек извесно Косово, са или без Метохије, е, ту тек све стоји баш онако како треба. По мери креатора косовске државе. Оних који су је створили и по свом лику сачинили, и даље је учвршћују и дотерују на свом европском путу препуном демократије и људских слобода. Све по принципу сличан се сличном радује.
Свако нека чисти смеће у свом дому. Хоћу да кажем нека се бави својим селом. Овде својом државом. Ја као Србин могу само да се дивим и поносим како владајућом елитом, тако уопште друштвеном елитом коју је изгледа подарио овај стари и мучени народ. У фигуративном, такође и у дословном смислу те речи. Јадни српски министар час војни, час министар рада, мора од женине тетке из Канаде да позајмљује паре да би купио стан. Да се скући бескућник. А одакле ће да врати тетки 205.000 евра позајмице, Бог ће знати? Или можда нечастиви? Пошто је министар атеист, дакле не верује у Бога, само верује у златно теле. Опет фигуративно. Не баш у теле, већ у злато, девизе и сличне тричарије. У теле, то јест, вола верује народ. Исти онај народ који ће ћутке прихватити причу о позајмици из Канаде! А ако во може да манипулише народом, да ли је то збиља народ? Биће да је нека марва у питању. С мање мозга од атеистичког вола. И да се разумемо, није то онај обични српски во из Домановићеве приче!
Како да се не дивиш министру здравства који познаје лично сваког значајнијег криминалца у Србији? Човек се дружио, ваљда лечио, најчувеније убице и злочинце. Испекао занат доца. На правом месту. Зато имамо данас тако успешно здравство. Сомалија да нам позавиди! Ни остали министри нису далеко од наведених. И ту није крај. Овакве људске громаде може да изнедри друштво у коме председник академије наука, најумнији човек у држави по титули, дубокомислено закључи да нам нема друге него достојанствено да напустимо српску постојбину. Косово (и Метохију приде). Шта значи мудра глава! Обичан човек, смртник, помислио би да бежанија никад није била достојанствена, кад бесмртник тврди другачије! Њему уз раме стоји бивши муфтија, шеф некаквог одбора за образовање. Човек има свој универзитет. Истина, још увек непризнат, али решиће се то ускоро. За сада муфтија докторирао на свом универзитету! И тога има у Србији. Сазидаш зграду, може нелегално, направиш универзитет, све и да те оспоравају, докторираш на том велелепном свеучилишту и обичном народу, смртницима потом попујеш о образовању. Не баш попује, муфтија је то, али одлучујеш како ће се школовати будуће генерације!
Један бивши министар културе, признати позоришни редитељ, највише ипак упамћен по једном лошем закону о информисању. Но, тада је био члан једне сада поражене странке. После је постао напредан када су Напредњаци зајахали Србију. И сада бивши министар културе, данас уредник културног програма на националној телевизији, остварује неслућени културни помак народа кога усрећује. Уредник је 24 сата преносио култну позоришну представу на телевизији! Какву само представу! Сви који су је гледали, одушевљени су. Ако су је гледали? Ако не лажу? Ја нисам. Признајем. Нисам разумео поруку уметника када један другом лиже гузицу. Или кад отрцане бабе у Евином костиму, само прекривене фарбом играју до изнемоглости. А млохаве сисе лете ли лете. Издржао сам три минута а да не повратим!
Међутим, позоришни редитељ, писац, министар, уредник, и ко зна шта већ није, зато је и паметан што разуме и оно што нама смртницима није јасно. Исти тај уредник одлучује на конкурсу за драму. као члан жирија, у друштву са списатељицом која носи презиме Србљановић, а коју је Петер Хандке некритички назвао дрољом у служби Запада, питају се која је драма најбоља. Свеједно да ли је написана српским, хрватским, босанским или црногорским језиком! Што ти је интелектуалац? Разуме све те језике. Док Србију буду водили људи попут таквих величина, за будућност не треба бринути. Све је извесно!
Миодраг Тасић
ПРОФЕСОР
Има у једном граду један професор који је по мом суду, а и по суду других људи сав од ћорака. Од ја-ловине. И досаде. Говорим о човје-ку ком се људи смију, кога не уважавају, исто толико колико и професор не уважава људе из свог окружења. Он је човјек без педи-греа; ауторитет припада његовим колегама, а не њему. И нико га не уважава, не воли, ником није стало до дотичне персоне, а он се тако држи, тако понаша као да се цијели свијет окреће око његове усијане главице. Главурде. Питање је да ли га воли и његова жена. И она се насадила на проблем, па сад испа-шта ли испашта.
Професор о ком вам ја сада го-ворим је веома неприступачан. И уображен. Академски грађанин, није то тако баш неважна ствар. Кад ко-рача улицом, овај професор се то-лико кочи да од себе прави карика-туру, рекао би човјек да он то у леђима има колац. Њега мало ко по-здравља. Ако га ко којим случајем успут поздрави, професор му неће одговорити, отпоздравити. Он је у својим сферама, у мислима и фило-зофским нијансирањима која су из-ван обичних смртника. Себе види у звјезданим висинама, а овамо је, зна се, права ништарија. Нечовјек, некако блијед и неувјерљив, сав од супротности, од промашаја и нетак-тичког држања. Не умије да говори, а овамо је увјерљив како је он по-лиглота, човјек свијета. Натуцао је један страни језик, па га такав његов осјећај још више гура од љу-ди. Слаб је говорник, неће га дик-ција, нити театралност. Из њега реченице тешко излазе, тако тешко као да све иду на стријељање. Није професор ником драг човјек, он хо-ће да буде неприступачна персона, а не неко ко себи допушта ма које-какве брбљарије. Није студирао фи-лозофију, али он је ипак и фило-зоф. Прагматичар, све је.
Дан, када на улици сретнем професора сав ми је од промашаја. Тог дана ништа ми не иде, не пола-зи за руком. Тада ме чак и прија-тељи промаше. И почнем да се жалим самом себи. Та, људи моји, нисам ја уображени професор коме се сми-је пола града. Почнем да сумњам у самог себе. Руку на срце, ни ја не волим, баш као многи моји суграђа-ни, да сретнем професора, али до-гађа ми се и тај малер. Он је стално на улицама. Шета, кочи се, мргоди, па ведри и тако редом. На глави професора увијек чучи шешир. Једном црн, два пута жут, па онда мрк и тако редом. Он би да буде Ђура Јакшић или неки други великан из националне историје. "У малом прсту" има књижевност, а студенти не мисле тако.
Овај варошки докоњак воли да понижава свог саговорника. Погото-во ако је дотична персона из њего-вог града. Он свој шешир скида са-мо људима из Београда, из Париза, Беча. Често је тумачио књижевна дјела, поготово када набаса на ког млађег писца. Тад најлакше долази до изражаја, тад му се надмоћ ослади, па не умије да се зауста-ви, а слаб је говорник. Воли про-фесор да уређује новине. Ове, па оне. Чак и часописе. И књиге би он уређивао, али га писци избјегава-ју. Нико га неће, а он се понаша као да се цијели свијет око њега окреће. Волио би да буде институција, власт; државник без кога не би могло да дође до ма каквих до-говора и споразума. Али, он је чо-вјек промашаја. Сав од ћорака. Није умио ни да у породичном кругу створи породичну хармонију. И тамо је надувен, уображен и дрзак. Како сије, тако и жање.
Има већ доста времена откако и ја знам овог професора. А волио бих да га не познајем, да га ника-да нисам срео. Он у мојим очима квари просјек садашњег чојства. Не волим да размишљам о њему, а дого-ди ми се и такав малер. Од њега треба ићи што даље, он је пука промаја која човјека напада. Он никада није с људима разговарао на равноправним основицама, увијек је желио да стрши, да буде изнад сво-јих саговорника, па ма ко да су они. Удаљен је професор овај од племенитих осјећања толико колико Антартик од Републике Српске. Али, њему не смета та његова одбојност. Он се њом дичи, у томе види своју таштину; он би рекао: "Уображен-спашен од примитивних саговорни-ка". А кад год завири у какав уго-ститељски локал, не одбија пуну чашу, па макар га частили бањо-лучки улични просјаци. Туђа мука му увијек бива слатка. Сав је од себе, од нечијих цитата. Од себе гура "примитивизам" вароши, јер он је академска личност, не треба с њим улазити у дијалог, поготово када је у питању неко ко није до-растао његовом нивоу. На факултету предаје језик и књижевност, он је, исто тако, и књижевни критичар, теоретичар; историју Срба има у малом прсту.
Овај професор увијек сумња у нечије дипломе. Само на своју неће да мисли. Али, када би се диплома качила мачкама о репове, мачке би попадале од терета. Остале би без својих репова. Има професор и сво-је репове, али они су само његова интима и тајна. Зна он добро какав је био основац, какав средњошко-лац, а какав студент. Данас имамо више диплома него листова на бања-лучким алејама. Стварних или лажних, тек има диплома у изобиљу. Све се за новац може добити, све. Само не може чојство. Рад и квали-тет.
Поменути професор сав од су-протних ставова, од неких својих погледа и неслагања; њега људи не воле, али не воли ни он људе. Тан-те за танте. Он је такав какав не-ће да буду његове радне колеге, као и многи други људи од знања и угледа.
Ја се поменутом професору ни-када нисам обратио за услугу, за ма какву помоћ. И нећу се обрати-ти, јер знам шта бих извукао из нашег разговора. Не пада ми на па-мет ни да покушам, а писац сам, има простора и за нашу сарадњу. Он никада не чита моје романе, јер му је то испод нивоа, неће он да тра-ћи вријеме, а не зна, да тим од себе гура Толстоја, Шолохова, Ан-дрића, Ћопића... Он је сав од сво-је недефинисане величине, а толико је мален, незнатан и јадан да за то немам прави израз. Шупаљ чо-вјек, сав од промашаја и несугла-сица, од блебетања и лажи, сав од досаде, Бог драги зна како с њим излазе на крај они људи који су упућени на њега. Далеко му кућа од моје, то је једино што овог пута могу да рекнем.
Нека се он и даље кочи, шепури и уважава, нека му се људи смију, ја му се нећу смијати, јер он је ипак човјек за жаљење. Није он крив што је такав, што не умије с људима да живи, да траје и да иде из побједе у побједу, није крив што не умије да буде сретан чо-вјек.
Василије Каран
Iz: Novosti, Zagreb - https://www.portalnovosti.com/

24. listopada 2017.
Piše Tamara Opačić

Viktor Ivančić na sudu: Pauletić i društvo iz ST-a su medijski zločinci

‘Objavljivanje lažnih lista četnika, kosovaca i suradnika okupatora bez obzira na teške posljedice koje su žrtve takvih lista pretrpjele je moralno dno. Da ima pravde, takvi bi pseudonovinari bili zatvoreni’, rekao je Ivančić na svjedočenju zbog tužbe Roberta Pauletića, Joška Dadića i Ive Bonkovića protiv Novosti

Ne smatram uvredljivim Pauletića nazvati svinjom koja pere svoje krvave ruke i glibom umazane papke zbog toga što ruke jesu krvave i zaista se peru. Ne mislim da su doslovno umočene u krv, nego da su uprljane objavljivanjem lažnih spiskova kosovaca, četnika i okupatora. Popisani ljudi su kasnije snosili teške konzekvence, pa je riječ o metafori koja je istina, kazao je kolumnist Novosti Viktor Ivančić danas pred Općinskom građanskom sudu u Zagrebu. Na sudu se našao u svojstvu svjedoka zbog tužbe za naknadu štete zbog njegove kolumne ‘Dva svinjčeta’, kojom Robert Pauletić, Joško Dadić i Ivo Bonković potražuju 175.000 kuna od SNV-a, nakladnika Novosti.
Podsjetimo, Ivančićeva satirična kolumna napisana je u povodu intervjua što ga je za Slobodnu Dalmaciju s Robertom Pauletićem, tadašnjim doministrom turizma i kandidatom za gradonačelnika Splita, a nekadašnjim urednikom i novinarom Slobodnog tjednika, medija koji je ratnih 1990-ih objavljivao lažne popise ‘četnika’, ‘kosovaca’ i ‘suradnika okupatora’, vodio Joško Dadić, također bivši novinar ST-a. Ta dvojica bivših suradnika razgovarala su o raznim temama, da bi Dadić tek pri samom kraju Pauletiću postavio pitanje: ‘A što je s radom u ST-u i objavljivanjem popisa navodnih kosovaca?’ Pauletić je odgovorio da on nema ‘apsolutno nikakve veze s tim spornim popisima’ i dodao da je on u ST-u samo formalno obnašao dužnost glavnog urednika.
Oko ove epizode Viktor Ivančić je u svojoj kolumni izgradio satiričnu basnu: glavni su likovi opisani u zoomorfnim kategorijama, a sama basna na kraju donosi pouku o pravim dimenzijama ‘moralnog svinjca’. Kako je potvrdio pred sudom, svoju kolumnu je temeljio na istinitim informacijama koje su ranije dokumentirane u Novostima, u seriji tekstova Hrvoja Šimičevića.
- Robert Pauletić, Joško Dadić i društvo iz Slobodnog tjednika jesu medijski zločinci. To sam napisao i to je objavljeno zato što je istina. To što su oni radili je korištenje novinarstva da bi se počinio zločin. Objavljivanje lažnih lista četnika, kosovaca i suradnika okupatora bez obzira na teške posljedice koje su žrtve takvih lista pretrpjele, od premlaćivanja i izbacivanja iz stanova i Hrvatske je moralno dno. Da ima pravde, takvi bi pseudo novinari bili zatvoreni – kazao je Ivančić i dodao da je u svojoj kolumni koristio metafore jer se kroz njih istine mogu reći jasnije.
- Ako za nekoga kažete da je svinja, čitatelju je jasno da od toga neće moći napraviti zimnicu. Međutim, kada za nekoga 1991. napišete da je četnik, onda to za čitatelja može biti samo poziv da nekoga umlati. To je razlika između tih dviju istina. Jedna stvar je lagati, a druga je slikovito upućivati na istinu – posvjedočio je Ivančić.
Pored navođena primjera dr. Dušana Parpura, ravnatelja splitske vojne bolnice koji je uhapšen i smijenjen s pozicije nakon što ga je ST lažno optužio za slanje sanitetskog materijala ‘četnicima u Knin’, Ivančić je kazao da mu je poznato i Pauletićevo pisanje s početka 1990-ih kada je napravio reportažu o čovjeku koji je ležao mrtav ispred ureda Branimira Glavaša.
- Ispostavilo da nije bila riječ o atentatoru na Glavaša, kako je Pauletić to prikazao, nego da je mučki ubijen nakon što je mučen tako što mu je ulijevana sumporna kiselina u ždrijelo. Kasnije je sam priznao da na mjestu događaja uopće nije bio iako je pisao u tom kontekstu. Njegova kontinuirana strategija je da laže pa je laž i ova tužba - rekao je Ivančić, koji je pokušaj tužitelja da zoološku metaforu protumače bukvalno okarakterizirao kao pokušaj pritiska i cenzure. Kako je naveo, pogotovo kada takav pokušaj dolazi od Pauletića koji je u jednom od svojih tekstova Jelenu Lovrić nazvao ‘novinarskom hijenom’.
- Pripadam struci koju treba zaštitit od pseudonovinarstva kakvo su njegovali Pauletić, Dadić i društvo. Oni su nanijeli nesagledivu štetu ne samo profesiji, nego i društvu, društvenoj atmosferi i svojim žrtvama. Da su četvrt stoljeća kasnije iznijeli kakav autoreferentni stav o tome i da su priznali da su zgriješili, stvar bi bila drugačija. Međutim, naprotiv, oni čvrsto inzistiraju na tome da se radi o pukim klevetama i podmetanjima komunista, Jugoslavena i ekstremnih ljevičara – dodao je on.
Robert Pauletić je tokom ispitivanja Ivančića odbacio gotovo sve iznesene tvrdnje, pa tako i onu da je on uistinu bio glavni urednik ST-a iako je njegovo ime u ljeto 1991. godine, kada su publicirani osobni podaci navodnih ‘KOS-ovaca’, ‘četnika’ i drugih ‘unutrašnjih neprijatelja’, na toj poziciji tiskano u impressumu.
- Bio sam nominalni urednik svega sedam tjedana. Imam materijalne dokaze da nisam dolazio u redakciju, a tada nije bilo interneta što znači da nisam mogao ni obavljati urednički posao – rekao je Pauletić koji je Ivančiću spočitao što se pozvao na tekst Drage Hedla u kojem taj novinar prenosi njegovu izjavu kako je ratnih godina objavljivao neistinite informacije jer se ‘to tako tada radilo’.
Bivši doministar turizma inzistirao je da Hedlov tekst ne može biti vjerodostojan izvor s obzirom da je tužbu podigao i protiv nakladnika Telegrama, medija u kojem je Hedl prenio izjavu koja je već ranije objavljena u Feral Tribuneu i njegovoj knjizi ‘Glavaš – kronika jedne destrukcije’. Pauletić je tvrdio da je poznati novinar ‘pogrešno interpretirao razgovor iz vlastitih interesa’, a zatim je zanijekao i da se nije kritički osvrtao na svoj rad u ST-u.
- U jesen 2007. godine, u najgledanijoj političkoj emisiji, odnosno Nedjeljom u dva, rekao sam da nisam ponosan na neke stvari iz tog razdoblja. Pri tome nisam mislio na liste koje nikada nisam sastavljao.
Pauletića je zanimalo i sjeća li se Ivančić navodnog sastanka s njim u jesen 1991. kada je, kako je rekao, njemu i Borisu Dežuloviću te Predragu Luciću ponudio suradnju oko pokretanja lista Blic.
- Ne mogu se sjetiti, ali sam siguran da nikada nismo dogovorili suradnju. Ono što znam je da je Marinko Božić (op.a. – osnivač ST-a) kod Dežulovića, Lucića i mene dolazio s torbama novca ne bi li pisali za ST, međutim, mi smo to odbili – posvjedočio je Ivančić koji je istaknuo da je sve što Pauletić radi, a pogotovo kada je u pitanju komunikacija s javnošću, laž.
Za svjedoke u narednim ročištima predloženi su Dražen Rajković, nekadašnji novinar ST-a, i Sovjetka Režić, nedavno umirovljena sutkinja splitskog Županijskog suda, koja je za klevetu tužila Joška Dadića jer je njeno ime uvrstio na lažni popis ‘kosovaca’ i ‘petokolonaša’ koji su, tvrdio je autor, pomagali pobunu u tadašnjoj Krajini. Dadić je tada i osuđen zbog te klevete. Pauletić i Dadić su protiv Ivančića podigli i dvije odvojene kaznene tužbe radi uvrede, ali ne i klevete, čime u tim tužbama nisu osporili istinitost informacija iznesenih u njegovoj kolumni.

190
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
© -Copyright by Magazine "Rhinocervs"! © -Сва права задржава Часопис "Носорог"! ® -All Rights Reserved!
™ - Since 2001, Banja Luka
™ - Основан 2001, Бања Лука
ШТАМПАНИ НОСОРОГ
GOLDEN LYNX of SERBSKA