НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
NOSOROG - Međunarodni časopis za satiru, humor i karikaturu
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
Страна - 6 - Page
• Аустријци и Швајцарци немају море, па је можда зато мали број њиховог становништва који се дави у мору проблема!
• Нормално је да најлакше може да цркне због својих вицева онај хумориста који у њима највише исмејава оне који треба да му плате, па зато нема ни за цркавицу!
• Када сви памет изгубе њима помаже архива, али само дотле док се и она не почне на исти начин губити!
• Најгоре је када се и најјачи законски параграфи почну рушити незаконским новцем!
• Народу народно, а цару царево, али укључивши у његовом сав народ и све народно!
• Лакше је отимати оно што је више створено, него створити оне који не отимају!

• У последње време у суседној држави су најбогатији они који су ловци на куне, али на својим рачунима!
• Највише дима има око сталних поскупљења цигарета!
• Код цигарета је најопаснија по живот њихова цена!
• На Балкану још остају проблеми у односима суседних држава, јер се они и даље традиционално своде на просто цркавање комшијске козе!
Иван Русјаков
- Градимо луду кућу. Још само да прибавимо употребну дозволу!
- Калигула је свога коња увео у сенат, а наши лидери кочијашки речник!
- Закон је вакцина, којом се обесни штите од побеснелих!
- Животиње и срећни народи, немају историју!
- Није ово сметлиште историје. Ово је заход васионе!
- Случајност је сливник принципа!
- Човек је фабуларна квинтесенција!

- Кажу да нема разлике између лудачке и панцир кошуље. Обе се закопчавају на леђима!
- Европа је онај Кафкин Замак, а Србин, - Јозеф К!
- Моја Амазонка је рођена крај Мораве. А не зна да плива!
Радмило МИЋКОВИЋ
• Ни туце просечних генија не може никад достићи мисао једног глупака.
• Пратите свађе историчара, ако желите да сазнате шта нам се догађа.
• Колико је иверја одлетело далеко од наше кладе, то не зна ни полиција.
• Много је шума посечено за хартију, па није чудо шта све она трпи.
• Једино резултати избора показују масовни хероизам.
• Ако вас памћење вара, онда не живите с њим.
• Ко плаћа главом спреман је и унапред да плати.
• Моја књига афоризама ће изаћи из штампе на чист ваздух.
• После прања новца треба увек руке прати.
• Трговина људским органима обавља се по принципу муда за бубреге.
Живојин Денчић
- Пред изборе многи подетиње. Једни обећавају бржи пораст,а други му се унапред радују.
- Неки новинари претерују у својој независности. Текстови им не зависе од поузданих извора, истине, логичног закључивања...
- Не губите наду! Без ње би вам било много теже.
- Све је више оних што им прекипи због празног лонца на хладном шпорету.
- У сред кризе увек неког нешто гризе.
- Како побећи из кризе? Прво је истерајте из себе.

- Има људи са свим правима! Нема права које они немају у личној библиотеци.
- Многима се боље сутра загубило са оним Годоом. Никако да дођу.
- Скептици верују да ће пре угледати Годоа, него боље сутра.
- Невероватно како неки ТВ извештачи могу да извештаче и ТВ слику.
Слободан ДУЧИЋ

Angel Boligan Corbo, Cuba/Mexico >>>>>

***

• Ишао сам кад ми је горило под ногама, сунце је ужарило асфалт.
• Да се није то десило, свашта би му се догодило.
• Да истина буде пуна лажи, тако пара тражи.
• На крају утакмице натјерали су судије да и они заиграју.
• Стала је на лопту, шутнула је момка готована.
• Брод среће, никако да заплови нашим водама.

• Преко границе су многи, за вријеме рата, бранили своју земљу... предали су је непријатељу да је чува
• Кад смо затражили да нешто уложе у културу, почели су псовати.
• Данас на гробљу влада мртвило, ово је пета сахрана.
• На џеназу су му дошле хоџе из цијеле околине, има човјек богате родбине.
• Стварно је неозбиљан, што пише озбиљне афоризме.
• Упознали смо се на утакмици, наишао сам кад је шутнула момка.
• Син никако да ми заврши школу, то његово предузеће још је није изградило.

• Оставила ме царица срца мога, удала се за краља свога.
Абдурахман Халиловић - Ахил

- Верујем Вучићу да ће сам да оде са власти.. Остали ће се разбежати по странкама нове владајуће коалиције.
- Власт је проблем криминала лако решила. Криминалце је окупила око себе.
- Неи људи, тек када кажу своју цену, сазнаш колико не вреде.
- Они што исто пишу - преписују.
- Неким људима и мозак да одстране не би се приметило.
- Ишао сам на фудблску утакмицу. Да гледам тучу навијача.
- Народ може да прогута и оно што није за људску употребу.

- Неслане шале су бљутаве.
- Слобода говора је свима загарантована. Ипак, повлашћеији су они који ћуте.
Горан ИВАНКОВИЋ
• Ту слику преносимо с кољена на кољено. На њој је наш покојни прадјед у друштву свога дједа.
• Замишљен сам. Размишљам како вратити дуг у 'швицарцима' а да притом сачувам памет.
• Крлежа је написао књигу „На рубу памети“. Као да је знао да ће мо се вратити у капитализам.
• Тај политичар је курвин син. Јебе нас одкад смо га изабрали.
• Срећа па се на Дрини ћуприја, није нашла на Неретви И њу би бојовници гарант срушили.
Иво Мијо Андрић
• Бадава дижемо главу, кад су нам руке одсечене!
• Бадава Срби желе добре односе, када Хрвати све однесоше!
• Чуо сам за спонтани побачај, али спонтано окупљање може неког и да побаци!
• Док у Србији влада бела куга, и није нам све тако црно!
• Џаба вам протести, чим осети да га народ више не подноси, вођа ће поднети оставку!
• Европа не може да пропадне све док и нас не прими - да јој помогнемо!
• Хтео је да се проведе, и полиција га је - спровела!

• И баш зато што нам је све стало, кола нам се крећу - низ брдо!
• И у белом свету не тече мед и млеко, некима се и тамо црно пише!
НИКола ЧД Пешић
• Усеин Болт је званично најбржи на свијету. Срећом његовом па брзина повлачења војника у овом рату није измјерена.
• Нема средине; или си неписмен, или си књижевник.
• Косово је срце Србије, а Брисел и Москва мозак.
• Најбољи лијек против холестерола je мала пензија.

• Није Армстронг први слетио на мјесец, јер је Мујо ковао коња по мјесецу када Армстронга није ни било.
• Моји родитељи кажу да бих могао бити нобеловац. Сједим и измишљам.
Милан Куриџа

МУВИНА ПОМОЋ

„Да ти нисам у помоћ притекла
кад си кола вукао уз брдо,
сигурно би испустио душу,
скљокао се на камење тврдо.“

То говори мува знојном бику,
па наставља, иначе би пукла:
„На твом врату легла сам на јарам,
с тобом кола из све снаге вукла.“

„Тако, дакле“, разјарен бик рикну,
махну увом, па муву распали.
„И ти си ми на уморном врату
била терет, мада сасвим мали.“

(Помажући кад ти ко одмаже,
ту правило једно старо важи:
Остави ме, гледај свој посла,
не брани ме, нити ми помажи!)

Р. Павловић

ТВОР ТВОРУ

НЕ СМРДИ

„Какав мирис, љепотице моја“,
мирише твор творицу изблиза,
„као да си овога тренутка
с парфемима стигла из Париза.“

„И ти, творе“, узвраћа творица,
шетајући ивицом шумарка,
„миомирис шириш на све стране,
као да си краљ свих ружичњака.“

(Истина је – ова пјесма тврди –
да твор твору никада не смрди.)

Ранко Павловић

• Политички систем морамо изградити по угледу на септичке јаме. Тамо су сва говна равноправна.
• Имамо врхунске криминалце! Да нису били они, ни приватизација нам не би успела.
• Немојте се чудити што краду као луди?! Зар не видите да нису нормални?
• То што је Вођа на лошем путу, крив је народ. Он му је трасирао пут.
• Што је брига свету што је половина нашег народа неписмена. Ми им и онако шаљемо ону другу половину.
• Нема правде у држави у којој неки никада нису јели као људи, а други једу као стока.
Васил ТОЛЕВСКИ
• Ева смувала Адама на лажњака, црвљиву јабуку. Каква ли је онда улога – банане!?
• Ахилова пета мојој жени су колена. Никако да их скупи пред налетом противника.
• ‒ Кад ћеш га већ једном васкрснути? – пита религиозна жена мужа.
• Да Адам није завиривао под смоквин лист – не би ни нас било.

• Такав смо народ: много се хвалимо и све до неба дижемо. Не баш све – (с)пао нам наталитет.
• Кад не зарадим хлеба у кући, жена не да ни игара.
• Чувај се жене која сама кошуљицу свлачи. Змија је змија.
Ђура ШЕФЕР СРЕМАЦ
Бог и батина! А Вођа и сто хиљада батинаша.
Илија МАРКОВИЋ

Зато што је он био бог, батина је из раја изашла.
Дејан ТОФЧЕВИЋ

Бог и батина је доказ да држава није одвојена од цркве.
Александар МИЈАЛКОВИЋ

И атеисти су били верници. Вођа им је био Бог и батина.
Весна ДЕНЧИЋ

Бог и батина – то је већ жена-начелник полиције.
Миодраг ПАВЛОВИЋ

Бог и батина је безбожник са хиљаде пендрека.
Јово НИКОЛИЋ

Постао је бог и батина, а онда је упознао и онај други крај.
Ненад ЦРНЧЕВИЋ

Био је Бог и батина, све док батина у њему није убила Бога.
Живан ЖИКИЋ

• Покушао је бити поштен, али је одустао. Због здравља.
• Политичара не смије ништа изненадити. Па чак ни размјере властитих злодјела.
• Превалио је дуг пословни пут – од ситног преваранта до крупног пљачкаша.
• Пролетерке свих земаља, немојте вјеровати таблоидима.
• Савјети искусног политичара – припазите да с паметним савјетом не прогутате и удицу.
• Смислио је одличан алиби. Сада му требају још само двoјица политичара да га потврде.
• Судац га је казнио високом новчаном казном. У своју корист.
Живко Продановић

• Он је перспективан кадар наше партије од када му се загубио - досије.
• Време је протекло а искуство се нагомилало - да ће време опет протећи.
• Ако сте бирали лопове зашто вам сада смета њихов даљи лоповлук.
• Од замагљених чињеница добићете службену истину.
• Приходи наше партије су легални- од запослених преко наше партије.
• Народ је све испробао јер су се сви на њему учили демократији.
• Свест о положају народа испарила је из свести политичара.

• Држави је стало до народа али је народ незајажљив стално тражи нове народне кухиње.
• Удвориштво је ојачало као један од стубова власти.
• Изабрали сте неодговорне а сада им тражите одговорност.
• Има много јавних предузећа са разним машинама а највише са гласачким машинама.
• Код нас су медијске слободе толико широке колико је медијски простор окупиран.
• Правда је слепа и зато имамо правосудни мрак.
• Од рупа у законима неки су стигли до дворца.
• Нама закони нису потребни јер имамо вођу чија је реч - закон.
• Политичаре обавезују обећања и зато их стално поново дају.
• Тај политичар је савремен - пати од новчаног наркоманства.
• Не вреди ми да се правим луд - они су још луђи.
• Инвестирајте код нас исплативо је јер не плаћате порез, не дајете плате а добићете и бонус по запосленом.
• Код нас је све у порасту а нарочито - сиромаштво.

• Наш народ пролази кроз разна стања а најчешће је у трпном стању.
• Институције су обамрле због разорне послушности.
• Народу стално приређују нове риалитије да не виде риалити у коме живе.
Милорад Ћосић Ћоса

 

УВИЂАЈ
У подне, наочиглед многих, убијено је двадесет седам људи. Међународни посматрачи нису оклевали, одмах су стигли на место злочина. Пошто су убијени код себе имали личне карте, није било дилеме шта су по националности. Пребројали су жртве и забринуто климали главом. Израчунали су колико кисеоника троши двадесет седам људи и колико угљен-диоксида, врло штетног, они издишу. Нема сумње да је ваздух сада мрвицу чистији. Подигли су поглед изнад својих глава. Облаци смога су и даље били видљиви голим оком, а сви знамо колико је он опасан по здравље. Много људи је угрожено. Као прави хуманисти, који штите људске животе, прекорно су погледали своје штићенике, починиоце овог дела. Мораће они више да се потруде. Двадесет седам је сувише мало.
Ђорђе Оташевић
ВЕТЕРИНАР, КРАВА И СТОЛИЦА
Ветеринар је узео дрвену столицу и сјео поред краве. Крава га је дуго посматрала, а онда питала да ли може да јој уступи мјесто. Ветеринар је рјешавао осмосмјерку и није чуо питање.
Затим је чобаница пришла и помузла краву. Прије тога ветеринар јој је уступио мјесто.
Када се чобаница удаљила, ветеринар је подигао столицу и разбио је у парампарчад.
Крави је већ овдје све било јасно. Поново су јој умјесто ветеринара послали пацијента.
Изгледа да служба ветеринарске станице није навикла да им краве дају
млијеко скрштених руку па су их едуковали за психијатре, јер их је у овом крају било мало, а столице су постале дефицитарне.
Перица Јокић
МОЈ НЕВЈЕРНИ МУЖ
Згодна сам женска, тачно је то, али шта то вриједи када таква не-мам среће. Живим у шугавом времену са шугавим људима, у шугавом про-стору, па ето де. Ма, да се уби-јем. Куд год да се окренем-шупљо. Лудост до лудости, а ја бих као и све разумне и сретне жене да живим једним бар осредњим људским живо-том. И ето, каква год да сам, ја свом мужу не могу да удовољим. Он хоће више, стотину мана мени нала-зи, он се осврће за другим женту-рачама. Је ли само стотину метара далеко од мене, већ нешто петља са женама. Ја се не чудим, не врије-ђам се, навикла сам на свој пакле-ни брак. Не чудим се, али се тек покаткада питам: ма, Боже мој, зар има на овом свијету и таквих зве-кана којима никада жена није до-ста? Не осврће се он, не узима у обзир чињеницу која говори да сам од њега млађа шест година, па бог-ме и то да сам у свом дјевојачком цвијету једном била прва пратиља за избор мис-љепотице у нашој Кра-јини. Он не може без промјена, без прељуба, без курванлука и лудо-вања, не може, па не може. Ја се већ и навикла на његов безобразлук.
Рвала сам се сама са собом, прерачунавала, размишљала куда да кренем, шта да чиним; питала сам се како да поправим свој живот; оваквог мужа може да има свака же-на, па и она која не држи до бра-ка, до куће и сваког цивилизациј-ског реда. Питала сам се да ли да му враћам дуг, да се препустим ко-јекаквим курварима, па нека види шта је прељуба, шта освета и др-скост. То бих ја за трен ока могла да остварим.
Ни сада не знам колики је број мудомира на овом свијету који су показивали и који још и сада пока-зују своју наклоност према мени. Згодна сам, има ме на оку, има у очима гладника и немирника, не-вјерника и авантуриста. Удварали су ми се људи од моћи. Од гласа и стаса. Удварали начелници општина, начелници мупова, којекакви секре-тари, директори, бизнисмени, про-фесори, љекари, инжењери и обичне мушке барабе. Удварали ми се, а ја их по кратком поступку спуштала на земљу. Ишнула их. Оне дрске слала у материну. Али, из великог списка мојих удварача једно мјесто припа-да једном млинару. Запамтила сам га по некаквим чудним особинама. Има човјек новац, а нема памет. Има га на оку, али некако фаличан, сав на себе. Неугодан, некултуран, празан када говори, сав од бесми-сла, церека се као да је из лудни-це изведен, а из џепа вади бунтове новчаница. Маше ми новцем испред носа. Ја се нешто била замислила: да узмем новац, да легнем под јар-ца, да га задовољим и да га затим ишнем за сва времена. Ма, и тада сам оманула. Не могу да будем невјерна свом мужу, па не могу. Баш сам луда. Наивна, површна, некори-сна и јадна. Па кад он мене вара, шта ја имам да размишљам, да од себе правим светицу. И лудицу?!
У овој мојој главици одједном плану моја већ одавно угашена лам-пица. Мени проради мозак, еј! Паде ми на ум да мало посматрам свог невјерног мужа Станоју, да га пра-тим и тако ухватим у лоповлуку. Али како, на који начин? Позовем пријатељицу Весну на кафу и разго-вор, па јој натанане ударим своју причу. Она да крепа од смијеха. И прихвата сваки мој приједлог. Уви-јек ми је била искрена пријатељи-ца, увијек. Зна и она да је мој муж курвар и то прве класе. Зна да се састаје са жентурачама о које ни ја, а ни она не би ни прљаве ципеле обрисала. Хтјела бих да ви-дим ко су, какве су, колико их има. Има их велики број, јер мој муж је незајажљив, проклет и уклет, њему секса никада није до-ста. Прави коњ. Јарац, нераст. И договоримо се ја и моја пријатељи-ца. Разрадимо план, све у танчине, тек да курвара ухватимо на дјелу.
Једном приликом, видим, мој муж се брије, а није необријан. И пере се, па затим пресвлачи. Да-кле, на реду је још један његов курванлук. Мени удара причу како мора на "службени пут", како посла има преко главе. И ето, док је он одлазио од куће, моја га је прија-тељица Весна пратила. Заправо, че-кала га је у засједи. Знала је куд ће, шта ће, коме иде на рандес. Био је то августовски сутон. Мрак, звијезда није било на небу, па је ноћ за нијансу била гушћа. Тог истог часа мој муж се зауставио пред капијом сусједне невелике улице која није од мог дома ни три стотине метара далеко. Зауставио се, шетао тамо-амо, кад ето стиже му сукња из дотичног дворишта. Он је обгрли, па с њом у кућу. Моја пријатељица за браву улазних врата -узалуд. Врата су била закључана. Тад се брже-боље вратила, све ми испричала. Онда нас двије на себе црна мушка одијела, па двије пали-је у руке. И направимо засједу. Чекамо курвара да изађе, а њега нема, па нема. Слатка му краткоку-са курва која је тек метар висока, а метар широка. Пријатељица ми шапну: "Неће он до дана, неће!" Вратимо се у мој дом, скувамо ка-фу, па ударимо у смијех. Она се смије, а ја би да јаучем. Јој, знам с ким ме вара, с каквом опај-даром. Не зна се да ли је ружнија, да ли већа курва. Састаје се са жентурачом која је од њега далеко старија. Четири пута се удавала и четири пута се развјенчавала. Има четири кћерке. Двије су пунољетне. Њих четири од четири оца, а да су лијепе, јесу.
Запамтила сам ја своју супарницу још онда када смо се среле на пијаци. Тада се она оклизнула, па-ла и уганула ногу. Пола мјесеца је имала гипс на нози. Гадура права. Мушкобањаста. Има груди велике као двије канте. Превише гузата, не-стручна; стотину килограма меса смрдљивог, а ја овамо кћерка да јој будем. Има ме на оку, има у срцима свих оних људи који су ме икада срели са мном ријеч-двије проговорили. Уважавају ме и желе. Љупка сам, увијек вољна за разго-вор и сваки споразум, за рад и са-радњу. Висока сам, имам изражене кукове, у струку танка, коса ми плава, плаве очи. Усне мало из-ражене, зуби као бисери, још се не кваре. Дах ми као у дјетета, а он иде оној варошкој распуштеници ко-ја и дјецу учи и подучава најста-ријем занату на свијету. Типична лудара, а он се за њу залијепио.
Кад год мој невјерни муж оде на посао (истина добро зарађује), зовнем ја тако своју пријатељицу Весну на кафу, па се успут отисне-мо у смијех. Она мени то и то, каже ми да сам луда, није у реду што му све то опраштам, што му се бар не осветим на онај начин на који он мене вара. Ја се крстим. И питам се: “Ма, ја да варам мужа, па не пада ми то на памет.” Али, Весна другачије мисли. Она има свој математички прорачун, свој стил живота. И каже ми: "Ко мене каменом, ја њега не смијем хљебом. И ја треба да узвратим каменом". И поче да ме наговара. Стотину при-једлога, а ја ниједан да прихва-тим.
Али, она се нечег другог досјетила. Како умије да имитира свачије гласове, рече ми да ће мо-ју супарницу замијенити на телефо-ну, да ће мог мужа позвати на ран-дес и то у њен врт. И учини она то. Успјела да намагарчи мог мужа. Заказала му састанак у ситне сате. И ћебе понијела за лежање. Била је то субота, дан када људи до касно сједе у својим двориштима. Смију се, кафе пију, о свему воде разго-воре. Свијет некако сретан и без-брижан, а ја и моја пријатељица као агенти (шпијуни) америчке ЦИА-е дале се у задатак. Пријатељица се обукла онако како се облачи она стара гадура. Кратку на фалте ша-рену сукњу, плаву блузу са великим деколтеом. Бар десет пута је стала пред огледало питајући ме да ли имало личи на стару гадуру с којом се мој муж често рве у постељи. У једанаест сати и тридесет минута Весна ћебе под руку, па у врт. Ја за њом. И притајим се десетак ме-тара даље од Весне. Она чека, че-кам и ја. У углу врта, испод самог јоргована треба да се одигра ова наша игра. Не прође много кад ето, иде мој невјерни муж. Тром, некако шљапав, погурен, вуче се туђом ба-штом и осврће. И чим стиже, он од-мах обгрли моју пријатељицу, шап-тали су једно другом; муж није ни слутио да је у питању друга жена. Она се тек помало опирала, само да добије у времену, да стигнем на мјесто њиховог "љубавног" скрови-шта. Скочим, па буб пред њих. И упрем сноп свјетлости своје ручне батерије. Мужу у лице, па затим Весни у лице. Она се склони са фа-ра, а он остаде непокретан, нијем. Зачуђен. Преварен. Тек стиже да нам опсује све по списку.
Његова кратконога љубавница није само његова изабраница. Она се састаје и са другим курварима града. Гледала сам га изблиза. И питала гдје му је дебелгуза чи-буљуша! Он ми тад још једном опсо-ва све од "а" до "ш". И гурну ме. Чекала сам шамар. Он воли да шама-ра, али тог пута се уздржао. Мора да је тај свој бијес одгодио за неки други тренутак, можда кад се с њим вратим у кућу.
Мој муж није стар, али није ни млад. Њему је педесет и пет годи-на, а мени четрдесет и девет. До-вољно смо стари да би били озбиљни и разумни људи, а опет толико мла-ди и јаки да би могли и даље да правимо којекакве лудорије. Муж ми је прилично истрошен. Офуцан, а није гладан, нити жедан. Модар, дебео, донекле погурен и трблав, а овамо прича како је још јак и млад, како је за све створен.
Пријатељица Весна ме је и даље "освјешћивала", наговарала да и ја живим својим животом, да се светим и осветим свом законитом мужу. Те-шко сам могла да се на тако нешто одлучим. Имам иза себе угледне ро-дитеље, два брата, оба интелекту-алци, једну сестру, тетке, стриче-ве и превелик је круг мог поро-дичног стабла. Не могу да му се светим, нећу, нисам ја таква жена, а да сам жељна правих миловања, пољубаца, снажних загрљаја, искре-них шапата и разговора, жељна сам и то већ одавно. Од онда откада је мој уважени муж постао типични курвар.
Али, када је моја пријатељица била најупорнија, управо тих дана, из Швајцарске стиже човјек на го-дишњи одмор. Велибор Чандаловић из Вироваца. Сусједна варош. Добро га памтим. Била сам у њега толико заљубљена да сам престала да спа-вам, да једем. И чим је дошао, по-тражио ме је. Испричали смо се као пријатељи, а не давни љубавници. Није ничег нарочитог било између нас. Љубили смо се, дописивали, телефоном разговарали, ишли на игранке и то је све. Онда је он отишао у свијет, обећао да ће ме касније одвести, а ријеч није одржао. Ја сам се онда удала и та-ко саму себе упропастила. Удала сам се за овог свог мужа с којим не могу ни дјецу да имам. И тако, исприча мени мој давни момак како се развео са својом женом Роксан-дом. Ухватио жену у властитом кре-вету са једним Турчином, са бизни-сменом из Анкаре. С њом има само једног сина. Син му сада студира енглески језик. И поче да ме наго-вара да напустим мужа, да му окре-нем леђа и да идем у Швајцарску. Ја се сва смочила од муке; не пада ми на памет да оставим мужа, а овамо, видим, испуштам праву при-лику. Срећа ми на дохват руку, а ја не умијем да је узмем, да при-грлим.
Одем својој пријатељици на са-вјет. Она зинула, просто не може да повјерује у овакву моју прили-ку. Зна она све о Велибору, баш све. И каже ми да не гурам од себе праву прилику. Тако се нешто само једном у животу човјеку догађа. Размишљам о свом одласку, а мој муж ни за шта не зна. Он је и даље обузет оном својом гадуром. Он у једном свијету, а ја и мој Швајца-рац у другом. Велибор се већ посве унервозио. Страх га је да ћу га одгурнути од себе. Још неколико дана биће на одмору, па онда мора на пут. Каже ми да ради у фабрици машина, да је тамо пословођа и да добро зарађује. И опет наставља да ме убјеђује. Зна он какав ја живот имам са својим невјерним мужем, све зна. Притисак врши и Весна. Само ми говоре: "Развод, само раз-вод, па папире у руке и на пут". Ја се онда одједном окуражим, из-близа погледам мужу у очи, па тре-снем: "Доста ми је твог курванлу-ка, твог осталог лоповлука и неу-виђавности, доста ми је твоје над-мености и дрскости! Нећу с тобом више ни дан да живим. Сутра подно-сим захтјев за развод!" Он мокар од муке, ја још мокрија. Он сти-снуо зубе, шаке, раскорачио се, па не зна да ли да ме туче или да расправља са мном. И ја бих се ту-кла, али сам нејака, не могу да му парирам. Он онда клекну преда ме, склопи руке, па поче да кукумаче. Моли ме за опроштај, обећава ми куле и градове, куне се у Бога, у оца и мајку, у сав свијет, обећава ми да ће за сва времена бити дру-гачији човјек. Ја да пукнем од смијеха, али глумим, не дам се.
Мој Швајцарац са мном пред су-дију. Угура господину смотак новчаница, са новчаницама мој за-хтјев за развод. И већ сутрадан ја сам била на суду са својим мужем. И развели смо се. Онда мој Швајца-рац са мном у МУП. Тамо начелнику новчанице у џеп и истог часа ја добијем пасош за пут. Још неколико дана сам продеверала са својим ро-дитељима, а онда сам узела кофер и отпутовала.
Била сам сретна, али исто то-лико и несретна. У себи сам жалила свог невјерног мужа, несрећа је он, а није свјестан тога. Ћутим и растем под новим звијездама. Мој Велибор ме запослио у кухињи нај-већег хотела у граду. Ја сам ква-лификована куварица, то управо и умијем да радим. И све ми је кре-нуло како треба, све. Само успоме-не на мој први брак неће да се от-каче од мене, баш никако не могу да заборавим свој пост, тугу и по-нижења, а радо бих да то све из-бришем из мозга.
Сада живим онако како се никада ни у сну томе нисам надала. За сваки викенд са својим Велибором некуда путујем. Једном идемо у Италију, једном у Француску, па једном у Њемачку. Мој муж је заљу-бљен у Алпе. Чак и зими одлазимо у брда.
Ето, драге моје читатељке, видите у каквим сте браковима, није смак свијета ако се откачите од испичутура, од курвара, коцкара и лажова, није.
Василије Каран
Iz: Novosti, Zagreb - https://www.portalnovosti.com/

19. listopada 2017.
Piše Antifašistički vjesnik

Antifašistička protuakcija: Pokažite da Ivo Lola, Joža Vlahović i Kata Dumbović nisu sami

Tek tjedan dana nakon što je vraćena na postolje s kojeg je nestala još devedesetih godina prošlog stoljeća, bista narodnog heroja Ive Lole Ribara u Zagrebu našla se na meti fašista. Simpatizeri onih protiv kojih se Ribar borio i koji su ga ubili, jučer su njegovu bistu išarali plavom bojom i na postolju nacrtali simbol koljačkog fašističkog pokreta. Identičan potpis uz kraticu fašističke tvorevine ostavili su jutros na spomeniku palim borcima u Adžijinoj ulici.
Spomenik palim borcima 1941 - 1945. u Adžijinoj ulici na Trešnjevci, koji je samo prošle godine napadnut najmanje četiri puta, definitivno je najnapadaniji spomenik u Zagrebu. Podignut 1953. godine u spomen na 49 palih boraca od kojih je devet žena. Ne odlikuje ga umjetnička vrijednost, ali je važan za kulturu sjećanja na velike ljude koji su osvjetlali obraz Hrvatske. U novije vrijeme ima posebno veliku vrijednost u iritaciji neofašista. Zbog svoje dvije crvene zvijezde petokrake često je na meti fašista koje se zbog toga često obnavljaju i prebojavaju pa se crvene kao nove. Stoga na neofašističkim portalima kao što je sloboda.hr, možemo naći na članke o ovom spomeniku s ovim naslovom: ‘Zastrašujuće, obnavlja se spomenik zločinačkoj partizanskoj vojsci u centru Zagreba’.
Jednom su ga potpuno zaplavili, pa je to obrisano. Zatim su ga zacrnili, pa je obnovljen i očišćen. Gradskom zavodu za zaštitu spomenika kulture i prirode pisali smo nakon što su zvijezde na spomeniku tukli čekićem. Pa znamo da je tad i Policija obaviještena o slučaju i da znaju da se radi o mjestu koje je redovito na meti fašista. Vandaliziran je još nekoliko puta, a čišćenje obično vrše građani Trešnjevke kojima se imena bližnjih nalaze na tom spomeniku.
U posljednjih mjesec dana zaredalo se fašističko divljanje po spomenicima NOB-a koje nas podsjeća na masovno i organizirano brisanje povijesti s početka devedesetih. Nećete o tome čitati niti čuti u režimskim medijima ni na ‘nacionalnoj dalekovidnici’. Pa ćemo vas podsjetiti na višestruko devastiran spomenik u selu Zrmanja, po tko zna koji put išaran spomenik Prvom splitskom partizanskom odredu, ukradene biste narodnih heroja i ploče s imenima žrtava fašizmu u Vodoteču te na institucionalno ‘skrivanje’ spomenika žrtvama fašizma iz centra Josipdola.
Bista Ive Lole i spomenik palim borcima u Adžijinoj su ‘očišćeni’, no tragovi ustaškog napada su nažalost još vidljivi. Pozivamo vas na protuakciju! Položite cvijeće na napadnute spomenike i pokažite da Ivo Lola, Joža Vlahović i Kata Dumbović nisu sami. Ako niste u Zagrebu posjetite lokalni spomenik NOB-a pa makar bio i srušen ili vandaliziran, položite cvijeće i pokažite neofašistima da smo tu!
Tekst prenosimo s portala ‘Antifašistički vjesnik’.

190
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
© -Copyright by Magazine "Rhinocervs"! © -Сва права задржава Часопис "Носорог"! ® -All Rights Reserved!
™ - Since 2001, Banja Luka
™ - Основан 2001, Бања Лука
ШТАМПАНИ НОСОРОГ
GOLDEN LYNX of SERBSKA