НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
NOSOROG - Međunarodni časopis za satiru, humor i karikaturu
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
Страна - 8 - Page
- Ми смо фактор стабилности у региону. Без нас не знају ни да се посвађају.
- Велики се силе, мали се курче, - ми се самозадовољавамо.
- Бивша власт није радила ништа. Зато ова не зна шта треба да ради.
- Они што пичкећу воле да се курче.
- Ко има муда треба да пази на бубреге.
- Што више штедимо власт нам је богатија.
- Што ми покваримо то ни међунродна заједница не може да поправи.
- Срби су паметан народ. Када би знали мозак да користе нико не би био паметниjи.
Горан ИВАНКОВИЋ
• Како се зове оно стање у којем премијерка управља српском владом? Привидно.
• Женама би живот био љепши да виде мушкарце онако како они сами себе виде.
• Имам и ја пуно бицепса и трицепса, али су се некако сабили око струка.
• Када би жене сазнале шта мушкарци на њима највише гледају, продавнице козметике за лице би се одмах угасиле.
• За тешка питања власт има лаконскe одговоре.
• Бар сам сигуран да су ми ови родитељи и биолошки. Ко би мене усвојио?
Милан Куриџа
• Мајмуни у циркусима возе бицикл. У политици - ђипове!
• Гласачка кутија и гроб имају исти облик. А и функција им је иста - некога да сахране.
• У држави у којој је лоповлук хит, народу певају успаванке.
• Политика и криминал су толико помешани, да је народу свеједно дали гласа за политичаре или криминалце.
• Краду по Архимедовом закону: Држава потопљена у криминал лакша је онолико колико истисне младих у иностранство.
• Наш је човек као Бастер Китон! На његовом лицу нема осмеха, иако му се цео свет смеје.
Васил ТОЛЕВСКИ

ПИЈАНИ ДЕДА МРАЗ

Деда Мраз је пошао
без поклона дошао –
успут се запио
и ирвасе пропио.
Хо-хо-хо-хо-хо!...

Ђ. Шефер Сремац

БАКСУЗ

Јадна СТАРА беше без мозгова,
нека живи НОВА ЧЕТРНАЕСТА!
Дању, ноћу нека капље лова –
ваљда није баксуз к’о тринаеста!

Ђура Шефер Сремац

• Људска комедија – ситуација је неприхватљиво нормална.
• Мислим, дакле није све изгубљено.
• Могу ли просијаци ступити у штрајк?
• Не знам зашто али када видим осмртницу неког политичара сјетим се филма „Смрт трговачког путника“.
• Није да немамо. Имамо дугове.
• Његова одбрана је врло чврста. Еуро до еура.
• Он је неки мазни политичар. Мазне све што стигне.
• Пази глава! Пада морал.
• Пехист – није он први који је кривом продао своје поштење.
Живко Продановић
• Код нас је истина, да стално иста група људи прави исте грешке истом народу
• Код нас је истина, да се политичару види наличје тек када сиђе са власти
• Код нас је истина, да избори долазе и пролазе а све друго остаје
• Код нас је истина ,да је политичка воља владајућа самовоља

• Код нас је истина, да сваки дан чујемо новост да ће сутра бити боље
Милорад Ћосић Ћоса
Пољски афористичари (неки):

Врхунац глупости достиже се без икаквог напора.
Хила Кажимјеж

Увек је будан! Буди га властито хркање.
Ходоровски Антони

Једино прва Евина одећа не излази из моде.
Холодјук Збигњев

Најмањи проценат мушкости имају стопроцентни мушкарци.
Хоромањски Михал

Забрањено воће такође треба опрати пре употребе.
Черник Ципријан

За многе је возачка дозвола пропусница у вечност.
Шарган Мјечислав Михал

Мушкарац се мора научити мудрости, жена се мора с њом родити.
Швјентоховски Александар

Оригиналност еха се ослања на понављање.
Шћисловски Влођимјеж

- Сан је биолошка потреба. Снови су метафизика!
- Црњански је тврдио да има већих уживања од секса. Срећом, моја Драгојла није читала Роман о Лондону!
- Није ово Пекићево Беснило. Ово је српска фуриоза!
- Прича о губитку компаса, је чиста алегорија. Уосталом, та справа је Јужним Словенима одувек показивала само север!
- Човек је средство ка властитој сврси!
- Харем је гомилање белог робља за црне дане!
- Моја Драгојла је као Меридијан банка. Уђеш, изађеш и готово!

- Волим те ком сина, поштујем ко оца, а мрзим ко брата!
- Наше блато јесте живо, али Србија је богата бањама!
- Говно добија историјску, па чак и митску улогу. Особито кад исплива!
- Кад прдседник каки за говорницом, да се човек упишки од аутентичности!
Радмило МИЋКОВИЋ

<<<<< Tyrion Lannister - by Ernesto Priego, 2017

***

• Нужда закон мијења, нарочито ако је велика.
• У кревету за двоје, гура се нас троје.
• То је њена безобраз боља, безобразно тражи бољег.
• Дала ми је крила, мислила је да ћу полетити за њом.
• Видим ја све по мраку, по дану ми се смркне.
• Љути се на жену што му је доста бибера ставила у грах.
• Код доктора смо се поредали као апотекарске боце, али нам није било лијека.

• Како то, хоћете да одем, а још вам нисам ни дошао.
• Ја сам код ње покушао, а он је и кушао.
• Тај закон који је једва прошао, заглавио је на самој примјени.
• Живи се како може, а не може се никако.
• Ми смо у страху, чули смо за вашу усрану храброст.
• Ово је страхота и од бога грехота, за оне који у њега вјерују.
• Гледајте ово, кад сте већ оћоравили на оно.
• Ћорави послови у политици, код нас су легализирани.

• Спреман је он било шта да изводи, али ни стока га неће да слуша.
• Љубав према рату код американаца влада свијетом.
• То нам не звучи добро, не свиђају нам се њихови тонови.
• Кад је сазнала да муж умире за њом, отишла је и наручила мртвачки сандук.
• Никад ми на зелену грану, немамо мјеста ни на ниским.
Абдурахман Халиловић - Ахил

• Наши преци су успевали да дотерају цара до дувара, а ми ни дворску будалу не можемо да истерамо на чистину!
• Срећа је увек на дугом штапу, али нама штап свакако не гине!
• Оволико марионета предвођених кловном, а никоме није до смеха!
• Ако је тачно да пацови напуштају брод који тоне, зашто се ови наши толико чврсто ухватили за фотеље?
• Многи му скидају капу, а неки би се радо спустили и ниже!
• Разумљиво је што је управљање државом поверено криминалцима. Криминалци најбрже увећају капитал!

• Обнова монархије је спор и дуг процес. За сада смо стигли само до дворске будале!
• Неко се увуче под кожу, други се уселе у срце. Има и оних који запоседну мозак, али најуспешнији се завуку у анални отвор!
• Позваћу председника да ми свечано отвори нову WC шољу. Ред је да то обави онај ко прави највише срања у држави!
Миодраг Тасић
Ако смо стигли у бољу будућност, онда није ни чудо што се излаз тешко налази.
Дејан ЛОПИЧИЋ

Одричем се боље будућности. Нисам кредитно способан.
Алија ХОЏИЋ

Надвија се сенка боље будућности.
Бане ЈОВАНОВИЋ

Сањао сам боље сутра. Неће то изаћи на добро.
Ивко МИХАЈЛОВИЋ

Нема боље будућности. Наша будућност је најбоља.
Милан ТОДОРОВ

Обећали су нам боље сјутра, а добили смо „мало сјутра”.
Владислав ВЛАХОВИЋ

Наше боље сјутра је кад данас није горе него јуче.
Саво МАРТИНОВИЋ

Мушкарци су за боље сутра. Жене су за боље одмах.
Радмило МИЋКОВИЋ

Ако дате живот за боље сутра, одмах ће вам бити боље.
Владан СОКИЋ

А сад лепо признајте: чија је била идеја да се крене у бољу будућност.
Петар ЛАЗИЋ

ШТА СВИ РАДЕ
- Ееј, куда трчите? – подвикнуо сам људима што су трчали некуда.
- Не питај много, много, него ајде и ти са нама – док није касно! – довикнули
су ми, брзо прошавши поред мене.
Да потрчим и ја са њима – помислио сам, док је време. Успут, сигурно ћу
сазнати о чему се ради. Решио сам и потрчио сам и ја..
- И, где то трчите? – питао сам их, када сам их сустигао.
- Да крадемо! – одговорили су ми хорски.
- А кауда ћете да крадете? – продужио сам са питањима – дишући уморно.
- Свуда где нађемо могућност за крађу од државе! - одговорили су ми, и они
душући уморно.
- А шта ћете да крадете? –питао сам их са љубопитношћу.
- Све што нађемо! – одговорили су ми једногласно.
- А треба ли вам то што ћете да украдете?
Но људи што су трчали, о нису ми одговарили одмах.
- Па нешто нам треба, а нешто нам не треба? – напослетку, ми је одговорио
први у групи.
- Па онда зашто крадете, све што нађете? – подвикнуо, сам са љутином.
- Зато што сви краду! – одговорили су кратко, појачали темпо и изгубили
се брзо негде иза хоризонта.
Тоде Ристо Блажевски
ПРЕДСТАВА
Док се постављају кулисе, статисти заузимају своја места. Глумци се преслишавају. Срећом, текст који говоре није сувише дуг. Помоћници режисера проверавају да ли је све спремно.
Скупштинско заседање може да почне.
Ђорђе Оташевић

РАЈА ГОЉА ОД ПИШТОЉА

Дивно динар нас нервира,
еврић води српско коло.
Велики брат нас тренира
обећањем – „дупло голо“.

Хлеба с неба нама треба,
под коровом плачу поља.
С дна казана месо вреба –
раја гоља од пиштоља.

Медицинска лакрдија
економска пандемија –
птица страха, лажна даха,
преварама дала маха.

Грип нам свињски протутњао
од запада до истока,
паре златне проћердао…
После птица сад смо – стока.

Привреда од муке кија,
трансфузија, инфузија –
магарећа хаварија!
Сунце среће баш нам прија!

Доста нам је светске кризе,
јачи смо од свиње, вола!
За шта пас да нас угризе,
одувек нам старка гола!?

Придавила бела куга,
по школама паучина,
деце нигде – јад и туга…
Све нам иде у три – чина!

>>>>>

>>>>>

Без кормила и без смера
ка (Ј)европи брод наш плови.
Да л’ ће стићи од афера!?
Црна јава – бели снови…

Нема весла брод надања,
само празна обећања,
нема вајде од кукања,
раднику је доста – ’рања!

Прете куке и мотике,
у моди су булдожери,
црно-беле бљеште слике –
људи постадоше звери!

Будућност нас светла чека –
расте, буја евро-куга!
Голишава светска СЕКА
унуцима ствара дуга.
* * *
И све тако, од вајкада:
раја црна – мачор бели!
Да л’ ће влада бар некада
с народом црн хлеб да дели!?

Сјашите већ са престоља,
та, срасла вам златна старка!
Раја гоља од пиштоља –
живот јој је болна варка.

За пропаст вас није брига,
немате стида ни грама.
Сјај губи златна кацига,
испод ње вам оста – слама.

Ђура ШЕФЕР СРЕМАЦ

МАРС ЕКСПЛОРЕР
Прва мисија, Марсови освајачи, била су то нека од имена која им надјенуше. Мало више од осам мјесеци требало је "Марсовом истраживачу" да у космичком билијару превали пут од Земље до Црвене планете. Повратак ће бити трипут дужи.
Генадиј остаје у шатлу и кружиће око Марса, Владимир и Никита модулом Гагарин 10, спустиће се на планету. 24. јула у 16 и 25, по московском времену, након што су поринули кроз Марсову ријетку атмосферу, Гагарин 10 меко је додирнуо тле, у долини Маринер. Владимир се први, у космичком одијелу, спустио низ металне стубе и постао први човјек који је оставио шаре своје обуће у црвенкастој прашини. Никита је ишао за њим и похвалио му се да је први који је испустио голуба на Марсу.
Убрзо је зашло сунце и указаше се два мјесеца: Фобос и Деимос. Двојица космонаута пажљиво су истраживали околину и узимали узорке тла истијена. Никити нешто привуче пажњу. "Отркрио сам воду!" повика. Била је то боца, добро затворена зелена боца минералне воде. Јамница или Књаз, избио је спор!
Динко Османчевић
Iz: "Novosti", Zagreb - https://www.portalnovosti.com/

27. listopada 2017.
Piše Marinko Čulić

Zločinačka organizacija Hrvatska

Ako je zbog Fimi medije HDZ proglašen ‘zločinačkom organizacijom’, zbog Agrokora to zaslužuje i cijela država Hrvatska. On je naime kruna pljačkaške privatizacije, a ta pljačka bila je moguća samo kao udruženi zločinački pothvat izvršne, zakonodavne i sudske vlasti

Čovjeku su skoro došle suze na oči kada je slušao kuknjavu advokata grupe osumnjičenih vodećih agrokorovaca koja je pratila njihov zahtjev da im se ne odredi pritvor u Remetincu, što se zbilja nije dogodilo. Kuknjava se svodila na to da u remetinečkom pritvoru vladaju nesnosni uvjeti, čime se njihove branjenike tjera da priznaju i ono što inače ne bi, ukratko sve same grozote od kojih se naježiš. U Remetincu zaista nikome ne može biti ugodno i lijepo, pojave se stvarno i poneki svjedoci pokajnici koji u drukčijim okolnostima možda ne bi propjevali. Ali krajnji ishod, koji duševni odvjetnici, razumije se, prešućuju, taj je da njihovi branjenici nakon svega ipak u pravilu prođu lišo i da zato dosad nema nijednog velikog sudskog procesa za privredni i ratni kriminal koji je završio pravomoćnom presudom. Ili se okrivljenike navodno privremeno pušta na slobodu ili zbrišu u inozemstvo, a u najgrotesknijim slučajevima događa se i jedno i drugo. Jedini izuzetak je Mirko Norac, koji je osuđen za ratni zločin i čak je, danas zvuči gotovo nevjerojatno, odležao dosuđenu kaznu, ali to se dogodilo pod posebnim okolnostima, jer je Ivica Račan dogovorio s Carlom del Ponte da mu suđenje bude prebačeno u Hrvatsku. Ali očito pod striktnim uvjetom bivše tužiteljice da od toga ne smije ispasti još jedna sudska lakrdija.
Badava što se hrvatsko pravosuđe opremilo teškom dalekometnom pravnom artiljerijom, pa je u prvostupanjskoj presudi za slučaj Fimi medije HDZ proglašen čak ‘zločinačkom organizacijom’. Jer i to se u kasnijim sudskim zavrzlama, koje još traju, pretvorilo u, štono se kaže, mužnju jarca u rešeto. No to ne znači da se raspala i da je nestala vrijednosna supstanca tog novog pravnog pojma. Uostalom, ni sličan pojam koji je uveo Haški sud – udruženi zločinački pothvat – nije se rastvorio i nestao zato što sve presude u kojima je on bio sadržan nisu završile osuđujućim presudama. Naprotiv, najvažnija suđenja koja su preostala na ovom tribunalu počivaju baš na tom zločinačkom pothvatu, s vrlo izglednim mogućnostima da se na kraju nađe i u tekstu osuđujuće presude. Smisao ova dva pojma, zločinačka organizacija i udruženi zločinački pothvat, nije u tome, kako su vrisnuli u HDZ-u nakon presude u slučaju Fimi medije, da se sve članove HDZ-a smatra krivima za ovaj i druge lopovluke. Smisao je da se dokaže kako je neka politička, vojna ili druga grupa svjesno stvorila atmosferu, ozračje u kojem su pljačke, ubojstva itd. bili mogući, neovisno o tome jesu li poslije u tome i direktno sudjelovali ili ne.
I sada dolazi ono najvažnije. Ako se uz otvaranje najvećeg sudskog procesa u četvrtstoljetnoj povijesti hrvatske neovisnosti s pravom kaže da Agrokor nije pao s neba nego je odnjegovan u podatnom krilu sadašnjeg sistema, zar se onda i hrvatsku državu ne može smatrati svojevrsnom zločinačkom organizacijom? Ili udruženim zločinačkim pothvatom, kako hoćete. Naravno da ovakva teza može stajati samo uvjetno, jer se države nikada i nigdje ne pojavljuju kao okrivljenici pred sudovima, nije tako bilo u Nürnbergu, nije u Haagu, neće ni ikada u budućnosti. Stoga ovaj tekst treba shvatiti više kao virtualno moralno ročište, ali zato bez ograničenja da se optužnica iznese u svoj svojoj punoći. A to, najkraće rečeno, znači da je hrvatska država izvršila udruženi zločinački pothvat ne samo u oblasti privrednog kriminala, nego da je funkcionirala kao zločinačka organizacija i kada je riječ o raseljavanju i protjerivanju vitalnog dijela srpskog stanovništva iz zemlje. Da li u ovome što ovdje tvrdimo ima nečeg vjerolomnog ili čak subverzivnog? Ne, samo konstatiramo činjenice koje su svima dostupne i poznate, ali nije bilo nikoga, osim onih poslovično nekoliko medija i nevladinih organizacija s prstiju jedne ruke, da izvuče logičke zaključke.
Od početka privatizacije čulo se recimo da je riječ o ‘pljački’, ali nitko, uključujući opoziciju, sindikate, a pogotovo Crkvu, nije se usudio, ne usuđuje se ni danas, podvući ono bjelodano, a to je da je ta pljačka bila moguća samo zločinačkim udruživanjem sve tri grane državne vlasti. Zakonodavne, izvršne i sudske. O da, bilo je tu još tihih suučesnika, pa se Evropska unija u pristupnim pregovorima, lako ćete se sjetiti, ograničavala samo na položaj Srba i politiku Zagreba prema Bosni i Hercegovini. A vidiš, nikada otamo nije stigao nikakav, ni najmanji prigovor u vezi tajkunizacije Hrvatske, što i ne čudi jer ona, EU, u tome nije bila nepristrani promatrač nego, bogami, najčešće aktivni sudionik. Zahvaljujući tome, uostalom, Hrvatska je ostala bez čitavih grana energetike, banaka, farmaceutike, kemijske industrije, medija… Sve je to prekrila gromoglasna šutnja, iako su i ovdje pokrenuti neki sudski procesi, ali jalovi ili režirani kao i u ostalim slučajevima. U toj šutnji sudjelovao je i širi krug pasivnih suučesnika, koji su mogli nešto napraviti da se ovo spriječi, ali nisu jer su imali neke svoje računice koje su na kraju jedino oni platili.
Najtragičnija je šutnja radnika, koji su i glavne i najveće žrtve organiziranog zločina privatizacije, ali su se ponijeli kao glupave štuke koje su povjerovale da kapitalizam donosi blagodati ne samo šaci bogatijih todorića, kutli, rajića, nego da će i svaki ili skoro svaki od njih također moći postati mali kapitalisti. Naravno, ispali su velike budale. Ali to je druga tema, napola tragična, napola groteskna, jer su radnici sudjelovali u masovnim štrajkovima pred kraj socijalizma, uvjereni da im se uskraćuju radnička prava, a onda zamukli kada je s dolaskom kapitalizma do toga stvarno došlo. Uostalom, druga je tema što su i Srbi u Hrvatskoj djelomično bili krivi za svoje prognaništvo, jer su bez ozbiljnijeg otpora trpjeli suludu megalomaniju Milana Martića i Milana Babića, da ostanemo samo na domaćem terenu. Prva i prava tema ovdje je da su se sve grane hrvatske vlasti, uz pasivni pristanak opozicije, a aktivni medija i katoličkog svećenstva, udružile u zločinačku organizaciju koja je smjerala demografski desetkovati Srbe u Hrvatskoj. I ovdje je podjela uloga bila precizno razrađena kao i u pljačkaškoj privatizaciji, s tim da je zbog kratkoće vremena bila još striktnije provedena.
Izvršna vlast je svojim vojnim i paravojnim kapacitetima bila zadužena za fizičko uklanjanje ‘remetilačkog faktora’ iz zemlje, zatim je uskočila zakonodavna, donoseći recimo nakaradne anticivilizacijske propise o ‘privremenom’ oduzimanju srpskih kuća i stanova i njihovom ustupanju hrvatskim doseljenicima iz BiH. A točku na i stavila je sudska vlast, koja nije procesuirala nijedan veći ratni zločin nad Srbima, ne računajući spomenutog Norca, ali, rekosmo, pod izvanrednim i ne još rasvijetljenim okolnostima u kojima se to dogodilo. I eto, to je poanta ovog malog moralnog ročišta koje smo ovdje održali. Ne, nije proteklih četvrt stoljeća hrvatske države bilo nikakva slučajno sklepana norijada šaljivih, neozbiljnih aktera, nego smišljena provedba dva velika i sasvim ozbiljna zločinačka pothvata. Kraj priče.

Iz: "Novosti", Zagreb - https://www.portalnovosti.com/

29. listopada 2017.
Piše Boris Dežulović

Beskrupuloza kolektiv

Hadezeovci su – shvatili smo to davno prije žalbe kninskog ogranka na odluku o raspuštanju – posve neobičan i, hm, poseban svijet. Nisu oni jedini na svijetu, ne kažem, i drugdje ima takvih nacionalšovinista, ali nećete ih mnogo naći tako temeljito amputiranih skrupula kao što su članovi i dužnosnici HDZ-a

Prilikom donošenja svoje odluke morate biti svjesni dubine raskola u HDZ-u Grada Knina, nemogućnosti povratka HDZ-a na vlast u Kninu i zaustavljanja iseljenja Hrvata iz Knina, koje je svakim danom sve veće – kažu kninski hadezeovci u dramatičnom pismu Nacionalnom vijeću stranke, zapravo žalbi na odluku o imenovanju povjerenika za gradsku organizaciju HDZ-a raspuštenu zbog izborne katastrofe u Kninu, u kojoj upozoravaju na pogubne posljedice te nepromišljene odluke partijskog centralnog komiteta: ‘Iseljavanjem naših ljudi omogućit će se povratak Srba u Knin, te ćemo se opet vratiti na početak i uništiti san dr. Franje Tuđmana, koji je s razlogom raselio ovo područje.
Hadezeovci su – shvatili smo to davno prije žalbe kninskog ogranka na odluku o raspuštanju – posve neobičan i, hm, poseban svijet. Nisu oni jedini na svijetu, ne kažem, i drugdje ima takvih nacionalšovinista, ali nećete ih mnogo naći tako temeljito amputiranih skrupula kao što su članovi i dužnosnici HDZ-a.
Polomio se tako njihov trenutačni predsjednik Andrej Plenković urediti staru, oronulu paraustašku stranku što se osnivala uz Poglavnikove slike, kisele gemište i pečene volove, obojao je u europski plavo i nabacio žuti demokršćanski džemperić preko ramena, podijelio članstvu svilene kravate i dao im na račun stranke popraviti zube, pa stao blagoglagoliti o modernoj Hrvatskoj i HDZ-u za treći milenij, zaprosio na koncu i Milorada Pupovca za koalicijskog partnera – pažljivo je nesretnik izvagao svaku žličicu meda na jeziku, tri puta na dvjesto stupnjeva ispekao svaku pojedinu riječ koju je u ovu godinu dana izrekao – a onda mu se kninski gradski komitet mrtav-hladan požalio kako će se ‘iseljavanjem naših ljudi omogućiti povratak Srba’, biranim ga riječima upozorivši kako će se HDZ u tom slučaju ‘opet vratiti na početak i uništiti san dr. Franje Tuđmana, koji je s razlogom raselio ovo područje’.
Skočila onda cijela država na provincijski dinarski HDZsamo demokršćani u Plenkovićevu centralnom komitetu šute i prave se ludi, računajući kako će historijski zaborav najkasnije do četvrtka prekriti i ovu pizdariju, sve potiho istražujući tko je pismo dao novinarima – a da se nitko ozbiljno nije zapitao što su krivo, što su to najzad pogrešno i netočno napisali raspušteni kninski hadezeovci?
‘Želim HDZ pozicionirati na onom dijelu političkog spektra na kojemu je čvrste temelje postavio Franjo Tuđman’, rekao je svježe umiveni, obrijani i počešljani Andrej Plenković prije samo koji mjesec u Velikom Trgovišću, na stranačkom obilježavanju Tuđmanovog devedeset petog rođendana, i to je, jebiga, bio trenutak kad je trebao misliti o tim stvarima. Kakva je to pozicija za HDZ, koji je to dio političkog spektra za takvu poziciju i koji su točno Tuđmanovi čvrsti temelji za taj dio političkog spektra, a koji mogu biti u raskoraku s Tuđmanovim vlastitim ‘snom’ i ‘razlozima za raseljavanje’ Srba, notornog ‘remetilačkog čimbenika u Hrvatskoj’?
‘Na nekoliko pravaca treba nanijeti takve udarce da Srbi praktički nestanu, a ono što nismo zahvatili da se ne mogu oporaviti, nego da moraju kapitulirati u idućih nekoliko dana’, rekao je Franjo Tuđman na onom slavnom brijunskom sastanku koncem srpnja 1995., uoči Oluje: ‘Znači, na taj način im dati put, a jamčiti tobože građanska prava.’ Da bi onda, ni mjesec dana kasnije, svečano položio ‘čvrste temelje’ za ‘onaj dio političkog spektra’ na kojemu će Plenković dvadesetak godina kasnije poželjeti ‘pozicionirati HDZ’: ‘Srbi su neslavno nestali iz ovih krajeva kao da ih nikad nije ni bilo!’ Pa dodao, za svaki slučaj: ‘Neka im je sretan put!’
Da ne bi bilo nikakva nesporazuma u historijskom protokolu, Tuđman je to kolovoza 1995. izgovorio na dočeku takozvanog Vlaka slobode na željezničkom kolodvoru u Kninu. Ne postoje u Hrvatskoj dva Knina, kao što ne postoje u Hrvatskoj dva HDZ-a: onaj Knin iz kojega su ‘Srbi neslavno nestali kao da ih nikad nije ni bilo’ – u kojemu je osnivač i predsjednik HDZ-a preko Dinare ekstatično podvriskivao i ‘tobože jamčio’ Srbima ‘sretan put’ – i onaj Knin u kojemu se mjesni ogranak HDZ-a žali kako će ‘povratak Srba uništiti san dr. Franje Tuđmana, koji je s razlogom raselio ovo područje’, jedan je te isti Knin, onaj Knin u kojemu će Andrej Plenković, predsjednik istog HDZ-a – pažljivo važući svaku žličicu meda na jeziku, pa tri puta na dvjesto stupnjeva ispekavši svaku pojedinu riječ – ovoga ljeta, na godišnjicu Oluje, sapet u svijetloplavu kravatu oprezno umetnuti kako se, citiram, ‘proces povratka Srba u Knin treba nastaviti’.
Kako, eto, njegovati ‘proces povratka Srba’, kako dakle pozicionirati Srbe u Knin, a istovremeno HDZ ‘pozicionirati na onom dijelu političkog spektra na kojemu je čvrste temelje postavio Franjo Tuđman’ – čovjek kojemu su isti ti kninski Srbi bili opsesivni ‘remetilački čimbenik’, sve dok ‘nisu neslavno nestali iz ovih krajeva kao da ih nikad nije ni bilo’ – to je, eto, pravo pitanje. A ne kako to da kninski hadezeovci, kao ogranak moderne stranke za treći milenij, 2017. godine strepe nad snovima dr. Franje Tuđmana i otvoreno, bez ijedne pojedinačne europske demokršćanske skrupule, lamentiraju nad etničkom čistoćom svoga grada.
Konačno, ni te, kako se zovu, skrupule, nikad nisu bile dijelom hadezeovske retorike. Plan i zamisao kako ‘treba nanijeti takve udarce da Srbi praktički nestanu’ – uključujući i trik da im se ‘da put, a tobože jamče građanska prava’ – Franjo Tuđman nije na Brijunima izgovorio nakon treće jabukovače na partiji preferansa s Gojkom Šuškom, već na službenom sastanku državnog i vojnog vrha, u mikrofon Vijeća za nacionalnu sigurnost postavljen po sredini velikog konferencijskog stola, opsesivno za arhive slavne povijesti Hrvata snimajući svaku svoju riječ: niti je u to vrijeme bilo meda, niti je Tuđman ijednu svoju izgovorenu riječ ikad makar podgrijao, a kamoli ispekao. Najzad, ni egzaltirani ‘sretan put’ kninskim Srbima, što su ‘nestali kao da ih nikad nije ni bilo’, nije Tuđman izgovorio nakon graha s kobasicama i tri gemišta u vagon-restoranu Vlaka slobode, pijano pjevajući s Ivicom Todorićem, već na dočeku na kninskoj željezničkoj stanici, za arhive slavne povijesti Hrvata, u mikrofone i kamere Hrvatske televizije.
U Tuđmanovo političko naslijeđe, kako vidimo – u one dakle njegove ‘čvrste temelje’ i ‘dio političkog spektra’ na kojemu Plenković ambiciozno pozicionira HDZ – ne spada samo izvorni, autentični nacionalšovinizam uz Poglavnikove slike i pečene volove, već i potpuna sloboda od deklarativnog političkog obzira, od svake pojedinačne diplomatske skrupule kojom se tajno misli kako Srbima treba ‘jamčiti tobože građanska prava’ i istovremeno ‘nanijeti takve udarce’ da ‘neslavno nestanu kao da ih nikad nije ni bilo’, a javno govori kako ‘proces povratka Srba u Knin treba nastaviti’.
I ako Andrej Plenković zaista želi ‘HDZ pozicionirati na onom dijelu političkog spektra na kojemu je čvrste temelje postavio Franjo Tuđman’, onda mu je ne samo ‘biti svjestan nemogućnosti povratka HDZ-a na vlast u Kninu i zaustavljanja iseljenja Hrvata iz Knina’ – što će onda ‘omogućiti povratak Srba u Knin’ te stranku ‘opet vratiti na početak i uništiti san dr. Franje Tuđmana, koji je s razlogom raselio ovo područje’ – već i reći to naglas, u mikrofone Vijeća za nacionalnu sigurnost i kamere Hrvatske televizije, neuvijeno i neispečeno, s pečatom stranke i vlastoručnim potpisom, za arhive slavne povijesti Hrvata.
U suprotnom, niti su to čvrsti temelji koje je postavio Franjo Tuđman, niti je na tim temeljima njegov dio političkog spektra, niti je na tom dijelu političkog spektra pozicija HDZ-a: niti je to Tuđmanov HDZ, niti je to Tuđmanova HDZ-a vidjelo.

Iz: Novosti, Zagreb - https://www.portalnovosti.com/

22. listopada 2017.
Piše Boris Dežulović

Pijana majska noć 1990.

Cijela povijest SDP-a – sve od one zdravice HDZ-u u četiri ujutro 8. svibnja 1990. do danas – dugačka je povijest njihove propasti. Svih dvadeset sedam godina SDP je bio tek svoja vlastita demokršćanska frakcija, odnosno socijaldemokratska ‘udruga’ HDZ-a

Oni su čestiti katolički vjernici, redoviti na hodočašćima Mariji Bistričkoj, Gospi Sinjskoj i Blaženoj Djevici Međugorskoj. Oni su protiv revizije Vatikanskih sporazuma i radije biraju ‘suradnju nego sabotažu suradnje’. Oni se zalažu za tradicionalnu obitelj, protive se pobačaju i smatraju da je ljudski život iznad svakog ženskog prava. Oni imaju jasan stav prema simbolima totalitarnih režima, i zvijezdu petokraku vide jednaku kukastom križu: oni podsjećaju da su pod mrskom petokrakom silovane žene i u Berlinu i u Vukovaru. Oni stoga s prezirom odbacuju zvijezdu kao antifašistički simbol i tezu o Titovim komunistima kao nositeljima hrvatskog historijskog antifašizma. Oni stoje na braniku zaštite stečevina Domovinskog rata, oni su čestiti katolici, prvi red zagrebačke katedrale.
Oni su, jasno – SDP.

Upoznajte Kršćanske socijaldemokrate, najnoviju SDP-ovu udrugu – po novome se, eto, partijska frakcija zove ‘udruga’ – koju je prošloga tjedna najavio Mirko Lukić, dosad slabo poznati zagrebački partijski kadar, predsjednik Mjesnog ogranka SDP-a Zrinjevac što se po medijima predstavlja kao ‘katolik skeptik’, mada bi mu iz gore skicirane platforme Kršćanskih socijaldemokrata bolje pristajala identifikacija ‘socijaldemokrata skeptika’.
Kako sam ja, naime, to shvatio, Kršćanski socijaldemokrati su nastali po načelu one pitalice iz enigmatskih časopisa, ‘otkrijte razlike’, u kojoj na dva naizgled potpuno identična crteža SDP-a i HDZ-a čitatelj treba uočiti i zaokružiti šest sitnih, naizgled nevidljivih – dakle ideoloških – razlika: njihova gore skicirana platforma precizno pokriva baš svaku takvu jedva vidljivu razliku između SDP-a i HDZ-a. Katolički aktivizam, zaštita obitelji, pobačaj, antifašizam, Tito i zvijezda petokraka. Sedme nema, vjerujte mi, dva sata buljio sam u crteže.
S Kršćanskim socijaldemokratima prebrisana je tako i posljednja, najskrivenija mala razlika koja je još zbunjivala glasače SDP-a i HDZ-a. S najnovijom frakcijom više ne postoji nijedan jedini – makar i onaj gotovo nevidljivi – razlog da glasač koji ne želi desnicu na vlasti glasa za SDP. Štoviše, reklo bi se da ne postoji više nijedan jedini razlog da postoji SDP: takva partija, naime, već postoji i zove se HDZ. Ne samo da je bolja, veća i jača, već je u nekim zaista suštinskim ideološkim prijeporima – recimo, otporu neoliberalnom kapitalizmu – prilično ljevija, a svakako socijaldemokratskija od SDP-a.
U ovom trenutku, naime – s kršćanskom socijaldemokracijom ugrađenom u političku ponudu – jedina preostala važna razlika između SDP-a i HDZ-a jest samo u tome da u SDP-u mnogo više i pobožnije drže do naslijeđa Prvog Hrvatskog Predsjednika dr. Franje Tuđmana, na kojega je SDP pozivao i podsjećao svaki put kad bi HDZ, zaklet u Tuđmana, ‘skrenuo s njegova puta’. Sve dok na tu napuštenu i obraslu trasu u SDP-u na koncu nisu odlučili sami položiti prugu.
Suprotno, međutim, dirljivom uvjetnom refleksu glasača ljevice, Kršćanski socijaldemokrati zaista nisu frakcija SDP-a, već jedini zapravo pošteni, izvorni SDP, samo njegovo ideološko jezgro. Jer nije ovakav SDP, gospodo drugovi i gospođe drugarice, nastao preko noći, dolaskom lijevoga njonje Davora Bernardića: dobro, to se samo tako kaže, ovakav SDP – SDP dakle koji će tek demokršćanska frakcija vraćati na izvorišta – zaista jest nastao preko noći, još prije dvadeset sedam godina, nakon drugog kruga prvih višestranačkih izbora, preko noći sa 7. na 8. svibnja 1990., oko četiri ujutro.
‘Negdje oko četiri sata po noći, u našim prostorijama posljednji smo ostali Račan i ja’, otkrit će listopada 1995. u jednom intervjuu nepravedno zaboravljeni founding father Hrvatske Države dr. Zdravko Tomac. ‘Kada smo saznali rezultate izbora, nazdravili smo HDZ-u i rekli jedan drugome: ‘Dobro je, otvorili smo prostor da se stvori hrvatska država.’’ Nekoliko dana nakon tog intervjua, na konferenciji za novinare SDP-a – ponavljam, na konferenciji za novinare SDP-a! – Tomac će u jednoj rečenici sažeti cijeli historijski program stranke: ‘Naši osnovni ciljevi bili su rušenje Jugoslavije i komunizma.’
Za one koji su zaboravili, pa im se sada učinilo da su pročitali kako su osnovni ciljevi SDP-a bili rušenje Jugoslavije i komunizma, još jednom: ‘Naši osnovni ciljevi bili su rušenje Jugoslavije i komunizma.’ A onda, da ne bi bilo nikakvih nesporazuma, jednim će udarcem par godina kasnije ubiti obje preostale muhe: ‘Moderna socijaldemokracija nije ateistička, ona prihvaća svetost privatnog vlasništva.’
U trenutku kad sve to izgovara i priznaje, Zdravko Tomac nije tužna ljuštura od čovjeka kakav je danas: on je u naponu političke snage, ideolog i drugi čovjek stranke, Račanova, hm, desna ruka, zastupnik u Saboru i nepotvrđeni SDP-ov gradonačelnik Zagreba. Nije dakle današnji tužni Tomac tek obraćenik što je ‘tražio crkvenu nit’ – on je iz Partije otišao tek nakon što je Račan trećeg siječnja preuzeo vlast, poništivši tako i izdavši same izvorišne osnove, sav smisao i razlog SDP-a: da Hrvatskom vlada HDZ.
Cijela povijest SDP-a – sve od one zdravice HDZ-u u četiri ujutro 8. svibnja 1990. do danas – dugačka je povijest njihove propasti: drugačiji doli propali SDP ne samo da ne postoji, već nije ni moguć. Jednostavno, takav nije zamišljen. Svih svojih dvadeset sedam godina SDP je bio tek svoja vlastita demokršćanska frakcija, odnosno socijaldemokratska ‘udruga’ HDZ-a, koja u istinski važnim političkim, dakle državotvornim pitanjima baš nikad nije razmišljala drugačije od Tuđmanova matičnog pokreta. Uzalud ćete tako jednu od onih šest jedva vidljivih razlika na crtežima SDP-a i HDZ-a tražiti na radničkim pravima ili, štajaznam, srpskom pitanju u Hrvatskoj: cijele devedesete – Domovinski rat, Glavaša, Merčepa, Velesajam, Pakračku Poljanu, Loru i Oluju – SDP je uspio prevaliti riječju ne spomenuvši hrvatske Srbe, baš kao što je svih tih uzaludnih dvadeset sedam godina prespavao ne spomenuvši radništvo ni kao ‘djelatnički stališ’, a kamoli kao radničku klasu.
Mladi Berija Davor Bernardić logičan je, dakle strmoglavi nastavak takve Račanove i Tomčeve kršćanske socijaldemokratske partije, lignjun koji se za predsjednika SDP-a toplo preporučio kad je ono prije sedam godina kao zagrebački gradski vijećnik najprije pizdunski eskivirao sjednicu na kojoj se za potrebe Horvatinčićeva HOTO-centra mijenjao Generalni urbanistički plan Zagreba i Varšavske ulice, a onda se pred televizijskim kamerama pizdunski umiješao među demonstrante u Varšavskoj, pa hrabro sjeo na asfalt kumeći policiju da ga hapsi i zatvara, sve u pravednom revolucionarnom gnjevu proklinjući demokraciju što je izmislila zastupnički imunitet.
Svi su tako popizdili kad je ovoga ljeta taj mladi lignjun dirljivom čestitkom ganuo genokamene svatove štrumpfirera Velimira Bate Bujanca, što su po Vukovaru mahali ustaškim zastavama i netom skinutom pločom zagrebačkog Trga maršala Tita, ali – po duši govoreći – što je drugo Davor Bernardić mogao i morao, što je drugo uopće smio? Pa nije on, zaboga, predsjednik kakve lijeve, socijaldemokratske ili, daleko bilo, antifašističke stranke! On je predsjednik SDP-a, a njihovi ‘osnovni ciljevi bili su rušenje Jugoslavije i komunizma’.
Što mu je onda drugo na koncu preostalo nego da svesrdno podrži inicijativu svoga zagrebačkog kamarada Mirka Lukića, da pohvali osnivanje Kršćanskih socijaldemokrata kao platforme na kojoj će se SDP valjda konačno vratiti svojim izvorištima, u onu pijanu majsku noć 1990., da se najzad na Iblerov trg vrati i Zdravko Tomac, pa da u četiri ujutro nazdrave HDZ-u, samozatajno im i skromno prepuštajući zasluge za izbornu pobjedu.
Samo takav, HDZ-ov demokršćanski SDP ima smisla, samo takav je, na koncu, moguć – samo takav SDP jest.
Svaki drugi bi, jebiga, već sutra teoretski mogao pobijediti na izborima.

190
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
© -Copyright by Magazine "Rhinocervs"! © -Сва права задржава Часопис "Носорог"! ® -All Rights Reserved!
™ - Since 2001, Banja Luka
™ - Основан 2001, Бања Лука
ШТАМПАНИ НОСОРОГ
GOLDEN LYNX of SERBSKA