НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
NOSOROG - Međunarodni časopis za satiru, humor i karikaturu
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
Страна - 2 - Page
191
Paul Gaugen: two Tahitian woman
• Отишла мама у породилиште и отуда шаље смс поруку: „Беба стигла – стоп! И плаче – нон стоп!“
• Кад би се анализирао дјечији живот видјело би се да се састоји се од забрањивања и кажњавања.
• Најтежа љубав је мајчина, она превагне на сваком кантару за вагање љубави.
• Кад бих ја имала крила, прво бих летјела мами да јој кажем да сам добила петицу!
• Увијек нешто добијем од стрине, а најчешће обећање да сљедећи пут неће доћи без поклона.

• Мојој баки ослабио слух и не чује кад од ње тражим новац за сладолед.
• Наш ћуко страшно пати; она куја га годинама вара с неким џукцем!
• Кад ми родитељи неће да купе само једне ципеле шта би радили да сам стонога?
Слободан Јанковић

МОКРО ЛИШЋЕ

ПО АСФАЛТУ ЛЕЖИ

Мокро лишће по асфалту лежи
од кише се свако склања,бјежи
Јесен права,у свом елементу
чај би приј'о,тражим шипак,менту
Нема више оних врелих дана
све чешће се помиње топлана
У први план сад избија влага
коју неки шаљу и до врага
Јесен ту је,са њом такво вријеме
из плакара вадим четке,креме
Што би рекли јесен јесте златна,
али, брате, зна бити и блатна
Питање је сад дана и сата
када снијег ће куцнути на врата
Кишобани к'о оклопи неки
фали лежај какав топли,меки
Скупио се дан к'о онај чварак
важно сад је не пасти у јарак

Г. М.

ШТА СЕ СВЕ РАДИ

Шта се све ради,
Боже заклони
да све ураде
спремни су они

Због киле меса
сад кољу вола
животна њима
то је парола

Ту се ни Бога
они не плаше
ни да их стигну
сад клетве наше

Преко кољена
ту се све ломи
врло смо близу
лудилу,коми

Устав и закон
за њих не важе
изађи на крај
сад с њима враже

То све што раде
раде без стила,
ал' је над силом
и виша сила

Гојко МАНДИЋ

Не зна се да ли ће нас Европа примити, али Африка нас је већ ставила на листу чекања.
Милован ИЛИЋ МИНИМАКС

Ахилова пета човечанства је у чизмама од седам миља.
Милован ВИТЕЗОВИЋ

• Злочинац се враћа на месту злочина. Куда се упутили Вокер, Ахтисари и Олбрајтова...?
• У опозицији нема прелетача. Прикључили се на време владару.
• Напредовао сам. С пензијом сам састављао од првог до првог, а данас од првог до другог.

• Увек штрајкујем глађу. Једино га прекидам када имам шта да једем!
• Много се прича о наталитету, али се не ради оно што би требало.
Миланче Митовски
• Просечан балкански политичар зна најмање три језика – матерњи, енглески и говор мржње.
• Имамо све што нам треба. Мало добрих државника, много лоших службеника и армију страних плаћеника.
• О покојнику све најбоље. Никада се не зна колико ће још пута морати да гласа.
• Стандард грађана полако расте. Куповина просјачких штапова све је већа.
• Наша омладина има пуне руке посла. Свом снагом пакује кофере.
• У Требињу постоји певац који носи јаја. До подне кокодаче, од подне кукуриче. Таквог дасе ни у Јајцу нема.
• Рат против ћирилице се наставља. Највеће борбе воде се на подручју Загреба, Вуковара и Сплита.
• Мушкарац без жене је коњ без седла, а мушкарац са женом магарац са самаром.
• Жена више значи мужу него муж жени. Она је њему венчана супруга, животна сапутница и лепша половина, а он њој само брачни друг.
• Гвожђе се кује док је вруће. Када се охлади, не ферма ни цара, ни ћесара.
• Завод за статистику је подетињио. Тврди да је живот појефтинио.
Живко Кулић

<<<<< Jose Antonio Rodriguez Garcia, Mexico

***

• Поштујем традицију. Гуслам кад ми жена није код куће.
• Гласачки листићи су наше оружје. Углавном су ћорци.
• Гиљотини је слободан пад у крви.
• Ко плати таксу за наводњавање, кишу добија гратис.
• Риба се пеца на стиропор. Пеца се и народ.
• Имам фобију од ломљења језика. Страх ме да кажем Попокатепетл.
• Хоћу да живим 1000 година. Али не у Србији.
• Фарбате народ. А у којим бојама осим сиве?
• Ко о раду владе нешто ружно писне, полиција ће да га стисне.
• Ко се боји да му мотика западне шака, лаћа се политике.
• Вођа љуби народ, као пијанац сунце.
• Његови афоризми су убојито оружје. Пише као да је на фронту.
• Одузето вам је 10% од плата и пензија. Шта још имате да додате?
• Ако боље сутра прекрстимо у мало сутра, имаће већу шансу да стигне.
• Стари Римљани су наводњавали земљу. Наши политичари је разводњавају.
• Свако може да оплемењује град, осим стоке која га ружи.
Зоран Додеровић

• Онај за кога сам гласао је заиста мој представник. Умјесто мене иде на љетовање, на зимовање, на крстарење...
• Косово је настало под звијездом, а добило самосталност под звјездицом.
• Није подлегао притисцима. Зато је подлегао.
• Онај ко власт почне изборном крађом заврши је крадући све што му падне под руку.

• Демократија је измишљена да би народ лично могао учествовати у сопственом зајебавању!
Миладин Берић

САТИРИ ЈЕ ОДЗВОНИЛО У СРБИЈИ!
У последња два века процветала је сатирична књижевност код Срба. Ма где живели, мислим у ма којој држави, било је довољно материјала за квалитетна књижевна дела прожета хумором и сатиром. Само ако је писац врстан посматрач, непристрасан, поштен, и ако има нешто дара, ето ти квалитетне комедије, приче или романа. Зато и имамо Стерију, Змаја, Ђуру Јакшића, Нушића, Домановића, Кочића, Душка Радовића... Да поменемо само неке.
Данас је тешко време за сатиру и хумор. И нико не уме да објасни шта се то десило. По једнима, доста бројнима, живимо у озбиљној држави. Све је добро, напредно, потаман, тако да нема места за смех и спрдање. Други, пак, тврде како овде више никоме није до смеха. Народ се нешто уозбиљио. Намргодили се људи, забринути некако, верујем због светске ситуације, јербо, рекосмо, код нас је толико добро да се стидимо те доброте, повукли се у себе!
Трећи сматрају да хумористи и сатиричари у овој земљи имају преча посла него да исмејавају народ. Кажем народ, јер неће засигурно власт. Пошто најуспешнији сатиричари и хумористи управо чине власт. Седе у скупштини и доносе законе. Додуше, ти закони нису смешни. Неће се смејати радник у положају роба, у који га је довео закон о раду! Неки хумористи седе у министарствима, други у уредничким фотељама, трећи у управним одборима... Примају пензије, како инвалидске, то јест, старосне, исто тако и националне. Још да им за живота подигну споменике, онда може народ да кука шта је дочекао!
Има и злобника који ће рећи да је власт смешнија од самих критичара. У неким државама сатиричари исмејавају најпре власт. Потом се може исмејати и нека лоша друштвена навика, неко лоше понашање, одређени друштвени сталежи, групе, односно занимања. Ипак, првенствена интересна група расних хумориста и сатиричара је власт. Јер риба смрди од главе, јасно ко дан! Зато код нас сатира има озбиљан проблем. Ако је власт збиља смешнија од сатиричара, онда је глупо бавити се бољим од себе.
Да не дужимо, овог пута поменућемо само још једно мишљење. Неки аналитичари по горњем питању сматрају да је време хумора и сатире изминуло. Данашње време захтева озбиљне форме. Нема места комедији. Такви целокупно наше стање доживљавају крајње другачије. Описују га као трагично. Боље рећи доживљавају друштвену стварност као трагедију. С примесама комичног. Нешто између комедије и трагедије. Неко би то назвао комендијом, али би правилније било рећи трагикомедија. Било како било, у Србији се можете смејати само од муке!
Миодраг Тасић
СВЕ У СВЕМУ –
НИШТА У НИЧЕМУ

Министар је у праву: „Нема чисте Србије без чистих рачуна.“ Чист рачун – друга љубав. „Очистимо Србију“ је кампања од портала до портала. Парола или слоган, зависи како се узме од пореских обвезника: 25.000 или 500.000 евра. За исту ствар не могу вас двапут казнити, али могу вишеструко наградити. Ко би гори - бере ловорике; ко би доли - бере бостан. Бора на челу - боранија на зачељу.
Први међу једнакима више држи до једнакости других но до себе. Ко је пун себе не подноси оставку док му пирите, већ из ниских побуда - кад му дуне. Чим се смрад огласи, образ се озари. Ако је оставка високо моралан чин, што је министар подноси из дубоко личних разлога? Који не могу да избију на површину. Према томе, реконструкција владе не почиње, већ завршава оставком.
Унутрашњи непријатељ је кртица: док је у земљи, не види се, не чује, не хаје.
Кад коалициони партнери побркају лончиће, пресипају из празног у шупље. И тако профитирају на просипању памети. Што један силеџија заради преко баре, стотине просветних радника изгубе у мутљагу Србије. Ако лаже статистичар, не лаже просек.
Просечан Србин није виши од просечног Војвођанина за главу, већ је већи за главницу. Хокус, покус, преварандус: Војводина је испод Србије – статистички, географски – изнад Косова. Косово у плусу, Војводина у минусу, Србија у бонусу. Док је Војводина у минусу, за Србију нема зиме. Покриће минус на куково лето.
У афоризму главну реч има реченица - пречица до иконе. Кад неверник кликне на иконицу верника, укаже се слика пропуштених прилика. Да су пусте жеље пуштене низ воду, видело би се да је јаз на ушћу. Ушће – у Београду. Где је табула раза, кредо нема употребну вредност, сунђер не пије воду.
Школском часу је одзвонило. Нека се припреми полицијски!
Илија Марковић

СЛАВСКОМ СТОЛУ
МОРАЛО СЕ ПРИЋИ

Ево мене у мјесту Рамићи
славском столу морало се прићи

Гори свијећа,Оче наш се чита
гледам кришом хоће л' на сто пита

Родбина је и комшилук скупа
на сто иде,зна се,прво супа

Онда оно главно јело сарма
киле стежу попут каквог јарма

Меса има бар три, чет'ри врсте
облизујем виљушку и прсте

На крају нам долазе колачи,
а то свима нама много значи

Сви причамо,то је права граја
и тој причи никад нема краја

Сви питају за оног и овог
и има ли шта код кога новог

Ко је умро,а ко још и није
иде прича док се пиво пије

Почне слава личити на прело
храном своје замарамо тијело

Наздравља се,сударају чаше
ту је пјесма па ком паше-паше!

Гојко МАНДИЋ

Mao - Luiz Carlos Fernandes, Brazil

ОДБЕГЛЕ РЕЧИ
Био сам непопрезан. Обично нисам такав, али ми се омакло – речи су ми побегле. Откотрљале су се низа степенице, па право на улицу. Појурио сам за њима.
Као уз инат, тротоаром је полако корачао полицајац. Успорио сам, да не помисли како трчим за својим одбеглим речима. Као, немам појма чије су. Ипак сам му био сумњив па ме је строго упитао где толико журим. Нисам могао да му одговорим док не ухватим своје одбегле речи. Казнио ме је због неодговарања на питања службеног лица на дужности.
Да сам потрчао и стигао их, поново бих могао да говорим, али би онда било очигледно да су то моје речи па би ме због њих казнио.
С речима треба бити опрезан. Ако ти побегну, надрљаћеш како год окренеш.
Ђорђе Оташевић
НИЈЕ ИЗБОРНА БАЈКА
Био један способан који је једва дочекао нове изборе, па кад су избори дошли (као и ови што су дошли и као што ће још многи доћи и проћи), он је једва чекао да га неко предложи за предсједника (није важно чега), па кад није дочекао то што је чекао, устао је на првој сједници и предложио једног међу присутнима који носи његово име и презиме. Остали су се зачуђено згледали, али су прихватили приједлог.
Новоизабрани сједе у фотељу предсједника и одмах поче размишљати кога да изабере за свог првог замјеника, тј. потпредсједника, а кога за сараднике:
„Ако изаберем равног себи (ако такав уопште постоји), неће ваљати; ако изаберем паметнијег од себе, то никако неће бити добро, па је најбоље да изаберем оне који су глупљи од мене."
Стручно речено, демократски учињено!
Онда се изненада указа прилика и јунак ове приче директно из фотеље предсједника оде и сједе у вишу фотељу, читај, на вишу функцију. На његово мјесто дође његов замјеник. Иако је глупљи, зна да одабере себи сараднике. Уради исто као његов претходник и, наравно, изабере, глупље од себе.
Не прође много времена, код њега се поремети нешто по питању здравља, па се и он директно из предсједничке фотеље пресели, али не у фотељу, већ на специјални лежај који никога не жуља у тихом насељу вјечних станара.
Његов замјеник дође на његово мјесто и процес избора сарадника обави по провјереном, дакле, истом принципу.
Е, сад, докле је то тако ишло? – упитаће се неко од оних који воле да читају изборне бајке.
Ишло је све дотле док на предсједничко мјесто није дошао најглупљи међу њима. Он није могао, из објективних и субјективних разлога, предложити и изабрати глупљег од себе (јер таквог међу њима није било), па ено га, можете га видјети како и дан-данас сједи у предсједничкој фотељи, испија виски и мудро влада.
До неких нових, назови, демократских избора.
Живко Вујић
Viktor Ivančić
17/11/2017

Bilježnica Robija K.: Telefonske žice bruje

Nama je doma kod kuće zazvoncao telefon. Ja sam hića odgibao u hodnik da dignem sluju. Kad sam ja nju dignijo sluja je rekla: „Doar dan! Ovdi Smilja, Robijeva učiteljica! Zoven vas zbog…“ Samo ja sam u roku odma uletijo: „Doar dan! Dobili ste telefonski broj od Robijevih roditelja! Robijevi roditelji trenutno nisu kod kuće! Molimo vas da posli zvučnog signala ostavite poruku i oni će van se sigurno javit… Piiiiiiip!“ Onda sam ja poklopijo sluju.

U kužini su mama i tata piljili u mene sa lakšim ošamutom. Onda je mama meni rekla: „Kako se ti to ponašaš, čoviče božji?“ Tata je rekao: „E, jebate! Kako te nije sram tako đikanski glumit telefonsku sekretaricu!“ Mama je rekla: „Stvarno si propalitet na kvadrat! Pa jel nas još moraš sramotit i priko telefona?“ Tata je pitao: „Ko je to uopće bija zva?“ Ja sam rekao: „Neka teta iz Elektrodalmacije! Spominje neki račun šta ga niste platili…“

Roditelji su najprvo se ušutili. Onda je mama fljasnila se po čelu i zajauknila je: „Ajme majko, koja govna…“ Tata je rekao: „ Nemoš virovat! I odma idu ljude maltretirat na telefon!“ Mama je rekla: „Banda razbojnička…“ Tata je rekao: „Đubrad nad đubrivima…“ Samo onda je opet zazvoncao telefon. Ja sam mamu i tatu pitao: „Oćetel se sad vi javit?“ Mama je porumenkila po faci i rekla je: „Ma je, saćemo se poć javljat svakoj pizdunki na telefon, a imamo automacku sekretaricu…“ Tata je blekasto se nakeserijo prema meni i rekao je: „Javi se ti, sinak, kad ti tako dobro ide…“

Kad sam ja dignijo sluju ona je rekla: „Doar dan! Smilja ovdi, Robijeva učiteljica! Tila san vas obavjestit…“ Samo ja sam u roku munja uletijo: „Doar dan! Dobili ste telefonski broj Robijevih roditelja! Robijevi roditelji trenutno nisu kod kuće! Otišli su na izlet u Australiju i vratiće se za dva do tri miseca! Molimo vas da posli zvučnog signala ostavite poruku i oni će van se sigurno javit… Piiiiiiip!“ Onda sam ja poklopijo sluju.

Mama i tata su se smjehuckali u kužini. Plus su mi dizali palce uzrak kao da ja sam prvoligaški maher. Tata je meni rekao: „Super si in uvalija šprehu, sinak! Ta banda i ne zaslužuje drugo nego da ih se prca u glavu!“ Mama je rekla: „Al viš ti koje su to čimavice, majku ti božju! Uporno zovu iako in je automacka sekretarica prvi put rekla da nas nema doma!“ Tata je rekao: „Ne bi se čudija da pošalji za nama imspekciju u Australiju! Kad in triba platit, gori su od gestapoa i kagebea! A kad ih pitaš da ti objasne zašto su in tolike rate od struje, nema ih za čit ni vidit!“ Mama je rekla: „Ma guba gubava…“ Samo onda je opet zazvoncao telefon. Ja sam okrenijo se da ću u hodnik. E ali tata je skočijo iz katrige i rekao je: „A ne, saću in ja jebat mater!“

Kad je moj tata dignijo sluju on je odma dreknijo: „Jeben tebe i tvoje račune! Čuješ li me, đikačo! Lipo ti je telefonska sekretarica rekla da nas nema doma, a ti i dalje pilaš! Koji ti je to đir da maltretiraš pošteni svit!?“ Sluja je rekla: „Skužajte, šjor, al ovo ima bit neki nesporazum…“ Tata je viknijo: „Kurac je nesporazum! Platićemo van dug kad mi legne plaća! Šta si se tako usprdecala da nonstop zoveš!“ Sluja je rekla: „Skužajte, al ja vas ništa ne razumin…“ Tata je viknijo: „Naravski da ne razumiš! Kako bi ti mogla razumit da ne mogu platit rate bez da mi stigne plaća! Jebe se vas kako živi običan pošteni svit!“ Sluja je rekla: „A kakve to veze ima sa tim šta ti je sin crnokošuljaš i ustaša?“

Tata je najprvo zamuknijo od šoka. Onda je on rekao: „Molin? Moj sin da je ustaša? Odakle tebi pravo da govoriš takve stvari?“ Sluja je rekla: „Odatle šta san mu učiteljica!“ Tata je zinijo: „Šta ti pričaš, jebate? Koja sad učiteljica?“ Sluja je rekla: „Smilja! Nema ti sin pet učiteljica!“ Tata je zamuckao: „Pa znan, al šta sad ona, ja san mislija da razgovaran sa gestapovkom iz…“ Sluja je rekla: „Zoven zato šta ti je sin na zidu od škole sa autolakom naspreja parolu ‘Za dom spremni’! Velika je priko tri metra! Jel sad bereš, papane? A sad hitno dođi u školu, jerbo je ovde imspektor Marić iz pandurije!“

Tata je ukočenijo se sa slujom u ruci. Plus je uzelenijo od komatoze. Onda je on rekao: „Čekaj malo, to ne liči na mog sina!“ Sluja je rekla: „Je, je, dođi pa vidi! Pari nan škola u Jasenovcu, a ne u Splitu!“ Tata je pitao: „A otkud znate da je to baš Robi našara?“ Sluja je rekla: „Cinkali su ga ekipa iz razreda! Nije ima sriće, he-he-he…“ Tata je zarežao: „A jebaću mu milu mater…“ Onda je on odvojio glavu od sluje i arlauknijo je prema kužini: „Robi, jebaću ti milu mater! Žigericu ću ti izvadit! Oči ću ti iskopat! Zube ću ti razvalit! Glavu ću ti odvidat!“ Ja sam iz kužine cijuknijo: „Zašto, tata?“

Onda je sluja rekla: „To sve moš posli! Al prvo moraš doć vamo, jerbo te čeka imspektor Marić!“ Tata je rekao: „Zašto bi ja dolazija, jebate? Pa nisan ja pisa ustaške parole po školi!“ Sluja je rekla: „Al valjda si ka roditelj odgovoran za dite od devet godina, jebaga irud! Plus toga, tu se postavlja pitanje kako je taj dečko doma odgajan, ako se ka maloljetnik upušta u teška kaznena djela!“ Tata je rekao: „A ne, ne, draga moja! Tu se postavlja pitanje šta ti trećaši uče u školi! Pogleaj malo školske učbenike, papanice! Sve vrvi od ustaške propagande, a onda se svi čude šta dica briju na fašizam!“ Sluja je rekla: „Ne slažen se, kolega! Obitelj je osnovna ćelija društva! Ako taj konzervativni nukleus zastrani, cijelo društvo može trpiti posljedice od devijacija individualne svijesti!“ Tata je rekao: „Ne slažen se, kolegice! U kolektivističkome društvu obitelj je žrtva totalitarnog aparata države! Nema individualne svijesti izvan dirigirane masovne volje! Ne možete totalitarne tendencije tumačiti uz partikularne parametre!“ Sluja je rekla: „Znaš šta, prika, ne da mi se sa tobom natezat! Ostani časkom na vezi da ja pitan imspektora Marića, pa ti posli vidi oš dolazit il neš…“

Onda je za minut sluja rekla: „Kaže imspektor Marić da ne tribaš dolazit, nego da može on do tebe! Samo šta će onda morat doć sa maricom i specijalcima!“ Tata je zacvrkućao: „Okej, okej! Doću ja tamo! Ne triba mi još pravit cirkus prid susidima!“ Sluja je rekla: „Fajn! Kaže imspektor Marić da poneseš ličnu kartu, pasoš i odrezak od plaćenog računa za struju!“ Tati je uletilo čudilo: „Zašto računa za struju?“ Sluja je rekla: „Zato šta struju niste platili već tri ipo miseca, nemoj se sad pravit blesav!“ Tata je zinijo: „Kako ti to znaš?“ Sluja je rekla: „Kako ne bi znala kad zoven iz Elektrodalmacije!“ Tata je skriknijo: „Molin?!“ Sluja je dreknila: „Šta moliš, koji kurac! Ako ti sin može zaglumit telefonsku sekretaricu, mogu i ja njegovu učiteljicu!“

Robi K. (IIIa)

Peščanik.net, 17.11.2017.

191
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
© -Copyright by Magazine "Rhinocervs"! © -Сва права задржава Часопис "Носорог"! ® -All Rights Reserved!
™ - Since 2001, Banja Luka
™ - Основан 2001, Бања Лука
ШТАМПАНИ НОСОРОГ
GOLDEN LYNX of SERBSKA