НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
NOSOROG - Međunarodni časopis za satiru, humor i karikaturu
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
Страна - 4 - Page
191
Alexandr Umyarov, Russia
• Коначно је победио страх од висине. Обесио се!
• -Ја имам задњу реч! - биле су то његове последње речи.
• Да истина није постојала требало би је измислити.
• Не свиђају ми се обећања политичара. Срећа што лажу.

• Вођа је психопата. Нико није савршен.
• Живот? Не хвала, од тога се умире.
- Куда ћеш женска главо?, упита џелат.
Марјан Ангеловски

„ТАНГО“ И „СТИСКАВАЦ
– Е, мој мужићу, нешто си пост’о забораван!
– А зашто? Мислим да нисам.
– Кад си ме последњи пут водио на вечеру за Дан жена?
– Па, овај, било је то...
– ... у прошлом миленијуму. Видиш да си сенилан.
– Ево, обећавам да ћу те водити за твој празник. ’Ајде да увежбавамо „танго“ и „стискавац“.
– Човече, у ком веку ти живиш!? Па то се играло пре три-четири деценије! Кажем ја...
Ђ. Ш. СРЕМАЦ

ЖЕНИНИ ЗУБИ
– Немам два предња зуба – рече жена.
– Па шта!? Немам пара за зубара – узврати муж.
– А имаш пивце за живце! – цикну жена.
– Даћу ја теби зубара! – дрекну он. – Губи се у кревет!
Рано изјутра жена доноси мужу кафу у кревет и цвркуће умиљато:
– Мужићу, молим те, одведи ме код зубара. Мислим, кад будеш имао времена...
Мужић одговори:
– Шта ћеш ког врага код њега – мени без зубā више одговараш! А и теби.
Колико видим баш си весела одјутрос.
Ђура ШЕФЕР СРЕМАЦ

• Примио је цео го на утакмици, само зато што му је поглед одузела једна полугола згодна навијачица!
• И поред тога што као стриптизета уопште није имала никакав углед у друштву, ипак су је сви нетремице гледали!
• Колико се број одговорених питања смањује, толико одговорност расте!
• Није могао толико да растеже минималац, па да би се некако прехранио прешао је на растезање хармонике!

• Једни су се повредили јер су били у вицу, а други јер су попадали од смејања!
• Толико је умео да се уздржи од причања, да су га предложили за главног портпарола!
Иван Русјаков
- Бити реалан звучи све нестварније.
- На стварност око себе једни гледају из свога угла,а други углавном са Гугла.
- Када стандард падне он поклопи прво оне доле.
- Морал је мио које вере био.
- Између крајности стање је осредње.
- За живот у земљама снова потребна је велика машта и још већа лова.
- И за соствени пут потребна је добра петља.

- Укупно гледано има пречих послова од заобилажења истина.
- Све је намештено,дијалог може да почне, рече медијатор.
- Преговори су у току. Вода све носи.
- На стварност једни гледају из свога угла,а други углавном са Гугла.
- Заштитно лице страних плаћеника бучи познато.
- Једноличност је за дволичне двоструко тешка
- Дволичнима је теже да се определе за личну срећу.
- Дволични нам кваре просек. Не знамо где да их сврстамо.
-У односу на број корисника изгледа да права у свету има и превише..
- Стој,ко иде? - Заостале плате! - Плате напред, заостали стој.

- На позоришној сцени улога шаптача је тиха и скривена,а на политичкој је све видљивија и гласннија.
- Нетачно је - На Западу ништа ново. Оданде су увек неком новом нове санкције.
- Многи воле истинску демократију,но трпе ову глобалистичку.
- Глобализам има своју слику да вас мења по своме лику.
-Хвали се профитабилни бизнисмен да има најчистији новац.Код њега је сваки динар добро пропран.
- Новац на сунце!Опран динар мора да се просуши.
- Укупно гледано има пречих послова од заобилажења истина.
- Истине можете прекривати гомилама лажи.Оне кад-тад проклијају.

- Декинтиранима је слаба утеха да спадају у угњетене милионе.
- Екстремни спорт у политици је рвање у блату безнађа.
Слободан ДУЧИЋ

ЋЕ КЉОКНЕ

Ће кљокне
поитај
ма зови хитну
кое му е, не питај
ће кљокне
душа му у нос
они ич абер немају
ама на књиге, главни је бос!!!
Ће кљокне
старлете,
ће завије у црно,а Ви чекај,
прво документи
штрпкате од гроз' „а фусал“
зрно по зрно...!'?...
Ће кљокне
ама људи
вати се и ја с њега у бездер...
А он јеа љуто
ужутеја ко' свећа,мислим се:
сероња, драми ли драми
Е све је драмосер!!!!

Писује: Дуленце

Импресарио: госпођа Мира Ђермановић

ЋЕ СЕ СМАНДРЉА

Ће се смандрља низх б'с'м'ци,
ће разбије челенку
ће огули зидови
ће изгребе гузицу, упс! Печенку!

Ће се смандрља
ко пијан низ плот
ће пољуби патос
ће мислив да се шутнуја у вену
ће мислив да је наркос!?

Ће се смандрља јенпут у туј рупу
па он гу за мене копа
а сам ће у њу упадне
Ја сам го-спо-ђа!!!
Неће ме више, прави сељанку глупу!

Најнова: 19.септмембар: Дуленце

Ја афоризмом у пар речи успевам да кажем оно што никога не занима.
Милан БЕШТИЋ

Афоризам је гимнастика ума.
Зоран Т. ПОПОВИЋ

Живот је некада писао романе, а сада је уситнио па пише афоризме.
Срба ПАВЛОВИЋ

Афоризам: трунка истине у оку.
Зоран ДОДЕРОВИЋ

Афоризам мора садржати мало речи. Па, ко разуме – разуме.
Душан ВОЈВОДИЋ БИРЏА

Афоризам је мисаона направа за духовно чегртање.
Живојин ДЕНЧИЋ

Афоризам је праћка. Не убија, али боли.
Милена ЈОЈИЋ

Што је друштвени сјај тамнији, то је афоризам светлији.
Милорад КАЛЕЗИЋ

• Суботом и недјељом не радимо ништа. Али зато осталим данима радимо свашта.
• Чувајте се тог слободног стријелца. Он гађа кога год стигне.
• Код те жене вам је све у стилу; Јучер – данас – никад.
• Истински се радују само они који се имају чему радовати.
• Кад год ме пошаљу у материну развеселе ме, јер ми је тамо било боље него овамо.

• Данас ми је било теже него јучер. А сутра ће ми бити теже него данас, рече морнар па подиже сидро.
• Лако ћемо ми за вјештачке проблеме. Али, како ће мо за стварне?
• Био сам изван себе, све док ме нису вратили у стварност.
Иво Мијо Андрић
• А кад је Високи представник завршио говор о суживоту, једнакости и просперитету, сви у БиХ Скупштини су схватили да пред собом имају природну плавушу!
• Да ли ће Хаг бити принципијелан, па процесуирати и оне који су открили да им је Бог свједок?
• Пред бој на Косову Срби су поручили Турцима: Набићемо вас на к... И тако су изгубили бој на тој Ситници!
• Само пијан политичар ће ударити на опасног лопова! Пошто сломљено огледало носи седам година несреће!
• За вријеме Слобе, Србија је отишла до Ђавола! Ових дана, Вучић дотичног господина позива у узвратну и радну посјету!
• Недељом, рођени Београђани изводе своје поријекло у шетњу да га набијају провинцијалцима на нос.
- Морам да запалим нешто, имаш ли какву идеју? - пита ме један лидер.
• Пензионер добио хемороиде од Њујорк Тајмса, па га његови безуби исписници зезају да је срани паћеник!
• У РС мисле да је БиХ крупно срање, па зато пјевају: Ситни је Миле, ситни је!
• Синоћ сам имао апокалиптичну визију будућности. Редови испред контејнера а један глас виче: Прво жене и дјеца...!
• Један из БиХ предсједништва устврдио је да не једе свињетину, а потом је у скупштинском бифеу скочио сам себи у уста!
• Пишем ти ја тако пасторалу о овчицама, кад ми одједном упаде лупус у фабулу! Односно - Високи представник у Скупштину!
• Иако је Балкан одувијек засијаван сјеменом зла, и данас је испод сваког жита - понајвише Тита!
• У суштини, БиХ је традиционална земља. Већи дио народа још увијек иде за својом стоком.
• Предсједник никоме не брани да се успне на врх, али нико није толика будала да конкурише на његово мјесто.
• Молимо посјетиоце да не провоцирају мајмуне! Није вам ово Скупштина!
• Људима са Балкана највише лежи демократија, тако да је за остале болеснике тешко наћи мјеста.
• Босанско правосуђе се ухватило у коштац са лоповима, али им кореографија веома личи на козарачко коло!
Бојан Богдановић

<<<<< Luis Carlos Fernandes, Brazil

***

• Од жена шеф тражи да раде по његовом - а њима се његов не свиђа.
• За нас су се полтичари заузимали док су нам узимали - сад кад нема више, су стали и нестали.
• Не мој те нам то радити - нађите други посао.
• Оптужени се не може бранити са слободе - није наоружан.
• Понављам... разред.
• Погодила ме та књига... у главу - нисам видио коју је бацио.

• Знају они засукати рукаве - не знају радити.
• Неће им дати отказ - оставиће их без посла.
• Да купимо ту утакмицу - помогле су нам спортске кладионице.
• Кад би сви радили, на бироу би остали без посла.
• Не знате се ни понашати како треба... морате много горе.
• Рекао сам да нека буде шта ће бити... и још ништа.
• Син ми је без посла, женио би се - али држава га не јебе.
• Од кад сами себи не вјерују, и нама лажу.
• Неке ствари су чисте. Због оних које нису, чистачица ће морати и сутра доћи.

• Некима то није јасно, а остали не разумију.
• Због ствари које су измакле контроли - контролишемо контролоре.
• Свака част овим поштеним које не познајем - забрињавају ме ови лопови, које познајем.
• Џаба мете успред својих врата - то је ђубре од човјека.
Абдурахман Халиловић - Ахил

ЧИЧАК
Морао сам да се залепим за њега. Одавно већ сами, ни када бисмо сабрали гласове с пет узастопних избора, не бисмо могли да пређемо цензус. Овако има нас и у Скупштини, и у влади, и у управним одборима јавних предузећа. Зато нипошто не смемо дозволити да нас одлепе од себе. Пријатно је лебдети у бестежинском политичком простору.
Ђорђе Оташевић
РАМБО МАЈА!
Одавно влада мишљење да су жене слабији пол. Признајем да је и моја маленкост била тог мишљења. Наравно, и заблуде. Јер колко јуче сазнасмо да има жена, у Србији, разуме се, које не само да нису слабији пол, већ умеју да бију као тројица мушкараца!
Е, баш таква суперменка обитује у земљи Србији. И зове се Маја Гојковић. Запослена на месту председнице Народне скупштине Србије. Пре него што појаснимо по чему поменута Маја може добити назив Рамбо жене, да појаснимо оно суперменка из претходне реченице. У Србији се новим правописом српског језика налаже да се титуле, звања, занимања и слично за жене исказују у женском облику; тако поред већ устаљених учитељица, радница, зубарки, имамо психолошкињу, социолошкињу, па поред ових олошкиња вероватно и академицу, то јест, академичарку, од академика. Ваљда ће тако бити и суперменка од мушког супермена?
Елем, дотична Маја је избацила троје посланика из њене канцеларије у скупштини Србије. Јасно је да су посланици били из опозиционе странке и да су код Маје упали да је претуку ни криву ни дужну. Суд је утврдио да није крива за неке милионске суме које је нанела граду Новом Саду док је била градоначелник(ца) Српске Атине. Зато понављам ни крива ни дужна. Ови дрски посланици напали невину Мају, ово је прави израз, повредили је негде око лакта (потврдио лекар) али их је невина Маја својеручно избацила из канцеларије! Невероватно. Достојно великана филма, Стивена Сигала, иначе српског држављанина. То само Сигал може да понови у неком од својих двестотинак филмских ремек дела.
Истина, посланици су тврдили да су дошли код Маје да је питају зашто их кажњава у скупштини за сваку критику. И зашто им одузима реч. Оспоравали су и тврдњу да су напали дотичну Мају. А за лекарски извештај о повреди утврдили су да је нетачан. Наиме, у извештају стоји другачија повреда од оне коју је Маја показивала. И шта даље? Прошла два-три дана, на Мају и њену физичку снагу сви заборавили. Има и других занимљивости у Србији. Поред свакодневних грађевинских подухвата, страних инвестиција, повећане запослености, похвала ММФ-а на рачун Владе Србије, све до кривичне пријаве против једног бившег министра, отварања Рајских рачуна за јавност и података о сто милиона долара или евра које други српски министар поседује на тим добро скривеним дестинацијама. Народ је убеђен да не би било грешке када би се поднеле кривичне пријаве против свих и пређашњих, али и садашњих министара. За почетак!
Но, има нас који не прелазимо лако преко важних тема. Мора да се рашчисти да ли је Маја својим рукама избацила три посланика, како рече. И погреши. Јер било је два мушкарца и једна жена. Дакле, троје посланика. Али, мање битна је грешка у језику. Важније је оно да ли је Маја могла да избаци троје бесних и на тучу спремних опозиционих јуришника? Маја је прилично мушкобањаста. Делује снажно, мада помало туњаво. Али да туче својим рукама троје људи, не верујем. То не може бити. Због таквих претеривања код мене је изгубила сваку симпатију. А није да је нисам ценио и уважавао. Кад се оно забрадила до очију приликом посете Ирану, попут праве правцате буле, био сам одушевљен. Кад идеш некоме у посету, мораш да га поштујеш. Ако жене у Ирану ходају тако одевене, Маја мора да се повинује таквом моралу. Тако се шири пријатељство међу народима. Кад си у Риму, понашај се као Римљанин. Сигурно ће и сваки ирански дипломата који буде посетио Србију јести свињско месо и попиће шљивовицу!
Рамбо Маја је била једна од ретких политичарки у које сам имао поверење, али својим непотребним хвалисањем и претеривањем мене је потпуно разочарала.
Миодраг Тасић
ЛУПНИ МАЛА СИТНО САНДАЛАМА
Опет је у питању куплерај, русвај и којекаква слатка и неслатка там-бурања. Ко умије њему двије, а ко не зна, нека се слика сам са собом.
Звече и јече чаше, све је вика и скика, све музика и пусти кркља-нац, а ја то све гледам, посма-трам; уочавам и то како нисам дорастао таквом једном весељу. Кафа-на се запалила од парфема, од ал-кохола и зноја, гори и луди млади и сретни свијет, а ја из прикрајка кунем дан када сам се у њему ро-дио. Родио, прогледао и угледао своју убогу будућност.
У великом и угледном ресторану "Бањалучки блуз" направљена је још једна дрека, скика и урнебес. Када је човјек сретан, он тада најчешће изгуби мјеру и заборавља на културу изражавања, на свој физички из-глед, на понашања. Тада му је све допуштено. Тамбурају тамбураши, све пуки самоуки музичари, све је шик-мода, све, све таламбас и но-вопечени бућкуриш. Измијешала се музика са пјесмом и пјевачима, са скиком и виком, са дозивањима и звекетом тањира и чаша, "полудио" свијет па не зна да се обузда, да бар донекле припитоми и направи један угоднији склад забављања. Све ја то видим, све опажам, о свему расуђујем; претворио сам се у професора-педагога, у неког ко не прихвата овај и овакав млада-лачки урнебес.
Моје је било, било, па прошло, био би ред да се и ја "припитомим", да се изравнам са новоство-реним навикама и потребама. Па, нећу ваљда да тражим Козарачко ко-ло усред овог лијепог и великог града, нећу да ричем и бучем. Моје је вријеме источило, исцурило кроз узани лијевак, сада су на помолу нова схватања и прихватања нових људи. Прозападни нам стил живљења у моди, на уму, па ко може нека гура по свом.
Ја, Вук Возаревић, познат по имену Тамбуран могу да прихватам оно што није у складу са нашим на-викама, оно што нема у себи ни грам наше традиционалности. Нећу, не могу, не желим, па био ја сми-јешан у очима младих људи, а не био. Такав сам какав хоћу да бу-дем, какав морам.
И чујем здравицу једног уваже-ног директора. Он се држи бесједе. Грми, па грми: "Да смо живи и здрави, уз брдо брзи. Ко има нека има још више, а ко нема, нека нема. И не треба му. Ко умије, њему двије, ко се не смије, нека плаче. Ко проси, просио и даље, ко дије-лио, мало се замислио и од себе сиротињу удаљио. Ко се ове године љуљао на баркама, догодине пловио на властитим бродовима. Ко хоће, тај и може, а ко неће, нека пљуц-ка. Мало уради, мало укради, Бог ће дати оном ко зна и хоће, а не оном ко се држи социјалних јасала. Напријед бизнисмени, директори, иноватори, програмери и сви људи из свијета БИЗНИСА"
Ћутим и жваћем самог себе. Памтим говорника. У социјализму био секретар Комитета Савеза кому-ниста, а сад је бизнисмен, сада парадира са поповима, с њима се слика, с њима ломи погачу, с њима је човјек нових квалитета и нави-ка.
Жваћем самог себе, да кога би другог. Ударам мислима из муке у муку, у своју прошлост и сада-шњост, а будућност немам. Она при-пада неким другим људима. Оним што се у рату богате, а мало коте, што ударају у нове тамбуре и граде но-ви друштвени систем, они су сада бог и батина, а ја задња рупа на свирали. Не завидим им, јер ја и то не умијем, не знам. И ништа ја не знам. Знам да пишем, тужбе и друге приговоре, да пишем, бришем и уздишем.
И груну нова пјесма: "Лупни, мала, ситно сандалама", а ја зинуо од изненађења. Запјеваше чисто српским језиком, па зар је то мо-гуће, еј? Чудим се чуду, јер отка-ко је почела нова помодност, у на-шем крају се пјева на енглеском, француском, грчком и тако у недо-глед. Ишколовала се ова српска и (несрпска) раја, па се заситила матерњег језика, е, да!
Нисам ти ја човјек чаше, не волим превише да цврцкам, али уми-јем да заломим и да се препустим друштву. На све стране вриска и ђуска, галама, све сами тресак и бљесак, а ја никако да се том на-шем алатком и сладострасном урне-бесу снађем. Зна омладина да живи, али ја у сали више видим старих људи неголи младих. Ко има новац тај може да се весели, да и у мла-де снаше завирује, да им се удвара и удара у тамбуре. Ко год има но-вац тај има све предности, пред њим је свијет велик и добар, њему су све капије отворене, а ко нема тај може да куне час и дан када се родио и пристао да буде она стран-ка која увијек испашта, која нема, и узалуд се бољем времену нада.
Плануо "Бањалучки блуз", ре-сторан од стила и миља, од гласа и новца, ко има, он увијек има, а ко нема, томе је црни петак увијек у кући. Ослушкујем гласове, пјесма и музика, смијех и игра, и свашта, а ја зинуо и чудом се чудим. Славе Срби и онда када би могли да кука-ју, да се враћају и неким другим данима, када би могли да се упоре-де с другим културама (и некултурама) да се измјере и виде шта су, ко су, докле су догурали. Бизнис је сада у напону, сналажљиви људи се увезали, онако међусобно, баш као пупчаном врпцом, њихове везе и тезе више нико не може да развали, да потрга и да их усмјери ка неком другом правцу. Пукао социјализам, а родио се новокомпоновани капита-лизам, сада прсте лижу и они људи, они који су у прошлости били ситна пљуцкавица.
Василије КАРАН
191
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
© -Copyright by Magazine "Rhinocervs"! © -Сва права задржава Часопис "Носорог"! ® -All Rights Reserved!
™ - Since 2001, Banja Luka
™ - Основан 2001, Бања Лука
ШТАМПАНИ НОСОРОГ
GOLDEN LYNX of SERBSKA