НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
NOSOROG - Međunarodni časopis za satiru, humor i karikaturu
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
Страна - 5 - Page
191
Powered by: Mauri E. Monti, Italy
• Брод који тоне не спашава ни молитва, ни псовка.
• Да нам је знати чији су то мишеви који коло воде када мачка оде.
• Човјек не може декретом постати невидљив.
• Хтио га је дати на суд повијести, али није имао за таксене марке.
• И над одвратном истином има одвратних истина.
• Искуство каже: опрез! Не вјерујте професионалним домољубима.
• Изненадила га је смрт у сну, али он не воли причати о томе.
• Једни усвајају дјецу, а други усвајају закључке.
• Када бискуп каже да говори у своје име одмах је очито у чије име говори.
• Када је остао без маске нитко га више није могао препознати.
• Људска комедија – да нема тако чврсте везе био би потпуно безвезан.
• Корупција је болест друштва од које многи очекују много.
• Мафијаши увијек носе оружје са собом. Да их се боље разумије.
• Мати је била велика флундра, а ни кћи није пала далеко од стабла.
• Мени је сигурност на првом мјесту, рече провалник.
• Можда бих требао на полицију. Нешто ми је сумњив овај мој десни бубрег.
• На пјешачком прелазу и папа мора стати на црвено.
Живко Продановић

Орвеловска бајка

Џорџ Орвел
задовољно се смешка -
начин живота постао
риалити бајка.

Дупли аршини

Косово сецесија,
Каталонији ни у сну -
дупли аршини
у слободној ЕУ.

Вишак ветрењача

Витез бледог лица
уручена нота -
вишак ветрењача
ствара Дон Кихота.

Александар Павић

СПОМЕНИК

Још бронза на бисти
Не доби ни патину,
Споменик му треснуше
о ледину.

Неће рушити
од споменика и постоље,
него ће ставити
попрсје неко боље – своје.

Драган Матејић

• Прање новца је заташкано избацивањем прљаве воде.
• Сатиричари делају код куће, а то је већ рад на црно.
• Мудрост је боље спречити него лечити.
• Мрље на савести уклањају се прањем главе изнутра.
• Незадовољнима политичком кухињом кува се посебно.
• Данте је лутао кроз мрачну шуму. Ја лутам од немила до недрага.

• Без бриге сам, а фали ми и много шта друго.
• Нада се буди илузијама за лаку ноћ.
• Код нас и вране могу да певају као славуји.
• Заједнички живот је екцесна појава.
• Дежурна истина може да изазове скандал. Зато је под надзором.
• Поверење глађана је изиграно. Пустите музику.
• Сумња се буди славопојкама.

• Позитивни резултати се постижу непристрасним лажирањем.
• Сизифу су потуриливоденичникамен. Сада мељу шта стигну.
• Не зна се ко вади кестење. Полиција трага за пироманима.
Живојин Денчић
• Кажу ми да сам глув. Не слушам их.
• Лако можемо да саставимо крај са крајем. Један крај на врат, други на бандеру.
• Гласаћу да премијер буде женско. Па нек јебе нас колико хоће.
• Ђихадисти су мирни људи. Али понекад знају да експлодирају.
• Гласање је било тајно. Неки људи ни сами не знају да су гласалу.
• Трази се живот. Жив или мртав.
• Продузио бих живот, али немам времена.
Марјан Ангеловски
• И петао који привлачи комшијске кокошке може побољшати носивост јаја у свом кокошарнику!
• Ако су она њему и он њој били све на свету, онда су заједно били себичан пар!
• Да би комшија мислио да увек имате богату трпезу, најбоље је да пред њим више пута дневно чачкате зубе!
• Величина поклона од Деда Мраза највише зависи од материјалне способности оца оног коме је намењен!
• Силом су га гурали у школу, само да не би употребљавао сву своју снагу за гурање натоварених колица!
• У кризно време сиромаху увек нешто недостаје, јер када има брашна и бонова нема пара, а када има пара нема ни брашна ни бонова!
• На брашно може да се смеје само онај ко га има бар у смешним количинама!

• Некада су децу кажњавали батинама, а сада привременим одузимањем мобилног телефона!
• Некада смо учили загревањем столице, а сада прегрејавањем компјутера!
• Како да будем позитиван у свему, када ми је салдо у минусу!
• Човекови проблеми су правопропорционални са његовим узрастом!
• Уколико жени за имендан поклоните брашно, нормално је да вам она за ваш поклони кифлу!
• Стиснути кум се највише боји ширине невестиних ципела!
• Морао је да плива у мору проблема, јер су му сви бродови били на његовом дну!
• Рат је стање у коме бродови лете у ваздух, а авиони пропадају у море!
• Године је веома успешно крила, све док није постала млада на својој златној свадби!
• Појео вук магарца, само да би се осигурао да са коња не падне на њега!

• Генерално очистити фирму је када генерални директор избаци све раднике на улицу!
• Он је био пијан од јутра до сутра, због тога што га је она варала од главе до пете!
• Не може стезање каиша бити бескајно, када чак и каиш има свој ограничени рок трајања!
• Хумористи су подељени једино око тога дали је њихов хонорар најсмешнији или најтужнији!
Иван Русјаков

Ivailo Tsvetkov, Bulgaria >>>>>

***

Ветрови (ев)ропске уније
• Добих награду за најбољег оратора. Не смем кући, преузеће ми жена титулу, већ има звање гњаватора.
• Извоз Србије у драстичном порасту. Роба: високошколовани мозгови.
• Није чудно што нам је тиква шупља. Стално је продувавају ветрови (Ев)ропске уније.
• На капији (Ев)ропске Уније широм отворена врата перспективи. За сиротињску Страдију у колапсу.
• Политичари прво (по)купе пшеницу у личне амбаре. После млате празну сламу.
• Крећем у печалбу трбухом за крухом. Да ми се деца не роде на сиротињском (гр)ебеном Балкану.
• Тај ради нешто испод жита. Гради дупле преграде по силосима.
• Још од времена Карађорђа вечито нас неко кара!

• Стиже време да сечемо почасну врпцу – при градњи затворā.
• Од свих спортова најбољи резултати се постижу у трци људских глупости – на дуге стазе.
• Дивни су нам избори! Дај боже да не крепамо после изборних резултата.
• Волео сам је једном недељно, по њеном избору дана. Тада сам ја кувао ручак.
• Кад не легне пензија на време, за утеху легне – пензионерка.
• У сукобу сам интереса између законодавне и извршне власти. Сȃм себи заповедам.
• Спао нам наталитет. Диже се само „бела куга“.
Ђура ШЕФЕР СРЕМАЦ

• Највише нам брига задаје... друштвена небрига.
• Наша тренутна позиција јест - опозиција.
• Сањао сам да имам љубавницу. Накнадно се испоставило да ми је то жена.
• Спор сам писац. Чак је и коњ бржи од мене.
• Уочио бих ја ту жену на вријеме, да ме она није заслијепила.
• Пустио сам мозак на пашу. Како и не бих кад болујем од алзхајмера.
• Да нисам растројен, не бих био настројен.
• Без везе сам. Зато не могу пронаћи никакав посао.
• Књижевне награде ме заобилазе само зато што сам спор писац, па не стигнем написати добру књигу.
• Прва књига са топ листе се испаљује. Задња књига се спаљује.
Иво Мијо Андрић
ПОСТОЈАЊЕ
Живим у непостојећој улици. Поштарима то, вероватно, ствара приличне проблеме. Срећом, нико ми не пише. Ово може да буде згодна ствар – пријаве за погрешно паркирање не би знали како да ми уруче. Истина, још ми никада нису ниједну написали. Можда зато што возим најновији модел непостојећег аутомобила.
Злобници тврде да ни ја не постојим. Смешно. Гласао сам на свим изборима у претходних двадесет пет година. Сигурно сам овде негде. Не знам баш где, али негде сигурно јесам. Чим се пронађем, јавићу вам. Још боље, сачекајте до следећих избора. Сигурно ћу бити тамо.
Ђорђе Оташевић
ЋОРКАН
Док сам шетао вишеградском ћупријом и у себи одбројавао кораке, мисли ми одлуташе у далеку прошлост. Какви су у та времена били мајстори и умјетници, оваквих монументалних грађевина?
Мисли ми прекинуше ријечи човјека који је шпацирао испред мене.
Личио ми је на Ћоркана из Андрићевог романа каквог сам га ја замишљао.
"Данас нема вајде, нема, нема туриста", гунђао је.
Разумио сам његове ријечи и поруку.
У сваком времену ћуприја има Ћоркана.
Петроније Перо Шимшић
ЉУТЊА
„Дошао је кући, и био је љут, видљиво“, причала је мајка студента медицине прве године.
„Шта ти је?“
„Био је случај човека који је умирао...“
„И то те потресло?“
„Ма, не!“
„Него?“
„Послали су ме да урадим нешто, на другом одјелу...“
„Па, добро...“
„Шта добро! Нису ме оставили да видим његов ропац и последњи трзај!“
Горан Кљајић

<<<<< Angel Boligan Corbo, Cuba/Mexico

***

• Боље је од радости плакати, него се од туге смијати.
• Изгубио сам стару љубав - нашао сам пуно млађу.
• Гледајући га као коња - кобиле су пристале на јахање.
• Стајање, и само гледање у пропаст - није вам на мјесту.
• Цура тражи чврсту везу - ради пуцања.
• Боље је бити лудо и младо - него паметно и старо.
• За изборну побједу искористили су наше гласове - могу да пјевају.
• Због љубавне боли на срцу - добио је болове у срцу.
• Звијезди која је рођена - рекли су да ће бити падалица.

• У кораку до успјеха - дали су му ногу у гузицу.
• Тренери оба тима зелено су размишљали - договорилу су се да утакмицу одиграју у природи.
• У рингу се простро колко је дуг - пигођен је у браду.
• Не могу се жалити - добро су ме научили патити.
Абдурахман Халиловић - Ахил

***

• Чупава садашњост је последица фризиране прошлости.
• Умњаци су бескорисни.
• Савет рибама да постану веће: једите мање.
• Секс на екс је секс пута секс, пута секс… и тако екс пута.
• Циљ оправдава контрацептивно средство.

• Сигуран секс је секс који ћете сигурно имати.
• Знам да ништа не знам, сем што знам да ништа не знам.
• Поверење је скривена равнодушност.
• Није лако постати истакнути сатиричар. Глупост углавном сви примете.
• Излишно је мењати овце за слуге као некада.
Горан Радосављевић

ДАВИД ШТРБАЦ ПРЕД СУДОМ
Ово је наставак прича о непрестаној борби човека са јазавцима. Траје од памтивека, до дана данашњег. Овај део се одвија пред Општинским судом у граду Б.
Стражари уводе у судницу Давида Штрпца, са лисицама на рукама.
СУДИЈА: Почиње суђење по тужби Јазавац Муфље против Давида Штрпца ,због кривичног дела угрожавања опстанка заштићене врсте, из члана 128. Кривичног закона. Суди уважени судија Јазавац Мито, то јест ја. Суд позива Јазавац Муфљу да изнесе своју тужбу.
ДАВИД: Славни суде, обзиром на презиме, мада ни име не слути на добро, питам, да ли сте у сродству са тужиоцем, Јазавац Муфљом?
СУДИЈА: Да, ми смо рођена браћа.
ДАВИД: Не бих желео бити непристојан, али био бих слободан тражити Ваше изузеће, јер сте у блиском сродству са тужиоцем.
СУДИЈА: Ко си ти, ништаријо, да сумњаш у моје поштење? Будеш ли имао још оваквих будаластих захтева, бићеш осуђен пре суђења. Захтев за изузеће се одбија, јер су све судије у овом суду блиски рођаци. Седи! Суд позива уваженог тужиоца да изнесе шта има против туженог.
ДАВИД: Не сумњам у ваше поштење велечасни судијо, али правде је мало и нема је за све, па бринем да ли ће нешто претећи за мене. Плашим се да од силног поштења не зафали правде, а њен мач се иступи баш на мени.
СУДИЈА: Ње време за разбацвање правдом, треба је штедети. Могу доћи наопака времена, па да нам је, не дај боже, зафали. Тужиоче, изволите.
МУФЉО: Хвала брате, пардон, судијо. Дозволи да те испоштујем овом златном чуком, као малим знаком пажње. Ја, моја жена и десеторо нејачи, живимо од кукуруза са њиве туженог злотвора, Давида Штрпца, који годинама угрожава наш опстанак. Недомаћински обрађује своју њиву, тако да на њој рађа све мање кукуруза, који је неквалитетан. На овај начин једва прехрањујем своју породицу, која само што не умре од глади. Угрожено је наше уставно право на живот, разумеш брате?
ДАВИД: Поштовани судијо, то није истина. Погледајте га, задригао, пуца фирмирано крзно на њему. Носи златан сат, ланац око врата дебео као да је за везивање бикова. Вози џип. Жена му је, на своје крзно, обукла крзно од нерца, иако је лето. Руке отежале од прстења. Кинђуре се, да сви виде да су и они неки јазавци.
СУДИЈА: Самоуважени суд, последњи пут опомиње туженог да се упристоји, иначе ће бити новчано кажњен и удаљен из суднице. Настави, драги мој брате.
МУФЉО: Хвала брате, ал’ си га сасек’о. Риспект, царе! Тужени, не само што отаљава обраду њиве, већ пушта да се кукуруз убуђави, не би ли нас све потров’о.
СУДИЈА: Верујем ти брате, али неће бити згорег да чујемо шта овај злотвор има да каже у своју неосновану одбрану. Ајде, лапрдај!
ДАВИД: Уважени судијо, нисам крив. Ова штеточина, извињавам се, тужилац и његова фамилија, изједу ми сав кукуруз, тако да моја породица не би имала шта да једе да нам није народне кухиње. Не купујем сортно семе, немам пара, сејем старо са тавана. Агротехничке мере, сем оних божјих, су скупе, одакле да платим? Трактор је још од деде, амбар се срушио. Субвенције јазавци поједу пре него што стигну до сељака. А земља, из године и годину све ниже класе, ту добро рађа само најгори јазавичарски олош, пардон, коров. Јазаваца, од избора до избора, све више и све прождрљивији. Добили бесповратне кредите, изградили силосе и сушаре. Имају монопол на трговину кукурузом и силно се обогатше на кокицама и паленти.
СУДИЈА: Седи јадо, како те није срамота да говориш против јазаваца и државе? Ви имате народне кухиње, а за јазавце су ваше њиве, јазавеће кухиње. Мада је овде и пре суђења све било јасно, спровешћемо доказни поступак, да испоштујемо слово закона. Суд позива сведока, Јазавац Ћору.
ДАВИД: За име света, ем је братанац тужиоца, ем је слеп!
СУДИЈА: Опет ти упадаш! Не бира суд ко ће коме бити род, случај је тако хтео. Ако је слеп, није мутав, па може тачно да нам исприча шта је видео. Теби све смета, што сам брат тужиоца, што му је сведок братанац и слеп. Немој искушавати моју доброту, мало је оних који су је преживели. Ајде Ћоро, испричај оно што си видео својим очима и што сам те поучио да кажеш.
СВЕДОК: Ја сам пољочувар и небројено пута сам видео туженога како краде кукуруз са своје њиве.
ДАВИД: Е, да је он једини слепац у овој судници, не бих ја бринуо. Страх ме је од оних што виде, а заслепљени су. Судијо, како могу да крадем свој кукуруз, са своје њиве ?
СУДИЈА: Због сталног вређања суда, тужилац се кажњава са 100.000 динара. Суд поучава туженог да су јазваци одувек под заштитом државе и да имају прече право плодоуживања на кукурузу. Њива је твоја, али је род није. Теби припада кукуруз, кукурузовина и шапурине. које они не поједу. Праведна власт је мислила и на вас сиротане, иако нисте под заштитом државе.
ДАВИД: Јазавци су државни, када их треба штитити – а моји, када их треба хранити?
СУДИЈА: Тако је, ниси ти баш тако блентава сељачина, као што делујеш. Чоро, настави.
СВЕДОК: Видео сам туженога како на својој њиви, трпа кукуруз у џакове и трактором, регистарске ознаке Бг-178-245, одвози кући.
СУДИЈА: Ето, милина како је сведок прецизан. Ко му не би веровао?
Суд позива судског вештака, Јазавац Шану, да изнесе свој налаз. Да ли сте у неком стродству са тужиоцем?
ВЕШТАК: Не, ми смо само кумови.
СУДИЈА: Кум није сродник, па не постоје разлози да се налаз не прихвати као објективан. Позивам вештака да изнесе свој налаз.
ДАВИД: Какав је ово суд, народни или јазавичарски? Нигде човека, осим туженог. Вештак је до јуче био шанер, продавао крадену робу. Тужилац и његова породица се одевају код њега.
СУДИЈА: То је било јуче, у међувремну је набавио диплому, а његов отац, Јазавац Министарски га именовао за судског вештака.
ВЕШТАК: Извршио сам свеобухватну анализу и утврдио да је њива намерно недомаћински обрађивана. Коришћено је старо семе, агротехничке мере нису примењиване, орање је било плитко. Ђубриво је бацано сваке две-три године. Зато је кукуруз био ситан, често плеснив, а приноси минимални Породица тужиоца се једва прехрањивала. Угрожавање опстанка је очигледно.
ДАВИД: Уважени јазавичарски, пардон, народни суде, па вештак уопште не зна где је моја њива.
СУДИЈА:Ти изгледа да волиш да се играш главом ? Какве везе има да ли вештак зна где је њива? Код сведока је сметало што је слеп, а код вештака што је видовит? Важно је да је стручан, па суд прихвата налаз. Молим присутне да устану и саслушају пресуду коју проглашавам у име народа, након објективне процене свих околности:
Тужени Давид Штрбац, крив је због угрожавања опстанка заштићених јазаваца изгладњивањем, тако што је у дужем период, недомаћински обрађивао своју њиву, смањивао приносе и крао кукуруз са исте, а све у намери да онемогући прехрану тужиоца и његове породице, те га суд осуђује на два милиона динара новчане казне и обавезује да обезбеди довољне количине квалитетног кукуруза за целу фамилију тужиоца. Уколико би приноси били недовољни, дужан је купити недостајуће количине и ставити их на располагање тужиоцу, све под претњом принудног извршења. На ову пресуду тужени може изјавити жалбу Апелационом суду у року од тридесет минута, што му се не саветује, јер о жалби одлучује мој отац, Јазавац Другостепени, па би се могло десити да буде још строже кажњен.
ДАВИД: Благо народу који има овако непоткупљиве и праведне судије – његово је царство небеско. Вазда ће бити сит неправде, никада гладан правде, на уши ће му излазити. Јазавац те тужи – јазавац ти суди и о жалби одлучује. Јазавци су еволуирали захваљујући повољној државној клими, поред кукуруза, сада прождиру фабрике, зграде, банке, буџет: Све вредно чега се дохвате. Изједоше нам и ово мало државе.
СУДИЈА: Због вређања суда, тужени се кажњава са 60,дана затвора. Једнога дана ће и тај ваш Кочић осетити мач јазавичарске правде. Позивам сведока и вештака да ми се придруже на гозби коју нам приређује тужилац Јазавац Муфљо, где ће нам, задовољан пресудом, уручити новчане награде. Суђење је завршено.
Давид је дошао кући, где га је, после народног, сачекао страшни, преки суд, палацајући рачвастим језиком:
– Тачно сам знала! Поносан си, нећеш да подилазиш, оћутиш, нити учланиш у јазавце. Паламудио си против јазаваца и државе и ударио ...... о ледину. Твој чукундеда, тужио је јазавца царском суду, јер му је изјео кукуруз и суд га је прогласио 40% будалом. Тебе, чукунунука, тужио је јазавац и пред народним судом си испао 100% будала.
Томислав Дрвар
ЛАЛА И СОСА
Ја сам Лала из Баната. Имам своју Сосу, и децу имам, али она су отишла у свет. Далеко су од ока, али не и од срца. Имам ку-ћу, грунт и виноград. И непрекидан рад. Једем бели хлеб, белу сланину, пијем црно вино, и не жалим се.
У годинама сам, имам шездесет лета и кусур. Тако и моја Соса. Волемо се, па нас покаткада снађе прави шандрц. Ето де, села Соса тако једном испред мене, раскракала се, Бог те твој, као да је села испред гинеколога. Видим испред себе дућан. Ро-ба прве класе, волем своју Сосу, не пада ми на памет да је икада варам. Буљим у њене краке, па ми се учини да сам за три-десет лета млађи. Горим ја, гори, ето, и моја Соса. Палим се, а дође ме срамота, не због Сосе, већ због мојих година. У мене оваквог улази некакав немир, пука слаткост, горим.
Ја и моја Соса!
Признајем, имам мана. Превише волем да пијем. Црна вина, држим се свог производа, а не оног ког има у бирцусу. Налијем се, па пуцам од црвенила. И трблав сам. Ма, ајде де, де има Лала без великог трбуха, а? Уморан сам од рада, а не од живо-та. Живот уистину још увек много волем, могу још да потегнем на имању; шта ћеш де; Лала ил' коси, ил' воду носи.
Ја, ето, кључ у браву, па Сосу за ноге. Она се не брани, а ја не журим. Све натанане, имам ја времена за ред, баш као што га имам за рад. Ја црвен, Соса црвена. Ја трблав, Соса трбла-ва. Ја јак, моја Соса још јача. Најели смо се и овог дана беле сланине, шваргле, чварака, кобасица. Мешан јеловник. Наша тр-пеза увек је богата, масна и пуна свега. Љубим Сосу, а опет ме дође срамота. Па ја, људи моји, нисам млад. Старац сам. Слат-кост ме испуњава изнутра, па просто заборављам да сам старац.
И Соса мене воле. Баш посве лепо ме воле. Два-три пута ме је преварила са Иштваном. Мислим да се састајала и са Андра-шом. Ма, није она била крива, већ ја. И ја сам се уцврцао и зацопао у ону вилендеру, ону Матјашеву курцоперку. Њу ко није видео, тај је није ни опалио. Шта би моја Соса, нег да ми вра-ти дуг. И вратила га је. Ал', шта да чиним? Сам пао, сам се и ударио. Сад због Сосине неверности више и не очајавам. Било, па прошло, е да. Сад се опет волемо, онако по нашки, баш канда нам је шеснаест лета.
Соса је веома дебела жена. Дебела у телу, дебело једе, де-бело се облачи, сва је у стилу војвођанског живота. И вели она нашем суседу: "Ма, коме не ваљам, нека ме такав и не гледа". Смејем се ја смеје се и Витомир Личина. И он је некада на моју Сосу бацио миг. Сумњив ми је, што јест-јест.
И каже мени тако једном моја Соса: "Чуј, стари мој, ајде да се оканемо свињетине. Није она здрава, од ње се дебља, од ње се оболева. Ћутим. И смејем се, онако у себи. Она мени то дивани, а испушта из вида да дупло од мене више поједе. Ма, нема оброка у ком на столу не постави шварглу, комад сланине ил', ето, чварке. Она не памти када је попила чашу млека. Не једе ни сир. Ни воће не једе. Ни грожђе. Каже да је Бог створио виноград због вина, а не због сока. Зато се више и не чу-дим Сосином изгледу. Куд је црвена, туд је дебела, па још, уз све то, брза у јелу. Док трепнем она смаже комад сланине. Со-са, моја драга Соса, плашим се за њу. Знаш, драги мој, у Вој-водини људи умиру у младим годинама. Просто, организам им екс-плодира. Оде срце за колико кажеш пиксла.
Волем ја своју Сосу, истину ти говорим. Моја беседа је увек од срца. Не лажем, сем онда када морам. Волем Сосу, а и она воле мене. Прави смо брачни пар. Мора да је Бог био уз нас, били и анђели онда када сам је први пут угледао. Ма, сре-ли се ми у бирцусу. Видим, она пије вино, пијем га и ја. И од-мах сам почео да рачунам у себи. И кажем ја тада: ето де, ова женска би ми одговарала. Она румена, ја румен. Она дебела, ја дебео. Она воле бирцус, ја га волем. Она пије вино, ја га пи-јем откако знам за себе.
И ушли смо у брак. И све нам је лепо кренуло. Један син, па онда други син дође на ред. Деца одрастоше и одоше својим путем. Ми опет сами. Не жалимо се. Пун нам је подрум, пуне ко-шане и шпајз. Има, није да нема. Чак и синовима шаљемо. Шта би, пропала би нам храна када је не бисмо њима делили. Немамо коме да продамо своје производе. Држава, ова српскоцрногорска уфитиљила, не може да нам никакве, баш никакаве цене гаранту-је. Млеко дајем свињама.
И, ето де, ја и моја Соса смо свет ког и није лако разуме-ти. Били смо, трајали и прошли, али се још не предајемо. Кад год чашу-две цврцнемо вина, ми се запалимо, па шта ће човек него у секс. Још мало секс, а касније ће на ред доћи кекс. Чај и тако све горе од горег, а ја то не волем.
Љут сам ја покаткада на своју Сосу. Памтим, знам добро да је и са поштарем Звонком нешто петљала. Није она њега тек та-ко, без разлога, позивала на кафу. Чак му и шунку сервирала. Памтим, говорила је да је севап таквог момка нахранити, није лако повазда ићи од капије до капије, еее. Био сам наиван, а понекада сам се правио да ништа не уочавам. Ма, била Соса жена и по, па како да је не гледају момци са шора. Ни мени није би-ло мана. Па опет, ето де, ја и моја Соса остадосмо скупа. Мно-го смо радили, много успели; наша деца су задовољна. Кад год се један од њих врати у ову варош, има где да се враћа. Све нам је пуно, све крцато, само нас старост опомиње на прола-зност.
Соса се запалила, Бог те твој, просто не верујем да је она моја жена. Залепила се за мој овај дебели трбух, сва мокра. Од пољубаца ништа нам није слађе. Шчепала ме је, канда сам њен швалер, а не законити муж. Јој, кад овако са мном поступа, ка-ква ли је тек онда када се другог мушкарца дочепа?! Умем да опраштам, чак нећу ни да се осврћем уназад, на њену и своју прошлост. Што је било, било је, сад се само спомињало. Били смо млади, јаки и пуни живота, ко зна, можда и не би ваљало да истовремено обоје нисмо себи понешто приуштили што се не укла-па у законитост брака.
Свака крађа има свој ехо. Има сласт и некакав смисао. Про-тив крађе је и закон и држава, а опет сви краду. Краду мини-стри, краду директори, краду остали политичари, краду банкари и остала багра, краде ко год буде у прилици да може и такву крађу сакрити. Све дође на видело, све, Сосо моја драга!
И, ето, прође још један дан. Дан мој, и моје Сосе. Благо нама, док има здравља, биће и пара. Нама је и у овој новоскле-паној (да ли је уопште склепана) држави све потаман. У Војво-дини се зна: ко год имало запне, ко год ради, тај мора да има, у прилици је да се слади и да живи на свој начин. И ја и моја Соса смо се, ево, још једном предали и одали, препустили за-грљајима и пољупцима, што ћу, кад су њена бедра као извајана руком највећег вајара на овом убогом и свакаквом свету.
Василије КАРАН
Iz: NOVOSTI, Zagreb - https://www.portalnovosti.com/

03. studenoga 2017.
Piše Viktor Ivančić

Bilježnica Robija K.: Lov na Todorića

Dida je mašio se za fetu pancete i rekao je: ‘Kad ustaška banda krene lovit kapitalističku svinju, tu je sve naopako! Ne znaš jel gori oni koji biži il oni koji vata!’ Barba Tonino je srknijo guc travarice i rekao je: ‘Između dva zla triba izabrat ono treće!’

Barba Tonino je rekao: ‘A šta ako se Todorić krije na Šolti?’ Mi smo svi bili u kužini od didine kuće. Veliki su drinkali po bićerin travarice. Mama je stavila na stol pjatine sa pancetom i sirom. Moj tata je pitao barba Tonina: ‘Zašto bi se krija na Šolti?’ Barba Tonino je rekao: ‘Šta ja znan, da zajebe ekipu! Svi misle da je uteka u Englesku, a on je možda zbrisa na drugi otok!’ Moj dida je pitao: ‘Pa jel važi na Šolti uhidbeni nalog iz Endehazije?’ Mama je zakolutačila sa očima. Tata je vrtijo sa glavom. Barba Tonino je rekao: ‘Koliko ja znan, stavili su ga na međunarodnu tjeralicu! To znači da ga interpol može vatat po cilon svitu!’ Dida je rekao: ‘A jebiga bože, ako čovika ide hapsit ustaška banda, ja bi mu prvi pomoga se sakrit!’ Barba Tonino je rekao: ‘Je, prika, al s druge strane moraš priznat da je i on jedna kapitalistička svinja!’ Dida je mašio se za fetu pancete i rekao je: ‘A dobro govoriš, čoviče! Kad ustaška banda krene lovit kapitalističku svinju, tu je sve naopako! Ne znaš jel gori oni koji biži il oni koji vata!’ Barba Tonino je srknijo guc travarice i rekao je: ‘Ja se u takvin prilikama uvik sitin šta je govorija moj pokojni ćaća…’ Tata je pitao: ‘Šta je govorija?’ Barba Tonino je rekao: ‘Između dva zla triba izabrat ono treće!’
Onda je dida rekao: ‘A ja san se sitija kako smo ka mladi ilegalci sakrivali druga Tita da ga ne nađu fašističke vlasti!’ Mama je dignila glavu prema plafonjeri i rekla je: ‘Ajme, čako, nemoj molinte opet počinjat…’ Tata je rekao: ‘A stvarno, fosilac, više nan je tih spika iz tvoje ilegale priko glave…’ Dida je podviknijo: ‘Šta neću, jebate irud! Pa Todorić je za režim pičkin dim šta je bija drug Tito! Cili gestapo ga je tražija, čoviče! Popižđivali su na njega maksimalno! Lipili su potjernice na svaku banderu! Sto iljada rajhsmaraka su plaćali svakom ko ga oće cinkat! Ej, brale, sto iljada rajhsmaraka!’ Barba Tonino je pitao: ‘Pa jel ga ko cinka?’ Dida je rekao: ‘Kurac ga je cinka! Mi ilegalci i skojevci smo imali cilu mrižu skloništa! A drug Tito se svaku veče skriva na drugon mistu! Bija je teški maher, nisu ga mogli nać u paklu!’ Moj tata je rekao: ‘Ja san mislija da ste vi dizali revoluciju, a ustvari ste se igrali na kukalo!’ Dida je naperijo kažimprst prema njemu i rekao je: ‘Nemoj se sa tin stvarima zajebavat, zete…’ Tata je raširijo ruke i rekao je: ‘Okej, sori, šala mala…’ Dida je skupijo ombrve i rekao je: ‘Sićan se ka sad kad su mi gestapovci provalili u kuću da traže druga Tita! Sve živo su pretumbali! Izvrnili su sve ormare i škafetine! Digli su parkete! Nožen su mi štramac proparali! Al našli su ga moj kurac!’ Tata je pitao: ‘Pa di si ga sakrija?’ Dida je potapšao se po prsima i rekao je: ‘Bija mi je u srcu!’
Mama i tata su opet kolutačili sa očima. Onda je barba Tonino rekao: ‘E, al nije Todorić drug Tito! Nema on tu logistiku! Ko će danas dat ilegalce i skojevce!’ Tata je rekao: ‘A i mala je Šolta! Ovde bi ga našli za po ure!’ Onda je dida rekao: ‘Našli bi ga malo morgen kad bi ga ja sakrija!’ Mama je rekla: ‘A daj, čako, stvarno se bezveze puvanderiš!’ Dida je rekao: ‘Ko se puvanderi? Pa ja san profi ilegalac, čoviče božji! Nema toga šta ja nisan u stanju napravit kad nekoga triba spašavat od ustaških progonitelja!’ Tata je odmahnijo sa rukom i rekao je: ‘Komičan si, fosilac! Nemoj me nasmijavat!’ Onda je moj dida stavijo ruke na stol i rekao je: ‘Evo ovako ćemo! Tiš zete zaglumit Todorića! A vi drugi ćete bit interpol! Vi ćete lipo izać na deset minuti u dvor, a ja ću kroz to vrime u kući sakrit Todorića! Kad se vratite, onda ga možete poć tražit! A ako ga nađete, ja sviju častin sa pečenom janjetinom! Jel važi?’ Ekipa su zašutili i piljili su u dida. Onda je tata rekao: ‘Zašto bi baš ja zaglumija Todorića?’ Dida je njemu rekao: ‘Ja i Tonino smo previše stari, žena ti je previše žensko, a sin ti je previše mali! Jel ti vidiš, zete, neko drugo rješenje?’ Barba Tonino je rekao: ‘Slažen se, triba bit bar minimum sličnosti sa kapitalističkom svinjom!’ Mama je tati rekla: ‘Ili te možda pečena janjetina ne zanima?’
Ja i mama i barba Tonino smo izgibali u dvor. Tata i dida su ostali u kući. Onda smo za deset minuti mi pokucali na vrata. Kad je dida otvorijo barba Tonino je rekao: ‘Dobar dan, mi smo iz interpola!’ Dida je rekao: ‘O, izvolte, šta je reć?’ Kad smo ugibali u kužinu barba Tonino je didi rekao: ‘Čuli smo da se kod vas krije oni razbojnik Todorić! Došli smo van pretražit kuću!’ Dida je pitao: ‘A otkud vama to pravo?’ Barba Tonino je rekao: ‘Dobili smo nalog iz Zagreba!’ Dida je podviknijo: ‘Pa šta mene kuri bolac za nalog iz Zagreba?! Koliko ja znan, Šolta nema diplomacke odnose sa Endehazijom!’ Onda je mama dreknila: ‘Aj začepi, staro prdilo! Todorić je na međunarodnoj tjeralici i mi imamo pravo pretraživat cili svit!’ Dida je prosikćao: ‘Šta se ti na mene dereš, rospijo jedna! Koja si ti uopće?’ Mama je viknila: ‘Ja san naoružana službenica interpola! Budeš li ometa pretragu prokiniću te nogon u prsi da se neš tri dana dignit! Jesi me čuja, majmune?!’ Dida je odskočijo unazad i rekao je: ‘Okej, nemojte se žestit… Ali, ljudi moji, zašto bi ja iša sakrivat tu buržoasku gubu? Tog satrapa i izrabljivača radničke klase! Pa on je sve šta ja mrzin! Od mladosti san bija član ka-pe-jota, eno mi još uvik knjižica u kantunalu!’ Barba Tonino je rekao: ‘He-he, svaki bi jatak sra takve pizdarije da nas zbuni! Sad smo još više sigurni da je Todorić tu!’ Mama je dodala: ‘Aj miči se, papane, da ti pretražimo kuću!’ Dida je pogledao u mene i pitao je: ‘A koji si ti?’ Ja sam rekao: ‘Ja san izvjestilac ustaške dalekovidnice! Slučajno san se zateka na licu mista!’
Ja i mama i barba Tonino smo više od dvi ure pretraživali didinu kuću. Tate nigdi nije bilo. Barba Tonino je prekopa sve ormare i kantunale. Mama je izvrnila sve škafetine i kredencije. Ja san se zavlačijo pod sve krevete. Barba Tonino je virijo iza kade i lavandina. Mama je popela se skalama i pretražila je šufit. Ja sam lupkao po zidovima za vidit ima li di tajni prolaz. Barba Tonino je dizao tapete za vidit ima li di tajni podrum. Mama je išla virit u lonce i teće. Barba Tonino je u špajzi otvarao tegle sa kiselim kukumarima i ljutikom. Tate nigdi nije bilo. Dida je šetuckao za nama i keserijo se. Mama je stavila ruke na kukove i rekla je: ‘U pičku mile deve, ovo nije normalno!’ Barba Tonino je rekao: ‘Čovik je nesta sa lica zemlje! Pregledali smo svaki milimetar!’ Mama je rekla: ‘Nije moga izać kroz ponistru jerbo su sve škure bile zatvorene!’ Barba Tonino je rekao: ‘A previše je krupan da bi kroz zahod oteka u kamalizaciju!’ Mama je rekla: ‘Al ga sve isto nema ni u kući!’ Barba Tonino je okrenijo se prema didi i pitao je: ‘Pa šta si ti, jebate? Hudini?’ Samo onda je didi zazvonijo mobilni. Dida je javio se: ‘O, to si ti, zete… Skužaj, ne mogu sad pričat, tu mi je neka ekipa iz interpola, traže Todorića, za nevirovat… A znan i ja da je mračno, neman tu struje da ti upalin svitlo, jebaga patak… Posli ćemo o tome, zete, kad ovi blesani odu! Aj bog!’ Mama i barba Tonino su piljili u dida sa tupilom od ošamuta. Dida je spremijo mobilni u žep i pitao je: ‘Onda, gospodo?’ Mama je skljokala se na katrigu i rekla je: ‘Predajen se!’ Barba Tonino je rekao: ‘I ja!’
Poslje smo mi svi sidili za stolom i mumali smo pancetu sa sirom. Samo tate nije bilo. Mama je didi rekla: ‘Ali moraš nan sad konačno reć di je, čako!’ Barba Tonino je rekao: ‘Tako je! Već smo ti priznali da si najluđi ilegalac u istoriji ka-pe-jota!’ Dida je mašijo se za fregulu sira i rekao je: ‘A zašto bi mora? Sakrija san ga tako dobro da ga više nikad ne moramo nać! Ka, uostalom, ni Todorića!’ Mama je podviknila: ‘Ali neš me valjda ostavit bez muža, za gospu blaženu?!’ Dida je nagnijo se prema njoj i pitao je: ‘Jesi stoposto sigurna da ti nije bolje bez njega?’ Mama je spustila glavu i promrmorila je: ‘Pa nisan, jebiga…’ Onda je opet dignila i rekla je: ‘Al kolje me znatiželja! Di si ga moga sakrit?’ Dida je gledao u nju sa lakšom tugicom. Onda je on slegnijo sa ramenima i rekao je: ‘Jel se sićaš kad san van priča za one devize šta ih čuvan u Sberbanki?’ Mama je rekla: ‘Sićan se!’ Dida je rekao: ‘I kad san van reka da san to u oporuki, ako ikad slučajno umren, prepisa na vas?’ Mama je rekla: ‘Sićan se!’ Dida je rekao: ‘E, kad ste vi izašli u dvor, ja san zetu reka da tu oporuku još uvik nisan ovjerija kod javnog bilježnika! Jerbo se i dalje premišljan…’ Mama je pitala: ‘I?’ Barba Tonino je pitao: ‘I?’ Dida je rekao: ‘Isti čas mi se uvuka u dupe!’
Robi K. (IIIa)
Tekst prenosimo s Peščanika

191
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
© -Copyright by Magazine "Rhinocervs"! © -Сва права задржава Часопис "Носорог"! ® -All Rights Reserved!
™ - Since 2001, Banja Luka
™ - Основан 2001, Бања Лука
ШТАМПАНИ НОСОРОГ
GOLDEN LYNX of SERBSKA