НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
NOSOROG - Međunarodni časopis za satiru, humor i karikaturu
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
Страна - 6 - Page
191
• Наша привреда хвата залет, а привреднике полиција.
• Наравно да смо у праву кад не замо шта је истина.
• Као нација врло смо затворени.
• Полиција је као академија наука. Много полаже на дописне чланове.
• Код нас нема прислушкивања. То се одмах снима.
• Штрајкачи глађу добили су пуну порцију – од полиције.
• Ћутите у присуству полиције. Да не чује зло.

• Истрага је у (по)току.
• Исплата другог дела социјалне помоћи почеће одмах после првог неисплаћеног дела.
• После кише метака трава и на гробљу брже расте.
• Појешће нас мрак. И мрак је гладан.
• Наш Трајан нема козје уши али је умислио да је цар.
• Муда(р) смо ми народ.
• Телевизија не може да нас заглупи. Такви смо рођени.
• Дајте да се договоримо као да смо људи.
• Док смо се играли, нестало је хлеба.
• Живимо као да ће сутра да нам буде боље.

• У тражењу бољег сутра губимо ово данас.
• Ово је плодна земља. Успева нам свака глупост.
• Оволике наше срамоте а ми се још и стидимо.
• Играли смо све у шеснест. Зато су нас и напеналили.
Драган Матејић
• Наши промашаји никада не застаревају - увек их понављамо
• Пензије ће бити враћене на старо - када остаримо
• Власт пере руке од свега али отисци прстију не застаревају
• Ваше суђење дуго траје - чекамо да дело застари
• Манекени у правосуђу не застаревају потребни су свакој власти
• Заљубљеност у токове новца не застарева ни код једне власти

• Манипулативни механизам власти никада не застарева - стално напредује
• Закони гарантују слободу говора - она не застарева ни у затвору
• Етика уверења скутоноша власти не застарева - увек су за синекуре
• Политичари су пуни празних обећања и она никада не застаревају
• Власт нас води у бољу будућност јер је садашњост застарела
• Неопходно је подмазивање да захтев не би застарео
• Извештај је добар али га ометају чињенице које не застаревају

• Наши политичари су застарели па шлајфују у месту
• Морал полако застарева у зависности од понуђене цене
• Власт никада не застарева - увек је вољена.
Милорад Ћосић Ћоса

САД ЦАРУЈЕ ЧЕТА НАПРЕДЊАКА

Подигла се раја због белаја,
нема више комуниста,
остала је сенка социјалиста,
Најмање је „жутих“ ђака,
Сад царује чета напредњака.

Удружени региони негде сккрити,
Либерали на Западу пију вотку,
За Двери се касно молити,
Радикали поквасили мотку...

Народњаци и у зиму ничу,
Грађани се о село саплићу,
Кнезовима на Истоку кличу,
Ни близу бронзаном Пашићу.

Сељаци без сејача сеју,
Радници без српа и чекића,
Потомци им по парлозима блеју,
И муштакле гаје код Ништића...

Нема загрљаја, ни пољупца,
Гурају се за пензије и колаче,
Заборав прекри и Матију Гупца,
Док се сиротињи наглас плаче...

Избори се хитро ближе,
Гужва код овалног стола,
Прелетачевић врли буну диже,
Виски спрема крај печеног вола...

Гори од странки и покрета,
За народ, милу домовину,
Ништа овде без Тениса и рекета,
И усклика – „ Живим за Крајину“!

Брана Филиповић

БЕЖИТЕ, БРАЋО...

Падајте, браћо! Плин ̓ те у крви!
Напред у бој, ја бежим први!
Остав ̓ те народ и крвав пород,
одавно тоне наш српски брод!

Гините, браћо, јунаци, људи1
За славу нашу нека свет зна...
Небо ће знати да смо луди –
Ко зна да смо сви од Србина!?

Ми несмо браћа, ми Срби несмо!
Турци нам правили Немањин сој(!?),
Да ли кроз векове икада бесмо
сложена браћа к ̓ о пчела рој!?

Та зар би тако с Авале плаве
гледали глупо пропасти час?
Да бесмо јунаци трезвене главе,
та зар би кукавци презрели нас!?

Презрите братства покор и клетву,
не дајте да нас газе баш сви!
Није ли грешно да људску сетву –
невину децу черече пси!?

А где је помоћ ил суза братска?
Јуриши беху за брата коб!
Беда, крв, смрт су судба адска,
данас и завек Србин је роб!

Ал ̓ опет грешан, грешно сам певȏ
у славу ратну народа мог!
Србин је кипео, слободу сневȏ ‒
нашао није пев бога свог!

Ђура ШЕФЕР СРЕМАЦ

• Многи се обогате преко ноћи, мада неки праве децу и по дану.
• Код нас је готово немогуће заменити бебу у породилишту.
• Ђубре од човека, а човек од блата.
• Послушај разум. Срце лупа.
• Људи на свом месту су ретко кад на правом.
• Завела ме докторка. У картотеку.

• Куд год да кренем теби се враћам поново, рече бумеранг.
• И шта кажеш, колико знаш, данас није битно колико знаш?
• Није све тако црно чим штедите паре за црне дане.
• Нећете затећи власника у борделу затвореног типа.
Горан Радосављевић
ИНТИМНА ИСПОВЕСТ
• Нисам ја објавио књигу да би је други читали. То је моја интимна исповест.
• Веома држим до културе, али се једва држим на ногама.
• Плата је велика ствар. Моја прва плата је истовремено и последња.
• Паметној власти не одговарају паметни грађани. Зато што би онда она морала да одговара њима.
• Ако је политичар глуп, не поцрвени кад лаже. Верује да говори истину.
• Држим се партијске линије. Она је мени линија најмањег отпора.

• Наша власт је добра. Прави се да не чује кад о њој говоримо све најгоре.
• Нико не зна да ли у нашој држави постоји нека тајна служба. Толика је то тајна!
• Нисмо жртве залуталог метка, него лутања наших власти.
• Семе раздора је поуздано заразна клица зла.
Милен Миливојевић
• Учили смо из пораза. Резултати су поражавајући.
• Без интервентног увоза најсиромашнији ће скапавати од глади, јер су контејнери све празнији.
• Оне који ојаде државу сахрањују о државном трошку.
• Надам се када уђемо у свијетлу будућност да ћемо пронаћи и свјетло на крају тунела.
• Прешли смо све границе, али у ЕУ не можемо ући.
• Прећићемо са ријечи на дјела, чим прелаз буде свечано отворен.
• Између нас је зид ћутања. Псовке су једини вид комуникације.
• Лако мијењамо све из темеља. Само премјестимо камен темељац на друго мјесто.
• Због нередовног плаћања пред шалтерима су створени редови.
• Покадкад они што су заваљени у меке фотеље сједе као на иглама.
• Формирана је влада у сјенци. Приоритет је остати у што већој хладовини.
Живко Ђуза

<<<<< Angel Boligan Corbo, Cuba/Mexico

***

• Наши политичари су велики мислиоци. Они мисле да мисле.
• Немојте нас тјерати да кажемо све лажи које знамо о вама.
• О укусима се не расправља, рече политичар исплаћујући чланове изборне комисије.
• Од њега никада ништа. Једина му је још шанса да се прими политике.
• Отац непознат. Што је свима донијело уздах олакшања.
• По гладном јутру гладни се дан познаје.
• Посљедње ријечи социјализама: зар и ви, дупелисци моји.
• Продао би он и своје поштење, али кога данас још занима та застарјела роба.

• Разговарао сам с Богом. Једва сам га утјешио.
• Спознај самога себе. И други су то учинили, па су и преживили.
• Страдао је од календарске болести – прегазило га вријеме.
• Судац је рекао своје. И узео његово.
• Судска комедија – оптужен је за пријевремени злочин.
• Сутра је нови дан. То исто су рекли и јучер.
• Сваки карташ у својем животу има неку партију карата коју игра цијели живот.
• Сви смо ми крвави испод коже. Само што је некима крв црвена, а некима црна.
• Што се више у политици шири корупција то полиција мање зна што се збива.

• У рату ријечима сватко за себе мисли да је баш његов језик генерал.
• Вукови су највећи експерти за овчју проблематику.
• Залутали смо. Превише је путоказа.
Живко Продановић

• Мој муж избегава секс. Нема изграђене радне навике.
• У сексу сам извукла дебљи крај, али се не жалим.
• Срећа ми је окренула леђа. Сада воли одпозади.
• Жене које су имале секс са мном биле су задовољне. Све, осим моје жене.
• Драги, честитам ти! У сексу имаш најбоље пролазно време.
Петар Јовановић
ГАРАВА ЦЕВ
– Драги, опет ми комшија нуди неморалне предлоге.
‒ Шта каже, шта вели тај шаљивџија?
‒ Ништа, само пита треба ли ми помоћ да проџара гараву цев.
‒ Будала! Чистио сам сулундар прошлог месеца. А шта си му одговорила?
‒ Добацила сам му да не треба, ја сам плавуша.
‒ Добро си му одговорила, црна жено! Само, какве то везе има?
‒ Има, има, нуди ми услуге, а није оџачар.
‒ Види ти комшије! Ваљда се сећаш да сам ти добро прочистио цев.
‒ Сећам се, сећам... Мада, мог ̓ о би ти то и чешће.
‒ Ех, вражја жено! То он мени хоће да узврати услугу.
– Какву сад услугу, мужићу мој!?
‒ Па, знаш, женице, недавно сам му помуз ̓ о краву. Он није био код куће, па сам жени мало припомогао.
Коме си ти то помогао, црни јаловче? Где ли си само сакрио те црне виле?
Да ти ја покажем како се музе комшијина крава!...
Ђура ШЕФЕР СРЕМАЦ
ТУГА
Мали носорог, сироче, жртва западно-кинеског богатства и црначког сиромаштва, чију су мајку убиле ловокрадице, - нешто мало добрих љусди, покушава да спасе, у посебним центрима за помоћ животињама.
Носорог-беба, сироче, потребује сталну бригу, и везује се за једног човека, мушко или женско, свеједно, и увек је са њом, и увек за њом.
Али, десило се да је особа морала да отпутује, кратко, шест-седам дана.
Сироче, само, је умрло четврти дан.
Од туге.
Да, туге!
Од тад их упарују са овцама.
Овца, та одана животиња, дружељубива, мирољубива и постојана.
Двадесет четири часа са сирочетом.
Никад неће отићи!
Горан Кљајић
ПРИВАТНИ ЗАТВОР
Приватизација је имала хиљаде цветова. Отровних. Сви су, на радост владајуће клике, непрестано цветали. Током транзиционих година. Државица, чим јој понестане пара, као сваки лош домаћин, прода део имовине. Испод цене, нормално. Партијским пријатељима и рођацима. На дођем ти. Нема везе. Само да капне нека лова. Макар се пресипало из шупљег у празно.
Планско распарчавање државицине имовине трајало је годинама. Увек с једним циљем: да се смањи вечита промаја у алавом буџету. То је довело до наглог богаћења новобогаташа. Караконџула којима је државица поклањала фабрике, зграде, земљиште... Истовремено, ионако сиромашан народ постао је још сиромашнији. Туга и јад у грађанском, тобож демократском друштву.
Ових дана, из врха власти помпезно је најављена посебна акција. У незајажљивом буџету поново има пуно рупа. На продају су стога понуђени – затвори! У почетку су чак и рогоње са државициних јасли биле неповерљиве према овој замисли. Сматрале су да је то глупост. Огромна. Неизрецива. Хорски тврдили: купаца неће бити ни на видику. Али... Чудна је то земљица. У њој станују све немогуће и нелогичне ствари. Супротно очекивањима, настала је јагма за затворима. За тридесетак казамата пријавило се десет пута више заиста расположених купаца! Нису питали за цену.
Конкурисали све сами крупни криминалци. Капиталци. Искусни затворски вукови. Са завидним стажом. Потом и они нешто ситнији, али вични затворском животу. Заинатили се. Баш онако. Балкански. Сви хоће свој, приватни затвор. Прави правцати. То им је био животни сан. Још док су били ситни преступници.
Замислите само како би то у пракси лепо функционисало. По криминалце. Некога од њих, на пример, најзад суд и осуди. Строго. По закону. Одведу га стражарно у затвор. А затвор је, јебо те, његов! Приватни! Његова лична имовина. Све је његово, од чувара до управника. Маестрално. С друге стране, затвореници су његови добри пријатељи. Сарадници. Другари. Рођаци. Шта би један криминалац више могао да пожели. Само би уживао. Излазио из затвора кад год би хтео. Ортаци би му, када иде у пљачку или по рекет, давали алиби. Као, све време је био са њима. У ћелији. Милина, брале.
Или, неки пајташ од господина криминалца, зачудо, буде осуђен. Онда се он, уз уобичајено мито и корупцију, избори да колегу пошаљу у његов затвор. Па се они ту лепо друже. Договарају. Изнедре идеје. У затвору праве стратегију о новим криминалним радњама. Разрађују планове. За то заиста бољег места нема. Тамо су све стручњаци за криминал. На једном месту море експерата. Обијачи. Рекеташи. Убице. Пљачкаши банака. Џепароши. Силеџије. Лопови високе класе. Негдашњи директори државних предузећа. Понеки министар, бивши, дакако. Људи богатог знања пара вредног.
Промућарни власник затвора би могао бесплатно да користи њихове услуге. Ионако леже и ништа не раде. То би им била нека врста показне вежбе. Или, тек ментална вежба. Да не зарђају док су у ћорки из снова.
Криминал би цветао. Боље од приватизације. Била би то најважнија привредна делатност државице. Још кад би приватизовали полицију. Па тужилаштво и судове. То би, брајко, била права ствар. Мада, како је кренуло, можда и хоће.
Мића М. Тумарић

<<<<< Jože Poklukar, Slovenia

***

• Избијте то из главе... зашто шаком!?
• У њен тјеснац - сви би се мушки угурали.
• Крупне звјерке због незадовољства народа, све су ситније.
• Повукли би оставку, али негдје је запела.
• Увјеравали су ме да је она тврд орах, све до туцања.
• Невидљиви резултати остварени су у ћоравим пословима.

• Господине, ваша ми је жена без увреде, раширила ноге.
• Изгубио сам посао... у кафани... због ње сам добио отказ.
• У првој лиги резултате кроје лоши шнајдери.
• Сахранили су привреду - враћају се са њеног последњег испраћаја.
• Женама није тешко да пренесу трач - јаке су на језику.
• У политици, сумњивог новца има колко хоћеш - перу га.
• Није тачно да је задатак извршен - прерачунали су се.

• Након предавања које је дуго трајало - дочекао сам да ми легне.
• Ови гости којима се нисам надао, никако да оду.
• Да сам мислио као они, била би то лудост.
• Нама је тако лоше... од доброте коју нам дају.
Абдурахман Халиловић - Ахил

***

ТАМО ОН

До подне
свакоме пркоси.
Од подне
ни себе не подноси.

Душан Ђуришић

МОГУЋНОСТИ
Демократија је велика ствар. Можеш да будеш оно што ниси и да не будеш оно што јеси. Црно може да буде бело, жуто, зелено. Па чак и црно.
Све ове могућности можеш да користиш једино уколико беспоговорно поштујеш строга правила. Ако макар и најмање од њих доведеш у сумњу, једино што можеш јесте да не будеш. И што јеси и што ниси. Хтео то или не. Савршенство и неограничене могућности морају се бранити по сваку цену.
Ђорђе Оташевић
Iz: NOVOSTI, Zagreb - https://www.portalnovosti.com/

10. studenoga 2017.
Piše Viktor Ivančić

Postmoralno stanje

Tomac sere po komunizmu i fiktivnim komunistima zato da bi ostao potpuno isti ideološki batinaš kakav je bio u ‘doba mraka’, dok Todorić grmi protiv korupcije kako bi obranio kriminalnu avanturu zahvaljujući kojoj je postao vodeći među balkanskim poslovnim krvopijama

Ako bi se noseća poruka jedne od zadnjih objava na blogu Ivice Todorića – ‘Danas se i ja borim protiv koruptivnog sustava u Hrvatskoj!’ – izrazila na nešto slikovitiji i precizniji način, tako da svakome bude potpuno razumljiva, ista bi morala glasiti: ‘Danas se i ja borim protiv Ivice Todorića!’
Iz činjenice da se dan kasnije tajkun predao londonskoj policiji ne treba izvlačiti pogrešne zaključke: taj nije hapsio samoga sebe, a nije ni putem Mreže namjeravao plasirati oproštajno pismo. Naprotiv, njegova borbena gotovost ne uključuje suicidalna zastranjivanja, pa je i predodžba ‘koruptivnog sustava’ – kojemu se, eto, ‘danas’ odlučio najenergičnije suprotstaviti – takva da je iz šire slike izostavljena njegova cijenjena osoba.
Navada da se u nepokolebljiva borca protiv korupcije preobraća onaj koji je još jučer korupciju utjelovljivao i važio kao sinonim za sistemsku proizvodnju munjevito obogaćena ološa, međutim, nema u hrvatskim prilikama egzotičnu aromu niti predstavlja eksces, nego prije upućuje na rašireni moralni standard i već uvelike gnjavatorsku rutinu. Ivica Todorić ostrvio se na ‘koruptivni sustav’, primjerice, jednako energično kao što je u svoje zlatno doba Zdravko Tomac pljunuo jednopartijski komunistički poredak i njegove autoritarne strahote, ne izgovarajući pritom punu istinu: ‘Danas se i ja borim protiv Zdravka Tomca!’
Ta energičnost, dakako, proizlazi iz ‘snage uvjerenja’, a ova su striktno akutna, lišena historijskih utega, vječno sadašnja, trajno današnja, što znači da vjerodostojnost više ne ulazi u igru kao iole bitan element u javnome nastupu: Tomac sere po komunizmu i fiktivnim komunistima zato da bi ostao potpuno isti ideološki batinaš kakav je bio u ‘doba mraka’, dok Todorić grmi protiv korupcije kako bi obranio kriminalnu avanturu zahvaljujući kojoj je postao vodeći među balkanskim poslovnim krvopijama.
Kada dakle odbjegli tajkun objavi sveti rat korupciji, pa još nagovijesti da bi taj okršaj mogao biti i njegov budući politički program, to na prvi pogled nalikuje entuzijazmu lovca koji navlači sivomaslinastu ambalažu, nakrivljuje šešir sa zataknutim fazanovim perom, nježno pomiluje nauljenu dvocijevku i u maglovito jutro odlazi u šumu da se iz zasjede bez milosti upuca. Kako to da nakon svega na zidu trofejne sobe, umjesto njegove preparirane tikve ukrašene sjedinama i nevinim osmijehom, ipak završi jelenja glava, ostaje slatka lovačka tajna. Rogovi su, uglavnom, rezervirani za lakovjerne.
U manje degutantnoj metafori moguće je predočiti i silovatelja koji po obavljenu zločinu zagovara seksualnu apstinenciju. Ponižena žrtva još se bolno uvija na tlu (da ovaj osvrt kojim nesretnim slučajem piše patriot, vjerojatno bi je nazvao Hrvatskom), a izdovoljeni napasnik anđeoski sklapa dlanove i odaje se postkoitalnoj apologiji celibata. Budući da izostaje katarza, da su bilo kakve autoreferentne primisli izvan optjecaja, ne radi se niti o napadnoj prisutnosti naknadne pameti, nego o naknadnom odsustvu morala. Odatle drčnost: svaki se post na Todorićevu užarenom blogu junači u žanru post festuma.
U poruci ‘Danas se i ja borim protiv koruptivnog sustava u Hrvatskoj’ najvažnija je dakle vremenska odrednica, točnije: njena neprolazna aktualnost, magnetski privlačna dehistoriziranost, što podrazumijeva punu svijest o tome da uz takvo ‘danas’ jučer ne postoji. No, bio bi neoprostiv grijeh kritički se baviti tom pojavom iz patriotskog rakursa, budući da je Todorićev mentalni manevar – fokusiramo li se na samu pozu, a ne na usputni sadržaj – zbog opće popularnosti i raširenosti postao takoreći dio nacionalnog identiteta.
Dovoljno je sjetiti se svih onih vatrenih bivših komunista i Jugoslavena koji na spomen komunizma i Jugoslavije patetično povraćaju ili se – još češće – laćaju sjekire, spremni odrubiti glave svima koji ne dijele njihov zanos, da bi bilo posve razvidno kako je bezbolna amputacija prošlosti najvažniji sastojak suvremenoga hrvatskog domoljublja.
Ambijent u kojemu se taj proces odvija čini se ispravnim, barem u znak posprdnog sjećanja na Lyotarda, nazvati postmoralnim stanjem, jer malo su gdje prizori svečanoga pokopa morala do te mjere raskošni kao kad na scenu stupa postkomunistički antikomunizam, ili postjugoslavensko antijugoslavenstvo, ili – u oblasti gospodarskog progresa, kao u slučaju našeg tajkuna – postkoruptivna antikorupcija. Ako se Tomac, u ulozi prvoborca takvoga trenda, nametnuo kao mjerna jedinica besramnosti, u masovnoj se upotrebi radi tek o varijacijama u pogledu intenziteta, naime – da li će se poželjan Hrvat uklopiti u zajednicu s nabojem od deset, pedeset ili dvjesto militomaca. Ili će, pak, poput novinara Josipa Jovića ili Joška Čelana – nekoć legendarnih komunističkih dogmata – iskazati kapacitete od preko tisuću militomaca.
U svakom slučaju, novija povijest vrvi herojima ahistoričnosti. Hrvatska je napućena ratoborno nastrojenim pojedincima koji na drugima iskaljuju prezir prema jučerašnjima sebi. Uopće ne čudi što ih je u trupe odane šovinističkome nacionalizmu, s akcentom na mržnji prema Srbima, Jugoslaviji i tekovinama NOB-a, postrojio upravo bivši general JNA i direktor FK Partizan. Ne toliko svojom ingenioznošću, koliko svojom biografijom, on je oslobodio neslućene oportunističke potencijale i poučio ih da se snaga uvjerenja očituje isključivo u adaptibilnosti. Važno je jedino lakom izmjenom ideoloških predznaka zadržati nepromijenjene strasti i efekte koje luči zadrtost. Sve ostalo rješava programski zaborav, jer – povijest brišu pobjednici.
Ivica Todorić sa svojom postkoruptivnom antikorupcijom reprezentira ekonomski nastavak te tradicije. Naum donedavnoga državnog razbojnika da se obračuna s praksom državnoga razbojništva može iz optike zdravoga razuma izgledati kao iznimno težak pothvat, no to ne umanjuje njegove šanse, budući da u kolektivističkoj predodžbi zdravoga društva zdravi razum nije na naročitoj cijeni. Najmanje bi trebalo iznenaditi ako propali tajkun, s obzirom na to da je svoje dupe odlučio spašavati u misionarskoj pozi – tj. političkim angažmanom – sutra stekne status proroka i pobere simpatije na otvorenoj sceni.
Napokon, nije li on stvorio najveći poslovni imperij na Balkanu? Ne bi li netko takvih sposobnosti bio u stanju ovu zemlju iščupati iz blata? S par mjeseci istražnoga zatvora u evidentno politički montiranom procesu tek bi se osigurala poželjna nota mučeništva. Bitno je da sama dramaturgija drastične konverzije – kada se onaj koji je ubirao najveće dividende od svekolike društvene nepravde preko noći reinkarnira u nesalomljiva borca za društvenu pravdu – u uvjetima postmoralnog stanja ne izaziva zazor, tako da tajkunova vjerodostojnost ne dolazi u pitanje, baš kao ni vjerodostojnost nekadašnjih partijskih sekretara koji, odvažno vitlajući sjekirama, biju bitke protiv ‘ostataka komunizma’.
Sve to nikako ne mora biti loše. Naprotiv, normaliziranje besramnosti, razgraničenje od prošlosti i usavršavanje tehnika kolektivnog kameleonstva upućuju na liniju razvoja koja obećava. Utoliko ni ovaj osvrt nema ambiciju hraniti malodušnost i dešperaciju, već ukazati na mogućnost poželjnih raspleta. Kada Hrvatska jednom i formalno ode dođavola – poput ranije jednoglasno obljubljene, a poslije jednoglasno omražene federacije – na ovome će tlu učas stasati i svoj glas dignuti milijuni uvjerenih antihrvata.
Tekst prenosimo s Peščanika

Iz: NOVOSTI, Zagreb - https://www.portalnovosti.com/

10. studenoga 2017.
Piše Nenad Jovanović

Meдиттa Хajдинaц: Kризa идeнтитeтa

Aктивистицa из Kутинe: Зa рaзлику oд нeких приjaтeљa мoj je идeнтитeт дa сaм грaђaнкa и Српкињa jeр сe тaквoм смaтрaм и дeклaрирaм. Смaтрaм дa сe нe трeбa плaшити изjaснити

С кaквим сe прoблeмимa срeћe српскa зajeдницa нa пoдручjу Грaдa Kутинe?
Kутинa с oкoлним сeлимa имa oкo 25.000 стaнoвникa; у oсaм oкoлних сeлa Срби чинe 90 пoстo стaнoвништвa. Teшкoћa с инфрaструктурoм углaвнoм нeмa: вeћим je диjeлoм риjeшeн прoблeм aсфaлтирaњa цeстa и урeђeњa приступних путeвa дo грoбљa, a сa струjoм и вoдoм прoблeмa нeмa. Зaпрaвo, рjeшaвaњe питaњe инфрaструктурe зaвиси oд људи пo мjeсним oдбoримa jeр људи кojи су у њимa мoгу утицaти нa грaдскe влaсти дa тe прoблeмe риjeшe. Вeћи je прoблeм идeнтитeтa; мoj je идeнтитeт дa сaм грaђaнкa и Српкињa jeр сe тaквoм смaтрaм и дeклaрирaм. Смaтрaм дa сe нe трeбa плaшити изjaснити. Прeкo мoг имeнa нe мoжe сe oткрити дa сaм Српкињa, jeр сe нe зoвeм ни Joвaнa ни Mилицa, нeгo Meдиттa, aли жeлим дaти дo знaњa дa жeлим свoja прaвa кoja су ми oмoгућeнa зaкoнимa. Ниje ми прoблeм дa зa Бoжић или слaву трaжим слoбoдaн дaн, штo je и зaкoнски oмoгућeнo. A укoликo жeлим у цркву, мoрaм путoвaти 10 дo 20 килoмeтaрa у нeкo oд три сeлa oкo Kутинe - Mиклeушку, Ступoвaчу или Kутиницу, гдje су црквe. У сaмoм грaду у кojeм живим прaвoслaвнe црквe никaд ниje билo, пoстoje сaмo кaтoличкa и eвaнгeличкa. Дoк мeни искaзивaњe идeнтитeтa ниje биo прoблeм, нeки мojи приjaтeљи нe жeлe дa кaжу ткo су и штo су. Истини зa вoљу, њихoвoм стрaху пoмaжe и чињeницa дa je oткaкo сe грaдскa влaст нaкoн избoрa прoмиjeнилa, ситуaциja сe пoмaлo пoгoршaлa. Зaмjeник грaдoнaчeлникa je вoлoнтeр кojи je бивши ХOС-oвaц и кojи сe зaлaжe дa сe oнa ХOС-oвa плoчa кoja je из Jaсeнoвцa прeбaчeнa у Нoвску, прeбaци у Kутину. Зa њeгa српскo стaнoвништвo у сaмoм грaду нeмa знaчaj. Смaтрaм и дa би лoкaлни прeдстaвници Србa трeбaли бити aктивниjи и видљивиjи. Дoбрo je дa нeмa мeђунaциoнaлних сукoбa; пoстoje мнoгa приjaтeљствa, a Хрвaти дoлaзe и нa нaшe збoрoвe пoвoдoм црквeних прaзникa. Истинa, oни дoђу нa oнaj зaбaвни диo, aли знajу o кaквoм сe прaзнику рaди и чeститajу нaм.
Kaд стe спoмeнули прaвo нa слoбoднe дaнe, чимe сe бaвитe?
Ja сaм вoлoнтeркa и удругa у кojoj рaдим финaнцирa сe прeкo eврoпских прojeкaтa, штo знaчи дa oсим oвoг штo рaдим, трaжим стaлни пoсao jeр су прojeкти врeмeнски oгрaничeни. Tкo трaжи пoсao, тaj гa и нaђe, иaкo je нeзaпoслeнoст дaлeкo oд тoгa дa будe риjeшeнa. Нeмa пунo млaдих, aли oни кojи су oстaли имajу OПГ-oвe aкo су нa сeлу и тимe сe прeтeжнo бaвe, или су нa стручнoм oспoсoбљaвaњу, a нeки су oтишли у Зaгрeб или у инoзeмствo. Jaснo, у нajвeћeм пoдузeћу Пeтрoкeмиjи jaкo сe тeшкo зaпoслити, a у грaду имa других твртки кoje сe бaвe стрojaрствoм и кoje углaвнoм зaпoшљaвaњу мушкe oсoбe.
Koликo стe oсoбнo присутни у српскoj зajeдници?
Aктивнa сaм oд 2014. гoдинe. Приликoм jeднe ‘Српскe вeчeри’ у Зaгрeбу упoзнaлa сaм сe с eкипoм свojих aнгaжирaних вршњaкa. Kaкo сaм и рaниje вoљeлa пoмaгaти људимa кojи живe нa сeлу, jeр сe рaди o стaриjeм и бoлeсниjeм стaнoвништву, укључeњe у Oмлaдинску мрeжу и aктивнoсти кoje oнa прoвoди, измeђу oстaлoг и рaднe aкциje, дoбрo су ми дoшли. Вjeруjeм дa ћe брoj члaнoвa Oмлaдинскe мрeжe рaсти и дa ћe сe свe вишe млaдих укључивaти у њeнe aктивнoсти jeр схвaћajу њeнo знaчeњe нa нивoу држaвe и нa лoкaлнoм плaну гдje им oнa мoжe пoмoћи дa сe oствaрe њихoви интeрeси.
Дa ли je пoтрeбнo дa сe млaди вишe пoвeзуjу?
Нaрaвнo, зajeднo имaмo oгрoмнo искуствo, a крoз зajeднички рaд, свaткo сe грaди кao oсoбa, грaди свoje спoсoбнoсти и сaзнaњa, aли и жeљу дa пoмoгнe другимa, бeз oбзирa нa нaциoнaлнoст. Зaтo смaтрaм дa je Пoлитичкa aкaдeмиja СНВ-a чиjи сaм пoлaзник - зa пeт. Смaтрaм дa би нa њу трeбaлo пoзвaти и кoлeгe Хрвaтe кaкo би присуствoвaли нeким рaзгoвoримa, пoд увjeтoм дa сe нaђу нeки зajeднички прoгрaми и aктивнoсти. A тo нe би трeбao бити прoблeм jeр сe српскa и хрвaтскa oмлaдинa срeћe сa сличним прoблeмимa.
Kaквa je будућнoст српскe мaњинe у Хрвaтскoj?
Aкo жeлим дa будe бoљe, пoрeд свих пoстojeћих тeшкoћa и бит ћe бoљe, пa мaкaр и с мaлим пoмaцимa. Jaснo, свe уз диjaлoг o oтвoрeним тeмaмa.

191
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
© -Copyright by Magazine "Rhinocervs"! © -Сва права задржава Часопис "Носорог"! ® -All Rights Reserved!
™ - Since 2001, Banja Luka
™ - Основан 2001, Бања Лука
ШТАМПАНИ НОСОРОГ
GOLDEN LYNX of SERBSKA