НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
NOSOROG - Međunarodni časopis za satiru, humor i karikaturu
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
Страна - 10 - Page
192
• Живот је најслађи тренутак вјечности!
• За Србе нема лијека, ни почетком 21. вијека!
• Знамо да смо заједно јачи, али још не знамо против кога!
• И за пљувачку важи правило: Прије употребе добро промућкати!
• Потребан нам је диктатор демократије!
• (По)дугачак језик (по)често (по)пљује образ!
• Више волим кућу него фирму. У фирми имам петорицу шефова, а у кући само једног.

• Добро сам се оклизнуо када сам куповао зимску опрему – за жену.
• Жена која се за све пита, зове се моја супруга. Мушкарац који се ни зашта не пита, зове се њен муж.
• Жене су војска коју никад нико није побиједио!
• Женина ријеч не може да буде посљедња. Она никада не престаје да прича.
Живко Вујић

• Најспорије се прелази са речи на кривична дела.
• Потрошачке корпе су нам празне, али су нам зато жучне кесе пуне.
• Украо је грам злата, али је камера додала килограме.
• Познатом полицији смо дали власт да бисмо га и ми упознали.
• Још нису голи! Скидај им главе!
• Црногорци су Срби који нису успели да мигрирају у Београд.
• Србин ћути док се не наљути, а кад се наљути – ћути и смрди!
• Нема хлеба од афоризма! Дакле, пекари су заиста неинвентивни!
• Усрана мотка је чаробни штап!
• Деведесете никако да прођу.
Горан Радосављевић

НЕМА ДИЛЕМЕ

Пријатељ ме пита:
- Морам ли подмазати љекара
који се о мени не стара,
и то ми јасно
ставља на знање?
И хоће ли бити друго стање
кад добије више пара?
То је дилема.
Одговорио сам му:
- Ту дилеме нема!

БИТАНГЕ

Битанге се множе,
битанге се снаже.
Двоструки аршини
код битанги важе.

Битанге се траже,
битанге се множе.
Од разних битанги
сачувај нас, боже!.

Душан Ђуришић

• Пет нам је до дванаест. Али , још није вријеме.,
• Какве важне одлуке код нас доноси ВЕЋИНА - Опозиција и Закони нису потребни .
• Јеси ли већ кренуо? Тек сам скренуо... Када се опоравим ... крећем.
Слободан Живановић

НОВОГОДИШЊИ БУМ
- Наша омладина, просто речени, не зна где јој је глава, а где дупе. Све је више гологузих, а мање голобрадих!
- Умиљато јагње сваку сису сиса. На нашу срећу, или несрећу, ми таквих имамо на буљуке!
- Наш председник се у последње време потпуно окренуо просвети. С упереним великим прстом!
- Демократске промене у држави свако је доживео на свој начин. Једни су били затечени, а други припремљени!
- Коначно су нам радници стали на чврсте ноге. Само у тесним ципелама!
- Одлив мозгова с југа наше земље ка северу све је видљивији. Све у ритму јужног ветра!
- Наше савремене кокошке не леже на јајима. На парама им је топлије!

- Због већег сточног фонда наша влада је забранила кастрирање свиња. Очекујем да се премијерка обрати, са жаљењем, љубитељима белих бубрега!
- За новогодишње празнике имаћемо Београд у белом. Неки ће пити бело вино у белим рукавицама, а неки јести беле бубреге!
- Пошто је рекла да није сисала весла, колегиници сам понудио вожњу у чамцу!
- Многи ће и пред ове изборе бити гурнути у кампању политичких партија. Неки с преда, а неки одпозади!
- Жени сам предложио да купимо ауто на лизинг. Она је то, изгледа, погрешно схватила!
- Имам и ја кеца у рукаву, али са више нула и зарезом испред свега!
- Ја верујем у Деда Мраза. Стално куца на врата Баба Марти!

- Пећина у Дрвару ушла је у легенду. Још њени пећински људи су по нашим ловиштима!
- Због нових демократа, још сањам штафету младости. А управо они су је носали по бившој држави!
- Рециклажа отпада код нас управо траје. Неки већ прежаљени ''устају из гроба''!
- Ја не могу да замислим нашег принца на белом коњу. Коњ ми увек више одвуче пажњу!
Милоје Вељовић
ЗВАНИЧНО МИШЉЕЊЕ
Тога дана јутро није свануло. Двије срушене чаше и празна флаша вина нешто говоре.
Старија госпођа лежи у свом кревету и пуши.
Телефонска слушалица виси низ комоду и чује се познато ту-ту, ту-ту.
У тренутку када је погођен хицем, човјек је из свог стана тражио себе на овај број.
Старија госпођа га је вјешто упуцала и он је остао непомично да лежи.
Онда је звао да се увјери да ли је ту било и треће лице јер нико од њих двоје није срушио чаше.
Могуће да га је убио неко други. Не жели да га ова непознаница прати кроз читаву смрт па ће на отвореној линији сачекати званично мишљење са увиђаја.
Перица Јокић
НАЈНИЖИ
Муслимански минарети доминирали су и парали небо, забодени в стома Универзума. Католички звоници штрчали су високо, превисоко, јаки, чврсти и широки, постављени на доминантне позиције, в граду или на брежуљцима.
Само су православне црквице биле вешто посакриване, в неким дољама, или се нису виделе од двоспратних кућа, а звоници су били затупљени, као мали људи, још погнутих глава.
„Бањалучком епископу, кад би дали сто педесет милиона евра, да сагради цркву, он би је направио такву да буде нижа од било које католичке, о исламским да не причам“, суморно изговори први. „А, ако би и неким чудом одлучио да направи нешто високо, више него код других вера, патријарх београдски би га оштро упозорио и упутио му забрану да ни по коју цену то не чини, јер то православље не дозвољава, и јер му он, патријарх, не дозвољава, а ако би се и оглушио, па покушао, он би га одмах рашчинио!“
„Јер смо ми најнижи људи!“ надода други, тмурно и мучно.
Горан Кљајић

СВЕ РАСПРОДАЛИ

Банкети, славља.
Безбризи се дали:
све што су имали
то су распродали.

САМО ЛАЖИ

У његовим дневницима
само голе лажи.
Истина треба у њима
свијећом да се тражи.

Душан Ђуришић

• У Железници Србије десило се чудо. Воз је стигао на време.
• Хоћете слободне изборе. Па где то у свету има?
• Биће како бити мора, чему се ми изричито противимо.
• Потхранили смо наду у временској капсули. Кад тад неко ће морати да је нађе.
• На причу о слободи медија стављена је тачка. На неке медијске куће биће стављен катанац.
• Више не живим у заблуди да ће бити боље. Нашао сам другу.
• Имам главобољу због мале плате. Ја сам малоплата.
• Наоружали смо се стрпљењем. Чекали смо руске мигове.
• Демократија је крупан залогај. Угуши те ако је не прогуташ.
• Најлепши, најбољи, најпаметнији... Један је вођа.
• Лоповима у странци тешко је стати на пут. Возе џипове.
Зоран Додеровић

Iz: "Novosti", Zagreb - https://www.portalnovosti.com/dupli-vodja

16. prosinca 2017.
Piše Viktor Ivančić

Dupli vođa

Čini se u dobroj mjeri sadističkim zahtijevati od jedne ličnosti da provodi politiku kontinuirane dvoličnosti. Čemu robovanje konvencijama i ionako nerazumljivim ‘demokratskim propozicijama’ ako se kao idealan vođa vladajuće partije u Hrvatskoj nameće dvoglava aždaja?

Zašto bi naposljetku Hrvatska demokratska zajednica imala samo jednog predsjednika? Zbog čega bi Vladom Republike Hrvatske rukovodio samo jedan premijer? Čini se, naime, u dobroj mjeri sadističkim zahtijevati od jedne ličnosti da provodi politiku kontinuirane dvoličnosti. Čemu robovanje konvencijama i ionako nerazumljivim ‘demokratskim propozicijama’ ako se kao idealan vođa vladajuće partije u Hrvatskoj nameće dvoglava aždaja?

Da imaju smisla za inovacije i praktičnost, članovi HDZ-a sabotirali bi uvezene standarde i sada već vidno opterećujuću tradiciju, te slobodnom voljom izabrali dva ravnopravna lidera. Recimo: Andreja Plenkovića za vanjsku, a Milijana Brkića za unutrašnju upotrebu; tamo licemjernog diplomata, a ovdje rigidnoga policajca; tamo smokvin, a ovdje koprivin list; tamo Osvjedočenog Europejca, a ovdje Integralnog Hrvata… tim više što su obojica lažni.

Na taj bi se način, bez opasnosti da inokosni vođa jednoga dana osvane slomljen pod teretom obvezujućih proturječja, mnogo sretnije usuglasili i u kompaktnu državnu politiku uvezali i hrvatska šovenska zatucanost i europska uljudbena širina, i isključivost i inkluzivnost, i primitivizam i civiliziranost, i hinjeno razumijevanje za Druge i razumljivi nagon da se Drugi smlave, i retorička predanost ljudskim pravima i faktička spremnost da se ljudska prava krše, ili – u sferi lukrativnih ideala – i ustaška baza i antifašistička nadgradnja.

Uz dva predsjednika podjednakih ovlasti i specifične težine, koji bi pravično podijelili sektore djelovanja, primjerice, nikome ne bi palo na pamet pitati zašto se Andrej Plenković nije pojavio na komemoraciji osuđenome ratnom zločincu Slobodanu Praljku, niti zbog čega je Milijan Brkić – ako već Plenkovića nije bilo – tome svečanom okupljanju prisustvovao. Bilo bi jasno da svaki od njih rutinski obavlja svoj posao i ne bi ih pratile insinuacije da jedan drugome rade iza leđa.

Ovako, uz postojeću rukovodnu dogmu, cijeli niz popratnih konfuzija, a onda i suvišnih političkih manevara ne mogu biti izbjegnuti, pa je Plenković zbog Brkića prinuđen jesti govna pred dosadnim europskim birokratima, a Brkić zbog Plenkovića pred rigidnim hrvatskim desničarima. Što još HDZ-u treba da konačno shvati kako je bešćutno, a k tome i neproduktivno, politiku programske šizofrenije svaljivati na pojedinačna pleća?

Činjenica da se najviši državni dužnosnici – premijer, predsjednica i šef Sabora – nisu naslikali na komemoraciji u Koncertnoj dvorani Vatroslav Lisinski ne čini ovu svetkovinu manje službenom, jer se tamo slila sva sila uglednika iz rezervnoga ešalona: od potpredsjednika stranke i Sabora (Brkić), preko dvojice ministara (Krstičević, Medved) i garniture stranačkih starosjedilaca (Tuđman Jr., Šeks, Hebrang, Bebić…) koji zbog odmakle dobi nisu mogli izgubiti ništa osim svojih ništavnosti, pa do eminentnih ratnih zločinaca (Norac, Kordić), estradnih zvijezda (Thompson), markantnijih figura iz kriminalnog miljea (Vidošević) i ponosnih vlasnika visokih vojnih činova. Uostalom, oficijelno-državni karakter manifestacije prepoznala je i međunarodna štampa, raspisavši se bez nijansi o tome da ‘Hrvatska odaje počast ratnome zločincu’.

Je li Milijan Brkić boravio u Lisinskom nasuprot volji Andreja Plenkovića ili po njegovoj želji, da li je on tu bio njegov uteg ili njegov adut? – najizlišnije je moguće pitanje, koje može zaokupljati samo nadobudnu političarsku buraniju i sitne medijske spletkare, jer programska šizofrenija – sročena prema modelu: ‘Ono što činim je suprotno od onoga što želim da svijet misli o meni, a ne namjeravam se odreći ni djela ni poželjnog utiska!’ – za vladajuću stranku ima stratešku važnost od samoga njenog osnutka.

Da bi nam to bilo posve bistro, dovoljno je zaviriti u najbližu prošlost i sjetiti se kako je Plenković ‘relaksirao’ Hrvatsku od ekstremističkih snoviđenja Tomislava Karamarka da bi u praksi betonirao Karamarkov desničarski radikalizam, ili kako nas je ministrica kulture Nina Obuljen ‘spasila’ od crnih vizija Zlatka Hasanbegovića da bi do u detalje provela u djelo Hasanbegovićevu kulturnu politiku. Čak je i polivalentni Franjo Tuđman – zavirimo li u nešto dalju prošlost – trebao uz sebe jednoga Gojka Šuška kako bi, dok punim plućima amenuje ideologiju sirove proustaške ortodoksije, mogao proizvoditi i dojam da on ipak nije ortodoksan kao Šušak.

Ono što ove dvije lažne i lažno antagonizirane partijske struje neraskidivo povezuje je, dakako, vječna ljubav prema Hrvatskoj. Za normalan svijet, ljubav prema domovini nije nikakav politički stav. Možeš voljeti čvarke ili kickboxing, ali to samo po sebi nije garancija da su čvarci zdravi ili da kickboxing pršti od humanosti, a napose što razuman čovjek neće u ekstremno masnoj hrani ili nesuzdržanome muškom nasilju temeljiti svoj svjetonazor. Prije će biti da je ciljano nadraživanje emocija za njihovu političku uporabu simptom retardacije. Odati se nacionalizmu, između ostaloga, znači raspolagati najjednostavnijim odgovorima na najgluplja pitanja, pa tobožnja uvjerenja stječu aromu dijagnoze. ‘U pravu sam zato što sam Hrvat.’ ‘Hrvati ne mogu počiniti ratne zločine.’ ‘Zdrav sam dok god jedem čvarke.’…

Nevolja je što nasušna potreba da te civilizirani svijet uvažava, dok u isto vrijeme poduzimaš i veličaš ono nad čime se civilizirani svijet zgraža, zahtijeva takav intenzitet pragmatične političke dvoličnosti da jedna ličnost s izvršnim ovlastima vrlo teško može ispuniti očekivanja, ako nije opremljena osobinama i moralnom elastičnošću superheroja ili se ne zove Aleksandar Vučić. Neophodno bi valjda bilo neko mitsko biće kentaurske konstitucije, s Andrejevim poprsjem i Vasinim kopitima – Milijan Plenković? Andrej Brkić? Andrijan Brković? – u svakom slučaju, izbaviteljsko stvorenje koje bi samom svojom pojavom u isti mah davalo do znanja kako Plenković ima dovoljno mozga da ne pljuje Haški sud i ne glorificira ratne zločine, a Brkić dovoljno muda da čini upravo to.

Nešto slično pokušala je od sebe načiniti Kolinda Grabar Kitarović, s otužnim rezultatom, pravdajući svoj izostanak na komemoraciji suicidalnome hrvatskom vitezu napomenom da se ‘država vodi razumom, a ne emocijama’. Emocije su je, naime, vodile u Lisinski, ali ju je razum zadržao na Pantovčaku. Na sjednici Vijeća sigurnosti UN-a (u New Yorku) izjavila je da Hrvatska prihvaća presudu Haškog suda, a par dana kasnije (u Zagrebu) da neće oduzeti odlikovanja osuđenim licima – premda je zakon na to obavezuje – jer se, kako je rekla, takva ‘praksa dosad nije primjenjivala, osim u slučaju odluka domaćeg zakonodavstva’, što znači da presudu Haškog suda Hrvatska ne prihvaća.

Pokušaj da djeluje kao jedna državnica za vanjsku, a druga za unutrašnju upotrebu, izrodio se u grotesku – što se gospođi Kitarović i inače često događa – jer su joj u Koncertnoj dvorani, kako tvrde promatrači, izdašno psovali rodbinu, poštujući karakter priredbe. Slično je navodno prošao i Plenković, potpuno nepotrebno, premda je u mnogim navratima pokazao da obiluje talentima: da je njegov politički sadržaj želatinozna masa koja se bez problema oblikuje prema trenutačnim potrebama.

No da li Hrvati žele žele? Imaju li stvarno osjećaj da ih samo nešto gnjecavo i ljepljivo može držati na okupu? Vjeruju li zaista da se tek preko nečega bez konačnog oblika mogu projicirati u beskonačnost? Milijan Brkić ima nešto drugačiji recept za zbijanje redova: strah, nacija i policija. Obredi poput odavanja počasti ratnome zločincu opslužuju proces pohrvaćivanja Hrvata, pa se moraju organizirati dovoljno često da održe kolektivnu kondiciju u dobrome stanju. Na djelu je militantno tesanje identiteta, nešto poput redovnih terenskih vježbi koje se izvode u ambijentu moralne pustoši.

Budući da, s druge strane, svijet ipak postoji i da nam je trajno nesklon, uzaludno je nagađati kojemu od aspekata stranačke taktike treba dati prioritet. Jedino kvalitetno rješenje za HDZ je da, preko dva ravnopravna predsjednika, institucionalizira janusovsku prirodu partije. Umjesto da se pojedinačni čelnik satire u svakodnevnom hrvanju s kontradikcijama od nacionalnog interesa, dupli bi vođa zasigurno jamčio dvostruke efekte.

Ne tako formalan, ali suštinski sličan oblik razdiobe odgovornosti već je okvalificiran na mjerodavnom mjestu. Zove se udruženi zločinački pothvat.

РЕД
Они с краја реда и не виде почетак. Тамо су, како се прича, незапослени. За њима су пензионери, па критички настројени интелектуалци. Нема више хаоса као за време претходне власти. Нико се не гура, не галами, сви стрпљиво чекају да дођу до ивице провалије и скоче у њу.
Кости лобање пуцају као љуска од јајета. Неки умру одмах, а неки поживе и цео минут. Човек на ивици провалије стрпљиво сачека да претходник, на дну провалије, умре. Само да иде по реду.
Ђорђе Оташевић

• Не зна се расплет наше драме. Глумци се не држе текста.
• Авети прошлости имају парламентарну већину!
• Не поштујем свих десет божјих заповести. Нисам ја из те приче.
• Све је више оних који би дали отаџбину за живот!
• Тајна архива добила је ноге!
• Тапкамо у месту. Да не би направили погрешан корак.
Милан Р.Симић

У ПОТРАЗИ ЗА НОВИМ
Басновите пјесме, нова збирка пјесама, опоетизованих басни, намијењених дјеци, књижевника Ранка Павловића, несвакидашњи је изазов. Прихватити задатак да опоетизује басну, и у неком смислу пише на задату тему, може пјесник са великим искуством и истанчаним пјесничким нервом. Очито је, Павловићу не недостаје ни једно, нити друго...
Павловић упорно трага за новим видовима књижевног израза, представљајући се читаоцу у новом свјетлу, не само у формалном, већ у суштинском смислу. У трагању за новим мотивима, формама и врстама књижевног стваралаштва потврдио је и овај пут високе стваралачке домете...
... Пјесник вјерује у дијете читаоца. Дијете се, читајући „басновите“ пјесме, увјерило да басна није „исто што и бајка“, у бајкама се прича о принцезама, принчевима, царевима и царевићима, срећи..., а у баснама о вјечитој борби јаког и нејаког, лукавог и наивног, мудрог и мање мудрог, лакомисленог. Мета сваке басне је поука, а да би се до ње стигло и тиме нешто, животно важно, научило, поука је у значају сопственог знања и памети. И то није све! Прије исказане поуке, пјесник ће снагом родитељске бриге, благо и сугестивно поручити дјетету да склопи књигу и чисте мисли у сан зарони...
Богат „пјеснички реквизитаријум“ – језик, метар, ритам и рима, метафоричност и кондензованост пјесничког исказа, често врло хуморна досјетка, беспријекорно у стиху срочена порука – омогућио је да је читава збирка мајсторски заокружена пјесничка цјелина саткана од сликовитих катрена и дистиха. Мајсторство да се након, на пјеснички начин испричане басне, срочи поука, нешто је што се једноставно не може заобићи...
Значајном броју пјесника за дјецу често се упућује замјерка на такозвану педагошку и дидактичку усмјереност текста пјесме, гдје се на уштрб тога запоставља и у други план ставља рецепција и естетска вриједност. Павловић зна да се на данашње дијете гледа из повољнијег угла: оно може више, оно разумије и „озбиљније“ теме, захтијева да се поштује његова личност, па у складу с тим и поступа.
Надахнуће за разноврсност у избору тема и форми Павловић често наслања на народно усмено приповиједање: од епске пјесме, бајке, народне приче до досјетке и пословице, надрастајући га (приповиједање) умјетничким приступом.
Мр Петар Ђаковић

НАКНАДНЕ “ИСТИНЕ”

У дневницима не пише
што се стварно збило,
но износи пост фестум
што је њему мило.

ТАМО ОН

До подне
свакоме пркоси.
Од подне
ни себе не подноси.

Душан Ђуришић

ФЕСТИВАЛ ХУМОРА И САТИРЕ
„ВЕЛИКА ПРАЗНИНА ЗА ВЕЛИКИ ЛЕТ“
ЦЕНТАР ЗА КУЛТУРУ И ОБРАЗОВАЊЕ РАКОВИЦА

У Центру за културу и образовање Раковица 16. и 17. новембра 2017.г. одржан је Други Фестивал хумора и сатире „Велика празнина за велики лет“.
Преко три стотине радова приспелих из 7 земаља у окружењу и 36 места широм Србије конкурисало је у областима карикатуре, кратке приче, песме и афоризма. Своје радове су слали афирмисани и мање познати карикатуристи и писци. Пристигли су бројни радови и младих талентованих карикатуриста од којих је жири три рада као најбоља изабрао за похвалу у жељи да подстакне њихово даље бављење карикатуром. У стручном жирију су сјајни књижевници, афористичари: академик Павле Ковачевић, Александар Чотрић, и Витомир Теофиловић.
Академик Павле Ковачевић, истакао је да особеност овог фестивала лежи у одабиру радова који поред критичког приступа имају духовни, племенит и мудар однос према свету и животу. „Овде у Раковици ћемо гајити најоштрију сатиру, али - не која вређа, не која некога понижава, не која прозива директно било кога, него је у складу са стратегијом духовног, културног и образовног развоја у Раковици.
Фестивал је отворен 16. новембра са почетком у 19 часова. У Галерији Центра. одржана je промоција књиге „Есеји – о афоризмима, романима и песмама“ Витомира Теофиловића, на којој су учествовали и гости афористичари, академик књижевник Павле Ковачевић и књижевник Александар Чотрић. Такође је отворена изложба карикатура победничких радова и госта карикатуристе Славише Шеврта.
Проглашење резултата конкурса и свечано уручење похвала и награда одржано је другог дана фестивала 17. новембра, са почетком у 19 часова. Председник ГО Раковица Владан Коцић је присуствовао проглашењу победника и поздравио присутне госте и учеснике конкурса. Драмска уметница Рада Ђуричин је говорила награђене песме, кратке приче и афоризме. У музичком делу програма наступио је Милутин Обрадовић, гитара и вокал. Модератор обе вечери Фестивала је била Сања Пановић.

Резултати конкурса фестивала хумора и сатире
„Велика празнина за велики лет“
Центар за културу и образовање Раковица

Стручни жири:
Павле Ковачевић,
Витомир Теофиловић,
Александар Чотрић.

Категорије: карикатура, кратка прича, песма, афоризам.
Карикатура:
1. Никола Драгаш (Панчево);
2. Миланко Каличанин (Краљево);
3. Добривоје Лазаревић (Београд).
Похваљени: Вукашин Милићевић (Београд), Урош Максимовић (Београд), Филип Каран (Београд).
Кратка прича:
1. Лела Милосављевић (Ужице);
2. Јован Нинковић (Београд);
3. Драгослав Угарчина (Београд).
Похваљени: Владислав Влаховић (Подгорица, Црна Гора), Милорад Ћосић (Београд), Александар Арсенијевић (Београд), Љиљана Поповић (Књажевац.)
Песма:
1. Владислав Влаховић (Подгорица, Црна Гора);
2. Љиљана Поповић (Књажевац);
3. Радослав Тилгер (Земун).
Похваљени: Радош Ракуш (Краљево), Душан Мијајловић (Ниш), Јован Вуковић (Нова Пазова), Миодраг Стајић (Београд), Иван Гаћина (Задар, Хрватска).
Афоризам:
1. Милко Стојковић (Смедеревска Паланка);
2. Жељко Марковић (Чачак);
3. Зоран Ђуровић (Вршац).
Похваљени: Нешко Илић (Пожега), Милен Миливојевић (Бор), Горан Радосављевић (Београд), Боривоје Илић (Београд), Миливоје Јозић (Београд).
Победник победника фестивала хумора и сатире „Велика празнина за велики лет“ је Владислав Влаховић из Подгорице, Црна Гора.

-1-
DEMO(N)KRATIJA
(DVOČINKA)

Lica: VOĐA SILEDŽIJKO
SEKRETARICA MILOMIRKA
TELOHRANITELJ MRGUD
VOĐINA ŽENA CVETANKA
NAČELNIK POLICIJE PENDREKENKO
NAČELNIK VOJSKE GAZOLJUD
REVOLUCIONAR VLASTOLJUB
POLICAJAC ROKI
POLICAJAC BOKI
NARATOR
NAROD

(PRVI ČIN)

NARATOR: - Vođa države Tranzicionalije nikom nije polagao račune. Nije polagao ni vozački
ispit jer je imao ličnog vozača. Samo je spokojno sa visine svog visokog položaja posmatrao ne-
zadovoljne široke narodne mase i uskogrudo se smeškao. Osim što se smejuljio, vođa je povre -
meno i u duboki dekolte svoje sekretarice buljio!
NAROD: - Položićeš jednog dana i ti nekom račune! Vođa dole, ni tvoji iz vlasti te ne vole!(Na-
rod viče protiv vođe tiranina)
NARATOR: - U Tranzicionaliji je samo pre dvadesetak godina vladalo blago stanje, koje neki
nazivaju drugim stanjem a većina blagostanjem. Tada su ljudi u njoj nekako bili blaži, prijatelj-
ski nastrojeni, imali su relativno visoke plate i nizak nivo kriminala u zemlji. Od kako je srušen
zid u Berlinu, u zemlji Tranzicionaliji je sve krenulo u materinu, u nju su nagrnule bombe i Ki -
nezi, koji su čuli samo za njihov Kineski zid i nijedan drugi!
VOĐA SILEDŽIJKO: - Sekretarice Milomirka gde si da si dođi, ka meni pod hitno pođi!
SEKRETARICA MILOMIRKA: - Vođo dolazim za minut i desetak sekundi!
VOĐA SILEDŽIJKO:- Šta radiš kad ti treba još minut i više da udovoljiš mojoj malenkosti koja
je ustvari neviđena veličina od vladara?!
SEKRETARICA MILOMIRKA:- Da izvinete gospodine Siledžijko piškim!
VOĐA SILEDŽIJKO:- Kako smeš Milomirka da piškiš, a da nisi zatvorila vrata od toaleta?! To
nije pristojno činiti u mom neposrednom prisustvu, mada moram da priznam da volim nepristoj-
ne stvari.
SEKRETARICA MILOMIRKA:- Izvinite vođo, evo zatvorila sam vrata toaleta, a prethodno
sam oprala i ruke. Zbog čega ste me zvali?
VOĐA SILEDŽIJKO:- Zvao sam te zbog društva.
SEKRETARICA MILOMIRKA:- Mislite zbog stanja u našem društvu, da ne kažem u našoj dr-
žavi Tranzicionaliji?!
VOĐA SILEDŽIJKO:- Ma ne zbog tog društva! Zvao sam te da mi praviš društvo, jer mi je tre-
nutno izričito, da ne kažem stopostotno dosadno.
SEKRETARICA MILOMIRKA:- Kako vođo može da vam bude dosadno, kad je društvo koje
vodite materijalno i moralno posrnulo?!
VOĐA SILEDŽIJKO:- Tako! Može da mi bude dosadno jer je dosada besplatna. A to što je na-

-2-

rod posrnuo u svakom smislu, mene Milomirka ne zanima! Svako imaj svoj problem! Ja sam za-
dužen od boga da brinem samo o državi jer sam njen vođa i predsednik za kojeg je glasala veli -
ka većina Tranzicionalaca, mojih sunarodnika. To što prosečan Tranzicionalac nema inteligenci-
ju na mom mega ekstra nivou i moralni profil kakav ja imam, nije moja briga!
SEKRETARICA MILOMIRKA:- Ali vođo narod nema para! A bez para ne može da se živi!
VOĐA SILEDŽIJKO:- Nisam ja kriv što narod nema para! Kad bi narod imao para ne bi ih
imao ja! A i globalna ekonomska kriza je kriva za narodnu besparicu! Kriva je i međumesna,
ovaj, ne ona nego međunarodna zajednica, tačnije jedan njen deo, što je zaratio sa nama, pa nam
je društvo osiromašeno. Neka se ekonomskim problemima bave ekonomisti i guverner Narodne
banke, gospodin Kursivoje!
SEKRETARICA MILOMIRKA:- Zar je Kursivoje naš guverner?!
VOĐA SILEDŽIJKO:- Nije nikad bio naš!
SEKRETARICA MILOMIRKA:- A čiji je?!
VOĐA SILEDŽIJKO:- Moj!
SEKRETARICA MILOMIRKA:- Zar vi vođo imate svog ličnog guvernera?!
VOĐA SILEDŽIJKO:- Nemoj da se praviš luda?! Ti kao ne znaš da je ovo moja lična država, i
da se ja u Tranzicionaliji pitam za sve, osim za vremensku prognozu! Za nju se na moju žalost
ipak moraju pitati meteorolozi.
SEKRETARICA MILOMIRKA:- Ne pravim se ja luda! Neobaveštena sam, mada sam legalista
u duši, a demokratski orijentisana u srcu.
VOĐA SILEDŽIJKO:- A kakva si u glavi? Mislim u mozgu? Ima li u njemu nekog sadržaja?
SEKRETARICA MILOMIRKA:- Ima, vođo, raznih sadržaja. Koji vas zanimaju?.
VOĐA SILEDŽIJKO:- Znaš ti Milomirka koji sadržaji su kad si ti u pitanju, u mom odgovoru!
Dođi da te malo diram, a posle ću na tvom telu kao virtuoz na violini da sviram.
SEKRETARICA MILOMIRKA:- Nemojte sad dragi vođo da mislite o tim stvarima jer je stvar
veoma ozbiljna!
VOĐA SILEDŽIJKO:-Ko kaže da je stvar ozbiljna?!
SEKRETARICA MILOMIRKA:- Načelnik policije gospodin Pendrekenko mi je rekao da vam
prenesem tu informaciju. Nije ozbiljna stvar, već situacija u kojoj se vi kao vođa nalazite!
VOĐA SILEDŽIJKO:- Ma taj Pendrekenko je veliki paničar! Nego, reci mi Milomirka šta to či-
ni moja gospoda iz vlasti na nižim položajima?
SEKRETARICA MILOMIRKA:- Iako nosim tesne cipele sa visokim štiklama i gomilu privat -
nih problema na mojim nejakim i nežnim ženskim plećima, odgovoriću vam vođo.
VOĐA SILEDŽIJKO:-Odgovaraj ženska glavo!
SEKRETARICA MILOMIRKA:- Gospoda iz vlasti se ljute na vas! Moram to da vam kažem
ovako kratko jer treba da lakiram svoje duge nokte na nežnim rukama u kojima, priznajem,nikad
nisam držala ništa teže od kašike ili debele koverte sa svojom « dobro uhranjenom »platom koju
dugujem vama, dragi vođo.
VOĐA SILEDŽIJKO:- A zašto se gospoda iz vlasti ljuti na mene kad sam ja jedini i nepriko -
snoveni vođa i vrhovni komandant?! Šta im ja mogu što su u mojem podnožju! Na vrhu ima me-
sta samo za jednog, a taj jedan jedini, neprikosnoveni i neponovljivi sam ja!
SEKRETARICA MILOMIRKA:- Ljute se vođo na vašu samovolju! Kažu da samo vi u Tranzi-
cionaliji vedrite i oblačite, a da njih ništa ne pitate. Moram da vam kažem istinu u oči, mada ni-
sam naročito raspoložena zbog toga ali sam sigurna da sam naročito zgodna i uvek na raspola -
ganju svom mužu.
VOĐA SILEDŽIJKO: - Kakve veze ima Milomirka tvoj muž, sa ljutnjom gospode iz vlasti ko-

-3-

joj sam ja pretpostavljen i od boga postavljen?!
SEKRETARICA MILOMIRKA: - Nisam kazala da on ima veze sa vlašću! On ima veze sa na-
šim brakom, a preko našeg braka i sa mnom.
VOĐA SILEDŽIJKO:- Da tvoj muž možda nije neki antidržavni element ili strani plaćenik?!
SEKRETARICA MILOMIRKA:- Daleko od toga! On je domaći paćenik!
VOĐA SILEDŽIJKO:- Ako se oseća kao domaći paćenik, sigurno i on pripada grupici nezado-
voljnika i protivnika mog demokratskog režima! Takvih uvek ima! Je l' tako?
SEKRETARICA MILOMIRKA:- Moj muž je apolitičan i uz to, urođeno neurotičan! Ostavite vi
njega na miru i povremeno na meni, a pobrinite se šta ćete sa nezadovoljnicima u redovima vaše
vlasti na čijem čelu ponosno i nepokolebljivo stojite! Zli jezici kažu da samo vaše velike pare
brojite. I da znate, nije protiv vas neka grupica, već najveći deo naroda. Tranzicionalci demon -
striraju protiv vas! Smatraju da je za vaše rušenje sa vlasti kucnuo čas!
VOĐA SILEDŽIJKO:- Znači tako oni meni?!
SEKRETARICA MILOMIRKA:- Tako, tako i drugačije nikako!
VOĐA SILEDŽIJKO: -Kad bolje razmislim, baš me briga za gnev naroda i nekih džabalebaroša
iz vlasti koji gaje prema meni. Svako je kovač svoje sreće. Niko im nije kriv što oni nisu isko -
vali svoju, kao što sam ja.
SEKRETARICA MILOMIRKA: - Vođo neko kuca na vrata.
VOĐA SILEDŽIJKO:- Ulazi, ko si da si, mada mi je u glavi letovalište Kušadasi!
TELOHRANITELJ MRGUD:- Ja sam svemoćni vođo.
VOĐA SILEDŽIJKO:- Kojim dobrom dolaziš Mrgude, moj najverniji telohranitelju?.
TELOHRANITELJ MRGUD:- Ne dolazim zbog ničeg dobrog!
VOĐA SILEDŽIJKO:- Ma sedi Mrgude da popijemo po jedan viski! Posle njega ćeš sigurno bi-
ti raspoloženiji.
TELOHRANITELJ MRGUD(Uz štucanje):- Ne pijem na radnom mestu! Na njemu samo mot -
rim na vašu bezbednost i po potrebi se bijem ili pucam. Oprostite ne znam šta mi je, počeo sam
odjednom da štucam!
VOĐA SILEDŽIJKO: - Čujem da štucaš, a vidim da nisi pijan. O čemu se radi?.
TELOHRANITELJ MRGUD(Uz štucanje): - Ra, štuc, radi se, štuc, o vašoj bezbednosti, štuc!
VOĐA SILEDŽIJKO(Uz štucanje) :- Ma nije valjda dotle došlo?! Nisam do sad znao da i od
straha može da se štuca?.
SEKRETARICA MILOMIRKA:- Zar se toliko vođo bojite za vašu bezbednost?! A ja mislila da
ste po prirodi a i po gradu, neustrašivi do koske, il' do jaja farbanih il' nefarbanih svejedno. Oči-
gledno sam se prevarila, kao i mnogi birači na izborima.
VOĐA SILEDŽIJKO (Uz štucanje):-Ma daj Milomirka, o strahu nema ni govora! Nego, dodaj
meni i Mrgudu vodu! Ona će nam pomoći da prestanemo da štucamo.Voda nam treba pod hitno,
jer nam je to što braća Hrvati kažu bitno.
SEKRETARICA MILOMIRKA( Uz štucanje):- Šta je ovo?! Nisam znala da je štucanje zarazno
prelazna bolest! Evo, izvolite po bokal hladne vode. Moram i ja da nategnem iz svog bokala.
(Svo troje štucaju)
VOĐA SILEDŽIJKO (Uz štucanje): - Uh što je dobra ova voda! Ali ovo štucanje nije.
TELOHRANITELJ MRGUD(Uz štucanje): - Meni izgleda treba još čaša viskija, da pokušam
štucanje da savladam, kad već ne mogu da ga prebijem!
SEKRETARICA MILOMIRKA(Bez štucanja):- Viski za vas Mrgude. Meni je voda zaustavila
štucanje ali ne i čuđenje što vi i vođa još štucate od straha.
VOĐA SILEDŽIJKO(Uz štucanje):- Ne blebeći Milomirka! Uzeću i ja jedan viski. I za mene se

-4-

štucanje zalepilo kao loš glas koji, kako čujem, imam u narodu.
TELOHRANITELJ MRGUD(Bez štucanja): - Štucanje je posle viskija evo prestalo, ali boga mi
loš glas u narodu koji imate vođo sve je glasniji!
VOĐA SILEDŽIJKO (Ređe štucajući):- Neka, neka je, važno mi je da mi je štucanje sve ređe i
tiše. Izgleda da je prestalo.
NAROD:- Dole vođa koji za nas nije nada! Vlada nas potkrada! Uaa, vođa! Vođo, vodiš nas u
propast, da bi sačuvao svoju vlast! Beži vođo i kosti si nam oglođ'o!
VOĐA SILEDŽIJKO:- Odakle se čuju ove glasne i strasne uvrede na moj nebankovni račun?!
TELOHRANITELJ MRGUD:- Čuju se ispod prozora ove vaše rezidencije. Narod Tranziciona-
lije je organizovao demonstracije protiv vas!
SEKRETARICA MILOMIRKA:- Vidim vođo da ste ipak zabrinuti zbog negodovanja najširih
narodnih masa, kojima nije kao vama dostupna državna kasa.
VOĐA SILEDŽIJKO:-Taman posla! Narodne mase ne treba da brinu za novac u državnoj kasi!
Za trošenje tog novca sam zadužen ja, a široke narodne mase su zadužene da ga zarađuju i pune
moje i džepove mojih saradnika! Naravno, treba nekom sićom napuniti i državni budžet. Pa ne
zove nas narod džabe «budžama»! Zar nije tako moja slatka sekretarice?.
SEKRETARICA MILOMIRKA:- Valjda je tako vođo, ako vi kažete da je tako. Doduše imam
ja malko drugačije mišljenje od vašeg ali neću da ga iznosim jer ste mi odredili visoku platu, a
zbog njega bi mogli da mi je smanjite ili ne daj bože ukinete!
VOĐA SILEDŽIJKO:- Baš si mi zato draga što voliš da mi skrešeš sve u brk, mada ne nosim
brkove. Posebno me uzbuđuje što mi ništa ne možeš, a ja tebi mogu, hvala bogu! Nego, da te pi-
tam Mrgude kao šefa mojih telohranitelja, koji mi ne hrane telo ali ga čuvaju od besne narodne
rulje, da li su svi oni na mestima?
TELOHRANITELJ MRGUD: - Na koja mesta vođo mislite?
VOĐA SILEDŽIJKO:- Boga mu, mislim na njihova radna mesta, a ne na moje!!
TELOHRANITELJ MRGUD: - Jesu vođo, jesu, svi vaši telohranitelji su na svojim radnim mes-
tima! Oprezni su kao majke kad čuvaju svoju decu!
VOĐA SILEDŽIJKO:- Oni meni nisu majke! Majka je jedna, a ni ja nisam dete, majku mu!!
TELOHRANITELJ MRGUD:- Htedoh reći vođo da su vaši telohranitelji, na čelu sa mnom,
oprezni i koncentrisani kao orlovi! Spremni su da svakog trena, ako to zatreba, ščepaju svoj
plen!
VOĐA SILEDŽIJKO:- E, to već godi mojim ušima koje su izrasle iz moje lepe i pametne glave
sa vizijom svetle budućnosti ove zemlje. A poznato je da se do svetle budućnosti ne dolazi lako.
Mora se prvo proći kroz tamnu sadašnjost! Je l' tako moja seksi sekretarice?!
SEKRETARICA MILOMIRKA:- Oh, dragi vođo, mislim da sad nije baš pravi trenutak za izra-
žavanje vaših seksualnih aspiracija prema mojim bujnim grudima, stražnjici i lepo izvajanim no-
gama. Osim toga, verujem u boga! Udata sam žena, a upravo sad mi ističe i moja radna smena.
TELOHRANITELJ MRGUD:-Pošto je, kako kaže narodna izreka, ponavljanje majka znanja, ja
vam vođo ponavljam moju izrazito preciznu profesionalnu procenu, da vam je objektivno ugro -
žena, subjektivna bezbednost! Zato vam savetujem dragi vođo, da napustite rezidenciju. Vojni
helikopter vas čeka na krovu ove zgrade.
SEKRETARICA MILOMIRKA:- A ja, šta ću ja?! Zar nećete i mene tim vojnim helikopterom
da spasite od narodnog gneva?!
TELOHRANITELJ MRGUD:- Ko kaže da nećemo?!
SEKRETARICA MILOMIRKA:- Ali niko nije rekao i da hoćete!
VOĐA SILEDŽIJKO: - Evo ja ti kažem da ćemo te spasti!

-5-

TELOHRANITELJ MRGUD: - Znači vođo shvatili ste ozbiljnost situacije?
VOĐA SILEDŽIJKO:- Možda jesam a možda i nisam. Treba o tome da razmislim.
TELOHRANITELJ MRGUD:- Čini mi se da neko dolazi. Čujem korake. Sklonite se iza zavese
jer ću morati da izvadim puštolj. (Čuje se zvono)
TELOHRANITELJ MRGUD(Sa uperenim pištoljem ka vratima):-Napred!
VOĐINA ŽENA CVETANKA(Sa cvetom u kosi i novinama u ruci):- Iju, predajem se, samo
spustite taj pištolj!
TELOHRANITELJ MRGUD:- Oprostite prva damo! Nisam očekiv'o da ćete vi da uđete!
VOĐINA ŽENA CVETANKA:- Nego kog đavola si očekiv'o?!
VOĐA SILEDŽIJKO:- Ne dozvoljavam ti ženo da na taj način pričaš sa šefom mojih telohrani -
telja! Da ja tebe pitam, zbog kog đavola si došla?!
VOĐINA ŽENA CVETANKA:- Došla sam, da proste ovi ljudi, zbog tebe đavole!
VOĐA SILEDŽIJKO: - Kakve to novine držiš u rukama?!
VOĐINA ŽENA CVETANKA:- Držim najnoviji broj najtiražnijeg dnevnog lista u zemlji «JU -
TARNJE BAJATOSTI »! Vidi koliko je naroda pred ovom tvojom rezidencijom, a ti se praviš
lud! (Pokazuje mu veliku sliku demonstracija na naslovnoj novinskoj strani)
VOĐA SILEDŽIJKO:- Ma to ti novinari i fotoreporteri preuveličavaju! Znam ja, fotomontaža je
u pitanju!
TELOHRANITELJ MRGUD:- Nije to vođo nikakva fotomontaža! Opozicija i siromaštvo u
sprezi sa domaćim izdajnicima i stranim plaćenicima su digli narod protiv vas! Samo bacite,kroz
prozor pogled, ne trebaju vam ni naočare a ni dvogled!
VOĐINA ŽENA CVETANKA: - Bolje da ga ne baca! Može da izgubi vid! A znam da ga nije
ni bacao, pa sam došla da ga obavestim šta mu se sprema, kad pameti nema!
VOĐA SILEDŽIJKO:- Ja moj pogled nisam našao na ulici da ga tek tako bacam! Nego, daj ti
meni sekretarice Milomirka broj telefona načelnika vojnog Gazoljuda, da mu naredim da zgazi
vodenim šmrkovima te podivljale ljude, ustvari antidržavne elemente!
SEKRETARICA MILOMIRKA:- Zar nećete da razgovarate i sa načelnikom policije gospodi-
nom Pendrekenkom?
TELOHRANITELJ MRGUD:- To bi bilo najbolje! Neka vojni transporteri poliju narod vode-
nim šmrkovima a posle nek ih policija ispendreči!
SEKRETARICA MILOMIRKA: Mada mi je mio mir, evo prinuđena sam da zovem načelnika
vojnog Gazoljuda ali se na žalost ne javlja. Šta da radim vođo?!
TELOHRANITELJ MRGUD: - Da se načelnik Gazoljud opet nije zapio u nekom noćnom klubu
sa striptizetama u krilu, majku mu njegovu milu?!
VOĐA SILEDŽIJKO:- I ja volim striptizete ali ako saznam da su njemu striptizete bile važnije
od moje bezbednosti, neće se dobro provesti!
VOĐINA ŽENA CVETANKA:- Kakve to ti striptizete voliš pored mene žive, zdrave i poželjne
sa cvetom u kosi?!
VOĐA SILEDŽIJKO:- Aman ženo, ja to rekoh tek onako radi štosa! Znaš da sam ti veran i pre-
ma tebi u svakom trenutku i smislu smeran.
SEKRETARICA MILKOMIRKA:- Dragi vođo ni načelnik policije Pendrekenko se ne javlja na
pozive sa mog pozlaćenog mobilnog telefona sa posrebrenim aplikacijama! Šta nam je činiti?!
VOĐA SILEDŽIJKO: - Nije valjda i on bio u društvu načelnika vojske Gazoljuda i striptizeta?!
VOĐINA ŽENA CVETANKA:- Da im možda ne zavidiš?! Nešto mi mnogo spominješ te od -
vratne striptizete?!
VOĐA SILEDŽIJKO:- A otkud ti znaš da su odvratne?!

-6-

VOĐINA ŽENA CVETANKA:- Čim se bave striptizom, po definiciji moraju da budu odvrartno
amoralne!
VOĐA SILEDŽIJKO:- A gde to ženo piše?!
VOĐINA ŽENA CVETANKA:- To je pisalo, sećam se, u udžbeniku iz sociologije. Zaboravljaš
Siledžijko da sam bila dobar student sa još boljim vezama na fakultetu.
TELOHRANITELJ MRGUD:- Ne brinite prva damo!Ja vođu znam kao mirnog i smernog poro-
dičnog čoveka. Takav će biti doveka. A što se tiče načelnika policije Pendrekenka, on sigurno
nije bio sa striptizetama. Pouzdano znam da ima ljubavnicu. Možda je sinoć kod nje neku tere -
venku pravio, pa je do ranog jutra «zaglavio»?.
SEKRETARICA MILOMIRKA: - Ja više ne znam ko je u ovoj zemlji uopšte moralan?! Iznena-
đena sam takvim nemoralnostima rukovodećih ljudi u vojsci i u policiji!
TELOHRANITELJ MEGUD:- To su vam sekretarice Milomirka samo male muške slabosti. Ni-
su to mnogo nemoralne pojave. Možda jesu nemoralne malo, a ništa što je malo ne može mnogo
da škodi.
VOĐINA ŽENA CVETANKA:- E, moj mužu i vođo ove zemlje Tranzicionalije baš imaš pou -
zdane i odgovorne saradnike, da te bog sačuva! Oduvek sam znala da si na svoju ruku ali sad
uviđam da u vlasti ima i mnogo luđih od tebe!
VOĐA MRGUD:- Doneo sam neopozivu odluku!
VOĐINA ŽENA CVETANKA:- Mora da je odluka bila teška, kad ti je trebalo toliko vremena
da je doneseš!
TELOHRANITELJ MRGUD:- Pretpostavljam da ste odlučili da bežite vojnim helikopterom. A
možda imate i neku drugu ili treću alternativnu ideju?
VOĐA MRGUD:- Bežanje ne dolazi u obzir! Pošto kordoni policije drže rulju pod kontrolom a
moji telohranitelji motre na moju bezbednost, naređujem vam kao vrhovni komandant, da svi
izađete iz ove prostorije! Jedino ćeš ti Mrgude kao šef mojih telohranitelja da ostaneš. Sa tobom
imam nešto važno da popričam u četiri oka, ruke, noge i u dve glave. Sadržaj našeg razgovora je
državna tajna, pa za nju niko osim nas dvojice ne sme da zna.
VOĐINA ŽENA CVETANKA: - Baš si grub, surov, da ne kažem sirov! Za koga sam se ja uda-
la tek sad vidim! Čak i državne tajne od mene kriješ, a kao nećeš tamo neke svoje amoralne
striptizete!
VOĐA SILEDŽIJKO:- Bez komentara molim!
SEKRETARICA MILOMIRKA:- Dobro vođo kad vi tako kažete, odlazimo.
VOĐINA ŽENA CVETANKA:- Idem i ja! Dođi kući bar na večeru! (Obe odlaze)
VOĐA SILEDŽIJKO(Zvoni mu mobilni terlefon):- Halo ko je?! A ti si načelniče vojni Gazolju-
de! Šta kažeš?! Dolazite za dva minuta ti i načelnik policije Pendrekenko kod mene?! Požurite,
baš sam se naoštrio da vas izribam! A posle ribanja ću nastaviti da vam tupim o još nekim važ -
nim stvarima.
TELOHRANITELJ MRGUD:- Šta ste vođo hteli sa mnom da popričate u četiri oka, noge, ruke i
u dve glave?
VOĐA SILEDŽIJKO:- Hteo sam da te pitam, muvaš li ti nešto žensko sa strane, mislim pored
braka?
TELOHRANITELJ MRGUD:- Dragi vođo ja nikad nisam bio u braku!
VOĐA SILEDŽIJKO: Ma nemoj?! To nisam znao, ali pošto sam ja u braku, video si sa kim,mo-
gu ti reći da ti je to pametno!
TELOHRANITELJ MRGUD:- Šta mi je to?! Mislim pametno. Uvek sam se osećao kao neki
glupan, da ne kažem idiot! Škola mi nikad u životu nije išla, a iskreno rečeno nisam ni ja njoj,

-7-

kako da kažem, baš često prilazio!
VOĐA SILEDŽIJKO:- Mislim da ti je pametno što nisi u braku jer se ja u njemu osećam kao u
mrklom mraku! Nisi mi odgovorio, imaš li neku žensku?
TELOHRANITELJ MRGUD:- Pa nađe se po neka sponzoruša! Dobro me plaćate pa mogu da
kupim seks za pare. Bolje je i to nego da se samozadovoljavam jer nikad nisam bio sam sebi do-
voljan. (Čuje se zvono)
VOĐA SILEDŽIJKIO:- Napred!
NAČELNICI VOJSKE I POLICIJE GAZOLJUD I PENDREKENKO U GLAS: - Dobar dan
veliki vođo!
VOĐA SILEDŽIJKO:- Čujem da su vam švaleracije umesto moje i bezbednosti države, glavne
zanimacije?!
NAČELNIK VOJSKE GAZOLJUD:- Ma to su mili vođo samo priče zlih jezika!
NAČELNIK POLICIJE PENDREKENKO:- Koja je budala o mom švaleranju mogla da govori,
da mi je znati?! Zube bi mu polomio!
VOĐA SILEDŽIJKO:- Bojim se da bi on tebi polomio zube! Tu informaciju o vašim kurvar -
skim podvizima sam dobio od jednog mog telohranitelja, čije ime nikada nećete saznati!
TELOHRANITELJ MRGUD:- Šta gledate u mene dragi načelnici?! Ja se ne bavim takvim tra -
čevima!
VOĐA SILEDŽIJKO:- To je tačno! Nego, da čujem sa kakvim informacijama ste došli?
NAČELNIK VOJSKE GAZOLJUD:- Ja sam došao da vam kažem da ste bezbedni dok vas pro -
fesionalna armija za koju ja odgovaram čuva i pored ovih demonstracija koje su uperene protiv
suvereniteta i teritorijalnog integriteta naše lepe zemlje Tranzicionalije! Transporeteri sa vode -
nim šmrkovima su spremni da krenu na razularenu šačicu demonstranata koji su pod lošim uti -
cajem zvezda, punog meseca, globalnog otopljavanja i stranih agentura navalili na vaš častan lik
i veliko delo!
VOĐA SILEDŽIJKO:- Odlično načelniče vojni Gazoljude! To želim da čujem! A kave vesti mi
ti donosiš načelniče policijski Pendrekenko?
NAČELNIK POLICIJE PENDREKENKO:- Ma i moje vesti su više nego povoljne po vašu bez-
bednost uzvišeni i izvršeni, pardon, izvršni vođo! Jaki policijski kordoni su svugde oko vaše re -
zidencije! Po potrebi izdajem naredbe da se narodna rulja pendreči! Po meni, batina nije iz raja
izašla, nego ju je đavo iz njega proterao da bi on mogao u raju da uživa i da radi šta mu se ćefne!
VOĐA SILEDŽIJKO:- Svaka čast na raportu načelniče Pendrekenko! Bez sile od vojske i poli -
cije nema ni silne, velike i stabilne vlasti i države. A nema ni silnog vođe, kakav sam ja! Je l' ta -
ko, meni podređena gospodo?!
OBA NAČELNIKA UGLAS:- Tako je dragi vođo!
VOĐA SILEDŽIJKO: Tebi načelniče vojni naređujem da vodenim šmrkovima malo okupaš
protestante! Mnogi od njih se, siguran sam, danima nisu kupali! Ha, ha, ha!
NAČELNIK VOJSKE GAZOLJUD:- Razumem vođo! Uvek ste bili mega-turbo duhoviti! (Na -
čelnici i šef vođinih telohranitelja izlaze iz vođine kancelarije)
VOĐA SILEDŽIJKO (Odlazi do prozora i posmatra demonstarnte sa irinočnim smeškom, uz
komentar): - Sve ću vas ja smiriti, jer mira mora da bude. Uostalom meni kao mirotvorcu jedino
i preostaje da zavedem red i mir u državi. Da, baš tako.

(KRAJ PRVOG ČINA)

-8-

(DRUGI ČIN)

(Vođa sedi u svojoj rezidenciji, puši tompus i čita novine. Iznenada u kancelariju uleće revoluci-
onar Vlastoljub sa uperenim pištoljem u vođu)
REVOLUCIONAR VLASTOLJUB: - Ruke u vis! Besan sam kao ris!
VOĐA SILEDŽIJKO(Uspaničeno): - Uuuredu! Ko si ti, reci mi?!
REVOLUCIONAR VLASTOLJUB:- Za tebe sam neznani junak i vođa golorukog, gladnog i
osiromašenog naroda Tranzicionalije, koju je tvoja diktatura dovela do ekonomske i političke
provalije! Ili ako ti je draže, ja sam revolucionar Vlastoljub!
VOĐA SILEDŽIJKO (Uspaničeno ali i lukavo):- Čeeekaj neznani junače, revolucionaru Vlasto-
ljube! Smiri se i ne deri. Polako se priberi. Sigurno možemo prijateljski da pregovaramo i da
probleme ne stvaramo.
REVOLUICIONAR VLASTOLJUB:- Narod i ja nemamo vremena za pregovaranje, natezanje,
i za bilo kakvo zezanje! Od danas sam ja novi vođa ove šizofrene zemlje! I neću kao ti da «ved -
rim i oblačim» Tranzicionalijom, nego samo da «vedrim» jer su se za vreme tvoje vladavine nad
zemljom navukli tmurni oblaci!
VOĐA SILEDŽIJKO:- Sigurno se šališ revolucionaru Vlastoljube. Je l' tako da se šališ?
REVOLUCIONAR VLASTOLJUB:- Kad je vlast u pitanju ja ne znam za šalu!
(Čuje se zvono)
REVOLUCIONAR VLASTOLJUB(Sa uperenim pištoljem ka vratima): - Ulazite!
SEKRETARICA MILOMIRKA(Uspaničeno):- Iju, evo dižem ruke u vis samo vas molim da
spustite taj pištolj u niz, ovaj htedoh reći da ga spustite dole!
REVOLUCIONAR VLASTOLJUB:- Ne bojte se lepa ženo! To se ja samo malo šalim, preven -
tive radi. Kad su u pitanju ovako zgodne ženske poput vas, ja samo želim da se šalim i ako mi
uspe, da pokušam neku da povalim. I to je bila mala šala. A vi ste?
SEKRETARICA MILOMIRKA(Još uvek uspaničeno): - A vi ste?
VOĐA SILEDŽIJKO:- On je gospodin neznani junak, tačnije revolucionar Vlastoljub. Moj iz -
nenadni ali drag gost.
REVOLUCIONAR VLASTOLJUB:- Ti Siledžijko ćuti! Nisam ti dao reč! A vi ste?.
SEKRETARICA MILOMIRKA:- Ja sam, ovaj, ja sam došla samo da uzmem svoju zaboravlje-
nu tašnu u kojoj su mi, mislim, ovaj, dokumentovana sva lična dokumenta.
REVOLUCIONAR VLASTOLJUB:- Ma kako se zovete lepa i nagluva ženo?!
SEKRETARICA MILOMIRKA:- Nisam nagluva. A da sam lepa, jesam, stvarno sam lepa!
REVOLUCIONAR VLASTOLJUB:(Namršten, ponovo podižući pištolj ka njoj): - Vi se sa
mnom šalite, a situacija uopšte nije za šalu!
SEKRTETARICA MILOMIRKA(Uspaničeno):- I vi, vi, vi se sa tim pištoljem šalite, šalite,ig-
rate, igrate, brate, brate! Nemojte molim vas da se igrate sa njim!
REVOLUCIONAR VLASTOLJUB:- Evo, obećavam vam da se neću igrati sa pištoljem samo
mi recite šta ste po zanimanju i koje je vaše cenjeno ime?.
SEKRETARICA MILOMIRKA(Uspaničeno): -Po, po, po zanimanju sam, kako da vam kažem,
sekretarica! Tačnije, vođina sekretarica! A moje cenjeno ime je Milomirka! Meni je znate, mio
mir, pa vas zato još jednom molim da bacite taj pištolj u korpu ili kantu za smeće jer sa pišto -
ljem u ruci nema za nikog sreće.
REVOLUCIONAR VLASTOLJUB:- Od ovog trenutka ste i dalje vođina sekretarica ali je vođa
nov!
VOĐA SILEDŽIJKO:- Eee, pa baš da sam nov i nisam! Imam ja podosta staža kao vođa, i kao

-9-

višedecenijski vlasnik svog sopstvenog života.
REVOLUCIONAR VLASTOLJUB: - Ti se Siledžijko ne mešaj u moj razgovor sa ovom prele-
pom damom! Dakle, sekretarice Milomirka od danas ste moja sadašnja a Siledžijkova bivša se -
kretarica!
VOĐA SILEDŽIJKO:- Znači ti stvarno hoćeš da budeš glavni u zemlji?
REVOLUCIONAR VLASTOLJUB:- Tako je! To pre svega želi narod, a boga mi želim i ja!
VOĐA SILEDŽIJKO:- Kako to misliš da učiniš? (Upita ga vođa, rukom iza leđa pokušavajući
da se krišom dočepa vodenog pištolja u ladlici svoje male nadkasle iza njegovih leđa, misleći da
je pravi)
REVOLUCIONAR VLASTOLJUB: - Lepo! Ruke u vis Siledžijko! (Uzviknu, ponovo uperivši
pištolj u njega, primetivši da ovaj nešto petlja iza leđa)
VOĐA SILEDŽIJKO(Uspaničeno):- Evo, evo, digao sam ruke u vis, vis, samo te molim Vlasto-
ljube ne budi besan kao ris!
SEKRETARICA MILOMIRKA: - Nemojte Vlastoljube, ljubim vas, da podižete taj strašni piš -
tolj na vođu Siledžijka!
REVOLUCIONAR VLASTOLJUB:- Ako me ljubite, neću! Hajde lepotice!
SEKRETARICA MILOMIRKA:- Šta hajde?!
REVOLUCIONAR VLASTOLJUB:-Pa hajde, poljubite me!
SEKRETARICA MILOMIRKA(Ljubi ga u obraz): - Evo, ljubim vas!
REVOLUCIONAR VLASTOLJUB: - Ti bivši vođo Siledžijko, ne spuštaj ruke dok ti ja ne odo-
brim!!
VOĐA SILEDŽIJKO:- Razumem! Ali, ali nije uredu, nije demokratski da teraš sekretaricu Mi -
lomirku da te ljubi!
REVOLUCIONA VLASTOLJUB:- Šta je, ljubomora te ubi?!
VOĐA SILEDŽIJKO:- Ne ubija mene ljubomora, već ničim izazvana tvoja nedemokratska ori -
jentacija da nasilnim putem preuzimaš vlast! Šta sam ti ja Vlastoljube skrivio?! Pa ja nisam u ži-
votu ni mrava zgazio! (Jada mu se vođa Siledžijko, sa još uvek podignutim rukama u vis)
REVOLUCIONAR VLASTOLJUB:- Da, da mrava nisi zgazio ali zato čoveka zbog sopstvene
vlasti jesi! Ma kakvi čoveka, celi narod gaziš! Je l' tako moja slatka sekretarice?
SEKRETARICA MILOMIRKA:- Ne znam gospodine Vlastoljube.
REVOLUCIONAR VLASTOLJUB:- A šta znate?!
SEKRETARICA MILOMIRKA:- Znam da heklam, štrikam, znam ko je pobedio u prethodnoj «FARMI» na Pinku, znam da je dvadeset prvi vek! Mnogo toga znam! Zavisi šta vas zanima?
REVOLUCIONAR VLASTOLJUB:- Mene lično zanima fudbal. A interesuje me da li znate da
su vodeći ljudi u državnom aparatu uz mene, uz opoziciju i uz napaćeni narod Tranzicionalije?
SEKRETARICA MILOMIRKA: - Iskreno rečeno ne znam. A i slabo se razumem u aparate bilo
koje vrste.
VOĐA SILEDŽIJKO: - Ma to je nemoguće! To je neustavno! To, to je demonsko, a ne demo -
kratsko preuzimanje vlasti na slobodnim višestranačkim izborima pred posmatračima iz bliže i
dalje okoline i pred celom svetskom javnošću!
REVOLUCIONAR VLASTOLJUB: - A kad je u ovoj zemlji bilo nenameštenih i demokratskih
izbora?!
VOĐA SILEDŽIJKO:- Bilo ih je kad sam ja došao na vlast! To tvrdim toliko odgovorno da je to
prosto neviđena količina odgovornosti u dosadašnjoj svetskoj političkoj praksi!
REVOLUCIONAR VLASTOLJUB:- Neviđena krađa na izborima misliš?!
VOĐA SILEDŽIJKO: - Ma kakva krađa! To strani plaćenici i domaći izdajnici u medijima lažu

-10-

Tranzicionalce i sve ostale građane Tranzicionalije!
SEKRETARICA MILOMIRKA:- Molim vas Vlastoljube, dozvolite vođi Siledžijku da spusti
ruke! Sav se preznojio, pa mi ga je žao! U meni se probudio majčinski instinkt!
REVOLUCIONAR VLASTOLJUB:- On je bivši vođa!
SEKRETARICA MILOMIRKA:- Dobro, neka je bivši, samo mu dozvolite da spusti jadan ruke!
REVOLUCIONAR VLASTOLJUB:- Ako mu dozvolim da spusti ruke, ja ću opet morati da po -
dignem pištolj!
SEKRETARICA MILOMIRKA:- Nemojte Vlastoljube! To nije politički korektno!
REVOLUCIONAR VLASTOLJUB: - Možda politički nije ali jeste vojnički.
SEKRETARICA MILOMIRKA:- Možda jeste vojnički ali nije ljudski.
REVOLUCIONAR VLASTOLJUB:- Gde ste vi Milomirka videli da u političkoj borbi vlada
ljudskost?
SEKRETARICA MILOMIRKA:- Videla sam na televiziji! Političari se rukuju i smeše. Pa zar
to nije ljudski?
REVOLUCIONAR VLASTOLJUB: - Jeste, to je samo odlična gluma! Ipak, dozvoliću ti bivši
vođo Siledžijko da spustiš ruke samo da ti na njih stavim lisice. Ako se budeš protivio, pucaću
bez upozorenja! Je l' ti jasno?!
VOĐA SILEDŽIJKO:- Jasno mi je! (Pruža ruke. Na njih mu Vlastoljub stavlja jednu lisicu, a
drugu stavlja oko cevi od radijatora)
REVOLUCIONAR VLASTOLJUB:- E tako! Sad si Siledžijko vezan kao pas! A iskreno rečeno
i sledi ti pasji život, samo da po tebe dođu načelnik policije Pendrekenko i načelnik vojni Gazo-
ljud!
SEKRETARICA MILOMIRKA:- Ali oni su uz vođu Siledžijka!
REVOLUCIONAR VLASTOLJUB:- Nekad su bili! Sad su uz mene i uz buduću demokratsku
vlast!
VOĐA SILEDŽIJKO:- Znači da su malopre, dok su ovde bili pre vas, lagali da su uz mene?!
REVOLUCIONAR VLASTOLJUB:- Naravno da su lagali! Pa i ti si Siledžijko godinama lagao
i krao Tranzicionalce i poštene građane Tranzicionalije drugih nacionalnosti! Kad ti možeš da
lažeš milione ljudi, zašto tebe ne bi moglo da slaže samo dva najobičnija načelnika?!
SEKRETARICA MILOMIRKA:- Ja nemam reči za sve što se dešava!
REVOLUCIONAR VLASTOLJUB:- A je l' imate ljubavnika lepojko?
SEKRETARICA MILOMIRKA: - Nemam ljubavnika ali imam muža!
REVOLUCIONAR VLASTOLJUB: - Evo, od sad imate novog vođu i pretpostavljam prvog lju-
bavnika i to sve u jednoj osobi, dakle u meni.
SEKRETARICA MILOMIRKA:- Zar vam ja ličim na jeftinu prostitutku?!
REVOLUCIONAR VLASTOLJUB:- Ooo, ne taman posla! Ličite mi na skupu damu.
SEKRETARICA MILOMIRKA:- Nisam uopšte skupa !
REVOLUCIONAR VLASTOLJUB:- A koliko košta sat vremena sa vama?
SEKRETARICA MILOMIRKA:- Ne košta ništa! Ja volim da nosim samo jeftine stvari! Po za-–
nimanju sam sekretarica a ne dama lakog morala! I molim vas da ne budete toliko navalentni,
indiskretni i najblaže rečeno neučtivo nekorektni, da ne kažem prosti!
VOĐA SILEDŽIJKO:- Molim te poslednji put Vlastoljube da me oslobodiš ovih lisica, pa da na
miru i u dostojanstvenoj atmosferi pregovaramo o tekućoj političkoj krizi u zemlji. Meni sve
ovo još uvek liči na neslanu šalu.
REVOLUCIONAR VLASTOLJUIB:- Naravno kad smo ti ja i opozicija pošteno zabiberili! Iz-
gubio si Siledžijko svaki kontakt sa realnošću!

-11-

(Čuje se zvono)
REVOLUCIONAR VLASTOLJUB(Sa uperenim pištoljem): - Napred!
NAČELNIK POLICIJE PENDREKENKO:- Ne pucaj Vlastoljube, sunce ti žarko!
NAČELNIK VOJSKE GAZOLJUD:- A može da se kaže i sunce ti jarko.
REVOLUCIONAR VLASTOLJUB:- Ne bojte se saborci moji! Znate da mi je oprez jača strana,
izuzimajući moje kartaroško i bilijarsko umeće, mada i sa ženama znam.
VOĐA SILEDŽIJKO:- Šta čekate vas dvojica! Uhapsite ovog dripca Vlastoljuba što diže revo-
luciju! Naređujem vam !!
NAČELNIK POLICIJE PENDREKENKO: - E moj bivši vođo, meni je od danas nadređeni gos-
podin Vlastoljub. On je novi vođa Tranzicionalije! Prema tome tvoje naređenje više nema ni -
kakvu punopravnu i izvršnu snagu, a o zakonskoj snazi da i ne govorim. Tačnije, onemoćalo je.
VOĐA SILEDŽIJKO:- Vi ste me izdali! Izvršavate državni udar! To je čist, sa demokratijom,
sudar!
NAČELNIK VOJSKE GAZOLJUD:- Većina Tranzicionalaca je za promenu vlasti. A razume
se, vojska je uvek bila uz svoj narod, uz Tranzicionalski rod!
SEKRETARICA MILOMIRKA:- I šta će sad da se desi?!
REVOLUCIONAR VLASTOLJUB:- Bivši vođa Siledžijko će da bude sproveden u pritvor. Vo
dite ga!
NAČELNIK POLICIJE PENDREKENKO:- Gospodine Vlastoljube, moji specijalci samo što
nisu došli da ga pokupe! Javio sam im mobilnim da požure. A evo ih! (Policajci Roki i Boki ula-
ze bez pritiskanja zvona)
POLICAJAC ROKI: - Konačno si i ti bivši vođo Siledžijko dolijao!
POLICAJAC BOKI:- Postao si sadašnji pritvorenik!( Odvode ga)
VOĐA SILEDŽIJKO:- Ovo je skandalozno! Tužiću vas! Međunarodni sud u Strazburu će da
bude nadležan za vaša nedela!! Vi kršite moja ustavom zagarantovana ljudska prava! Zbog ovog
će vas zaboleti glava!
POLICAJAC ROKI: - Pazi da tebe ne zaboli glava ako te mlatnem pendrekom po njoj! (Odlaze)
SEKRETARICA MILOMIRKA:- Oh kako je ovo tužna scena! Šta li će reći Siledžijkova žena?!
REVOLUCIONAR VLASTOLJUB:- Imaće i ona šta da kaže kad joj se bude sudilo!
SEKRETARICA MILOMIRTKA:- Iju, da nećete ne daj bože i meni da sudite?! Molim vas ja
nisam ništa kriva, pa pravedni prema meni budite!
NAČELNIK VOJSKE GAZOLJUD:- Ništa vi ne brinite lepa gospođo.
NAČELNIK POLICIJE PENDREKENKO:- Vas niko neće da dira.
REVOLUCIONAR VLASTOLJUB(Uz osmeh):- E, tu ste se zeznuli! Ja kao novi vođa ću da je
diram, malko pipkam i katkad štipkam.
NAČELNIK POLICIJE PENDREKENKO:-U tom slučaju napuštam vas novi vođo Vlastoljube.
NAČELNIK VOJSKE GAZOLJUD:- Odoh i ja. Moja naređenja, očekuje vojska sva.
REVOLUCIONAR VLASTOLJUB:- Eto, sad smo sekretarice Milomirka sami, pa bih vam pri-
šao kao pravi muškarac pravoj dami.
SEKRETARICA MILOMIRKA: - Ostavimo to za drugi put jer ako moj muž sazna da se švale-
ram, biće mnogo, mnogo ljut. Odlazim. (Izlazi)
REVOLUCIONAR VLASTOLJUB:- Dobro, danas ću vas ostaviti na miru jer imam važnija po-
sla. E, konačno je došlo i mojih pet minuta, koje ću da pretvorim u sate, dane, nedelje, mesece,
godine i decenije vlasti.
(Odlazi do prozora i obraća se nezadovoljnom narodu)
REVOLUCIONAR VLASTOLJUB: - Narode, ovog trenutka u našu zemlju je stigla demokrati-

-12-

ja!
NAROD:- Živeo novi demokratski vođa! Biće ti u svetu odlična prođa! Novi vođo, demokratsku i svetlu budućnost nam skroji, ti si naš a mi smo svi tvoji! Sa tobom na čelu, ovaj narod se nikog ne boji!
NARATOR:- Narod je oduševljeno novom vođi klicao i sa trgova se do ranog jutra nije micao. Nekoliko godina kasnije, u zemlji Tranzicionaliji se ništa na bolje nije promenilo, ali na gore je- ste. Široke mase su i dalje teško živele, a samo se uski krug ljudi oko novog vođe kao i on sam bogatio. Narod se pitao gde je ta demokratija?. Da li ju je neko video?. Kako izgleda i kakav je osećaj u duši i u novčaniku kad se živi u njoj, demokratiji toj?. Pošto narod nije znao odgovore na ta pitanja, potražio ga je od novog vođe na mitingu koji je organizovan da bi se saznalo gde je ta famozna demokratija?.
REVOLUCIONAR VLASTOLJUB:- Pitate me gde je demokratija?!Ne znam ni ja odgovor na to pitanje! Negde se skriva od svih nas! Ipak, dobio sam čvrste garancije inostranih vođa da će uskoro demokratija opet u našu zemlju doći, kao one jedne jedine slavljeničke noći! U potrazi za demokratijom angažovao sam jake policijske snage! Naša policija u traganju za demokratijom sarađuje i sa INTERPOLOM jer je naša zemlja sad punopravni klan, pardon član, međunarodne zajednice! Uostalom, kad bolje razmislimo, šta će nam ta demokratija kad se uporno skriva od
nas! Ko nas ne želi, i neće za stalno da dođe u našu prelepu zemlju, očigledno nam ne misli dob- ro! Eto, takva vam je narode ta demokratija! Pa zar je još uvek želite, takvu lažljivu i prevrtlji -
vu?!
NAROD:- Nećemo je takvu! Dole demokratija! Živeo naš mudri, novi vođa!
NARATOR: - Tako je vikao zbunjeni narod uz po koji zvižduk novom vođi. Novi vođa se pos- le ovog govora učvrstio na vlasti. Zato se zadovoljno smeškao, posmatrajući sluđeni narod sa balkona svoje rezidencije, baš kao i njegov prethodnik Siledžijko kojeg je zbacio sa vlasti.

(KRAJ)

AUTOR: Neven Šijakov, humorista, satiričar, novinar i jedan od osnivača SEKCIJE HUMORISTA I SATIRIČARA «SREĆKO DRK» U DRUŠTVU KNJIŽEVNIKA VOJVODINE.
Obaveštavam vas da mi je komedija u dva čina „Lepa slaninica“ objavljena u oktobarskom broju „ETNE“, te bi mi bila izuzetna čast ako mi objavite dvočinku „DEMO(N)KRATIJA“ koju vam šaljem, u cenjenom „NOSOROGU“.

ADRESA: TRG PRVOG MAJA 19
21.000 NOVI SAD

TEL: 021/442-214
MOB: 061/1561299
E mail:nevensijakov@gmail.com

POZDRAVLJAM POŠTOVANE KOLEGE IZ „NOSOROGA“!

192
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
© -Copyright by Magazine "Rhinocervs"! © -Сва права задржава Часопис "Носорог"! ® -All Rights Reserved!
™ - Since 2001, Banja Luka
™ - Основан 2001, Бања Лука
ШТАМПАНИ НОСОРОГ
GOLDEN LYNX of SERBSKA