НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
NOSOROG - Međunarodni časopis za satiru, humor i karikaturu
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
Страна - 2 - Page
192
Greetings: Mariagrazia Quaranta Qio, Italy
• Наша маца се толико усавршила, да може да преде и без преслице и вретена.
• Птице одлете у небо, црв се завуче у земљу, рибе у воду. Само се дјеца играју под ведрим небом да би увијек била на оку.
• Дјеца морају да питају одрасле да ли нешто смију да чине. Одрасли свашта чине, низашто не питају.
• Еурека! Дроге само што није нестало! Већ се продаје на граме!
• Бог је морао да продужи ноћ, јер су неки увелико почели да краду Богу дане.
• Лишће, још у јесен, добија несвјестицу од долазеће зиме и почиње да пада с дрвећа.

• Ко се вука боји још? Нека не иде у шуму сам.
• Дан ми је био узбудљив. Добила сам кеца, али сам изгубила торбу. Ко је нађе, нека је задржи.
• Мама пита да ли више волим да ми роди брацу или секу, а ја кажем да прво купи још који јастук којим ћемо се тући.
Слободан Јанковић

• На латиноамеричким ТВ станицама ударни термин може бити у било које доба дана. Зависи када дође до државног удара.
• Власт поштује народну вољу. Па и они су народ.
• Наш центарфор увек шутира далеко од гола. Да буде сигуран да голман неће моћи да дохвати лопту.
• Лежећи полицајци веома успоравају вожњу криминалаца. Јер неколико пута иду напред-назад преко њих.
• Треба поставити камере по улицама. Народ одавно глуми живот.

• Претворио сам се у уво. Али где баш ван Гогово.
• Не свиђа се он њој, не свиђа се она њему. Добро је када брачни другови имају исти укус.
• Страдао је због математике. Од дуге деветке.
• Кад завршим роман, узећу кредит. Ред је да и ја добијем неку књижевну награду.
• Влада је одржала телефонску седницу. Играли су се глувих телефона.
• Добио сам извод из банке. Видим да из ње више немам шта да извадим.
• Да сви уче веронауку, не бих сада имао разбијену главу. Ја њега каменом, и он мене каменом.
• Сви путеви према Европи су нам отворени. Само још нису разминирани.
• Зелени су против тенкова. Гусенице су гусенице.

• Сви ми завиде на лепшој половини. Већина синдикалних полутки је била бајата.
• Споменике треба подизати и лошим политичарима – сматрају голубови.
• Прошлост уништава будућност. Понављао сам разред због историје.
• До захлађења односа дошло је у правом тренутку – на плус 40.
Ђорђе Оташевић

Ако живот пише романе, наш може да стане у афоризам.
Владан СОКИЋ

Спаде књига жалбе на две речи – и би афоризам.
Илија МАРКОВИЋ

Афоризам је кратка форма која не гарантује дуг животни и радни век.
Милутин ЂУРИЧКОВИЋ

Афоризам погађа промашене људе.
Драгослав МИТРОВИЋ

Писали бисмо ми љубавне афоризме да политика није курва.
Весна ДЕНЧИЋ

Афоризам је неисцрпан дух само кад изађе из боце.
Радомир Раша СТАНОЈКОВИЋ

• Шта ми вриједи што ме преводе на стране језике, кад ја те језике не разумијем.
• Том писцу дјела преводе на стране језике, а недјела на домаће законе.
• Ускладио сам се тек онда, кад су ме оборили као кладу.
• Дотјерали су нас до зида. Нажалост, не Кинеског.
Иво Мијо Андрић
• Толико смо шаптали на сав глас, да нас нико није чуо.
• Нисмо успјели показати ми њима, показали су они нама.
• Кад пожелим рат легнем с цуром у постељу, па пуцам.
• Надања да ће нам бити боље, то су наше боље.
• Ишао сам кад ми је горило под ногама, сунце је ужарило асфалт.
• Да се није то десило, свашта би му се догодило.
• Да истина буде пуна лажи, тако пара тражи.
• На крају утакмице натјерали су судије да и они заиграју.

• Стала је на лопту, шутнула је момка готована.
• Брод среће, никако да заплови нашим водама.
• Преко границе су многи, за вријеме рата, бранили своју земљу... предали су је непријатељу да је чува
• Кад смо затражили да нешто уложе у културу, почели су псовати.
• Данас на гробљу влада мртвило, ово је пета сахрана.
• На џеназу су му дошле хоџе из цијеле околине, има човјек богате родбине.
• Стварно је неозбиљан, што пише озбиљне афоризме.

• Упознали смо се на утакмици, наишао сам кад је шутнула момка.
• Син никако да ми заврши школу, то његово предузеће још је није изградило.
• Оставила ме царица срца мога, удала се за краља свога.
Абдурахман Халиловић - Ахил

ШАЉИВА КЛЕТВА

Здрави били, драги домаћини,
дабогда ми били увек фини!
Све постове уредно славили
и печење – од соје правили!

Задњи сели крај пуна астала,
а први се дигли са седала.
Позајмили јела, пића разна,
најели се кад је шерпа – празна.

Крмаче вам водом се гојиле
и од глади по авлији риле.
Кокошке нек слете од – комшије,
па им брзо заврните шије!

Петлићи нек скачу по дворишту
и на туђем хране се буњишту.
Ћурани у лонцу ћурликали
а гусани – облаке вијали.

Домаћини порезе плаћали
и дугове рођака враћали.
Од коприва замесили питу,
вратили се воденичном ситу.

Корацима рака први били
кад на пос’о гегате сањиви.
Место кôла упрегните вола;
дабогда вам плата била – гола.

Шефа драгог попреко гледали,
приватнику задњи динар дали.
Синдикат вам помоћ додељив’о,
уз зимницу кредитир’о – пиво.

Знам, питате да л’ се тако може!
Та, већ су вам огулили коже!
Докле тако надати се срећи?
Боље је на онај свет побећи.

Ђ. Ш. СРЕМАЦ

ПЕТ МИРЈАНĀ, МОЈИХ ЉУБАВИ

 

Волео сам давно, по ноћи и дану,
не Сојку ни Бојку, нити Јулијану,
него девојану кô вилу – Мирјану.

Ја, Ромео млађан, с црним брчићима,
она – с коврџавим црним кикићима!
Због прве љубави скоро се убио...
Ех, нисам је – ни пољубио!

Мирјана друга под своје ме ставила
чим руке ми око врата савила,
ни „а“ нисам зуцнуо ни муцнуо
са мегдана сам „храбро” – утекао!

А трећа „несрећа“ ме мазила, љубила,
са нејаких удова љубав ми пила,
замало ме удавила та мала...
Био сам – непливачка будала!

Четврта ме склептала крацима богомољке,
искористила, исцедила, скоро победила
у трци са скотом животом –
та Мирјана с косом на увојке!

А онда – пети сусрет освану:
угледах Сремицу – раскошну Мирјану,
лепотицу у тангама и топлесу
(куд налете на мене – блесу!?).

Отварам конкурс за Мирјану шесту
да дивим се њеној – гибаници и тесту!

 

Ђура ШЕФЕР СРЕМАЦ

• С обзиром на стање у ЕПС-у, имаћемо наизменичну струју. Час ће бити, час неће је бити.
• Како ствари стоје, уносније и лакше је да будеш подобан него способан.
• Колинда је рекла да ће још много воде протећи Дунавом до пријатељства Србије и Хрватске. Само немој да тече крв.
Миланче Митовски
Cartoons (in this number): Podvitski, SPUTNIKNEWS

ПРИМАКАО НИКОЛА СЕ СВЕТИ

Примакао Никола се Свети
родбина се,наравно,ме сјети

Кажу,мораш доћи нам на славу
да не отме то се забораву

Долазим,ал' слава да је посна
нећу бити пијан као фосна

За здравицу чаша или двије,
а ко хоће нек ексира,пије

Икона је ту и славска свијећа
домаћине нека прати срећа

Нека чува Никола их Свети
да не буду злу каквом на мети

Контам,биће на столу пребранац
којег у сласт јео би и странац

Онда пита,зна се од кромпира
љепши комад свако себи бира

Да л' у сарми рижа је ил' риба
у желуцу она нек се гиба

Нема шансе да прође та слава,
а да на сто не дође баклава

Као ријека тече прича фино
наздравља се,иде пиво,вино

Треба знати са јелом спорије
да не буде-јао,калорије!

Г.Мандић

ЈУНАКУ НА УМОРУ...
(Посвећено РТБ-у Бор, некдашњем индсутријском диву Србије и Југославије)

Гигант беше, златна кока,
Поветарац благи са Истока,
И полуга златна комуниста,
Узданица, нада социјалиста.

И херој радничких парада,
Најлепша фигура и фасада,
Рекордер без премца и даха,
Кућерина од бакарног праха.

А сад носи бреме стогодишњака,
У грудима игра срце напредњака,
Глуми и снажног, и рањеног лава,
Нити дрема, нити спава.

Клечи и моли се Богу,
Нити пије, нит користи дрогу,
Болан јесте, у колапсу јечи,
Цео шупаљ од галеме звечи.

Доктори га београдски кобојаги лече,
Затрована крв венама му тече,
Клати се, тумара и лута,
Нема среће, нема свога пута.

Обилазе га светски гуламфери и чудаци,
Руку спаса нуде експертски видовњаци,
Главне газде мудро ћуте,
У хаосу и безнађу несметано муте.

Судњи дан се спремно чека,
Оде и оно мало душе из далака,
Какав јунак, каква штета,
Оста ништа и од фирме, и човека!

Брана Филиповић

КУКАЈ БЕДО
Има две врсте раширених афоризама: 1 - женски афористичари пишу како жене не могу да одоле "кешу" (тј. нуде се, оглашавају да су в промету, односно, излазе на тржиште...), и 2 - мушки афористичари - који никад кеша (=пуно новца) неће имати - кукају како младе жене иду са старијим мушкарцима препуним кеша! - Жене су в предности, јер ће се увек наћи неко да плати (макар за њихове ћерке), а мушкарцима преостаје само да кукају "на те покварене спонзоруше" (престаће моментално, ако се покаже да су и њихове ћерке сналажљиве)! Кукај бедо - док ти се не посрећи!
Горан Кљајић
КАКО ЈЕ НАРОДНИ ИНТЕРЕС ПОСТАО ЛИЧНИ
Народе, што си тако снужден и разочаран? Зар се не развеселиш и не обрадујеш кад угледаш оне који те воде? Ми смо срећан народ. То је ријетка срећа: посматрати све врлине страначких лидера, министара и посланика.
Срећа је имати такве народне представнике. Срећа је дивити се врлинама таквих, јер то су наше врлине. Они су храбри и хумани, рјечити и опрезни, учтиви и пристојни, забринути и дарежљиви. Срећа је живјети с њима, макар и у биједи и сиромаштву. За биједу и сиромаштво нису они криви. Криви су они који су пред њих бацили плијен, као пред мачиће комад меса. Мачићи су се прије тога лијепо слагали. И заједнички бранили од паса, грабљивица и друге напасти са земље и из ваздуха. Али, кад су испред себе угледали комад меса, одмах су се устремили на понуђено. И одмах су се посвађали. Свако је вукао на своју страну. И сви су повукли на своју страну. И сви ће помислити да подјела плијена није праведна. И више нема договора и слоге. Више нема заједничког интереса. Заједнички интерес је постао лични.
Али народе, није ни њима лако. Немојте мислити да су они такви. Они су на тас ставили интерес народа – на једну страну, а лични интерес, на другу. Шта мислите шта је превагнуло? Знам да знате.
Али, нешто промишљам, како би било да им неко одузме тас. Па да не могу вагати. И нек њима влада само један интерес: заједнички или лични, групни или појединачни, народни или страначки. Па нек буде шта буде.
Јер, лични интерес и интерс народа никада нису били и никада неће бити исти.
Живко Вујић
ЧИП
Посланици у државици посебна су врста људи. Недодирљиви. Осетљиви искључиво на новац. Већина је због тога својевремено душу продала ђаволу. Авај! Ђаво, мада пакостан и зао, није богат као поседници власти. Стога је уследила промена газде. Нови власник, склон техничким новотаријама, имао је посебан услов. Тако је посланицима, бар онима из владајућег дела, у главу уграђен најсавременији чип. Последња реч технике. Заузврат су награђени са још више бенефиција. И тонама новца. У кешу.
Брзо се посланици претворили у посебну касту. Сад за говорницом могу да причају шта им падне на памет. Да лажу. Варају. Да прете и псују. Понекад и да бију. Нико им ниша не може. Осим главног у државици. Он увек са собом носи специјалну направу преко које командује посланицима. Справа је слична даљинском управљачу за телевизор. Главни може посланика да укључи и да искључи. Да га стави на стенд бај. Може га појачати и утишати. Или му наредити како да гласа…
Први министар земљице једно јутро, после обиласка закрпљених путева и ледина за будуће фабрике, устао мрзовољан. Бесан на народ. И род. Па нареди да се у скупштини, по хитном поступку, изгласа закон о повећању пореза. Кликне на ону своју справу, а владајући посланици скоче на ноге лагане. Газда им онда издиктира:
- Пажљиво слушајте, ово ћу речи само једном: данас ћете гласати за закон о новим, већим пореским стопама. Јасно?
- Јасно! - деру се у хору крмељиви посланици.
- Јебо те, шта су стопе? - зевајући пита један веселник, још пијан од синоћне теревенке.
- А шта је порез? - мрмља још пијанији власник чипа.
- Шта ли му је гласање? - у чуду се пита стондирани посланик.
После сат времена, чиповани се окупили на радном месту. Шеф посланичке групе има објашњава шта им је задатак:
- Једноставно је. Кад закон дође на гласање, ништа не говорите, само дигните десну руку. Не обе, само једну!
Поседник власти се у међувремену састао са својом тајном љубавницом. То га одобровољило. Од тих састанака народу живот зависи.
- Знате - обрати се сарадницима - данас нећу повећавати порезе.
Потом притисне дугме на даљинском и посланици, његово власништво, одустану од гласања. Уместо у салу, сви се запуте у ресторан. На бесплатан ручак. Држава части.
Годинама је све је текло по плану. У корист властодржаца. Ових дана главни изгубио изборе. Сад следи ново чиповање.
Мића М. Тумарић

Iz: "Novosti", Zagreb - https://www.portalnovosti.com/hercegovinizacija-hrvatske

23. prosinca 2017. Piše Marinko Čulić

Hercegovinizacija Hrvatske

Hrvatska se sve više svodi na kopiju Herceg-Bosne, u kojoj se efikasnije mogao provesti plan rigidno etnički očišćene države, pod neupitnom i apsolutnom dominacijom HDZ-a i Katoličke crkve te s jednostranačkim i jednokonfesionalnim kapitalizmom

Ovih dana ‘24 sata’, čudnovati kljunaš koji je privukao nekolicinu dobrih novinara, ali ga uredništvo čvrsto drži na kursu proračunatog žutila (navodno zbog tiraže, koja svejedno uporno pada), objavio je turbosenzacionalnu, ali redikuloznu priču. Navodno je Franjo Tuđman u predsmrtnom času rekao osoblju bolnice u zagrebačkoj Dubravi ‘idemo’, na što su ovi začuđeno pitali: ‘Kamo, predsjedniče, u bolnici smo?’ A on je, kao, rekao: ‘Na Mirogoj, samo ne natrag u Jugoslaviju.’ Ma nemoj, baš tako, zapitat će se trezveniji čovjek dok mu se želučani sokovi invazivno penju prema usnoj šupljini. Zar u smrtnom času novopečenom vjerniku Tuđmanu nije palo na um ništa univerzalnije i u krajnjoj liniji pametnije od gađenja prema SFRJ, koju je, uostalom, dao izričito izbaciti iz hrvatskog Ustava, pa o nekom povratku u Jugoslaviju ni ne može biti govora. Ali eto, prema ‘24 sata’ prvi hrvatski predsjednik baš se tako rastao od zemaljskog života, što je očito učinjeno zato da se u posttuđmanovsku Hrvatsku instalira providan mit da on i dalje bdije nad njom, što je dovoljno šašavo da u to ne povjeruješ, ali i dovoljno moguće da se ne može sa stopostotnom sigurnošću odbaciti.

Tko zna, možda je Tuđman, sklon superpatetičnim egzaltacijama, zbilja nešto takvo izvalio, a možda je i kralj Aleksandar Karađorđević, ispuštajući dušu nakon atentata u Marseilleu, zbilja prokrkljao: ‘Čuvajte mi Jugoslaviju.’ Problem je, međutim, što za to nema nikakvih ozbiljnih dokaza, naprotiv, uvjerljivije su tvrdnje da je to obična izmišljotina, kao što je, po svemu sudeći, izmišljotina i da je Tuđman u KBC-u Dubrava rekao to što je navodno rekao. Ali to nimalo ne smeta da se ovakvi mitološki polufabrikati povremeno masovno izlijevaju u gipsu i puštaju u javnost, što se u pravilu događa kada takva preseravanja trebaju spriječiti urušavanje neke državne tvorevine koja se iz temelja ljulja. U Karađorđevićevom slučaju mit je trebao prikriti da se stara Jugoslavija nepovratno primiče svome kraju, a u Tuđmanovom da ni sadašnjoj Hrvatskoj nije najbolje, iako joj temelje čuvaju Evropska unija i NATO, pa to sigurno neće tako brzo završiti. Dakle, lakrdijaška tvrdnja koje su bile zadnje Tuđmanove riječi najvjerojatnije je patka puštena na relaciji Dubrava – Oreškovićeva 6 (adresa ‘24 sata’). Pa ipak, lažna vijest da je Franjo Karađorđević Tuđman na samrti rekao, parafrazirano kazano, ‘čuvajte mi Hrvatsku’, mogla bi se tretirati i kao nešto u suštini točno.

On je zamislio ovu zemlju kao neku vrstu hibridne ustaško-partizanske tvorevine, koja je sebe donekle uglancala zbog ulaska u NATO i EU, ali su nakon toga prevladali retro-procesi i ona se svela na ono što je danas. Na kopiju Herceg-Bosne. Da se krivo ne razumijemo, nije se Hrvatska otela zadanoj Tuđmanovoj shemi bez njegove krivice. Njegovo životno djelo nije toliko neovisna Hrvatska – ona bi ovako ili onako bila stvorena i bez njega – koliko baš Herceg-Bosna. Iako pomalo nalik nekim prijašnjim državnim tvorevinama (više Mačekovoj nego Pavelićevoj BiH), ona je originalno njegov izum, u kojem se efikasnije nego u Hrvatskoj mogao provesti plan rigidno etnički očišćene države, pod neupitnom i apsolutnom dominacijom HDZ-a i Katoličke crkve te s istim takvim, jednostranačkim i jednokonfesionalnim kapitalizmom. Što je najvažnije, sve je to unatoč Daytonu preživjelo do danas, što god međunarodna zajednica činila i više ne činila, ali ima nešto još važnije. Herceg-Bosna je duplikat Hrvatske kakva je i ona željela postati, da bi se sada u povodu godišnjice Tuđmanove smrti pokazalo da u tome uvelike i uspijeva. To se reljefno da reljefnije ne može vidjelo na komemoraciji za Slobodana Praljka, održanoj uz minimalno prigušeno pokroviteljstvo Andreja Plenkovića i Kolinde Grabar Kitarović.

Jer ondje su se okupili sve sami ‘stupovi’ današnje Hrvatske, a to su, citirat ću kolegu Šimičevića iz prošlog broja ovog tjednika, ‘HDZ-ovi ministri, ratni zločinci i profiteri u paradnim vojnim uniformama, pretvorbeni kriminalci, historijski revizionisti, lažovi i predvodnici medijskih hajki, arhitekti totalitarne vizije hrvatske povijesti, sadašnjosti i budućnosti’. Kada čovjek vidi taj zastrašujući popis, odmah mu na pamet mora pasti da takve protuhe mogu biti prije kičma države koja propada nego države koja solidno opstoji i prosperira. Zato, eto, izmišljeni vapaj Tuđmana ‘čuvajte mi Hrvatsku’ gotovo da postaje smislen, jer se monstrum kojeg je on kreirao u BiH vraća u majčinu utrobu, prijeteći da je gnojno zarazi i uništi. E, tu se onda otvara prostor za mitološka naklapanja kao mentalnih štaka za izvlačenje iz blata kada je najgušće. A kada je najgušće, tko je pozvaniji od pokojnog Tuđmana da i iz groba brižno pruži zaštitničku ruku prema svome čedu. Zato sada i prisustvujemo ovoj brbljavoj i histeričnoj tuđmanomaniji i to, što je najgore, baziranoj ne na onom što je Tuđman eventualno napravio dobro, ako toga uopće ima, nego na najgorem. Tako Herceg-Bosna, iako je formalno više nema, postaje prisutnija u hrvatskom političkom životu nego ikada, pa se čak tvrdi da bez nje ne bi bilo ni Hrvatske, iako je, naravno, sasvim obratno.

U prilog toj percepciji govori to što Andrej Plenković posjećuje BiH u prosjeku svakih mjesec i pol do dva, ne zaobilazeći, doduše, ni Sarajevo, ali mu je glavno odredište ipak Mostar, točnije njegov zapadni dio. Taj grad postao je neka vrsta hrvatskog Jeruzalema, nove prijestolnice hrvatske nacionalističke desnice, očito i zato što je, kao i cijela Hercegovina, premrežen ulicama i trgovima koji nose imena ustaških dužnosnika. A tako bi, je li, trebalo biti i u Hrvatskoj, ali eto, ne smije se, osim u nekoliko slučajeva koji su tvrdoglavo preživjeli čak i hrvatsko učlanjenje u EU i NATO. Naravno da se Plenkovića i Grabar Kitarović ne može okriviti da su izravni, još manje jedini krivci za to, ali oni su odbacivanjem presude hercegbosanskoj šestorki i sponzoriranjem Praljkove komemoracije praktički preuzeli suautorstvo i za to. Ovo, uostalom, potvrđuje i odbijanje hrvatske predsjednice da oduzme odlikovanja i činove Praljku i drugim osuđenim ratnim zločincima iz spomenute šestorke, iako rijetki nezavisni pravni stručnjaci tvrde da se to moralo učiniti po sili zakona, dakle automatizmom koji je jednostavno trebalo poštovati.

Ali predsjednica se izričito odbila povinovati tom automatizmu i tako dala očekivano skandalozan doprinos hercegovinizaciji Hrvatske, kao nečemu što gotovo da promiče pažnji, iako je evidentno da dominantno obilježava sadašnju hrvatsku državu. Dokle će ta dominacija trajati i je li riječ o nečem nepovratnom, još će se vidjeti. No već sada se vidi da to proizvodi tešku štetu koja je jedva, ako je uopće ikako, popravljiva.

192
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
© -Copyright by Magazine "Rhinocervs"! © -Сва права задржава Часопис "Носорог"! ® -All Rights Reserved!
™ - Since 2001, Banja Luka
™ - Основан 2001, Бања Лука
ШТАМПАНИ НОСОРОГ
GOLDEN LYNX of SERBSKA