НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
NOSOROG - Međunarodni časopis za satiru, humor i karikaturu
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
Страна - 3 - Page
192
• Демонстранти су били као змајеви па је власт морала да употреби водене топове.
• Судство је слободно. Све пресуде се доносе по слободном судијском уверењу.
• Сенка моћника је тамнија од других.
• Римски гладијатори би лоше прошли у данашњој политичкој арени. Сувише су мекани.
• Мој пас као да је политичар. И лиже руку, и маше репом, и лаје, и уједа.
• Мој пас и лаје и уједа. Очигледно је да не чита народне изреке.
• Појели смо јабуку раздора, али непрскану!
• Учити, учити и само учити – рекоше професори у штрајку.
• Писци сигурно добро и разноврсно једу. У књижевности има много кухиња.
Ђорђе Оташевић
• Добро сурађујемо с Кинезима. Ми се дивимо њиховом Кинеском зиду, а они нашим Дубровачким зидинама.
• Имали смо част упознати те снажне људе. А боље да нисмо...
• Кад идем улицом окрећем се и лијево и десно. Не дам да ме ни једна опција изненади.
• Човјек у дашање вријеме мора бити будан. Апаурини су све скупљи.

• Кажу ми да сам импресиван писац. А ја све чешће трошим антидепресиве.
Иво Мијо Андрић

ЧУДНИ ЧОВЕЧУЉАК

Вештом руком чуда ствара
сложна чета, баш витешка,
журно ваља смешног снешка,
човечуљка без ребара.

Кичма му је дудов колац,
без врата – лоптаста глава,
поврх главе крњавв лонац,
очи нема јер још – спава.

Десна рука му од метле,
лева направљена није.
Њему не требају пертле,
ципеле под собом крије.

Нити једе нит се смеје,
ноћу зебе сам на стражи...
Чека нови снег да веје
да му старе кости снажи.

Ђ. Ш. СРЕМАЦ

ДАРОВИ

Из хладних северних предела
где живи поларни меда,
Деда Мраз кренуо кочијом
од кристалних санти леда.

Пројездио горама јела,
прохујао брезиним крошњама –
поклоне делио од иња бела,
шуме ообукао снежним ношњама.

Преплашене зечеве, лисице
скрио у топле јаме недра,
у сан уљуљао меде лењивце,
распламтео звезде неба ведра.

Најлепшим сликама по прозорима
у царство унео снежне боје.
У сну дошапнуо малишанима
да на поклоне чекају своје.

Ђура ШЕФЕР СРЕМАЦ

• У претходној држави било је највише социјалиста, а у овој социјалних случајева.
• Светла будућност коју нам је обећала власт, доживљава помрачење.
• У политици се сналазим као ласта у ваздуху. Лагано летим од једне до друге странке.

• По стандарду на дну смо Европе. Нема шта да једемо, само се гриземо.
Миланче Митовски
Greetings: Vladimir Semerenko

МАХЕР ЗА ПРОМЈЕНЕ

Махер за промјене је он,
својеврсни камелеон.
Он је,
нек се и то зна,
тата-мата за све и свја:
за језик, вјеру, историју,
здрваство, право, економију ...

Познато му је рјешење свако,
у све се разумије
подједнако,
па тумачи,
зановијета,
иако је за све –
аналфабета!

ПОДИЛАЖЕЊЕ

То је она спретна глава
што се дјеци умиљава.
Не милки их и не мази,
ал им ипак подилази.

Као: он је другар врли,
као: неће да их грли,
на фазоне и не пази,
ал им ипак подилази!

Што гођ рекли, то је право.
И на све им кличе: браво!
Он се диви дјечјој снази
и тако им - подилази!

<<<<< Душан Ђуришић

• У мраку се ништа живо не види, па не знам чега се онда сви толико плаше?
• Док сам чувала краву, написала сам толико слатку причу о колачима да ми је крава појела свеску!
• Када бих бирао да ли да ме уједе човјек или пас, ја бих се опредјелио за човјека, јер чешће пере зубе.
• Најљепши су мамини колачи, јер их она, осим са шећером умијеси с љубављу.
• Моја маца је ноћас уловила само једног миша. Нестало свјетла таман кад је кренула у лов.
• Када би дјеца одлазила у историју отуда би јављали о све чешћим крађама пекмеза и слаткиша.

• Док су авијатичарима контролисали дозволе за летење, инспектори су открили јато птица које од вајкада лети без дозволе.
• Мама ми предлаже да се, кад порастем, удам за Мишу, јер у његовом кокошињцу и пијетлови носе јаја.
• Ма колико да их родитељи воле, чини ми се да дјеци увијек остане више неиспуњених жеља од испуњених.
Слободан Јанковић
• Ништа нас не може изненадити, јер смо још у - шоку!
• Путарина за животни пут је - најскупља!
• Највише се понизио тиме што се - преценио!
• Најгоре је кад се најстрашније ствари дешавају као из - шале!
• Данашње бриге су највише око - бора на лицу!
• Био је толики песимист, што је на крају тунела очекивао поново - тунел!
• Код нас највише посла има око налажења - посла!

• Важније је запослити се, него - радити!
• Политичар који лако мења боје, не треба да се боји за себе!
• Најтеже је ономе ко се навикао да увек буде први, показати прстом да је број - три!
• У трци за новцем свима је циљ да стигну први на - старту!
Иван Русјаков

СВЕ ПО МАЛО

Био боксер профитер,
био глумац аматер,
све по мало,
стихоклепац, пискарало,
иза стотог пливач први
и давалац туђе крви.
Све по мало.

Смијешак му и говор лажан,
умислио да је важан,
хода надут као жаба,
но од њега вајда слаба!

ИМА ПРАВО

Има право писац да буде у кризи,
ко што има право и на лични ризик.

А има и право да експериментише.
Хајд нек има право и да лоше пише!

Али такво право признати му нећу
да вазда продаје крив рог за свијећу!

<<<<< Душан Ђуришић

ЗБУЊЕНИ МРАВИ
Једног јутра изгладњеле мраве у једном дијелу најчувеније земље Благостања и Хармоније (БиХ) изненадила је вијест да је отворена народна кухиња и то баш код зграде Владе. Како средства информисања о томе нису ништа јавила, мрави нису знали куда да иду.
Једни су хтјели да иду у стару зграду Владе (јер су помислили да је тамо отворена нова народна кухиња), а други у већ постојећу народну кухињу недалеко од нове зграде Владе.
Мрави су се тотално збунили. Они који су мислили да би требало да иду код нове стакларе, ишли су код старе, а они који су сматрали да би требало да стану у ред за своје мрвице код старе, нашли су се испред нове зграде Владе.
Онда су се враћали.
И сударали. И саплитали. И падали.
Од чекања. Од умора. Од глади.
Успут су заборавили зашто су пошли и куда су кренули.
Неки, који су то посматрали, дали су свој страначкозаједљиви коментар – да мравима никада није било боље. Ако немају довољно мрва, имају обезбјеђено шеталиште од нове до старе зграде Владе, и обратно.
Мравоученије:
Они који се поигравају с мравима и њиховим мрвицама, трасирали су шеталишта и утабали стазе које воде у нове демократске промашаје и стара страначка препуцавања преко јадних малих, сићушних и нејаких мрава.
Живко Вујић
Довукли смо и буре ракије за Девето "Носорогово Новогодишње Мудровање". Ето, Г.Кљајић стоји и точи, ко затражи, а ко не иште, њему налива.
БАРАБА
Ја уважени Проко Прокоповић имам своје име и имиџ, имам понос и занос, сав сам од снова, али и од реалистичних опажања и схватања свијета. И вијека у ком таворим. И нисам никада желио да се коцкам са време-ном, поготово када су жене у питању. Сада када сам почео да венем, да патим, трпим и пропадам, управо ми се највише и враћају успомене из мог бурног, немирног и набуси-тог живљења и живота. Био сам све и сва-шта, а најмање неко ко својим радом и оста-лим поступцима удовољава схватању среди-не. Био сам на одређен начин неко ко стрши и одудара од устоличених навика људи. Био, па шта онда?
Волим живот. Волим га сада када сам у позним годинама, па како онда да га прихва-тим и не волим у свом најљепшем момачком добу. Био сам и слика и вика, био прича у причама, био љубавник, скитница и испичу-тура, био кавгаџија, млатио сам се са про-тивницима, од њих отимао жене и сваки дан правио сам некакав свој јуриш. Јуриш у жи-вот, у свашта.
У мозак ми се урезала једна танкогуза Миломирка Банадинац. Жена сва од чара, од снаге и физичког изгледа, од осмијеха и гега, од врелине. Жена-ватра. Ње се и дан-данас сјећам, памтим сваки њен миг, покрет, ки-кот. И чим ми је она на уму, ја се запалим, канда сам пун вина или неког другог жестоког пића. Ма, ко год да је памти, има чега да се сјећа, коме да се враћа, и тим успоменама слади. Била је она жена као гром.
Овај мој аутобиографски дневник кр-цат је догодовштинама, свим и свачим сам га обогатио, а овамо био сам коцкар. Нисам превише радио, тек толико да не будем гла-дан. Имао сам шта обући, обути и сваки пут сам донекле и предњачио када је у питању моја одјећа и обућа. Тек да сам у шик-моди. Испунио сам дневник од почетка до краја својим проћерданим данима и годинама и не кајем се због свог непрестаног и жестоког лудирања. Ко о чему, баба о уштипцима. Во-лио сам жене, а ни оне мене нису одбацивале. Вазда сласт и маст, вазда смијех и пјесма, вазда доконост и вриска. Младост не умије другачије, па што да и ја будем тај и такав који је омањивао и пуцао из празног у шупље. Био сам лола, па шта?
Све у своје доба. Ето, када сам се заси-тио варошких свиленгаћа, тад ми нешто у памет груну, пожелих да направим промјене. И ударим на жене сељанке, а оне стотину пута боље. Некако јаке, силне и силовите, права ватра. И мени тад паде на памет: гле чуда, ко ради, тај мора да је јак, неистрошен и пун кондиције. Ја сам трошио њих, а оне мене до краја искусуриле, бациле ме у старо гвожђе. Једва сам се на ногама држао, да са-мо знаш!
И, ето, из дана у дан, хорук-систем, онај социјалистички и комунистички, а у ме-ни оваквом најмање је било комунистичког заноса и пуцања у празно. Држао сам се свог атора, навика и апетита, па ком било по вољи, а ком се замјерио. Памтим много име-на. На уму су ми разне Цице, Мице, Милене, Ирене, Милке, Дренке, Марте и Кате, Радо-саве и Танкосаве, Ђује и Дује, Зорке, Борке и Бориславке. На уму ми је једна Наталија, Миља, Смиља и Бранка. Био је то све пуки гуз, муз, цика и вика, све урнебес и млада-лачки бијес. Живио сам у тутњу, у брзинама и јуришањима, у свему и свачему, па се сада као каква стара изјелица враћам трпезама које су биле обилне, велике и пуне смисла. Са-да полако венем, али не вену моја памћења, све оне слатке и преслатке успомене; сав сам опет у некаквом давном жару, у успињању и пентрању, у загрљајима и кикоту живота.
Ја, уважени Проко Прокоповић имам свој ток, своје давно и славно вријеме, имам давни немир и успомене које не бих дао ни за шта на свијету. Био сам БАРАБА и то је све што представља у мени једну одређену ври-једност.
БАРАБА је коцкар. Он је добитник и гу-битник, он је поштапало и спадало, он је чо-вјек ризика и похлепе, све је, само не и ради-ша. Радио сам толико да не будем гладан, а љубио стотину пута више, жешће и нико ми у мом пустоловном животу није био ни из-близа раван. Имам свој ДНЕВНИК, на наслов-ној страници пише: "ДНЕВНИК ЈЕДНОГ БАРАБЕ" На другој страници пише: "Када бих се поново родио, опет бих био оно што желим, што хоћу и морам, био бих пустолов и човјек слободе".
Ћутим и бројим. Пребирам по успоме-нама, путујем кроз давне дане и просторе застрте златним мјесечинама, свијетлопла-вим обзорјима, сунчаним јутрима и ничег се не стидим. И не кајем. Био сам оно што сам желио, али и морао, био сам човјек свог по-гледа на свијет, био љубавник, музичар, па и пјевач; све сам био, а сада је сва моја про-шлост смјештена између корица неодштам-пане књиге. Ја, Проко Прокоповић, БАРАБА и слободњак, сада слободно бесједим о времену ког више нема. Нема многих Цица, нема соци-јализма, нема идеализма и лагања, нема промашаја и чекања. Ја сам своје дочекао. Догурао сам до краја, стао уза зид и не могу даље. Баш ме брига, ја сам своје отаљао, ето де!
Василије КАРАН
БИЗНИСМЕН
Сима Звиздић, новинар у пензији, некадашњи уредник престоничког листа, одскора је, по сили властодржаца (новине држава угасила), пензионер. Примања му мања од напојнице које министри дају фризеракама и келнерицама. Као жртва транзиције, принуђен је да ради на црно како би преживео. Истоварао је угаљ и дрва. Помогао зидарима, али више не може. Године и болесна кичма му не дозвољавају тешке физичке послове. Зато је одлучио да позове бивше колеге и пријатеље да му помогну у проналажењу неког лакшег посла. Једна трећина његових другара више није на положају, крчка се, као и он, у истом неолибералном лонцу. Једна трећина се, на жалост, преселила на градско гробље. Трећа тећина, пошто се слизала с влашћу, не жели ни да разговара са старим колегом и другаром, мада је баш њима највише помагао. Почевши од позајмица до напредовања у служби.
На једвите јаде пронашао једног лојалног пријатеља, бившег дописника из панонског дела државе. Он му рекао да познаје сина њиховог заједничког другара, који има велику и успешну компанију. И потребни су му хонорани радници.
- Знаш, Симо - упозорава га Панонац, - ови млади су данас другачији. Буди стрпљив. Знам те какав си, да лако планеш, поготово на зајебанције.
Бивши новинар се наоружа стрпљењем и крене на састанак са младобизнисменом. Дошао пет минута пре заказаног времена. Секретарица га понудила кафом и рекла:
- Мало ћете причекати, директор има неке веома важне договоре са пословним партнерима. Будите стрпљиив, сигурно ће вас примити.
- Хвала, млада дамо - одговара придошлица. - Знам ја шта је гужва. Годинам сам радио са људима…
- Баш лепо - прекида га секретарица незаинтересовано.
Новопечени пензионер се ућутао. Дошло му да сам себе распали по губици. Руке му се тресу од нервозе, па из џепа вади цигарете и упаљач. Оштро око секретарице примећује ту радњу и режећи га упозорава:
- Да се нисте усудили! У нашој компанији, која пропагира здрав живот, пушење је строго забрањено!
- Извините - правда се пушач и пожеле да се опет распали по устима.
Брже-боље враћа цигарете у џеп и узима новине. Сат касније, пошто је завршио јутарње играње на компјутеру, млади власник фирме отвара врата и обраћа се секретарици:
- Јутрос сам их разбио!
- Браво шефе! - тапше рукама чиновница.
- Реци матором да уђе.
Сервилна секретарица се обраћа Сими:
- Господине, шеф је завршио састанак, изволите ући.
Сима улази у пространи кабинет где су све фотеље, двоседи и троседи пресвучени црном кожом. Дочекује га младић у исеченим фармерицама, такозваним трофртаљкама, у белој припијеној мајици. Види се да је чест гост теретана. Коса му кратка, пуна уља. Превише је намирисан па подсећа на јефтину курву. На десној препланулој руци има златну наруквицу, на левој скупоцени сат, а око врата огроман златни ланац сличан оним за везивање тракторских приколица.
- И ти због посла? - пита власник кожне фотеље.
-Ваш отац и ја се познајемо… - безуспешно покушава гост да одговори.
- Остави ти мог старог, ово је између тебе и мене.
- У реду.
- Треба ми квалификован и поверљив човек.
- Моје квлификације…
- Пусти то, кога брига за твоје факултете! Сад је друго, ново време.
- Па, јебем ли га, јесте…
- Потребан ми је чувар магацина у ноћном периоду.
- Може, одговара ми.
- Хоћу човека који ништа не види, ништа не чује и ништа не говори.
- Као она три мајмуна!
- Молим?!
- Како ће чувати објекат ако је глув, нем и ћорав? - суздржава Сима плиму беса,
- Не брини туђу бригу. За чување имам наоружане људе. Ти ћеш само отварати и затврати врата када стигну камиони.
- А шта је у магацину, ако смем знати?
- У томе је ствар, не смеш знати!
- Бар нешто?
- Ајде, добро, познајеш мог старог… У питању су цигарете, али да ником ниси ни зуцнуо. Је ли јасно?!
- Ћутим као заливен.
- Плата је хиљаду евра!
- У, сунце ти! - оте се Сими.- То је превише.
- Биће и већа, само мораш бити јако опрезан. Кад сврати полиција, царина или инспекција, лепо их дочекаш и сваком даш унапред припремљени коверат са ловом.
- Колико лове?
- Пуно. А кад дођу намргођени типови у црним лимузинама с аутоматским оружијем, тад бежи колико те ноге носе. И не враћај се док те не позовем.
- Какав си ти то бизнисмен?
- Савремен матори, савремен.
Мића М. Тумарић
PRACTICAL TEST OF VALUES OF SCIENTIFIC THEORIES
RATIONALISM AGAINST (vs.) ABILITY – Afghanistan
In Afghanistan, the scientific and military most powerful country of the world, and its allied United Kingdom, with the vassal state of Germany (the vassal of the United States) are engaged. The three largest and strongest countries in the field of science, and the first two the military strongest in the world, too. All sorts of sciences are included, from social sciences: sociology, ethnology, psychology, anthropology, economics, marketing, etc. Then natural science: biology, chemistry, physics, geography, etc. There are all possible new products of the military industry and all other necessary industries and technologies.
The armies of all the vassal countries are involved (few dozen vassal countries to US), with only the United States and the United Kingdom having the courage to conduct military operations in the open air, while the other armies sit with scare in fortifications.
The United States Army is led by the best-educated officers in the world, and the military is the world's best-trained army. All that to the highest standards of military science.
And so, for 16 years, spending billions of dollars, without any final and winning effect.
That coalition of countries, coalition of armies, coalition of science - do not have any other scientists against themselves. Nor any coalition of countries. No, on the contrary!
They are struggling against illiterate peasants, shepherds and farmers, the most primitive species.
In this case, there are two types of answers:
1 – or: these peasants have a stronger will and greater ability to fight
2 – either: the United States and the United Kingdom want to keep a world monopoly on the production and sale of heroin, the same as the United Kingdom held in the 19th century (producing in India and selling to China) or how the United States had a monopoly over the world heroin, holding the Golden triangle (Laos, Cambodia, Vietnam) in 60’ and 70’ years of the twentieth century.
Or maybe both of these answers are merged.
However, whatever they say, it is extreme morally and in the ability to ruin Science: either as the ability to produce heroin, or as an inability to defeat people determined to lead and not to lose the war!
Goran Stevin Klyayich
192
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
© -Copyright by Magazine "Rhinocervs"! © -Сва права задржава Часопис "Носорог"! ® -All Rights Reserved!
™ - Since 2001, Banja Luka
™ - Основан 2001, Бања Лука
ШТАМПАНИ НОСОРОГ
GOLDEN LYNX of SERBSKA