НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
NOSOROG - Međunarodni časopis za satiru, humor i karikaturu
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
Страна - 4 - Page
192
• Марионета отказује послушност. Ухватиле су је неке лутке.
• Узалуд порезници чешљају имовину политичара. Она је одавно фризирана.
• Путем који нема алтернативу најлакше се залута.
• Голи смо и боси, а за наш стајлинг побринула се влада Србије.
• Бави се вештичарењем. Продаје метле на пијаци.
• Од покретне имовине има само жену, која му је побегла!

• Од имовине немам ништа, а и то се због порезника води на женино име.
• Наша влада је независна од народа.
Зоран Т. Поповић
• Волео је да ротира у фотељи, али никако изван ње!
• И сарма више није иста: једна има више меса, а друга више - купуса!
• Жене се највише у животу боре да немају - боре!
• Док су се слагали у браку све су делили, а на крају су све - поделили!
• Попушио је погрешну лулу мира, па се је од ње - надувао!
• У центар је најлакше се убацити са стране!

• Од свих хладних оружја највише се бојао мобилних - телефона!
• Као мали бојао се баба Роге, а кад је порастао да њему не набију рогове!
• Нит се водио нит се терао, али је зато друге водио и истеривао!
• Зоолога-полтрона од свих животиња највише занима камила, и то - двогрба!
• За неписменог најслабија тачка су - слова!
• Некад је био слика и прилика, а сада није имао више прилика и могао је да се само - слика!
• Из ове кожне фотеље се нигде не може!
• Џабе су му у животу цветале руже, када је њега занимао само - трн!
• Толико су га пљували да се на крају у томе - удавио!
• Луд људождер збуњеног - једе!

• Ономе коме радни дан почиње касно увече, рано јутро је у - подне!
• Кад кандидат за возача падне на испиту заједно са комисијом, онда и комисију морају да возе у - болницу!
• Када власт функционише половично држава не функционише у целости, а када држава функционише у целости није јој потребна половична власт!
• Бог даје - Бог узима, док новопечени богови само - узимају!
Иван Русјаков

НОВОГОДИШЊА ЗДРАВИЦА

Дижем ову песничку здравицу
Да здрав смех вам заигра на лицу.
Усред кризе нек вам на дну џепа
Звецне, куцне нека пара лепа!

Нека расте коров крај фабрика –
Лепша биће (не)радничка слика!
Сити смо, без хлеба, којег нема,
Црева крче док фабрика дрема.

Посустала вредна српска рага,
Кад ће стићи до (ев)ропског прага!?
Најбоље је уздати се у се –
Жилаво нам то радничко кљусе.

Нема вајде од бедна кукања,
Нема весла на броду надања...
Има само празних обећања,
Раднику је доста таквих с’ања!

До грла нам, остасмо без гласа,
Класа радничка гмиже, таласа...
Шта ће раји динари, девизе,
Нема за шта пас да је угризе!

Шта на свету белом још нас чека,
Уништи нас разуздана СЕКА*!?
Потура нам растуће евриће,
Пуж сам голаћ, немам ни за пиће!

Нека живе жена нам мужеви,
Јаки били – мањи но пужеви!
Тешко кући која жене нема,
Бескућнику што у парку дрема!

У сласт дижем (полу)празну чашу
За привреду, расну нашу снашу
Да нас лечи од те куге беле –
Само с децом куће су веселе!
Живели!

*СЕКА – Светска Економска Криза

Ђ. Ш. СРЕМАЦ

СРЕЋУ ВАМ ЖЕЛИ НОВА ГОДИНА

Година Стара беше без пара,
година Нова биће од снова.
Опет ће владати несташица
динара,евра и других парица.

Шта пожелети јадној раји?
Стан „три са три“ и векну хлеба...
Вођама нека се живот сјаји,
одувек тако мора – и треба!?

За само новогодишње вече
нек река пића свима потече!
Заборавићемо на дневне муке
кад једни другима пружимо руке!

Ништа без слоге, радничког мира,
ништа без скока евра и франка!
Како нас само неправда дира –
кратак је фитиљ штрајкачког устанка!

Кад око поноћи сказаљка штрецне
и Нову годину обележи,
сваког другог ће лова да пецне
док снег бајковит снежи ли, снежи!...

За пар минута све се заборави,
стану проблеми, крене „лудница“...
Ватромет бљешти црвени, плави!...
Смеју се срећна празнична лица!

Пољупци пљуште, женскице шљаште,
бар пет минута нек траје срећа!...
Не треба бити миљеник маште
да би ти била пресрећна врећа!

Људи, нељуди, злоће и добрице,
бар једном годишње будите хумани!
Живот љубављу нек краси лице,
године измичу, кратки су дани!...

Срећу вам жели Нова година,
сирота лепојка, ал’ духом фина!
Честитке Ђуре Шефера Сремца
из Руме, испод Иришког венца!

СРЕЋНА НОВА 2018. ГОДИНА!

Ђура ШЕФЕР СРЕМАЦ

• Видовњаци у свијету стално предвиђају Апокалипсу. Код нас је она одавно дошла а ми преживјели.
• Пријатељица ми отишла у Африку! Ја се печем усред зиме јер сам јој жирант.
• Забранила сам ђеци да говоре, јер чим отворе уста траже паре.
• Мужу сам задала фатални ударац. Почела утакмица а у фрижидеру нема пива.
• Швајцарци су нас довели на просјачки штап а понудили нам шаргарепу.
• Новчаник ми је увијек празан! Мора да су у питању ђавоља посла.
• Наивни умјетници и даље вјерују Министру културе.
• Нема више плавих коверата. Бијеле су мање упадљиве.
• Остајте тамо! Овдје је хљеб поскупио.
• Кад бих ја узела на незаконит начин неки новац не бих добила наногицу већ наруквице.
• Одгризла сам нокте па ми сад не могу узети ни црно испод њих.
• И ми имамо Голдијев чвор само што се не зна ко се све у њега увезао.
Бранка Војиновић Јегдић
• Не могу грађани тек тако да се богате. Контејнери су комунално добро.
• После три деценије брака растао сам се од државе. Нашао сам другу.
• Покојник је имао топлу људску црту, док се није охладио.
• Ханибал се не би попео тако високо, да није јахао слона.
• Атентатор је побегао са места злочина. Није хтео да буде затечен.
• Уметник је субјекат у култури. Предикат упишите сами.

• Ако пажљиво погледамо кроз кључаоницу, култура је у жижи.
• Идеја уметника је препозната на време. Следи хапшење.
• Скрибоман никако да заврши трећи том тестамента. Понестало му инспирације.
• Некад смо данак у крви плаћали освајачима, а сад га плаћамо друмовима.
Зоран Додеровић
Greetings: Sergey Hrapov
• Ми, Срби, волимо да се свађамо међусобно. Зато волим Сарајево, јер тамо немам с ким да се посвађам!
• Афоризме сам почео писати прилично касно, пошто је у Босни већ одавно пао мрак!
• Америка је одавно откривена, али се са вакцином много касни!
• Одвајање меса од костију, на босански начин? Само им подијелимо рјешења за пензију!
• Све што је људско - страно ми је. Али добићу ја тај пасош, кад-тад!
• Дух шовинизма тренутно мирује у боци. Биће пуштен кад у Босни почне сезона печења ракије.
• Министарство екологије је покренуло велику акцију чишћења ђубрета. У вези с тим, прво ће посланици изнијети своја мишљења.
• Односи Срба и Хрвата: Кад једни пусте голубове мира, други то одмах схвате као повреду ваздушног простора!
• Држиш се за рајсфершлус?! Quo vadis, domine?
• Пратећи свог, још зеленог сина у Скупштину префарбану свим бојама, забринути Сарајлија каже: Не окречи се сине!
• Један сарајевски Србин је направио каријеру као вјечно зелени семафор. Црвено трепће само када се ја појавим.
• Ко жели да види будућност, нека баци пасуљ. И видјеће празан тањир!
Бојан Богдановић

ХВАЉЕЊЕ И КУЂЕЊЕ

Ништа ми не фали
кад ме неко хвали,
ал ме и не чуди
кад ме неко куди.

НАСЛАГЕ

У мемоарима
све је наслагао:
мање што се збило,
више – што је слагао.

<<<<< Душан Ђуришић

Freudov кутак
(уланчани афоризми)
Freudov кутак – докторе, ако мене изаберу за предсједника морам ли ја својем другом ја дати неку важну функцију.
Freudov кутак – докторе, човјек ако ви добро би ми дошао у мој предизборни тим.
Freudov кутак – докторе, демокрација је када кандидати за предсједника нису сви с истог одјела.
Freudov кутак – докторе, ја мислим да моје друго ја стоји иза моје параноје.
Freudov кутак – докторе, овај народ је луд. Сви се жале, а неће за предсједника никог с вашег одјела.
Freudov кутак – докторе, помозите. Из ноћи у ноћ сањам да ми у министарству нетко краде моју фотељу.
Freudov кутак – докторе, помозите. Остат ћу без посла јер се моје друго ја стално свађа са шефовима.
Freudov кутак – припремио сам врло оштро мишљење за сукоб са самим собом, злу не требало.
Freudov кутак – том психијатру нећу ни у лудилу.
Freudov кутак – тко би га знао колико има у лудници оних који су се ту склонили од лудог живота.
Freudov кутак – волио бих да моје друго ја не зна толико тога о мени.
Freudov кутак – волио бих да у другом животу буде више мене, а мање мојег другог ја.

Живко Продановић
• За разлику од ових нових наших државица – бивша Југославија је била тако велика да, малтене, нисмо ни примјећивали да живимо у затвору.
• Наша власт тачно зна како да се извуче из кризе. Авионом!
• То што не знамо у којим границама ћемо ући у Европу уопште није битно. Зна Европа шта купује.
• Док смо били Исток, каснили смо за Западом, a сад, кад смо Запад, каснимо за Истоком.
• Сви путеви воде у Рим, сем нашег – који води у Хаг.
Миладин Берић
УПУТСТВО, ИЛИ ШТА И КАКО
Овај свјет је направљен за лавове, и ако си газела, не вреди плакати и кукати, само ћеш лаву помоћи да те лакше нађе.
Него се лепо спреми, припреми, сакриј, прикриј, или кад већ дође, приђе, - сјури рогове у њега, сјури што дубље можеш, и њега боли, и њему иде крв, и он може да умре, да се инфицира, да постане жртва хијена, дивљих паса, и свега што се туђим телом слади. Збоди га!
Немој да бјежиш.
Направи му замку, збоди лава.
Не вреди кукати, што неко жели твоје крви.
Него му пусти његову крв!
Балкис Славјански
МЕТАМОРФОЗА
Испрљана блатом девојчица седи на земљи. Коса јој је пуна чичака. Прстом копа нос.
Уживам у призору. Најежио сам се од помисли да ће она за тринаест-четрнаест година имати напумпане усте, истетовирано тело, пирсинг у пупку. И још ће мислити да је тако лепа.
Ђорђе Оташевић
НОГЕ
Ноге су на супротном крају од руку и није се чудити што их ријетко перемо. Каже се, или је луд или му ноге смрде. Ја знам много луђака којима ноге смрде, а они нису свјесни тога. Не чудимо се ако ноге и смрде с обзиром одакле полазе. Човјек има двије ноге, а колико је обућа скупа добро би било кад би се могло ићи на једној. Ортопети, опет, сањају да смо стоноге. Ко ће нам угодити кад се стално вртимо - око пара.
Ноге су једна врста непоузданих јатака. Или крију ону мушку миљеницу или обог женског миљеника, али тако да се лако откривају. Помоћу ногу се хода, али то не знају неки политичари и директори па из кола не излазе. Ноге се завршавају стопалама - да свака звијер остави траг. Да на врху ногу нису стопала човјек никада не би угазио у г... Стопала имају табане који су, код женског свијета, заљубљени у мјесечину.
Кољено је саставни дио ногу, а служи да би се на њима цупкало лијепо младо женско. На њему је и чашица, јер мушкарци, а богами и жене, све више воле да потегну. Чвјек је рођени пијаница, јер се и рађа с чашицама на кољенима. Ноге могу бити криве, танке, дебеле, чворновате, али и глатке. Лијепе ноге су резервисане за жене, јер их код мушкарца нико и не гледа (изузимају се топла браћа). Половину љепшег дијела живота човјек проводи на ногама, око ногу, између ногу..
Слободан Јанковић

<<<<< Гојко Мандић, хумориста

*

- Човек је средство ка властитој сврси!
- Харем јхе гомилање белог робља за црне дане!
- Кад одлети глава, бирачко тело добије крила!
- Наши полицајци туку и жене, јер наше жене то заслужују!
- Играјте лото. Све се зна!
- Сваком се стомак у очи излије!
- Равнодушност је учмалост душе!

- Откако је добио шут-карту, нога нози му добро не мисли!
- Јеси, бре оштар на језику, али много га тупиш!
- Ја сам писац, ометен у писању!
- Да ли је смислено, бранити бесмисао властитог идентитета?!
- Да ли је и убиство убице злочин?!
- Страх има велике очи, а мала муда!
- Водили смо окошталу политику. Са пуно фрактура!
- Погледајте колико сте младих изјурили из земље. Голоруки!
- Бирајмо Слобу. Најбољег за Вучића!
- Човек олако потоне у своје димензије!
- Мрав је српска варијанта Сизифа, а цврчак, - Орфеја!

- Култура је ожиљак који сведочи о величини ране!
- Свилен гајтан је модни детаљ наше текстилне индустрије!
- Бунтовник је човек са три муда!
- Јеси лешинар, али обавио си лавовски део посла!
Радмило МИЋКОВИЋ

ПОДРЕПАШИ ВИДЕ ИЗЛАЗ У СМРАДУ
Није поднео оставку на своје место и дао највећи допринос рекострукцији. (Ко је рек’о рекострукција, није погрешио.) И после владе влада, али не и Влада. Кад би влада имала своје ја, била би властита именица. Нови стари министри заговарају ново, раде по старом. Еклатантан пример је жаока министра спољних послова: привиђа му се Косово као зеница ока, а превиђа га као Зеницу БиХ.
Ко то каже Србија је мала - не зна њене могућности. Ко је на репу догађаја, може да окачи решење мачку о реп; ко је под репом, налази ухљебље. Од роја подгузних мува не види се излаз. Што сугерише закључак да доушници и подрепаши најбоље комуницирају с унутрашњим органима.
С једне стране, бирачко тело је предмет пажње препотентног политичара, с друге, објекат над којим субјекат врши радњу. Однос бирачког тела и тројанског коња зависи од коњугације илити начина оплођавања. Што је удео тројанског у бирачком већи, коњугација је плодотворнија.
Према томе, нема среће без треће, ни брачног троугла без другог.
Истина се крије далеко од очију јавности – иза телевизора, иза уперених катодних цеви. Ако је мркли мрак у отвору катодне цеви, какав ли је тек на средини, где је истина, где се игра један на један. Један се брани ћутањем, други прећуткивањем. Наши су ваши. Ваши слушају уши: „Биће саслушан и бивши премијер.“ У одбрани лика и дела бившег премијера од бившег премијера прва линија одбране су потписи, друга - крстови.
О мртвима најбоље говори накнада за одвојени живот. Да смо стигли на време, не би нас прегазило. Стога ће у мртвој трци однети победу онај који стигне последњи. Да његова није последња, не би нас заскакао на сваком кораку, нити би у расветљавању политичке позадине горући проблем био посипање пепелом.
Илија Марковић
ПРОЂЕ ЛЕТО СЕДАМНАЕСТО!
Песма каже "прође лето тридесето!" Али, овде се мисли на измакло лето, и јесен, односно годину седамнаесту у овом веку. А по статистици живимо у 1968.! Како тврде експерти, врли српски пријатељи, из ММФ-а, Светске банке, Европске Уније, стандард српских грађана исти је као у 1968. години! А мораш им веровати. Јер људи имају канцеларије у Београду, имају своје намештенике, сараднике, извршитеље својих налога. Постављају министра финансија, привреде, директора Народне банке, гувернера... И тако даље, мада нећемо даље. Доста је и ово.
Додуше главни извршитељ налога светских моћника не седи у гувернерској или министарској фотељи. Ипак смо ми напредно, просперитетно друштво, надалеко цењено и уважено. Далеко, тамо далеко, премда има и мишљења, пакосних, разуме се, да је ова држава стабилна и поштована у ближим релацијама. Неки злобно тврде чак у врло уским. Рекло би се до мојега смо цењени и признати!
По званичним оценама, рекосмо, од стране светских филантропа и српских саветника и савезника, Србија је у последње две године имала укупан економски раст од невероватних 1,66%! Фамозну 1989. годину ћемо достићи за 50 година. Ако се настави развој овим темпом. Дакле, брже, напред боље! Е, ко ће у Србији уживати у благодети таквог друштва у то време, питање је за разматрање. Срби, изгледа, неће. Од економског раста много брже напредује смртност становништва. Исто као и исељавање млађег нараштаја. Сви су изгледи да ће земља опустети. Што је и добро. Поља и оранице замениће трње, коров и шипражје. Села ће у потпуности да нестану. Само ће оронуле и запуштене куће и огњишта да поприме патину антике. Ето шансе за туризам. Индустрије ни тада, као што је и сада, неће бити. Нема индустријског загађења. Остало ђубре, у чему никада нисмо оскудевали, неће нарушити једну ипак здраву, еколошки пожељну дестинацију. Уз оно мало преосталих градских насеља, опште познатих по лудом ноћном проводу и забави, држава Србија може постати рај за пожељну белосветску клијентелу. Више него данас.
Ако у тој и таквој Србији, напредној и тада, исто онако као што је сада, не буде Срба, ништа зато. У чарима тог изобиља уживаће Пакистанци, Мароканци, Арнаути и остала несврстана и сврстана браћа.
Миодраг Тасић
Iz: "Novosti", Zagreb - https://www.portalnovosti.com/

25. studenoga 2017.
Piše Viktor Ivančić

Smotra suza

Pompozno medijsko oplakivanje Vukovara, sva ta državna parada i eksplozija protokolarnog neukusa nemaju nikakve veze s pijetetom prema vukovarskim žrtvama, naprotiv, one su tek predložak za ideološku obradu mase, za oblikovanje ljudskoga tijesta u poželjnu borbenu formaciju

Kazati danas, nepunih tjedan dana po okončanju potresnoga medijskog oplakivanja Vukovara, nakon što je obavljena još jedna nacionalna smotra suza, ove godine u spektakularnijem izdanju nego ikada prije, da ta žalobna terevenka pod strogim ideološkim nadzorom nije ništa drugo nego monumentalna i slinava laž, da je upravo degutantna u svojoj prijetećoj neumjerenosti, jer su u njenoj podlozi hinjene emocije i patvorena sućut, a iznad svega kvarni politički motivi, reći da sva ta državna parada i eksplozija protokolarnog neukusa nema nikakve veze s pijetetom prema vukovarskim žrtvama, naprotiv, da su one tek predložak za ideološku obradu mase, za oblikovanje ljudskoga tijesta u poželjnu borbenu formaciju, primijetiti da tisuće grobljanskih svijeća upaljenih uz rubove kolnika, u oknima prozora, pred vratima haustora, u podnožjima kamenih križeva, gore posve neiskrenim sjajem i sablasnim treptanjem ukazuju na svoju propagandnu bešćutnost, ili da eho domoljubnih leleka odzvanja metalnom hladnoćom, samo što ga nitko ne želi čuti, ili da se cijelo hrvatsko društvo, nadraženo zahuktalim medijskim pogonom i svečanim političkim propovijedima, ponaša poput djeteta koje nervozno kažiprstima trlja oči kako bi fingiralo plač, kazati danas da je mnogima puna kapa takve glorifikacije nacionalnog mučeništva, ali to drže u sebi kao najstrože čuvanu tajnu, pazeći da se kakvom neopreznom gestom ili izjavom ne odaju, premda im se diže kosa na glavi od nemilosrdnoga televizijskog pumpanja atmosfere, premda su doslovno satrveni bezbrojnim programima koji uz muklu glazbenu pozadinu pronose žrtvenu slavu ‘grada heroja’, pa u panici potajno mijenjaju kanale ne bi li odahnuli makar uz kakvu reklamu, uglavnom bezuspješno, premda im se već bljuje od samog pogleda na novinske naslovnice s fotografijama vukovarskog vodotornja i naslovima koji pozivaju na salutiranje tronutošću, skrivajući te izdajničke osjećaje čak i od ukućana, jer znaju da su se bez pogovora i bez ostatka dužni uklopiti u rituale i nepisane normative patničke zajednice, reći danas da je sva ta kolektivizirana tuga nepodnošljivo iritantna u svojoj agresivnosti, da je punih dvadeset i šest godina nakon ratnih strahota sveopća emocionalizacija posljedica mentalnoga silovanja, gdje je strah jedino vjerodostojno čuvstvo i gdje se, shodno tome, prakticira utjerivanje žalovanja u kosti, glasno danas reći da bi bilo dosta lakrdijaškoga sleta nad grobovima, da bi trebalo obuzdati sve te besramnosti, da nema ničega dostojanstvenog u navadi da se iz ‘kolone sjećanja’ uzvikuje ‘Za dom spremni’, kao što nije spojivo s boljim ukusom kada predsjednica države umaršira u Vukovar u žutim ‘zenge’ čizmama, jer te čizme, nasuprot službenim tumačenjima, nisu simbolički važne zbog toga jer su proizvedene u Borovu, nego naprosto stoga što su čizme, što su vojnički udobne, što su ratnički praktične, pri čemu treba imati u vidu da gospođa Grabar Kitarović devedeset i prve godine, ‘kada je Vukovar krvario’, nije gazila u vojničkim čizmama, nego je u solidnim štiklama obavljala pripreme za diplomatsku i državničku karijeru, pa se tako i preko tendenciozne modne prakse dade očitati evolucija hrvatskoga političkog cinizma, od ratne tragedije do komemorativne farse, a napose što su rečene čizme idealna obuća za poruku što ju je predsjednica odaslala s mjesta stradanja, ‘mnogo će vode proteći Dunavom prije nego Hrvatska i Srbija postanu prijateljske zemlje’, da malo reproducira ratno stanje u okolnostima neželjena mira, da osnaži opću borbenu gotovost, da podsjeti na trajnožareću narav ‘borbe za domovinu’, da još jednom upre prstom u smjeru univerzalnog neprijatelja, kazati danas da se žalobno induciranje mržnje prema Srbima odvija u žanru koji su na prostoru Balkana upravo Srbi usavršili, preko kosovskoga mita i sličnih epskih tvorevina, ili da se retorika Plenkovića i Brkića oko Vukovara ni po čemu ne razlikuje od retorike kojom se Vučić i Dačić prisjećaju Oluje, te je na djelu svojevrsna razmjena folklornih dobara među silom izmirenim stranama, primijetiti da je sav taj užitak u žrtvoslavlju i samonadraživanju u osnovi masturbantski, da je na stvari ista ona nacionalistička onanija kao kada Milorad Dodik, recimo, usedmerostručuje broj žrtava Jasenovca, konstatirati kako se temeljna ambicija sinkroniziranog naricanja, performativnog jaukanja i mobilizacije sjećanja na Vukovar svodi na proizvodnju što snažnijeg utiska da su ‘rane još svježe’ i na stvaranje uvjeta da takve ostanu zauvijek, jer kvaliteta nacionalnih rana krije se u njihovu svojstvu da nikada ne zacijele, jer se najviša razina kolektivnog zdravlja dostiže u ranjenome društvu, što će reći da rane valja redovito dosoljavati i raskopavati, ne dopustiti im da presahnu kao izvori traume, te da široke slojeve pučanstva treba privoditi čarima ranoholizma (kako je taj fenomen okrstio jedan marginalni kroničar), trajnoj ovisnosti o ozljedama, preventivnoj neizlječivosti, jer je bol prvorazredno političko gorivo, ustvrditi danas da hrvatska politička elita isključivo zbog toga treba Vukovar, da se ona ne želi odreći najizdašnijeg crpilišta boli, da ne namjerava piliti ranu na kojoj sjedi, pa je s tim ciljem na umu spremna na različite vidove opscenosti, dovoljno je samo promatrati taj dugački red i čekati koji će sljedeći politički debil progovoriti nad grobovima jezikom gladnih vrana, da podrži prostituiranje tuđeg stradalništva, da se upusti u ideološku eksploataciju stratišta, da pokrene žalobnu harangu, reći glasno kako ima nečega duboko perverznog u potrebi da se jednom godišnje leševi umotaju u friško oprane zastave, da ih se dotuče himnom i zakletvama punim srdžbe, a zatim vrati nazad u milu hrvatsku ilovaču, kao što perverzija nije lišen ni običaj masovnoga slanja školaraca na hodočašća u Vukovar i Škabrnju, kako bi i oni imali svoja tjentišta i neretve po uzoru na starije članove obitelji, ili natjerivanja unezvijerene djece iz vrtića da 18. studenoga pale svijeće na asfaltu, uz geslo da treba štovati nacionalne rane od rane mladosti, napisati danas da ta silna fokusiranost na krvavu dramu ‘grada heroja’ nije ni u najtanjoj vezi s utvrđivanjem ratne istine, nego s izgradnjom ratne mitologije, s aranžiranjem upotrebljive legende, a u tome mitu i u toj legendi, primjerice, neće biti mjesta za davni odnos Franje Tuđmana prema vukovarskome topovskom mesu, makar sve upućuje na činjenicu da je upravo ta ledena relacija, naime spremnost Oca države da živote civila žrtvuje za važnije vrijednosti, predstavljala kamen temeljac budućega nacionalnog svetišta i emotivnog resursa, niti će se u oficijelnoj mitologiji spominjati zakulisna strana oslobodilačkog rata, ona što je zračila poukom da će mrtvi biti oplakani kako bi živi bili opljačkani, primijetiti danas da svekolikoj naciji na uši izlaze ‘naši dečki’, da je ta fraza medijski umnožena do nevjerojatnih razmjera, da ‘dečki’ neprestano iskaču iz televizijskih ekrana, da ‘dečki’ nadiru sa svake novinske stranice, da ‘dečki’ nezaustavljivo jurišaju kroz svako osobno i skupno svjedočanstvo, jerbo smo ‘dečkima’ dužni iskazati poštovanje i doživotnu zahvalnost, pa bi se povodom samoga odabira te sveprisutne riječi, intimno intonirane imenice koja spaja mladost i muškost, koja priziva osjećaj bratske topline i nježnosti, dao sročiti opširan esej o nacionalnoj samosvijesti kao testosteronskoj fantaziji ili, kraće, o apologiji smrti, jer život koji isključuje umiranje za domovinu ne vrijedi ni pišljiva boba, javno reći da se svaki element medijske mise zadušnice u prigodi ‘26. obljetnice vukovarske tragedije’ ukazuje kao ordinarna laž, da su sve lamentacije u slavu žrtava otrcane imitacije ljudskosti, da suzama oblivena Hrvatska ima silikonsko lice glumice iz najjeftinije melodrame, da je cijeli taj mučenički spektakl s biskupima i političkim lešinarima u prvome planu neukusan do bljutavosti i da mu je osnovna namjena utvrditi socijalnu statičnost, dovršiti formiranje društva ukopanog u prošlosti, jer će i budući lanci biti čvršći ukoliko zveckaju u ritmu slavnoga perfekta… kazati sve to danas bilo bi vrlo neuviđavno, bilo bi izrazito neprikladno, moglo bi to uznemiriti tankoćutne patriotske duhove, te mi je, računam, pametnije držati jezik za zubima.

192
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
© -Copyright by Magazine "Rhinocervs"! © -Сва права задржава Часопис "Носорог"! ® -All Rights Reserved!
™ - Since 2001, Banja Luka
™ - Основан 2001, Бања Лука
ШТАМПАНИ НОСОРОГ
GOLDEN LYNX of SERBSKA