НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
NOSOROG - Međunarodni časopis za satiru, humor i karikaturu
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
Страна - 6 - Page
192

• Хашки тужиоци добро се држе. Свако на њиховом мјесту пропао би у земљу од срамоте.
• Свијет нас хвата на спавању. На дјелу нас је немогуће ухватити.
• За наше цвјећке пелцере добијамо са Запада.
Недиљко Блажић

• Срећан народ своју кривицу искупљује преко изабраних представника.
• И кад су један и један два, може да се ради о јединицама специјалне намене.
• Само гладан народ може да изабере вођу без укуса.
• Испали из трке први су довезени до циља.
• Ако размум победи, значи неко га је пустио с ланца.
• Дошли су себи, и разишли се свак на своју страну.
• Поражени су као утешну награду добили победничко постоље!
• Сизифа су преварили, потурили су му воденични камен!
• Повећали су свој утицај кад им је урачунљивост смањена.

• Смркло је свима, вече оптимизма може да почне!
• Победа је извојевана у рекордом року, али се пораз отегао у недоглед.
• Националне катаклизме сведене су на појединачне случајеве!
• Која је страна у праву може да се утврди непристрасним лажирањем!
• За њихов здрав разум нема сигурног лека!
• Плуралисти свих земаља уједините се!
Живојин Денчић

Greetings: Sergey Sichenko >>>>>

***

ДОПАЛО БИ ТИ СЕ
Требало је да видиш моје руке како клизе по тамној кожи. Само је један очњак блеснуо у мраку. Канџама заривеним у тмину ноћи, везана свиленом марамом, тражила је свеже месо. Била је дивља. Била је укусна. Била је моја.
*
* * *
Дрхтећи над пленом, изнурена, лизала је трагове његове пожуде.
*
СВЛАЧЕЊЕ
Свлачила се пред огледалом.
Требало је то видети.
*
ЛЕПОТА ТРЕНУТКА
Желим да заспим на теби, да се будиш у мени, промрмљала је у сну.
*
ВИБРАЦИЈЕ
Волим кад миришем на тебе, рекла је. Кад одеш, твој мирис остаје – да одржава топлоту у најинтимнијем делу бића.
*
ХАРМОНИЈА
Кретала си куковима у ритму тихе музике, док је његов уд пулсирао ду-боко у теби.
*
СЈЕДИЊАВАЊЕ
Када главу спусти на уздрхтала бедра, трепавице постају део њене пути.
Весна Денчић

• Криминалце похватају само ако их не препознају .
• И без велике нужде усрали смо мотку .
• Некада смо имали више локомотива него данас вагона .
Слободан Живановић
• Извоз Србије у драстичном порасту. Роба: високошколовани мозгови.
• Децо, требало би данас да радимо мозак, али мени је нешто друго у глави.
• Годинама већ снимамо актуелни дугометражни и дугорочни филм – „Бела куга“.
• Образовни систем данас има право значење. Једе властиту децу – систематски.
• Професори су пали на ниске гране Страдије. Са високих би сломили врат при паду.

• Већ у основној школи најпопуларнији предмет је хемија. Ђаци певају: „Дрога, дрога није више баба-рога.“
• Просвета је, брате, врло стара. Што не оде хитно – код лекара!?
• Цура хоће на смер медицине. Даваће ми љубавне вакцине.
Ђура ШЕФЕР СРЕМАЦ
Greetings: Sergey Sichenko

• Највише је усташа и четника изгинуло у партизанима.
• Кад год се на Балкану успостави нова географија, дописује се историја.
• Тек кад су нам скројили капу, испоставило се да имамо главу.
• Разјединила нас је жеља да што прије уђемо у Уједињену Европу.
Миладин Берић

• Откако радим код овог Швабе, пијем само виски! - јавља српски бубрег из Берлина, брату близанцу с Косова.
• Када се посвађају, босански Хрвати и муслимани одмах затраже помоћ егзорцисте, пошто из њих очито проговора српски дух!
• Када почнем о Марксу, сви се праве мутави - као да говорим Енгелски!
• Један сарајевски Србин је направио каријеру као вјечно зелени семафор. Црвено трепће само када се ја појавим.
• Читав свијет не може да ријеши наше проблеме! Али, наћи ће се већ нека будала.
• Умјесто шајкаче, цивилизована Европа очекује од Србије шешир. У испруженој руци.
• Свјетска криза нас не погађа, јер се још увијек мрдамо.
• У узалудној потрази за послом прогледале су ми панталоне, али ће ми бар гузица видјети пута.
• Срећа је да ми, луди Срби, увијек имамо разумне савезнике. Ми тражимо ђавола, а они нам пошалју “Милосрдног анђела”.
• Крвна група ми је таква, да могу да узмем од свакога.
• Крст на шверцерском ланцу? Е то већ прелази сваку границу!
• Бијела униформа на бијелом коњу! Слика која је снажно обиљежила моју младост.
• Не чуди ме што чланови Скупштине уживају у својој синекури, него, шта ћеш ти сине испред њих?
• Српски лијек против губитничког косовског синдрома су ракија и гусле. Напијемо се и повратимо све по гуслама.
• Нема разлога да се бојите. Ваши саговорници су политички далтонисти
Бојан Богдановић

СВИЊА И ОВЦЕ

Има свиња жељу луду
да јој овце гошће буду.

С припремама отпочела
у мочвари на крај села.

За се и за овце двије
нашла блато најфиније.

Зашто блато? Ваљда знају?
Да се царски каљужају.

Кад су блато угледале,
овце се у бијег дале.

У блато ни прамен вуне,
камо л' бунде свилоруне!

(Гледа прасац, па се смије:
„Правиш, жено, свињарије!

Каљуга је теби злато,
а другима само – блато.“)

 

Ранко Павловић >>>

ПРЕДВОДНИК И ЗВОНО

Врело подне пашњаком завлада,
ован први дочепа се хлада.
Леже под граб, сан га лаки хвата,
утихну му звоно испод врата.

Једна овца, од свих понајмања,
заблејала, сав пашњак одзвања:
„Нема звона! Шта ће с нама бити?
Ко ли ће нас сада предводити?!“

Ован скиде са свог врата звоно.
„Ако знак је предводништва оно,
бацићу га, тако ми рогова
и заносног цилика његова.

И без звона стаду бићу газда,
хоће л' за мном, водићу га вазда.
А ко неће да слиједи мене,
ено звона, нека за њим крене.“

То изблеја, баци звоно, пође.
Стадо крену стопама свог вође.
На ливади, гдје су пасле овце,
усамљено оста глуво звонце.

(Гледао то из шуме вучина,
па поуку преноси на сина:
Сва се мудрост на истину своди –
звоно звони, предводник предводи.)

• Благо њима.
• Секс је рат полова.
• Ако су ти празне, узми судбину у своје руке!
• Васпитани не помињу ни оца, ни мајку.
• Кажи ми колика ти је плата, па ћу ти рећи колико ћеш још остати у Србији.
• Истина је негде у средини. У средини где нема политичара.
• Ситни ходају на прстима.
• Новац квари људе, а храна их поправља.
• Лакше вуку за нос оне које клече.
• Пут до женског срца поплочан је дијамантима.
Горан Радосављевић
- Код нас се зна ко проси, а ко милостињу (од)носи.
- Да бисте се неком попели на главу не требају вам мердевине.
- Наши политичари су особе са посебним потребама.
- О коме се не зна ништа обично се прича свашта.
- Ко не зна куда је пошао свеједно му где ће да стигне.
- Никако да стигнемо на време. Ил' каснимо, ил' стигнемо пре времена.
- Покварио ми се телевизор. Емитује само вести из владајуће коалиције.
- Свако ко заврши школу на улици може успешно да води јавно комунално предузеће.
- Вођа све чешће мења наочаре. Народ му све мањи.
- Лако је Србији да води независну политику. Од ње нико не зависи.
- Они што су безвезе најбрже се повежу.
- О покојнику све најбоље. Оно најгоре је земља покрила.
- Данас је човек најсигурнији у земљи.
Горан ИВАНКОВИЋ
• Имамо проблем са комуникацијом. Чак се нисмо ни памети дозвали.
• Живим као пас, али се азила нисам докопао.
• Нереди су се одвијали по тачно утврђеном редосљеду.
• За многе нема стајања све до ''лудог камена''.
• Већ трећи дан госту истиче мандат.
• Можемо да изађемо из кризе, али то није рјешење.
• Учињен је помак у сузбијању насиља у породици. Локализовано је и сведено у брачне оквире.
• Кнедла у грлу је значајна ставка потрошачке корпе.
• Ако лаже коза треба је послати на полиграф.
• Сигурносних наруквица је све више, а безбједност све слабија.
• Нашао сам спасоносно рјешење, Не сналазим се више од првог до првог, већ од другог до другог.
Живко Ђуза
ИМАМО ПРАВО
Само трули запад и заостали исток могу причати да смо држава у којој се не поштују људска, женска права и права националних мањина.
Откуд им право да тако нешто кажу када смо ми за њих измислили демократију. Ма не само демократију, свашта смо ми у стању да наизмишљамо.
Ево рецимо, ми имамо право:
Да нас нико ни за шта не пита.
Да не радимо гдје год нећемо.
Да не примамо плату.
Да шутимо колико нас воља.
Да радимо што год нам се каже.

За то смо се борили, и добили шта смо тражили.
Оно што смо стекли не дамо да нам било ко угрози, па ни ови што кажу да се код нас права не поштују.
Шта је ту проблем?

Куриџа Милан
ЂАЧКИ ПРОБЛЕМ БРОЈ 1
У једном школском дворишту увијек је иста крава пасла траву.
Пошто су три школе биле једна уз другу, само су их ограде дијелиле.
Пензионисани обућар је носио своје најновије ципеле. Толико им је поклањао пажњу да није ни примијетио краву.
С друге стране, малишани су по крави разликовали школе. Њихова је била једна од оне двије без краве. Али која?!
Онда је пензионисани обућар ону ципелу, коју је носио у руци, одложио уз капију неке од преостале двије школе.
Њему друга ципела није потребна јер је имао једну ногу, а ђаци су сада све школе разликовали.
Перица Јокић

МАГАРЕЋА ПАМЕТ

Прехлади се свиња
па кашље и кија
и само јој топла
бара сада прија.

Животиње друге
крсте се од чуда
и у себи говоре
да је свиња луда.

Магарац је схватио
опасност по њега
па бежи од свиње
иза једног брега.

Свим што су се смејали
постало је јасно
да ће бити болесни,
али беше касно.

Сви у карантину
сад проводе дане
а магарац здрав
доноси им хране.

Са маском на лицу
одлази до штале
испаде магарци
нису баш будале.

Боран ПОПОВИЋ

ВЈЕТАР

Вјетар дува,љуља гране
не планира баш да стане

Коса се са главе чупа
досадила та ми лупа

Увис диже лишће,кесе
и мене ће да понесе

Под прозором мојим чучи
к'о аждаја каква хучи

Да не пукне какво окно
гдје од њега сад бих скокн'о

Носи смеће к'о ђубретар
ух,незгодан овај вјетар

Ухватио свој је ритам
не да ми да пишем,читам

Појачава тај свој удар
не чује га само рудар

Напросто ће да ме сметне
док удара у ролетне

Г.Мандић

ЈЕДЕЊЕ ГОВАНА
Данас је прослављени режисер Кемир Рустурица – појео говно.
С овом умјетничком громадом, ручак је подјелио наш величанствени и државотворни Предсједник.
Сјели су, и јели. Са апетитом.
Ни макнули се нису, док све нису смазали.
Говно по говно, и тако неколико порција.
А онда су се в здрављу и весељу разишли.
Пао је договор и за нови ручак.
Говна се већ скупљају.
Купи их Предсједник - по Широком Бријегу.
(„А, Бога ти, да ли уклоне слику Анте Павелића, кад им ти навраћаш“, хтеде један да га упита, „или и ти с њима пјеваш?“
„А шта?“ - упитао би га Предсједник, да је овај питао, а није питао, не што би га Предсједник тукао, него што не можеш ни прићи -
„Оно:
U Madridu grob od zlata,
U njemu je prijedsijednik svih Hrvata!“

„Јок, ја!“ брецнуо би се Предсједник.
„Јест, ти не волиш пјевати. Шатре су сведочанство.“
И тако би се наразговарали – кад би то могло.)
Горан Стевин

Iz: "Novosti", Zagreb - https://www.portalnovosti.com/

01. prosinca 2017.
Piše Viktor Ivančić

Bilježnica Robija K.: Balada o ovcama

Onda je učiteljica Smilja prozvala onu degenicu Renči. Ona je nju pitala: ‘Renči, šta ti misliš o veličanstvenom i dostojamstvenom činu kada zastupnici u hrvackom saboru odaju počast osuđenom ratnom zločincu?’ Degenica Renči je rekla: ‘Mislin da je taj čin veličanstven i dostojamstven!’ Uča je rekla: ‘Bravo Renči, sidi!’

Ona učiteljica Smilja je nas rulju u razredu ispitivala gradivo iz poznavanja prirode i društva. Najprvo je ona prozvala onu Nelu Svinjogojstvo. Onda je uča Smilja nju pitala: ‘Nela, šta nam moš reć o sramotnoj, nepravednoj i neoprostivoj presudi Haškog suda protiv hrvackih odličnika i generala?’ Nela Svinjogojstvo je rekla: ‘Mogu reć da je ta presuda sramotna, nepravedna i neoprostiva!’ Uča je rekla: ‘Bravo Nela, sidi!’

Onda je učiteljica Smilja prozvala onu tuljanicu Nivesku. Ona je nju pitala: ‘Niveska, da li po tvom mišljenju naše heroje i mučenike šta su osuđeni u Hagu tribamo smatrat našim herojima i mučenicima ili ratnim zločincima?’ Tuljanica Niveska je rekla: ‘Tribamo ih smatrat našim herojima i mučenicima!’ Uča je rekla: ‘Bravo Niveska, sidi!’

Onda je učiteljica Smilja prozvala onog Rina Sajlu. Ona je njega pitala: ‘Rino, šta ti misliš o teškoj neistini i neopisivoj kleveti da je hrvacki državni vrh planirao i proveo udruženi zločinački pothvat u susidnoj Bosni i Hercegovini?’ Rino Sajla je rekao: ‘Mislin da je to teška neistina i neopisiva kleveta!’ Uča je rekla: ‘Bravo Rino, sidi!’

Onda je učiteljica Smilja prozvala onu balibanicu Lidiju. Ona je nju pitala: ‘Lidija, šta nam moš kazat o onim beštijama i odvratnim izdajničkim govnima koja se slažu sa sramotnom, nepravednom i neoprostivom presudom Haškog suda?’ Balibanica Lidija je rekla: ‘Mogu reć da su to beštije i odvratna izdajnička govna!’ Uča je rekla: ‘Bravo Lidija, sidi!’

Onda je učiteljica Smilja prozvala onog Kanu Štetu. Ona je njega pitala: ‘Kane, da li su hrabre oslobodilačke akcije hrvacke vojske u susidnoj Bosni i Hercegovini bile hrabre oslobodilačke akcije ili čin agresije?’ Kane Šteta je rekao: ‘Bile su hrabre oslobodilačke akcije!’ Uča je rekla: ‘Bravo Kane, sidi!’

Onda je učiteljica Smilja prozvala onu pedericu Sandru. Ona je nju pitala: ‘Sandra, kako bi ti nazvala onu kravu i petokolonašicu Vesnu Pusić koja kaže da presuda u Hagu nije presuda protiv hrvackog naroda nego protiv grozne politike koja je vođena devedesetih?’ Pederica Sandra je rekla: ‘Nazvala bi je kravom i petokolonašicom!’ Uča je rekla: ‘Bravo Sandra, sidi!’

Onda je učiteljica Smilja prozvala malu Teicu. Ona je nju pitala: ‘Teice, kako bi ti opisala neviđene izmišljotine i umobolne imsinuacije da su časni pripadnici hrvackih obrambenih snaga u susidnoj Bosni i Hercegovini otvarali logore za muslimane?’ Mala Teica je rekla: ‘Opisala bi ih ka neviđene izmišljotine i umobolne imsinuacije!’ Uča je rekla: ‘Bravo Teice, sidi!’

Onda je učiteljica Smilja prozvala mog druga Dina. Ona je njega pitala: ‘Dino, šta se vidi iz presude Haškog suda koja je prepuna mržnje prema hrvackom narodu i hrvackoj državi?’ Dino je rekao: ‘Vidi se da je ona prepuna mržnje prema hrvackom narodu i hrvackoj državi!’ Uča je rekla: ‘Bravo Dino, sidi!’

Onda je učiteljica Smilja prozvala onog Bešu Tableta. Ona je njega pitala: ‘Bešo, kakav je po tvom mišljenju bija hrvacki velikan, genijalni ratnik, heroj i humanista general Praljak, kojeg je zločinački sud u Hagu osudija na dvajs godina zatvora?’ Bešo Tablet je rekao: ‘On je po mom mišljenju bija hrvacki velikan, genijalni ratnik, heroj i humanista!’ Uča je rekla: ‘Bravo Bešo, sidi!’

Onda je učiteljica Smilja prozvala onog Mišu Jumu. Ona je njega pitala: ‘Mišo, šta nam moš reć o stravičnoj laži i gnjusnoj obmani da je general Praljak naredija rušenje starog mosta u Mostaru?’ Mišo Juma je rekao: ‘Mogu reć da je to stravična laž i gnjusna obmana!’ Uča re rekla: ‘Bravo Mišo, sidi!’

Onda je učiteljica Smilja prozvala onu degenicu Renči. Ona je nju pitala: ‘Renči, šta ti misliš o veličanstvenom i dostojamstvenom činu kada zastupnici u hrvackom saboru odaju počast osuđenom ratnom zločincu?’ Degenica Renči je rekla: ‘Mislin da je taj čin veličanstven i dostojamstven!’ Uča je rekla: ‘Bravo Renči, sidi!’

Onda je učiteljica Smilja prozvala onog Šeru Blajburgera. Ona je njega pitala: ‘Šera, kakav je bija pravedan, obrambeni i oslobodilački rat šta su ga Hrvati pod vodstvom Franje Tuđmana vodili u susidnoj Bosni i Hercegovini?’ Šera Blajburger je rekao: ‘Taj rat je bija pravedan, obrambeni i oslobodilački!’ Uča je rekla: ‘Bravo Šera, sidi!’

Onda je učiteljica Smilja opet prozvala onu Nelu Svinjogojstvo. Ona je nju pitala: ‘Nela, za šta je general Praljak, hrabro položivši svoj život za hrvacki narod i hrvacku državu, hrabro položija svoj život u Hagu?’ Nela Svinjogojstvo je rekla: ‘Položija ga je za hrvatski narod i hrvacku državu!’ Uča je rekla: ‘Bravo Nela, sidi!’

Onda je učiteljica Smilja prozvala onu tuljanicu Nivesku. Ona je nju pitala: ‘Niveska, kako bi ti nazvala neustrašivu i nadasve plemenitu odluku generala Praljka da će rađe popit otrov nego da popije dvajs godina robije?’ Tuljanica Niveska je rekla: ‘Nazvala bi je neustrašivom i nadasve plemenitom!’ Uča je rekla: ‘Bravo Niveska, sidi!’

Onda je učiteljica Smilja prozvala onog Rina Sajlu. Ona je njega pitala: ‘Rino, da li bi izrode koji ne misle da je presuda Haškog suda zločin protiv hrvackog naroda tribalo linčovat i razbit in pičke ili bi ih tribalo linčovat i razbit in pičke?’ Rino Sajla je rekao: ‘Tribalo bi ih linčovat i razbit in pičke!’ Uča je rekla: ‘Bravo Rino, sidi!’

Onda je učiteljica Smilja prozvala onog Kanu Štetu. Ona je njega pitala: ‘Kane, kakvo mora bit jedinstveno, istoznačno i nepodiljeno mišljenje svih Hrvata o domovinskom ratu?’ Kane Šteta je rekao: ‘Mora bit jedinstveno, istoznačno i nepodiljeno!’ Uča je rekla: ‘Bravo Kane, sidi!’

Onda je učiteljica Smilja prozvala onu pedericu Sandru. Ona je nju pitala: ‘Sandra, kako bi ti nazvala slobodno, demokracko i istinoljubivo društvo u kojem svi misle ka jedan?’ Pederica Sandra je rekla: ‘Nazvala bi ga slobodnim, demokrackim i istinoljubivim!’ Uča je rekla: ‘Bravo Sandra, sidi!’

Onda je učiteljica Smilja prozvala malu Teicu. Ona je nju pitala: ‘Teice, ako postoje takve proklete zviri, takvi mentalni bolesnici i takvi mrzitelji Hrvacke koji o presudi Haškog suda ne govore isto šta na televiziji nonstop govore Ivo Lučić, Ante Nazor i Višnja Starešina, kako bi ih ti opisala?’ Mala Teica je rekla: ‘Opisala bi ih ka proklete zviri, ka mentalne bolesnike i ka mrzitelje Hrvacke!’ Uča je rekla: ‘Bravo Teice, sidi!’

Onda je učiteljica Smilja prozvala mene. Ona je mene pitala: ‘Robi, kako se zove to kad cili hrvacki narod udruženo širi istinu o domovinskom ratu?’ Ja sam pomislijo: ‘Zove se udruženi zločinački pothvat!’ Samo nisam to rekao jer pošto sam čvrsto spavao.

Onda je učiteljica Smilja glasnije podviknila: ‘Alo, Robi, čuješ li ti mene? Ponoviću pitanje ako sidiš na ušima: kako se zove to kad cili hrvacki narod na čelu sa presjednicom i premijerom udruženo širi istinu o domovinskom ratu?’ Ja sam pomislijo: ‘Zove se udruženi zločinački pothvat!’ Samo nisam to rekao jer pošto sam čvrsto spavao.

Onda je učiteljica Smilja dreknila: ‘Robi! Jel mi ti to spavaš na satu, kretenčino jedna?! Pa ispaliću na ganglije, jebate irud! Cili razred je budniji nego ikad, a ti mirno hrčeš u zadnjoj klupi, pizdaliti materina!’ Ja nisam ništa rekao jer pošto sam čvrsto spavao. Samo onda je meni skriknilo isprid face: ‘Budi se više, čoviče, zakasnićeš u školu!’

To je bila moja moja mama šta je skriknila. Ja sam otvorijo oči i piljio sam u nju sa teškim ošamutom. Mama je pitala: ‘Šta si tako izneređen, sinak? Nemoj mi reć da si opet sanja da si crna ovca?’ Ja sam klimnijo sa glavom i brisao sam suzicu iz oka. Mama je rekla: ‘Ajme, jadničak moj! Ništa se ti ne brigaj, to ti je tako samo u snu!’ Onda je mama mene pomilkila po kosici. Ona je rekla: ‘Aj digni se sad, stvarno ćeš zakasnit! Mama ti je opeglala čistu bilu vunu! Idi je obuci i mrš u školu!’

Robi K. (IIIa)

In These Times
27/12/2017

Kraj neutralnosti interneta

Predsednik američke Savezne komisije za komunikacije (FCC) Ajit Pai najavio je 21. novembra da će FCC 14. decembra glasati o ukidanju pravila o neutralnosti interneta iz 2015 (to se i dogodilo: FCC je glasanjem 3-2 opozvao ova pravila, prim. prev). Kada se to desi, telekomunikacijske kompanije će dobiti pravo da odlučuju o tome čemu korisnici interneta mogu da pristupe – i koliko za to treba da plate.

Pravilima iz 2015. izvršena je rekategorizacija pružalaca internet usluga (ISP) kao što su Comcast, AT&T i Verizon iz kategorije „informacijskih usluga“ – klasifikacija koja se primenjuje na društvene mreže, pretraživače i blogove – u kategoriju „telekomunikacijskih usluga“. Tako je Savezna komisija za komunikacije postala nadležna za regulisanje rada ISP kompanija kao „pružalaca javnih usluga“, što su tradicionalno komunalne i infrastrukturne kompanije koje nude opšte javne usluge, a ne specijalizovane pakete usluga. Zahvaljujući takvoj klasifikaciji, a u skladu sa opštim odredbama Zakona o komunikacijama iz 1934, ISP kompanijama je zabranjeno da nude pakete internet usluga koji daju prednost ili isključuju određene isporučioce sadržaja – čime je zaštićena otvorenost i sloboda interneta.

Ukidanjem ovih mera Komisija izlazi u susret zahtevima lobista industrije telekomunikacija i kompanija kao što su AT&T i Comcast, koje tvrde da su pravila usvojena 2015. dovela do pada obima investicija u razvoj mreža širokopojasnog interneta. Međutim, kada iste kompanije izveštavaju svoje investitore o rezultatima poslovanja, prikazane brojke otkrivaju drugačiju sliku.

Suprotno tvrdnjama da je rekategorizacija ISP kompanija kao pružalaca javnih usluga dovela do pada investicija – što Savezna komisija za komunikacije navodi kao glavni razlog za ukidanje pravila o neutralnosti interneta – nedavno objavljeni izveštaj grupe za zaštitu slobode interneta Free Press pokazuje da „nijedna od kotiranih američkih ISP kompanija nikada nije obavestila svoje investitore (ili Komisiju za berzu i vrednosne hartije) da opšte odredbe Zakona o komunikacijama loše utiču na obim njihovih investicija“.

Predsednik Komisije Pai obrazložio je ukidanje pravila o neutralnosti kao „povratak slobodnijem dvopatrijskom regulatornom okviru iz vremena Klintonove administracije“ koji je predstavljen kao suprotnost „teškoj ruci Obaminih regulatornih agencija“. Ipak, propisi koji se ukidaju usvojeni su pre svega da bi se sprečile zloupotrebe.

Pre pojave širokopojasnih mreža, korisnici su pristupali internetu koristeći modeme i telefonsku mrežu, što je bilo klasifikovano kao telekomunikacijska usluga. Sudske bitke između Komisije i ISP kompanija počele su sa pojavom širokopojasnih mreža 2000-ih, kada su kompanije iskoristile to što su neispravno klasifikovane kao pružaoci informacijskih usluga za manipulacije i ucenjivanje isporučilaca sadržaja, usporavanje servisa koje su smatrale nepoželjnim i blokiranje pristupa konkurentskim sajtovima. Takve prakse su ukinute usvajanjem novih pravila 2015. godine.

Zašto ISP kompanije insistiraju na ukidanju neutralnosti interneta? Odgovor je jednostavan: ako ste u prilici da kontrolišete čemu korisnici pristupaju, možete zaraditi mnogo novca – pitajte Google i Facebook.

Nemoguće je proceniti kolika će biti finansijska korist od ove promene, ali milioni dolara koje ISP kompanije ulažu u kampanju pokazuju da očekuju veliki profit. Izvesno je da će najveći deo računa na kraju platiti korisnici.

Ipak, pitanje da li pristup internetu treba da bude slobodan ili ograničen ima daleko šire implikacije od posledica za naše novčanike. Ukidanjem neutralnosti iskustvo korišćenja interneta – koji je sada slobodan i interaktivan – pretvoriće se u nešto sličnije gledanju televizije: zatvoreno, pasivno i birokratsko. Vodeći veb-sajtovi će postati ekvivalent velikih televizijskih mreža.

Pre ove odluke, ISP kompanijama je bilo dozvoljeno samo da pružaju uslugu pristupa. Sada će im biti dozvoljeno da nude specijalizovane pakete usluga sa unapred utvrđenim sadržajima, brzinama i načinima korišćenja podataka.

To možda zvuči bezazleno, ali nije. Jer to znači da ISP kompanije mogu nuditi pakete kanala sa vestima koji će isključivati neke informativne sajtove (kao što je ovaj). Čak i bez uvođenja paketa, one mogu odlučiti da usporavaju ili blokiraju one sajtove za koje bi više voleli da ih njihovi pretplatnici ne posećuju.

Pre uvođenja pravila iz 2015, ISP kompanije su sve to radile. Na primer, Comcast je usporavao P2P veze za deljenje sadržaja za koje je smatrao da narušava prava kopirajta, a Verizon je svoje korisnike onemogućio da koriste konkurentske aplikacije za plaćanje.

U bici za neutralnost interneta na različitim stranama su se našli ISP kompanije i potrošači velikih količina podataka kao što su Google, Netflix i Spotify – kompanije koje ukidanje pravila iz 2015. tumače kao pretnju svojim poslovnim rezultatima.

Google govori o važnosti „otvorenog interneta“, ali ono što njegove šefove zaista brine jesu ucenjivačke naknade koje bi ISP kompanije sada mogle da im naplaćuju. Zato je Google lobirao za pravila i zato ova kompanija žuri sa izgradnjom sopstvenog internet servisa – Google Fiber – što ISP kompanije pokušavaju da spreče preko svojih veza na lokalnim nivoima vlasti.

Naravno, sve te kompanije moraju pre svega da vode računa o interesima svojih investitora i deoničara, a ne o interesu prosečnog korisnika interneta. Sa ukidanjem pravila o neutralnosti usluga će biti skuplja i manje slobodna za sve nas.

Internet već ima dovoljno čuvara i ISP kompanije ne treba dodavati tom spisku. Vlasnici veb servera imaju pravo da suspenduju problematične domene. Facebook i Google već odlučuju ne samo o tome šta korisnici smeju da vide, nego i u kakvom kontekstu će to videti. Digitalnoj ekonomiji nije potrebno još cenzure, nejednakosti i nadzora. Toga je već previše.

Mark Dunbar, In These Times, 08.12.2017.

Preveo Đorđe Tomić

Peščanik.net, 28.12.2017.

192
Насловна-Home
Различито-Different
Бројеви часописа-No.Magazine
НОСОРОГ - Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру
RHINOCERVS - International Magazine for Satire, Humor and Cartoons
© -Copyright by Magazine "Rhinocervs"! © -Сва права задржава Часопис "Носорог"! ® -All Rights Reserved!
™ - Since 2001, Banja Luka
™ - Основан 2001, Бања Лука
ШТАМПАНИ НОСОРОГ
GOLDEN LYNX of SERBSKA